S A D R Z A J 1. BUMERANG #1 (Sasa Marijanusic) Svi prilozi su vlasnistvo autora. U slucaju da zelite da ih na bilo koji nacin eksploatisete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis ce uvek ici i email adresa putem koje mozete kontaktirati autora), u slucaju da nisu potpisane mozete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Bas fin broj, dosta tekstova, novih izdanja, nema svadja,... kuc, kuc, kuc,... to ono malo protiv uroka. Ne znam dali treba da se pomerim s mesta ali to u ovom mom crtackom kutku nije ni izvodljivo, sirina prostora jelte, izgubio bih se:(, tako da to preskacem. Ma ne jedim se, dok je meni vas bice i SVesti:). Dugujem IZVINJENJE svim ljudima kojima nisam odgovorio na postu kao sto ni velikom broju novih pretplatnika nisam pozeleo dobrodoslicu, ali obaveze su me naterale da odgovaram samo na urgentna pisma. Novopridosle bi podsetio da obavezno procitaju nulti broj SVesti na sajtu kako bi shvatili, mada verujem da vec jesu, na kom principu funkcionise ovaj casopis. Nadam se da ce se "novajlije" pridruziti i svojim prilozima kako bi SVesti postale sveobuhvatnije i informativnije. Uskoro ce i novi krug intervjua, pocinjem sa slovenackim autorom kome su za par meseci (dec.'99-mart'00) objavljena 4 (cetiri) albuma sa preko 550 (petstotinapedeset) strana stripa,... sta na to kazete? Na sajtu ce se naci jos jedan autor suboticki novosadjanin:)
Aleksandar Botic koji od sada ima svoju stranicu na sledecoj adresi: O cemu jos da pisem? Bas sam se nesto raspisao a ne znam sta bi pametno rekao. Broj je pun pa je malo besmisleno da se zalim na nedostatak teksta:( Bolje bi mi bilo da uradim prilog za radio pa da me sutra ne moraju zvati i zabrinuto pitati da li imam nesto za mrvice stripa. Neka ujutro cu, ima vremena:) Idem bolje spavati, ujutro imam obracun sa internetom koji je ovih dana preopterecen usled nedostatka nezavisnih medija pa sam prosli broj slao 8 sati s posla i jedan sat od kuce. Ipak je prosao. Nekom prvi deo, nekom drugi, ako su ljudi u komsiluku mogli su da razmenjuju delove, k'o slicice:) Ako neko ne dobije kompletne Svesti ili se javi neki drugi problem neka se slobodno javi pa cu "peske" poslati broj tom citaocu. S postovanjem,Zlatko Milenkovic
UZ PRVI BROJ Pre nesto vise od mesec dana u Strip Vestima se pojavio poziv na saradnju oko pripreme prvog broja nove strip revije pod nazivom BUMERANG. Odazvao se velik broj autora, i prvi broj se konacno nasao na kioscima. Ovo je prilika, a i obaveza, da kao urednik kazem nesto vise o celom projektu. Pa krenimo redom. Krajem '97 godine, Damir Smit i ja smo dosli na ideju da pokusamo pronaci izdavaca u Subotici, voljnog da pokrene strip reviju koja bi negovala domaci strip. Ubrzo su usledili i prvi dogovori sa izdavackom kucom Grafoprodukt i pocelo se sa pripremama. Nazalost, okolnosti nisu bas bile najpovoljnije, pa je cela stvar morala da saceka neko vreme. Konacno posle dve godine stekli su se uslovi i eto Bumeranga. Nadam se na radost domacih ljubitelja stripa. Bumerang pred sobom ima nekoliko ciljeva. Prvi je da vrati domaci strip na kioske i ucini ga dostupnim citaocima. Licno smatram da izlozbeni saloni i nisu bas najbolje mesto za afirmaciju strip stvaralaca, sto nikako ne znaci da izlozbe ne treba organizovati, naprotiv. Drugi cilj je da motivise autore da pojacaju produkciju, a da pri tome znaju da rade za citaoce a ne za fascikle. Treci, mozda najvazniji cilj, je da pomogne povratak profesionalizma u domaci strip. Naravno, potpuno smo svesni da za tako nesto nije dovoljna jedna revija ali od necega se mora poceti. Mozda pojava Bumeranga ohrabri i druge izdavace da ucine slican korak. Na kraju krajeva, zdrava konkurencija je oduvek bila dobra stvar. Sto se koncepcije tice, Bumerang ce pokusati da vrati, pomalo zapostavljen klasicni strip koji jedini i moze da privuce citaoce. Bice mesta i za andergraund, ali u daleko manjoj meri. Planiramo da u svakom broju bude i zanimljivih tekstova, intervjua itd. Sve u svemu zelimo da Bumerang bude revija koja ce zadovoljiti svaciji ukus. Koliko dugo ce Bumerang opstati, kako sam napisao i u uvodniku prvog broja, pre svega zavisi od mogucnosti autora i njihove zelje da saradjuju i sa druge strane, poverenja citalaca. Mi cemo sa svoje strane pokusati da svima izadjemo u susret, pa da zajednicki izvucemo domaci strip iz ove apatije u kojoj se nalazi vec deset godina. Mi smo optimisti i znamo da se to moze ostvariti, treba samo dobre volje i zelje da se nesto ucini. Na kraju da ponovim jos jednom poziv na saradnju koji je otvoren za svakog ko ima sta da pokaze domacim citaocima. Bumerang je, uostalom, zbog toga i pokrenut. Pa izvolite, cekamo vas. Adresa na koju mozete slati svoje stripove,
tekstove, ilustracije za naslovnice, pisma, kritike itd. je:
Damijan Sovec: PRVA PETLETKA (prva petoletka) Neverovatno, ali istinito. Posle tajanstvenog iizlaska albuma
Carmula! Jureta Perparja iz Trebnjega, je prosle nedelje izasao
ovogodisnji 6. strip album slovenackog autora (pre toga su se
sa stamparskom masinom suocila dela Andreja Stulara, Marka Kocipra
i Zorana Smiljanica). Ovog puta krivac je Damijan Sovec iz Gornje
Radgone, koji je svoju zbirku pod naslovom "Prva petletka: Smeri
razvoja" (Pravci razvoja) izdao u sopstvenoj reziji. Citaoci Stripburgera
ce se Damijana Sovca lako setiti po odlicnoj zadnjoj korici Stripburgera
br.6 i hit price (bez naslova) iz Stripburgera br. 14. Citaoci
dnevnika "Vecer" Damijana Soveca poznaju pre svega po pasicama
stripa, koje vec pet godina zaredom jednom nedeljno objavljuje
u rubrici Smeri razvoja. Album predstavlja izbor najboljih i najznacajnijih
od tih strip pasica. Kako je napisao u Uvodniku za Prvu Petoletku
Boris Jausovec: Zbog toga, autor kriticki obradjuje svakodnevni zivot, sa cinicnim i humoristicnim pristupom, koji citaoca ne ostavlja hladnim, a kamoli umornim. Zato ga preporucujemo za upotrebu i cestitamo sponzorima, koji su omogucili izdavanje albuma. Izdavanje Prve petlekte su omogucili sledeci sponzori: Likovno drustvo Gornja Radgona, GROM Gornja Radgona, Radgonske Gorice (Gornja Radgona d.d.), Zlatko Sajhar s.p. (racunovodke storitve), Zoran Jaklic s.p. (Izdelava poliesterskih izdelkov), Frizerski salon Mojca (Cresnjevci). Album Prva petletka A5 formata je stampan u ofset tehnici, ima
60 strani tj. 153 pasica i mozete ga za 6 DM (+ posta) slobodno
naruciti na autorevoj adresi: Autora mozete slobodno kontaktirati i putem e-maila: Strip Core c/o Forum Ljubljana,
Robert Kramb: "Kakav svet!" 9 zivota 9. umetnosti Strip u Srbiji nije mrtav, on je samo presao u ilegalu - tako tvrde poznavaoci YU strip scene. U prilog teze da i na ovdasnjim prostorima postoje zaljubljenici koji veruju da je strip zaista 9. umetnost govori i promocija strip albuma "Kakav svet!" Roberta Kramba - nedavno odrzana u galeriji Remont. Inicijator ovog dogadjaja je veliki poklonik andergraund strip kulture - Flavio Rigonat, glavni urednik beogradske izdavacke kuce L. O. M., specijalizovane za popularizaciju strip autora iz nezavisne produkcije. Posetioci promocije imali su priliku da premijerno u Jugoslaviji odgledaju dokumentarni film o Robertu Krambu. Ovaj film medju poznavaocima stripa vazi za kulturno ostvarenje. Robert Kramb je jos 60-ih godina napravio pravu revoluciju u strip industriji, sokirajuci puritansku javnost svojim grotesknim radovima, koji su u osnovi karikature americkog drustva. Danas Kramb predstavlja instituciju za sebe, naravno i dalje sokirajuci siroke narodne mase nesmanjenom zestinom. Strip album "Kakav svet!" je, inace, kompilacija od 32 price, objavljene u Americi u periodu izmedju 1968. i 1973.godine. Flavio Rigonat je, takodje, najavio nova (prijatna) iznenadjenja za sve ljubitelje stripskog andergraunda. (Preuzeto iz dnevnika "Danas" br.965, od 22.05.2000.godine)
Kostimiran kao Spajdermen, ukrasen zvezdicama kao Kapetan Amerika, a naoruzan bezbol palicom i Ustavom, novi strip heroj Venecuele zove se El Patriota. Ovaj cudni serijal pojavio se nedavno u dnevniku "El Correo del Presidente", zvanicnom vladinom listu, i predstavlja podrsku nove kampanje protiv kriminala koju su organizovali politicki celnici zemlje. U stripu se pojavljuju i danasnji venecuelanski politicari, a u trecem nastavku cak i predsednik Hugo Ccavez, licno. Dva lokalna dnevnika vec su zainteresovana da preuzmu strip, a jedno preduzece pokusava da otkupi prava za video igru sa El Patriotom. Venecuela se nalazi na petom mestu liste zemalja sa najvecim kriminalom, odmah posle Kolumbije, Meksika, Brazila i Rusije. Pored kriminalaca, zrtve su cesto i neduzni gradjani, nemocni da se odbrane ili da uzvrate. "El Patriota predstavlja zastupnika i branitelja tih obicnih ljudi transformisuci se od jednostavnog strucnjaka za kompjutere u anonimnog osvetnika koji se bezbol palicom neprekidno sukobljava sa zlocincima - kaze Omar Kruz, autor stripa. Posebnost ovog junaka je u tome sto dok mlati nevaljalce, on recituje navode iz novog venecuelanskog Ustava izglasanog decembra prosle godine. Kruz smatra da je to odlican nacin da se gradjani upoznaju sa svojim pravima i obavezama, i da se o Ustavu pouce mladi, kojima nedostaju gradjanski i moralni obrasci. Uprkos uspehu i popularnosti heroja, poneki kriticar je primetio da se kroz njegove avanture ukazuje da je nasilje sasvim prihvatljivo resenje. Medjutim, autor i izdavaci su odmah ukazali na prostu cinjenicu da se o nasilju ne moze da govori kroz dobre vile i cvetne poljane, nego da je neophodno deci ukazati da se u svakodnevnom zivotu na sve nacine moraju da brane od zla. "Mnogi ce se pokajati zbog svojih zlocina kada me budu videli - kaze El Patriota, pre nego sto se sa krova zgrade vine medju zlocince i izmahne batinom uzvikujuci umesto borbenog poklica clanove iz debele knjige Ustava.
Stripovi Hermana Ipena SA VRHA U MANIR Kako je to tuzno kad stvarno veliki postanu skoro beznacajni. Primjera u popkulturi je mnogo - Dejvid Bouvi, recimo - a upravo o tome, covjeku koji je nekada uspostavljao nove standarde i radjao trendove, a koji sada kao puki manirista nemusto ponavlja prethodne lekcije, moze da se govori u i slucaju Hermana Ipena, belgijskog autora stripova. Herman je i te kako dobro poznatog i kod nas, jer je u ovoj sredini potpuno netipican strani autor i samo zbog toga sto smo kao ni u jednom drugom slucaju izvanredno bili upoznati sa njegovim stripovima. "Bernard Prins", prve dvije epizode "Jugurte" i "Komanca" redovno su objavljivani i reprizirani, a "Dzeremaju" i "Tornjeve Boa-Morija" citali smo ponekad i kao svjetske premijere, sto se nikada prije ni poslije nije desilo sa autorom tog ranga. Takve "srece" u ondasnjoj Jugoslaviji nije bio niko, cak ni velicine poput Huga Prata i Zana Ziroa. Rasan crtac i pripovjedac, covjek koji se u domenu avanturistickog stripa snalazio kao beba sa zveckom, Herman autorski vrhunac dozivljava izmedju 1978. i 1983. godine. To je period kada on radi posljednje epizode "Bernarda Prinsa" i "Komance", prekidajuci tako dugogodisnju saradnju sa scenaristom Gregom, i prve epizode "Dzeremaje" i "Tornjeva Boa-Morija", serije koje je sam i pisao. Medjutim, poslije remek-djela "Babet", prve epizode "Tornjeva Boa-Morija", jedne od dvije-tri zaista najbolje Hermanove price uopste, vrlo brzo dolazi do pada kvaliteta prvenstveno scenarija, a kasnije i do skoro potpunog brodoloma njegovih prica. Jer, Herman-crtac do danas je zadrzao svoj izvanredno visok nivo. Razlog za to je, pretpostavljamo, umor, veliko praznjenje kreativnih potencijala usljed psihofizickog napora koji se podrazuvijeva kada uporedo pisete i crtate dvije serije s ritmom od najmanje dvije epizode godisnje. Herman, rodjen 1938, dugo je samo crtao svoje price, a onda je relativno naglo, kada se vec priblizio pedesetoj godini zivota, poceo sam i da ih pise. Kad tome dodate cinjenicu da je najveci komercijalni uspjeh dozivio upravo "Dzeremajom" i "Tornjevima Boa-Morija", a tim koji dobija ne mijenja se, eto kako lako dodjete do onog sto je Herman-scenarista danas: umorni manirista. Za ovo sto govorimo dobar primjer je nedavno kod nas premijerno objavljivanje jedne epizode "Dzeremaje", te nesto ranije pojavljivanje dviju epizoda "Tornjeva Boa-Morija". U prvoj seriji to je sedamnaesta epizoda pod nazivom "Uzaludna nadanja" (nevjerovatno neinventivan prevod vrlo dobrog originalnog naslova "Tri motora... ili cetiri"), a u drugoj sedma i osma, "Vilijam" i "Seldzuci". To opet znaci da je kod "Dzeremaje" kontinuitet objavljivanja narusen jer je preskocena sesnaesta epizoda (koja se originalno zove "Crvena linija"), a kod "Tornjeva Boa-Morija" nije. Albumi su korektno stampani u crno-bijeloj tehnici, sa kolornim naslovnim stranama i losim povezom. Izdanja su piratska, kako je to uobicajeno u Srbiji u posljednje dvije godine. U "Vilijamu" i "Seldzucima" pratimo nove etape puta u Jerusalim viteza Ejmara od Boa-Morija sa grupom siromasnih hodocasnika koji nisu u stanju da plate put brodom pa idu pjeske ovim nasim brdovitim i rovitim Balkanom u prvoj, te Anadolijom u drugoj epizodi. Herman-scenarista i ovdje nije fokusiran iskljucivo na glavni lik, pa imamo mnostvo sporednih junaka, obicno ljudi sa samog dna, nerijetko i fizicki hendikepiranih, a decentralizovana prica sadrzi mnogo moralnih nedoumica izazvanih bivstvovanjem u jednom surovom dobu, gdje je razlika izmedju zivota i smrti tako cesto bila samo jedan potez macem. Sve smo to, medjutim, kod Hermana vec vidjeli u mnogo boljem izdanju i epizode "Tornjeva Boa-Morija" zaista je postalo sve teze razlikovati, a kamoli zapamtiti. Sto se tice "Uzaludnih nadanja", poslije dugo vremena dobili smo dosta dobru epizodu "Dzeremaje". Dzer i Kurdi opet su u Lengtonu, tetka Marta opet gnjavi sve zivo, tu je jedan invalid i njegov mentalno poremeceni otac, grupa lokalnih tabadzija koji se zamjere Kurdiju i stranih bajkera predvodjenih Indijankom-nimfomankom, a Stounbridza jos nisu ubili. I jos saznamo da je Lena dobila sincica, tek da se zapitamo nije li to Dzer postao otac. Epizoda je dobra jer je nekoliko zanimljivih paralelnih radnji logicno svedeno u jednu, motivaciona struktura je dobra, a uz to nema ponavljanja motiva i dijelova radnji ranijih prica (sto je cesta posljedica pomenutog manira). Ne mogu, naravno, "Uzaludna nadanja" da se porede sa "Noci grabljivica" ili "Zamorcetom za vjecnost", ali je ovo ipak mnogo bolje od epizoda "Simon se vratio" i "Aleks". I, sta da se kaze. Tuzno je, dakle, kad veliki iscrpe inspiraciju i tako dalje, ali jos uvijek kupujemo nove Hermanove stripove jer su u odnosu na vecinu ostalog na trzistu (svjetskom, to kod nas ne postoji) oni i dalje klasa. A potajno se nadamo da ce stara slava da se vrati, jer i takvih primjera u popkulturi ima koliko hocete. Bob Dilan, na primjer. Objavljeno u banjaluckom nedjeljniku "Reporter", broj 79, 27. oktobar 1999.
WALLY WOOD SKETCHBOOK Nesretni junak ove pomalo tuzne knjige se jos u mladosti zakleo da ce da postane najbolji u odabranom poslu stripara. Poceo je kao skromni ali ekspeditivni upisivac slova i polako - ali temeljno - napredovao prema vrhu koji je zasluzio ali zapravo nikada nije dosegao, uprkos podrsci najblize familije, prijatelja, kolega, publike ... ... i Tatjane. Upoznao je tihu emigrantkinju iz Holandije na jednoj zurci koju je ukrasio svojim sasavim crtezima na kartonima po svim zidovima i plafonima i sarmirao je svojim ponasanjem i muzikalnoscu - ponekad bi se opustio i uz gitaru raspalio rafale kantri/vestern pesama; te veceri pocetkom pedesetih izgledalo je da mu krece nabolje na emotivnom planu. Nije mogao da finansijski podnese skolovanje u Skoli vizuelnih umetnosti kod Berna Hogarta (Burne Hogarth), ali je naucio osnove njegove [za ono vreme] revolucionarne stilizacije anatomije koju je samostalno nadgradio uticajima Fostera, Rejmonda, Kenifa i Roja Krejna (Roy Crane). Tatjanu je obucio da upisuje slova i kolorise, tako da su postali ne samo bracni vec i kreativan par. Njegov radni dan znao je da se rastegne i na 20-casovno neprekidno sedenje za stolom, sa kafom, viskijem, cajem i bezbrojnim cigaretama kao 'gorivom'. Vrlo cesto je zbog takvih radnih navika izgledao kao zombi, sa permanentnim zmirkanjem i treptavim ocnim tikovima od napora i iritiranosti duvanskim dimom. Bio je vican svakom zanatu - nije bilo sta nije umeo da popravi ili poboljsa, pogotovo ako se ticalo elektrike ili masinstva. Samostalno je za sebe napravio model artograf-projektora kako bi manipulisao pripremnim skicama ili fotografijama koje je prenosio na karton i doterivao olovkom pre tusiranja. Spontano je razvio svoj licni crtacki stil - mesavinu komicnog i realistickog pristupa. To je delovalo kao novotarija u industriji u kojoj su se zanatlije specijalizovale za jedan ili drugi pristup radu. Voli je na samo njemu svojstven nacin to mirio u bilo kojoj tematici - vesternu, hororu, SF-u, kriminalistickoj prici... MAD kao pojava mu je prirodno legao i on je tu ostavio neizbrisivi pecat i kanon za druge da slede. Nemir i neslaganje sa politikom EC-a (ne-vracanje originala, samo jedno placanje po prvom objavljivanju i sl.) su ga odveli na druge strane. Sa Dzekom Kerbijem je kao tuser u DC-u (Challengers of the Unknown = Izazivaci Nepoznatog) i u novinskom stripu (Sky Masters = Nebeski Gospodari) postavio nove standarde kvaliteta crtacke izvedbe i omogucio Kerbiju (Kirby) da mu crtezi izgledaju lepi kao nikada ranije... ... ili kasnije. Knjiga nas vodi kroz kreativni haos Vudijeve maste i sve faze kroz koje je prolazio zahvaljujuci postovaocima koji su te radove i intimne likovne zabeleske sacuvali u kolekcijama. Prosto deluje neverovatno podatak da je taj covek, koji je nesebicno celog sebe davao i izdavacima i publici smatrao da je, zapravo, eksploatisan i da drugi imaju vise uspeha i priznanja od njega..! Polovinom sezdesetih je toliko cesto bio non-stop pijan, da je sam priznavao kako bi cetkicom potrefio otvor na bocici tusa jednom u tri pokusaja. Tako se vise nije moglo. Tatjana ga je nagovorila da provedu sest nedelja putujuci po Evropi, a po povratku on je nasao novu slobodu i nadu za uspeh u saradnji sa Stenom Lijem (Stan Lee) u MARVEL-u koji je nezadrzivo kretao u svoj cuveni uzlet ka stripovskom Olimpu. Mnoge stvari je tu uradio za pamcenje, a najvise je istoriju stripa zaduzio dizajnom DERDEVILA (Daredevil) i prvim epizodama koje su ustanovile standard cele serije. Na zalost, sukob sa Lijem je morao da se desi - kao uostalom i sa skoro svakim predstavnikom autoriteta u izdavastvu. Vudi je, navodno, napustio Derdevila jer nije mogao da se pomiri sa cinjenicom da glavni (super) junak stripa biva i ostaje - slep. A posto je Liju upravo to delovalo kao cinilac specificnosti i originalnosti celog kocepta, odbio je predlog i - Vudi je ponovo otisao, vracajuci se samo povremeno da uradi poneki kraci projekat tu i tamo. Dok su se vecina stvari u MARVEL-u desavale spontano i u freneticnoj improvizatorskoj brzini u ta stara herojska vremena, sacuvane Vudijeve table sa modelima karaktera u raznim pozama i orudja koja junaci koriste svedoce o njegovoj detaljnoj pripremi za rad na seriji, bez obzira koliko zustar tempo diktirao vazda groznicavo kreativan Sten Li. Posto je beznadezno zavideo kolegama koje su (po njegovom misljenju) bolje prosli od njega, okusao se u drugoj polovini sezdesetih kao urednik, glavni scenarista i crtac u Taueru (Tower = kula) gde je kreirao T.H.U.N.D.E.R. AGENTS (Agenti G.R.O.M.) ali na trzistu koje su zatrpavali stari borac DC i [tada] novodosli junosa MARVEL svojim jeftinijim i prekobrojnim sveskama boreci se beskompromisno za totalni primat, njegovi kvalitetni - ali na zalost skuplji i, istini za volju, staromodniji stripovi NISU imali sansu za opstanak i - ubrzo su ugaseni. Pokusao je (ne dugotrajnu, na zalost...) saradnju i sa Dzimom Uorenom (Jim Warren - izdavac magazina BLAZING COMBAT, VAMPIRELLA, EERIE, CREEPY i td.) koji je imao ideju da obnovi EC stripovsku magiju okupivsi stare asove (Vudi, Frazeta, Vilijemson, Krendel i dr.) ali Uoren je placao svega tridesetak dolara po tabli; samo deceniju ranije Gejnz je svoje crtace placao sedamdeset dolara po strani, a ilustratore MAD-a cak dve stotine dolara - OGROMNA suma za ono vreme pre skoro cetrdeset godina... Vudi nije mogao ili umeo da se nosi sa tom situacijom, znao je dane i noci da sedi sa Uorenom zaleci se na sve i svakog jer su mu svi bili krivi za njegove neuspehe i nestalnost... Valjda je tada i dobio ideju da se okusa u samoizdavastvu i - rodjena je jos jedna legenda, neredovni ali ipak sporadicno prisutan magazin WITZEND u kome su Voli i provereni drugari/kolege pustili masti na volju i ostavili u niskim tirazima bisere kreativnih uzleta za secanje i divljenje... Na drugoj strani, Vudi je pokusao sa avanturistickim samizdatima erotskije orijentacije - SALLY FORTH i CANNON ali trajniji uspeh je [ponovo] izostao. Naslovi su sa vecim uspehom prestampavani kod drugih (mahom inostranih) izdavaca. Prekomerno konzumiranje alkohola, promenljiva i nestalna finansijska situacija, neuspeh licnih projekata i toliko drugih stvari doprineli su krahu braka sa Tatjanom, koja je u medjuvremenu stekla ime i mesto kao jedan od vodecih kolorista u DC-u. Te 1970.godine doziveo je - za njega - pretezak udarac: njemu omiljeni Herold Foster je najavio povlacenje i trazenje naslednika za rad na PRINCU VALIJANTU. Vudi je, kazu, nacrtao table za neverovanje ali - stari Foster je seriju ipak prepustio svom tuseru Dzon Kelen Merfiju (John Cullen Murphy), inace scenaristi i crtacu BEN BOLTA. Obrazlozio je to zeljom da VALIJANT nastavi zivot izgledajuci DRUGACIJE nego do tada - a gresni Vudi je uradio probne table imitirajuci Fosterov provereni stil u potpunosti. To ga je dotuklo i - razvod sa Tatjanom je bio neminovan. Krenuo je u pijancevanje i samounistenje vise nego ikada ranije. Iako se zakleo da nikada vise nece da crta za Stena Lija, ipak je uradio Kralja Kala (King Kull) i The Cat (Macka) za MARVEL, a za DC je crtao sve i svasta - Karate Kid-a, Superboj-a, Kapetana Akciju, Plop i neke projekte sa Stivom Ditko-om. U to vreme se ozenio po drugi put - svojom terapeutkinjom/psihologom koja je pokusavala da ga navede na put izlecenja od alkohola, napustio je zivot u Nju Jorku gde mu je postalo preskupo - ali tri godine kasnije ostavio je svoju drugu zenu, jos zesce se propio, vratio se da ponovo zivi u Nju Jorku, ozenio se po treci put, ponovo napustio Nju Jork i skrasio se (?!?) u Konektikatu. Poceo je rad na svom 'magnum opusu' KING OF THE WORLD (Kralj Sveta) koji je objavljen u tvrdom povezu; u Evropi - narocito u Francuskoj - stekao je slavu zahvaljujuci reprintima i prevodima starijih radova, pa je postao malo cesci gost tamo. Medjutim, on je hteo da svoju karijeru definitivno ustali kod kuce, u Americi. Poznanstvo i saradnja sa animatorom i producentom Ralfom Baksijem (Ralph Bakshi) iz Nju Jorka (koji je uskoro presao u Holivud) davali su mu nadu da ce KRALJ SVETA da zazivi kao dugometrazni crtani film, tim pre sto su Baksijevi filmovi (Wizards, Lord of the Rings...) bili na tom tragu. Na zalost - kao i u toliko drugih slucajeva - nije bilo sudjeno da se desi. Prokletstvo hiljada tesnih rokova, napora za crtacim stolom, abnormalno puno alkohola, duvana, nesanice, nezdrave hrane i cega sve ne rezultiralo je totalnim zdravstvenim krahom i Vudi je ostao poremecenog vida (duple vizije), delimicno paralizovan (nesposoban da se vise sluzi cetkicom za crtanje, vec samo flomasterima i rapidografima koje je prezirao) i ostecenih bubrega i jetre, zavistan od aparata za dijalizu. Ostavio je i trecu zenu, stavio povez preko oka (kako bi pokusao da otkloni duplu viziju) i organizovao studio u Sirakuzi, Nju Jork sa grupom asistenata za rad na nastavku KRALJA SVETA; verovao je da ga cekaju stotine hiljada dolara, da je najzad stiglo vreme da naplati za sve godine mucenja, patnje i borbe da se dokaze - Baksi i holivudska ekipa su pricali price i obecavali cuda... Dok se Vudi mucio u bolnici, asistenti su dovrsili i drugi tom njegovog zivotnog dela, pod naslovom Wizard King 2: Odkin, Son of Odkin. Klima mu nije odgovarala, zeleo je da ode u Kaliforniju i bude blize filmskom svetu gde je ocekivao da stekne svoje mesto. Shvativsi tog jutra 3. novembra da ni od cega vise nema nista i da je sve uzalud, najzad je preduzeo i taj poslednji dostojanstveni korak da sam sebi okonca patnje i rascisti sve racune sa zivotom. Kremiran je, a pepeo je prosut u okean, tako da iza njega ni grob nije ostao. Sigurno da je bilo ilustratora koji su [mozda] lepse crtali; satirista koji su bolje 'pogadjali metu'; umetnika koji su finasijski bili daleko uspesniji; ali niko nikada nije pristupao svom zanatu sa vise strasti i integriteta od Volija Vuda. Ni jedan jedini umetnik pre ili posle nije vise bio veran svojoj viziji. Utisak koji je ostavio na one koji su ga voleli, postovali ga i divili se njegovom radu jednostavno je nemerljiv. Nesto slicno moze da se kaze i za radove prikazane u knjizi koja svojim izgledom oponasa skicen-blok sa sabranim nevidjenim delima coveka koji bi bio ponosan da moze da je vidi. Wallace Allan Wood (1927-1981) [Nastavice se..?]
Rodjen u Subotici, 1972.godine. Diplomirao na Akademiji Umetnosti u Novom Sadu 1996. godine na odseku Likovnih umetnosti, smer Grafika. Grafike izlagao na jednoj samostalnoj i vise kolektivnih izlozbi u zemlji. Stripove objavljivao u "Patagoniji", "Stripburgeru" i "Lavirintu", kao i u vise fanzina. Stripove izlagao na vise izlozbi u zemlji i inostranstvu. Od 1998.godine izdao patnaestak samostalnih izdanja. Samostalna izdanja izlagao na izlozbama fanzina u inostranstvu. Adresa: Jednu od Boticevih strip tabli mozete videti na sledecoj adresi:
SARAJEVSKI SINDROM Nedavno sam napisao strip o Bosni, izbjeglicama i Londonu (Hellblazeri 144 i 145, ako se smijem reklamirati). Frend ga je procitao i nije mu se svidio. Frenda sad mrzim, ali nije poanta u tome vec u sarajevskom sindromu. Sarajevo je simbol ovog rata. Na stranu sto je Sarajevo bilo srce Titove Juge i udzbenicki primjer suzivota, ono je svoju medijsku paznju zasluzilo kad se naslo na pravom mjestu u pravo vrijeme, kad se jeftina usporedba s nekadasnjim olimpijskim gradom mogla efektno upakirati u krvave kadrove s trznice. Da bi bio televizican, ratu treba identitet. Nakon bliskoistocnih ulicnih okrsaja ili bagdadskih light show nokturna, Sarajevo je motivom opkoljena grada bilo dovoljno razlicito, dovoljno zapamtljivo, egzoticno, a ipak izgovorljivo. Pa je uz pokoji film dobilo i svoju dozu stripova. Hermannov Sarajevski Tango, Kubertovi Fax from Sarajevo i Punisher, Lavriceve Bosanske basni, Soba Joea Saccoa, Bilalov zadnji album, neke epizode Pruettova Kilroya, razlicite akcijske serije (Youngblood, Spectre) koje su se Sarajevom bavile samo kao motivom... Nakupilo se svega, iskrenog i pomodnog, ambicioznog i rutinskog. Ne bih ovdje ulazio u pojedinacne kritike ni analize, ali me zanima jedan osobni fenomen. Skoro mi se niti jedan od navedenih stripova nije svidio. Drazi su mi bili oni dokumentarniji (poput Sobe, bez obzira je li ili nije, kako sam cuo, Soba nakitio svoju ispovijed Saccou) ili vrlo intimni (Eddyeva Ticina prica, neke "made in Sarajevo" stvari), dok su me oni drugi ostavljali hladnima ili, cesce, ljutili. I ta ljutnja je ona cudna stvar. Nije mi se svidjelo pa 'ajde, ali zasto se na stripove - a price su u redu i crtezi uglavnom odlicni - ljutiti? Odgovor je, bojim se, bas u navedenom sindromu, u kronicnoj nemogucnosti da na pitanje Sarajeva prihvatimo ma koji pogled ili odgovor drukciji od vlastitog. Sto mi itko ima pricati o Sarajevu kad ja imam svoju pricu, svoje Sarajevo? Razumijem, zato, frenda kad isto osjeca prema mojoj verziji. Situacija je to bez izlaza. Kad o Sarajevu pricamo, pisemo, citamo ili mislimo, svi mi sto Sarajlije nismo govorimo, opravdavamo i propitujemo ponajprije sebe. -Pratt u dnevim kaisevim -The Hidden Wars: online comics -TOP 10. ANOTHER UNIVERS -GCD - Grand Comic-Book Database Project od 27. maja do 3. juna 1. juna 1950. Rodjen je Michel Rouge u Parizu. Saradjivao je na Rahanu i Capitaine Apache-u. Zatim pocinje da radi sa scenaristom Rodolphe stripove "Les legendes de l'Eclatee" (Circus) i "Les Ecluses du Ciel" (Glenat). Zatim po scenariju Cothias-a radi "Les Heros Cavaliers" (Glenat). Da bi na kraju preuzeo rad na strip serijalu Comancha (Dargaud). 1. juna 1958. Rodjen je Didier Teste u Parizu. Radio je: "La Deesse aux Yeux de Jade" (Milan, 1988), serijal "Julien Boisvert" (Delcourt). "Sark" (sa Tarduc), "Neve" (sa Lepage), "Labyrinthes", (sa Le Tendre i Pendax) je radio za Glenat. Tu su jos i "Griffon" sa Durand (Alpen), "Voyages en Amertume" sa Clave (Vents d'Ouest). 2. juna 1980. U magazinu "Spirou" pocinje da izlazi strip Nic koga je Hermann radio inspirisan Malim Nemom ("Little Nemo" Winsor McCay-a). Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana, i monografija "Maurovic" Veljka Krulcica, "Pegaz" Zike Bogdanovica. Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu. Zlatko Milenkovic e-mail: zmcomics@EUnet.yuweb: http://members.tripod.com/~ZM97 web: http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics |