1. DVA DANA POSLE (Milos Gubas)
2. U SENCI HLADNOG RATA (Aleksandar Manic)
3. JA NISAM PATRIOTA,
JA SAM SAMO ANARHISTA (Aleksandar Nikolic)
4. IMPORTANCE OF BEING EARNEST (Borislav Stanojevic)
5. QMOVA KOLUMNA (12) (Bojan M. Djukic)
6. STRIP AUTOR: DJORDJE MILOVIC (Strip Vesti)
7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (20) (Darko Macan)
8. VESTI IZ SVETA (Strip Vesti)
-Univers BD
-TOP 10. Another Univers
9. LINKOVI
10. DATUMI (zmcomics)

Svi prilozi su vlasnistvo autora. U slucaju da zelite da ih na bilo koji nacin eksploatisete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis ce uvek ici i email adresa putem koje mozete kontaktirati autora), u slucaju da nisu potpisane mozete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.

Nesto bas nije stiglo novih Vesti ("dva dana posle"- je stiglo u poslednjem momentu, pred slanje broja, tako da je vest malo skracena i nije pomenuta u uvodniku, ili mozda sada jeste:) kao ni tekstova, ali je broj obiman zahvaljujuci intervjuu sa Zografom koji je SVestima ustupio crnogorski magazin za kulturu "bARS". Da ne zaboravim i kolumniste koji su redovni i vredni!!! Jedina Vest koja je stigla pred zakljucenje broja je ta da je prvi broj suboticke strip revije "Bumerang" odstampan i da ce se ovih dana naci na kioscima, ali o tome vise u sledecem broju. Dotle svratite do vaseg kioska i raspitajte se da li je stigao Bumerang. Dobro je podsetiti se da trafike mogu sluziti i za prodaju stripova:)

Takodje bi vas podsetio da redakciji i dalje saljete stripove za sledece brojeve i da napomenem da su takodje zainteresovani za kolor ilustracije za korice. Priloge saljite na adresu:
Sasa Marijanusic, za strip reviju BUMERANG,
Gunduliceva 73, 24000 Subotica

Diskusija je sada prebacena na sajt (u arhivi) i tamo ce biti nastavljena, dok u ovom broju objavljujem samo jednu (B.S.) jer vise nije stiglo. Tako da su SVesti sada slobodne za vase tekstove o stripu :)) Nemojte da vracam "Poziv na saradnju" u uvodnik:)

Pokusavam i dalje da ozivim predstavljanje strip autora tako da ovog puta mozete nesto vise saznati o Djordju Milovicu koji od sada ima stranicu na sledecoj adresi:
http://www.unovomsadu.com/strip/sv/autori/milovic/

Napominjem da se moze dogoditi da strane na sajtu nece u toku dana biti postavljene, ali ce vec sutra (subota) sigurno biti na svom mestu.

Zlatko Milenkovic

FIGHT THE POWER
Samo dva dana posle pocetka kraja sveta, Zadruga i Dom omladine Beograd predstavljaju

DVA DANA POSLE

Sa zadovoljstvom vas obavestavamo da 20. i 21. maja beogradski Dom omladine bice mesto odrzavanja prvog velikog sabora domace alternativne scene, nazvanog "DVA DANA POSLE". Ovaj svojevrsni multimedijalni festival predstavlja prvi pokusaj utvrdjivanja stanja na ovom delu scene posle sloma domace kulturne politike u vrtlogu opstih drustvenih desavanja.

Prvi put ce na jednom mestu zajedno svoje nove radove predstaviti akteri nezavisne filmske, kompjuterske i strip scene, pred zajednickom publikom.

Time se ova manifestacija prikljucuje ostalim inicijativama za obnovu domace kulturne scene, pokrenutima od strane samih umetnika i stvaralaca (asocijacija Remont i drugi).

U okviru skupa "Dva dana posle" odrzace se nekoliko programa:

- 6. SRPSKI LOW-FI VIDEO SABOR: Ova netakmicarska smotra kucne filmske produkcije predstavlja uvertiru u 3. Jugoslovenski festival jeftinog filma koji ce se ovog leta odrzati u Subotici.

- ISTERIVANJE DEMOA: U sali Pogon, oba dana u 22 h, CoRRoSioN ce predstaviti nove domace i strane radove sa kompjuterske demo scene.

- STRIPER PREVIEW: U Maverick-u ce biti organizovana berza strip-fanzina, izlozba strip-plakata i video izlozba stripa. Domacin ovog dela programa je Striper, projekat koji okuplja predstavnike novog domaceg autorskog stripa.

- KONCERTI: U Klubu Doma omladine nastupice kultni bendovi "Irfan Muertes", "Flip Out Gang" i "Los Perdidos" sa gostima, kao i grupe i autori sa kompjuterske scene. Koncerti pocinju u 23 h.

Oba dana program ce trajati od 17 h do iza ponoci. Ulaznice ce se prodavati na blagajni Doma omladine, a cena ulaznice za jedno vece je 40 dinara.

Zadruga je skup projekata koji definisu novu audio-vizuelnu estetiku u skladu sa duhom vremena. Zadruga je predstavljena u Strip Vestima #44.

Izvod iz programa:
oba dana
MAVERICK, 18-20 h: izlozba domace kompjuterske grafike i animacije
MAVERICK, 21:30-23:30: Striper Preview (video-box)
MAVERICK, non-stop:
- berza strip-fanzina
- izlozba strip-plakata
- promocija UPDATE CD-ROM kolekcije domacih i stranih demoa
- zidno izdanje newsletter-a Filmska Pravda

Medijski sponzori:
B2-92, Index, Studio B, Medija centar, Golf radio

http://www.zadruga.co.yu
http://www.dob.co.yu

1957, kosmodrom u Bajkanuru (SSSR). Pogodjena meteoritima jedna sovjetska raketa rusi se nekoliko minuta posle lansiranja. Ekipa koja prikuplja ostatke biva zarazena nepoznatim virusom. Dr Voronov, oficir KGBa uspeva da izoluje virus, a u isto vreme on se priprema da poubija "izdajnike" iz Kremlja, isto kao i niz predsednika Zapadnih zemalja. Svet, na svu srecu, spasavaju dva britanska tajna agenta.

"Spletka Voronov", jedanaesti nastavak popularnog serijala Blejk i Mortimer, izasao je u Francuskoj januara meseca i zadrzao se do sada medju najprodavanijim strip albumima. Pocetni tiraz bio je 500.000 primeraka, sto je neuobicajeno visok tiraz za jedan album, medjutim, uobicajeno za avanture ova dva junaka. Prethodna epizoda "Afera Frensis Blejk" prodala se u tirazu od 670.000.

Blejk i Mortimer predstavljaju jedne od najslavnijih strip heroja i partnera cije avanture prate brojni ljubitelji vec 50 godina. Proizasao iz pera nesudjenog belgijskog operskog pevaca Edgara Pjera Zzakoba, ovaj detektivski i naucno fantasticni serijal brzo je postao vrlo popularan. Zzakob, inace prava institucija u svetu stripa francusko-belgijske skole, umro je 1987, ali njegovi heroji su uspesno nastavili avanture. Prvi nastavak posle Zzakobove smrti potpisao je tandem Zzan Van Ham i Ted Benoa. Za drugi nastavak - "Spletka Voronov", scenario je napisao Iv Sent, a nacrtao ga je Andre Zzilijar.

Zzakobova popularnost pocivala je pre svega na njegovoj crtackoj preciznosti i perfekcionizmu, a takodje i u scenaristickom pristupu u kome je pokazao odredjeni smisao za inovaciju. Slicno Zzil Vernu i H.Dz. Velsu, on je ulazio u umesna predvidjanja, praveci "verovatne" pomake od nauke ka fantaziji.

Scenario poslednje epizode u potpunosti zaboravlja taj aspekt i opredeljuje se za retro manirizam, fiksirajuci junake u vreme hladnoga rata pedestih godina. Na taj nacin "Spletka Voronov" vise nalikuje na strip "nadahnut ZZakobom" nego na nastavak avantura u Zzakobovom pravcu. Crtajuci ovu epizodu Blejka i Mortimera, Zzilijar je morao da zaboravi svoj fluidan i elegantan crtez da bi zadovoljio komercijalne zahteve ovog krupnog finansijskog poduhvata. Po njegovim recima, bio mu je potreban vrlo disciplinovan rad od jedanaest casova dnevno, tokom 14 meseci, sa jednom jedinom pauzom od tri dana. U skladu sa ranijim epizodama serijala, Zzilijar je crtao veliki broj kadrova na svakoj tabli - 12 do 14, umesto njegovih uobicajenih 8 do 10, sto je iziskivalo veci format papira. Zbog toga je radeci na jednoj crno beloj tabli provodio cetiri dana, umesto dva koliko mu je obicno neophodno. Uprkos tome on se nije potpuno utopio u Zzakobov stil, nego je sacuvao distancu, i ponekad je odredjenim sitnicama vrlo vesto odavao pocast starim majstorima Erzzeu i Zzakobu, koji su inace rodonacelnici stila jasne i ciste linije.

Kada bi postalo neizdrzivo, svi bi bjezali.
Mali Ivica je crtao prijatelje i isao s njima u Zemlju crtica.
Profesor Baltazar muckao napitak.
Mister No "pajperom" nadletao Amazon.
Batman zvao Robina u pomoc.
SASA RAKEZIC bi postajao ALEKSANDAR ZOGRAF.
Jos jedan dan pod mentalnim sankcijama.
I jos jedan.
I jos jedan.
Bio je svjetlost koja je mrak u zemlji mrakom crtala.
Onda je shvatio da izmedju mraka i svjetlosti nema velike razlike.
Ako imas tus i pero.
I lebdis izmedju sna i jave.
Nasmijan.

U svijetu vazis za najpriznatijeg strip-crtaca sa ovih prostora, uz Baneta Kerca. Koliko se dugo bavis stripom profesionalno, koji ti je prvi objavljeni strip i kada, i sta smatras svojim najvecim profesionalnim uspjehom?
U domacoj periodici stripove objavljujem pocev od 1986 godine, iako se "profesionalno" stripom bavim tek od devedesetih, kada sam poceo da objavljujem u inostranstvu. Moj najveci uspeh je sto sam iz duhovne zabokrecine sredine u kojoj zivim, uspeo nekako da se izvucem, i to tako sto tu zabokrecinastu sredinu nisam ni napustio (u fizickom smislu). Drugim recima, dokazao sam da je moguce sedeti u svojoj sobi u nekakvom Pancevu i saradjivati sa urednicima i crtacima, koji predstavljaju nekakvu velicinu u onome cime se bave. Vecina mojih stripova najpre bude objavljena u Americi, koja se smatra najznacajnijim centrom, kada je alternativni strip u pitanju. Tokom poslednjih tri-cetiri godine, pojavilo se i nekoliko reprinta i izbora mojih radova u evropskim zemljama, narocito u Italiji - gde sam objavio jednu tekstualnu i tri zbirke stripova, o casopisima da i ne govorimo.
Eto, da sam neki seljak, mogao bih puno da se razmecem svim tim "dostignucima", ali mislim da sve to nije tako vazno, bitno je da se nesto radi, umesto da se ocajava (a ovde ima vec previse razloga da coveka zahvati ocaj).

Izradio si sopstveni stil, koji se umnogome razlikuje od stripova koji su citaoci navikli da vidjaju po strip revijama. No, valjda si na pocetku imao uzore? Koji su autori bili tvoji favoriti (za citanje), a koji su uticali na tebe kao autora?
Ja sam bio od svog rodjenja duboko impresioniran stripom, i uopste - casopisima, knjigama, svim vrstama stampanih materijala. Kad bih, kao dete, sa svojim roditeljima otisao u neciji stan, ja bih pitao: "sta imate za citanje?" a oni bi mi vec nesto poturili pod nos, i ja sam bio miran nekoliko sati. U pocetku sam citao "trash", koji je kod nas mogao da se kupi u vidu strip-svezaka i onoga sto je izlazilo po casopisima. Kod nas je oduvek bilo veoma malo dobrih stripova, ali cak i to je bilo dovoljno da me zaludi "pricom u slikama". Ja u stvari nikoga nisam kopirao, jer sam bio prisiljen da sam stvorim jedan imaginarni svet "drukcijeg" stripa, bez puno znanja o iskustvima iz sveta.
Ponekad sam ovde nalazio na nerazumevanja, jer su kod nas ljudi navikli na standarde komercijalnog franko-belgijskog, americkog i italijanskog stripa. Nikada nije bilo puno poznavalaca alternativnog i underground stripa, ali sta ces...

Na koji nacin stvaras - kako izgleda proces rada na stripu? Koliko ti sve to znaci?
Pa, obicno prvo samo nazvrljam koncept, tekst koji u kratkim crtama odslikava ono sto bi u stripu trebalo da se desava. Posle uradim crtez u olovci, i na kraju u tusu. Prilicno uobicajeno.

Moze li se od stripa, kao vrste "privredne aktivnosti", uopste zivjeti na brdovitom Balkanu? Gdje prestaje tvoja uloga u publikovanju stripa - ti nacrtas, a onda... Pa, tek bi ove godine trebalo da izadje moja prva zbirka
stripova na srpskom, to ce da objavi Flavio Rigonat. Vrsta stripa kojom se ja bavim nije komercijalna, tako da NIGDE nije narocito isplativo baviti se time, pa ni ovde. Najcesce mora jako puno da se radi, a honorari su mali. Ali dobra stvar je da imate prilicno probirljivu i inteligentnu publiku, i da stvarate kontakte sa krajnje interesantnim stvaraocima iz celog sveta, da putujete i da razvijate vlastiti umetnicki identitet. A to stvarno ispunjavajuce...

S obzirom da si najvece uspjehe postigao u najgorim danima devedesetih, da li je rad na stripu bio ventil, koji ti je omogucavao da sacuvas mentalno zdravlje za vrijeme teatra apsurda?
Izmedju ostalog... Kao sto sam rekao, raditi na stripu je za mene bilo jedno krajnje ispunjujuce iskustvo. Za nekog drugog to bi bilo mucenje, mozda, ali to sve zavisi od licnog ukusa. Ja radim ono sto najvise volim, i vrlo sam srecan, cak iako me okolnosti, u kojima zivimo, cine bolno svesnim sveta u kojem se nalazim. U tom smislu sam mozda i u prednosti, u odnosu na nekog crtaca sa Zapada, koji najpre vidi lakiranu fasadu, koji mu njegov establishment poturi pod nos. Ja odmah, cim ustanem, prvo razbijem nos o realnost zivota u Srbiji.

Kapor kaze da "umjetnike ne unistava bijeda, nego sigurnost". Na koji su nacin dogadjaji u okruzenju uticali na tvoj rad? Uostalom, posvetio si znacajan dio rada na stripu "zivotu pod sankcijama".
Ja niposto ne verujem da je potrebno da umetnik pati, ili da bi bilo ko trebalo da se muci i stenje. Mislim da je cilj da se svi odlicno zavitlavamo i da uzivamo u zivotu, a umetnici su prvi koji te stvari znaju da gustiraju. Ali to ne znaci da treba da budemo blesavi, pa da ne primecujemo sve ono sto je lose, i sto bi trebalo popraviti. Meni je muka kad danas pogledam "zivot pod sankcijama", kad se svega toga setim, ali shvatam i koliko su ljudi zeleli da cuju jedan ljudski glas, koji bi dolazio iz sveg tog ludila, glas nekog ko je sve to doziveo i na jednostavan i nepretenciozan nacin (nadam se!) pokusao da svoje iskustvo pretoci u strip.

Ne mislis li da je vrijeme devedesetih nalik hipnagogickoj viziji, kojoj si takodje posvetio segment svog rada? (Hipnagogicka vizija je slika koja se javlja na prelazu izmedju sna i jave - prim.ur.)
Mi zivimo u krajnje halucinantnom vremenu. Nastojeci da zabelezim vizije iz polusna, ponekad sam, i ne znajuci, pravio beleske o nasem vremenu... Jos negde osamdesetih godina, u vreme kada je sve bilo tako bezbrizno i tra-la-la, ja sam u hipnagogickom stanju "doziveo" bombardovanje Panceva, sto je vise godina kasnije postalo moje stvarno iskustvo...

Kako gledas na modernizaciju stripa, odnosno na cinjenicu da papir sve vise zamijenjuju elektronski mediji?
Pa, ja verujem da ce pored "elektronskih" belezaka stripova nastaviti da postoje i stripovi na papiru, kao sto, nakon pronalaska televizije, ljudi nisu prestali da slusaju radio.

Tvoji stripovi su autobiografskog karaktera. Koja je, po tebi, grubo receno, kombinacija preovladajuca u stripovima koje crtas - autobiografija u stripu ili strip sa junakom kojeg ti predstavljas?
Uglavnom su to autobiografski radovi, sa elementima fantastike i puno preuvelicavanja. Takodje me privlace snovi, kao i umetnicki eksperiment, tako da se u svemu preplice mnogo toga... Ne volim da bas sve do kraja racionalizujem, iako je ocito da imam puno toga da kazem o stvarnom svetu koji me okruzuje.

Sta je ono u stripu sto ga cini umjetnoscu i da li je, uopste, po tebi, strip umjetnost?
Mislim da bi o tome trebalo cak i da prestanemo da raspravljamo. Umetnost je ono sto mi zelimo da bude, a cak i ako odlucimo da nam taj termin nije potreban, mi smo slobodni da ga odbacimo...

Kako funkcionise underground strip scena kod nas, u Evropi i svijetu, zbog cinjenice da je taj tip stripa pomalo izopsten? Koliko si povezan sa ostalim underground stvaraocima?
Poznajem veliki broj autora kod nas i u svetu. To je citav jedan paralelni svet, koji se krajnje kriticki odnosi prema mnogim vrednostima i hijerarhijama koje su nam nametnute. Srecan sam sto sam deo toga, i sto mogu iskreno da izrazim ono sto zelim, ono sto razmisljam. Vecina ljudi u ovoj oblasti stvaralastva vrlo zivo razmenjuje svoje ideje i ume da komunicira bez predrasuda. Na primer, underground strip poslenici iz Srbije i Slovenije vrlo dobro saradjuju vec godinama, pomazu jedni druge i sjajno se druze, uprkos svim barikadama koje su njihove drzave gradile tokom devedesetih...

Kako tumacis cinjenicu da je kod nas uvijek bilo kvalitetnih strip autora, ali da YU scena nikad nije znacajnije zazivjela?
Tako sto SVE oblasti kulturne produkcije postoje na slican nacin u nasoj sredini. Mi smo ljudi koji nemaju puno smisla da izgrade nekakav sistem, ili da zacetu tradiciju podrze i neguju, vec uvek neko nesto zapocne, pa se desi neka velika kriza, rat ili revolucija, ili ga srusi njegov drug i sabrat, zbog zavisti ili gluposti, pa zatim kasnije opet neko pocne sve ispocetka. Tako je vec decenijama, ako ne stotinama godina...Iako je pravo cudo da se uvek iznova javljaju novi stvaraoci, uprkos takvim okolnostima. Ne znam kako to da objasnim...Verovatno smo mi malo blesav, ali talentovan narod. To ne kazem sa mrznjom, vec sa ljubavlju i saosecanjem.

Kakva je bila svrha oformljenja "kuhinje" i sta od nje ocekujes?("Kuhinja" je pancevacka strip-radionica koju je Zograf oformio u svojoj kuci - prim.ur.)
Hteo sam samo da pokrenem ljude oko mene, da i sami krenu da pokusaju da se izraze putem stripa. To je bila prilika da i sam nesto naucim. Od vlastite kuhinje, nacinio sam malu laboratoriju stripa, i to je trajalo sve dok nismo objavili zbirku radova nastalih na radionici. Danas Kuhinja vise ne postoji, ali cu mozda nastaviti da eksperimentisem na neki drugi nacin...

Gdje je granica realnosti u stripu i stripa u realnosti?
Tesko mi je da to izrazim, zato sto zivot sve te granice izbrise. Ja ne verujem u krute okvire, i mislim da stvarnost i fikcija mogu da zive i nadopunjavaju se na najuzbudljiviji nacin, narocito kada je strip u pitanju. Imao si sansu da odes vani.

Kako sam kazes - ovdje je oblast sumraka, mesto gde se svetovi prozimaju. Ipak si ostao. Zasto?
Nedavno sam se vratio sa putovanja po SAD i Kanadi, i tamo su me svi pitali: da li ces da se vratis? I ja sam uvek odgovarao - da. Zasto da ne? Ja volim da putujem, i da upoznajem ljude, i takodje uzivam da se vratim kuci. To je tesko, u neku ruku, ali predstavlja moj izbor, zato sto mislim da SVAKO mesto, svaki geografski prostor - moze da bude neciji dom, mesto koje neko moze da voli, uprkos svim gorkim problemima. S druge strane, ne postoji SAVRsENO mesto, vec se svuda samo razlikuju problemi sa kojima se suceljavate. Ja nisam patriota, ja sam samo anarhista.

Mislis si da si introvertna i nekomunikativna osoba, kako se obicno misli za umjetnike?
U neku ruku da, ali ipak sam uspeo da svoju introvertnost pobedim, i upoznam puno ljudi. Volim da budem sam, jer crtanje stripova je usamljenicki posao. Volim da citam, i to je takodje usamljenicka aktivnost. Ali isto tako volim da razgovaram sa ljudima, i da cujem o njihovim razmisljanjima...

Koliko strip mora da bude prijemciv potrosacu, a da ne izgubi autorski pecat i gdje je uopste ta granica?
Strip treba da poseduje autorski pecat, i da bude kao takav priblizen najvecem mogucem broju zainteresovanih citalaca... Uvek treba voditi racuna o ova dva faktora, i njihovim ponekad komplikovanim medjuodnosima i proporcijama.

Koliko i kako strip (koji se najvise konzumira u djetinjstvu) moze da utice na razvoj licnosti? Mislis li da nasilje u stripu i crtanim filmovima doprinosi porastu nasilja?
Mislim da je detinjstvo veoma bitan period u iskustvenoj mapi ljudskog bica. Ja obozavam svoje iskustvo detinjstva, i vrlo istancanim posmatranjem sveta, koje je u kasnijim godinama bilo zamraceno mnogim potrebama da se udovolji zivotu u svetu odraslih. Nasilje u stripu i crtanom filmu ima najcesce potpuno drugacije dimenzije i sustinu od nasilja u stvarnosti, i deca nisu toliko luda da ne shvataju te razlike. Lik koji propada u provaliju u nekom od klasicnih crtanih filmova zivi u jednoj specificnoj dimenziji, koja je stvarna, cak iako nije sadrzana u fizickoj realnosti. To je jedno vrlo opsirno pitanje, koje zahteva opsiran odgovor. Ali sve to ne opravdava glupavo koriscenje nasilja, kojem su neki autori popularnih stripova, recimo, bili skloni, jer to samo odslikava njihovu bahatost i sustinsko nepoznavanje zivota.

Koliko Sasa Rakezic smeta, a koliko pomaze Aleksandru Zografu i obrnuto?
Mi se odlicno slazemo, nadopunjavamo i razumemo. Vise cak i ne znam tacno ko je od njih vise stvaran, i gde zapravo pripadaju, jer svaka od ovih licnosti ukljucuje mnogo fantomskih sastojaka, koje i sam istrazujem.

"Video killed the radio star". Mogu li sega-mega-i-ostale -plastike da ubiju strip?
Ne, ne mogu.... Moze da se promeni fokus i paznja publike, to je sve.

Moze li se dogoditi dan u kome vise nece biti stripova?
Strip, moderan strip, je povezan sa iskustvom nase civilizacije. Postoje mnogi oblici "proto-stripova" iz proslosti, ali umetnicko iskustvo stripa ce trajati koliko i savremena Zapadna civilizacija, a tehnologija nece da ubije strip, u krajnjem slucaju mozda ce biti sredstvo kojim cemo da se PRISECAMO stripova nastalih u proslosti.

I koji bi po tebi, trebao biti taj posljednji stampani strip?
Ukoliko ljudska rasa izgubi volju da se bavi "pricom u slikama", onda ce poslednji strip da bude neko vrlo dosadno i neuverljivo ostvarenje. Ali ako me pitas - sta bi TREBALO da bude objavljeno, pre nego sto stampane knjige i stripovi izadju iz upotrebe i budu zamenjeni informacijama, koje ce biti elektronskim putem prenosene, onda je to suvise tesko pitanje... Jednostavno, mislim da je to hipoteticka situacija, iako postoje teoreticari koji su proracunali da bi to moglo da se desi. Proracuni teoreticara cesto su samo igracka za mozak, sto ne znaci da to ne moze da bude zabavno.

Koja je idealna zemlja i mjesto za stripadzije autore i konzumente?
Nema takvog mesta. Svuda se desava nesto zanimljivo, iako je Severna Amerika mesto gde je ova oblast izrazavanja najrazvijenija, u stvaralackom pogledu, i poseduje najduzu tradiciju. Ali to sve nije vazno - uzivanje u citanju i stvaranju stripa je univerzalno rasprostranjeno, pa zato nasoj radosti nema kraja....

P.S. Blago vama tamo na moru... Uvek sam zalio sto Pancevo nije na moru. No, dobro...

(ovaj put: o vaznosti iskrenosti)

komentar na Q.t.k. miscelanea et 19 - EVERYBODY STINKS BUT JESUS

Izvestan broj mojih mladih prijatelja smatra da su Q(intalove) t(jedne) k(artice) zaista naj-cutey kool stvar koja se ikada desila demistifikaciji, raz-magnetizaciji, dekontaminaciji, itsl. stripa, "u nas" pa i sire.

I vaistinu vam kazem (a sve sto je dobro treba pohvaliti, a ne ocutati) - oni su u pravu. Ali buduci mladi, kako to nareceni "Jesus" lepo konstantova - "ne znaju sta chine". Kada sam ih suocio sa stavom da je ono sto Macanov lik (obrazina, maska...) Qintal napise samo onoliko istine koliko mu je (verovatno) DOPUSTENO da iznese, od svega onog sto Macan zna a BIRA da ne iznese (tj zabranjuje Qintalu da kaze), kako to pop-zargon hoce, "gledali su me belicasto".

Njima sam objasnio i zatim je od mene zahtevano da to objasnim javno, na istom Q.t.k. mestu, buduci da ja insistiram na anti-qintalovstini pod sloganom: "Treba Macanizirati, a ne Qintalisati".

Depresivna vremena teze da iz ljudi, pa i iz autora, izvuku sve najdepresivnije. Kada se, u takva vremena, i oni najbolji medju nama javno takvim iskazuju - to je sjajan alibi za sve, narocito za najkrhkije, dakle najmanje iskusne, mlade, mozda-buduce-autore, da ostanu slabi, depresivni, pasivni, itd.

Orvelova "1984." ili Gilijamov "Brazil" su sjajni primeri remeka koji nisu uvek za svakoga. Ako si dovoljno mator i jak, oni imaju dobar efekat, jer ce iz tebe izvuci pobunu. Ako si mator i slab, tako ti i treba: i crci ces takav. Ali ako si mlad i nedopecen, tek u infinitezimalno malom broju slucajeva, u posebnim uslovima, imace PRAVI, koristan uticaj: ucice te snazi - da nastavis i kada ti lose ide i kada izgleda da nemas izlaza.

"1984." i "Brazil" su (estetski aspekt na stranu) testovi licne snage, ali u poodmakloj fazi dusevnog razvoja: bez pripreme covek moze da proba da podigne legendarnih 500 kila, ali osim kile, u najboljem slucaju, tesko da ce ishta drugo dobiti. Kod Macana-autora/coveka, ma koliko mu "glodali kosti otisnute duse", "kukumavku" Qintala naci cete samo kao dramaturski koncept, lik, masku, itsl. Zato "odgovorno tvrdim" (kako to vole da kazu nasi /"napose" i kulturni/ politicari koji uvek posle ispadnu lazovi ali za to nikada ne odgovaraju) da su Q.t.k., tako redovno, uredno i pazljivo vodjene, samo TEST inteligencije sopstvenih citalaca i licno, Holmsovsko/Poaroovski, sumnjam (za dokaz samo procitajte Macanove stripove) da pravi, nedokucivi covek/autor iza Qintala imalo lici na onog filozofa koji se pred ucenicima branio da ih on samo uci istini (i kako je se drzati), ali je sam samo slab covek pa je se zato on, ucitelj, NE MORA drzati. Uostalom, do takvog testa treba dorasti. Pitanje je, naravno, za neke od vas, i da vam covek u oci kaze: "Ja vas lazem" - biste li mu verovali?

Ono sto kazem jest: citati Qintala je zabavno i opasno. I ne treba mu niposto pristupati naivno i bukvalno. I kad sledeci put budete uzivali u Qtk-u, znajte da nije pitanje u tome sta Macan hoce od vas, vec sta vi hocete od sebe, njega, stripa, itd. Njega Qintal nije ucinio ni slabim ni jalovim. Naprotiv. Druge, mozda, bi.

Zato vas i upozoravam: sam Macan je sve ono sto tvrdi da balans autor/covek nisu i ne moraju da budu.

Mozete li vi, onda, biti manje?

WALLY WOOD SKETCHBOOK
(Skicen-blok Volija Vuda) - prvi deo

Ove godine je izdavac VANGUARD zaduzio svakog ljubitelja stripa uopste i postovaoce najvisih dostignuca u crtanju stripa i ilustrovanju posebno gorenavedenim naslovom koji je stigao pravovremeno da pravovremenije ne moze biti.

Izreceni stav je opravdan kad se ima u vidu da novije generacije postovalaca stripa kao i crtaca istog ili nisu culi za Vudija (Woody) ili im je nepoznat izgled njegovih radova, a mnogima je njegovo delo [i ime] u secanju samo maglovito - pogotovo u nas gde su njegovi stripovi prezentirani krajnje retko i sporadicno. To je velika steta, kada se uzme u obzir da je Volas (Wallace) Vud ne samo jedan od velikana ovog medija i zanata (da ne kazem - umetnosti) vec i nedovoljno priznat inovator i olako podcenjen majstor cija su dostignuca inspirisala generacije crtaca godinama - pa i danas.

Zalosna je cinjenica da je toj situaciji delimicno kumovao on sam svojom introvertnoscu i skoro patoloskim stidom koji je oduska nalazio u ekstrovertnoj kreativnosti koja je zapanjivala kako obicnu publiku, tako i prijatelje, kolege i postovaoce. Veliki Al Vilijemson (Al Williamson) ga je poznavao jos od kraja cetrdesetih godina ovog veka; ponekad su i saradjivali - Al bi olovkirao, Vudi bi ucvrscivao olovke i tusirao, pa i doterivao tekst u balonima (sacuvana je jedna i u ovoj knjizi reprodukovana nedovrsena i neobjavljena tabla stripa na cijem vrhu je i dalje zapisano: "Woody, fix up the dialogue" - Vudi, doteraj dijaloge). Vilijemson je otvoreno kazao da se za svakog crtaca stripova moglo reci da je bio koliko voljen, toliko i kritikovan; i Foster i Rejmond i Frazeta i ko sve jos ne su imali one koji ih ili [ne]vole ili su indiferentni - samo je Vudi uvek bio jednako tretiran od svih - sa ljubavlju, postovanjem i zadivljenoscu pred njegovim dostignucima koja nam je svima ostavio u amanet i - na zalost - uglavnom zaborav od kada je odlucio da je bilo dosta i da je vreme da se zivot nasilno okonca.

Totalno razocaran i jako bolestan, Vudi je izvrsio samoubistvo 3. novembra 1981. jedinom alatkom od koje se nikada nije razdvajao - revolverom kalibra .44 ... Iracionalno je obozavao oruzje, do te mere da nije dozvoljavao da mu iko od asistenata bude nenaoruzan..!

A imao ih je - da se sacini armija: Majk Zek (Mike Zeck), Ralf Riz (Ralph Reese), Leri (Larry) Hama, Den Etkins (Dan Adkins) i jos mnogi, mnogi drugi koji su prosli kroz njegov studio uceci se vestini crtanja i mudrostima tipa: "Ako bas moras - nacrtaj sve kako vec treba; mozes li da precrtas i predstavis kao svoje - uradi to; jos bolje ako uspes da iskopiras ili iseces odnekle i zalepis pa urednik ne primeti; a najbolje je ako uspes da nadjes nekoga da sve lepo uradi za tebe a ti samo pokupis pare..." i dr.

Normalno da nije sve kod Vudija bilo bas tako. Nikada nije pridikovao da je kradja i plagiranje osnov kreativnosti - samo je mudro napominjao da nije potrebno iznova otkrivati toplu vodu kad je vecina stvari vec izmisljena, stoga valja biti svestan postojecih dostignuca i, ako je moguce, ukomponovati ih u svoj rad. To je licno dokazivao do neprepoznavanja 'skinutim' pejzazima iz Fosterovog PRINCA VALIANTA koje je vesto ubacivao u svoje naucnofantasticne stripove. Ljubav prema sakupljanju dokumentacije zarad uverljivosti radova se videla i na primeru kolekcije oruzja - Majk Zek se vrlo neprijatno osecao i samo zbog ostalih u studiju (i Vudija, normalno) nosio je u koznoj futroli pod pazuhom pistolj. Vudi je bio vise nego ponosan na predivan model samostrela koji je za velike pare nabavio kao ponos svoje kolekcije. Jednom prilikom kod njega je priredjena rostiljijada sa puno kolega i njihovim porodicama (Voli je ziveo i radio u provinciji sumovitog Konektikata) i na kraju su svi bili zapanjeni videvsi kako jedan decak ponosno odlazi sa roditeljima odnoseci na ramenu pomenuti samostrel!
- Nemam sta da na to kazem, - prokomentarisao je Vudi zacudjena pitanja okupljenih povodom situacije.
- Malom je vise od mene stalo do toga.

Knjiga je standardnog formata americke strip-sveske, mekog poveza, sa koricama u boji i crno-belim sadrzajem na 112 strana. Izdavac je Vanguard Productions (59-A Philhower Rd., Lebanon, NJ 08833, USA), sastavljaci kompilacije (priredjivaci, je li) su Dejvid Sperlok i Bil Pirson (David Spurlock & Bill Pearson). Cena izdanja je $14-95 (ISBN 1-887591-07-9) a $30-00 je cena za verziju sa tvrdim koricama. Prvo stampanje je izvrseno januara ove, 2000.-te godine. Delo je posveceno Vudiju i njegovom [odnedavno takodje pokojnom] prijatelju i cestom saradniku Dzou Orlendu (Joe Orlando). Iznad posvete se i nalazi Vudijev crtez/portret njih dvojice iz mladosti kako uz cigarete i kafu rade na tabli stripa - Orlendo olovkira, a Vudi tusira cetkicom sa druge strane (naopacke!) , drzeci bocicu tusa u drugoj ruci. Divna i dirljiva ilustracija...

Karakteristika edicije sastoji se u specificnom uvidu u umetnikov kreativni proces - naime, pred nama su serije skica, 'tambneilza' (brzih krokija malog formata), sto nedovrsenih - sto finalnih olovki i grubljih radova tusem, uz poneku laviranu sliku i finalizirane modele karaktera za pojedine stripove. Na nenametljiv nacin uvedeni smo u umetnikov um i njegov najintimniji svet koji je i pored svega nedostupan publici koja gleda i cita samo definitivno zavrsene, gotove radove (ilustracije i stripove). Nikada nista ne moze o necijem kreativnom procesu misljenja da vise kaze od intimnih skica koje najcesce niko nikada ne vidi. Vudi je svoje crteze marljivo radio sve vreme, planirajuci, eksperimentisuci i vesto balansirajuci na tananoj granici koja deli svet kartuna ('cartoon' koji se u nas najcesce naziva 'karikaturom' - a karikatura se zapravo odnosi samo i jedino na ono sto mi nazivamo 'portretnom karikaturom') od sveta tzv. 'realistickog' crteza.

'Kartun' je izraz koji dolazi od italijanske reci 'cartone' (kartone) za karton na kome se rade preliminarne skice ugljenom, olovkom i perima, cetkicama i tusem jos od doba Renesanse. Mnoga velika [ne]dovrsena dela na platnu, dasci ili zidu su ostala zauvek nedostupna ili izgubljena - kartoni sa skicama na srecu nisu vec je zahvaljujuci njima istorija umetnosti neprocenjivo obogacena. Iz te 'pripremne discipline rada' razvila se delatnost koju na engleskom jeziku danas nazivaju 'kartuning' (cartooning - 'kartunisanje'), primenjiva i na karikaturu, i na strip i animaciju. Shodno tome, posto je i rec 'karikatura' (caricature) u nas jezik usla iz [najverovatnije] francuskog jezika oznacavajuci izobliceni portret nekoga sa ciljem da zabavi, ismeje ili prikaze u neobicnom obliku - rec 'kartun' ima smisla da se upotrebi, kao sto je to svojevremeno na nasoj televiziji i ucinio Svetozar Toza Tomic nazvavsi jednog od svetskih velikana stripa "umetnikom kartuna". To znaci - oni primenjeni umetnici koji rade zabavne crteze/komentare/kozerije/stripove i dr. NISU zapravo 'karikaturisti' - sto JESU oni koji prave portrete sto poznatih (postojecih) sto izmastanih licnosti ili bica; ti 'ostali' crtaci su - 'kartunisti'.

Voli Vud je bio i ostao kartunista van svake kategorije, jedna od najbriljantnijih zvezda koje su ikada zasijale u tom cosku neba umetnickog univerzuma.

Uvod u knjigu napisao je i duhovito ilustrovao u Volijevom stilu izvanredni Brus Tim (Bruce Timm) - dizajner i producent fenomenalnih TV animiranih serija o Betmanu i Supermenu (i sam BRILJANTAN crtac stripova!), podsetivsi nas na njegovu zaostavstinu i tragove u radovima savremenika i kasnijih velikana poput Frenka Milera, Aleksa Rosa, skoro svakog ko je ikada crtao za magazin MAD... i sebe licno. Odmah potom nadovezao se obimnim strucnim - pa ipak toplo intoniranim istoriografskim tekstom neponovljivi Steranko na storiju o zivotnom putu stidljivog Volasa Vuda koji je zapoceo 17. juna 1927.g. u porodici drvosece, sa starijim bratom koji je sledio ocev put i majkom koja je podrzavala svog slabasnog sina u nastojanjima da uradi nesto drugacije u zivotu. Njene zrtve (i kasnije cak i bratovljeva podrska) su mu pomogli da se kroz lavirinte marginalnih pokusaja probije do studija Vila Ejznera (Will Eisner) u kojem je dospeo do statusa glavnog asistenta - pa cak i samostalnog crtaca Ejznerove krunske kreacije - SPIRITA. I danas je mnogima - uz svo postovanje prema Ejzneru - u secanju najvise legendarna epizoda SPIRIT NA MESECU koju je samostalno nacrtao Vudi.

Iako je on tvrdoglavo tvrdio da smatra svoj period rada za MARVEL i TAUER KOMIKS (Tower = kula) iz sezdesetih godina kao svoj najbolji i najkreativniji period, ipak je jasno da i istoricari, i ljubitelji i kolege smatraju za njegov neprevazidjeni umetnicki vrhunac period iz pedesetih godina tokom kojih je on pruzio svoj stvaralacki maksimum u fenomenalno nacrtanim stripovima za legendarnog izdavaca EC (I-Si - Edukativni/Zabavni stripovi - od reci "entertainment") cuvenog Bila Gejnza (Bill Gaines), te urednike Al Feldstina (Feldstein) i Harvija Karcmena (Harvey Kurtzman). Radio je na ratnim, horor i naucnofantasticnim stripovima - koji su bili ponos EC-a. No svima je jasno da je njegovo pravo i jedino mesto zapravo bilo na stranicama otkacenog i totalno blesavog magazina MAD koji je za to vreme predstavljao kontrakulturnu revoluciju u svemu i svacemu - pogotovo humoru. Vudi nije ostavljao svojom smetenom i stidljivo tihom pojavom utisak coveka koji ima smisla za humor; tek kada bi se dohvatio olovke, cetkice i tusa dogodila bi se magija na papiru koja nije nestajala ni u procesu stampe niti protokom godina. Na zalost, i pored naizgled trpeljive prirode, Vudi nije bio od onih koje drzi mesto ili duzi period zainetesovanosti za ista permanentnije prirode - bio to rad na pojedinim projektima, za odredjene izdavace ili brak...

Povrh svega, bio je tu i alkohol kojem je Voli bio skloniji nego sto je to bilo neophodno.

Nije spadao u destruktivce koji drugima prave stete ili neprilike - ali je bio totalno autodestruktivan na paradoksalan, diskretan nacin. Pricalo se da nije umeo da se posvadja ili sukobljava - ali je nalazio nacina da iznese svoje stavove protivljenja drugima cak i po cenu svoje stete. Legendarna je anegdota iz sezdesetih, kada su se u redakciji izvesnog izdavaca sakupili crtaci koji su doneli svoje radove na uvid izdavacevom nadmenom sinu koji je bio urednik. Pompezni bezveznjakovic je imao moc onoga koji ispisuje cekove - a voleo je da se mesa u kreativni proces sa strascu koju mogu da ispolje samo zavidljivi nekreativni tipovi... Vremena su bila teska nakon skoro totalnog kraha industrije stripa u SAD u drugoj polovini pedesetih kada je makartisticka histerija ostavila trag na mnogim vidovima zivota i rada. Oni koji su u onome sto je preostalo od stripa mogli da nadju koliko-toliko redovnog posla smatrali su se srecnicima - pa tako i Vudi... I, dok su drugi (medju njima i cuveni Dzo Sajmon/Joe Simon - doskorasnji 'nerazdvojni partner Dzeka Kerbija) strpljivo cutali slusajuci urednicku gluperdu koja im pre deljenja cekova za prihvacene radove deli lekcije iz crtanja i vizuelnog pripovedanja, Voli je pusio cigaretu za cigaretom i najzad cutke ustao, krenuvsi prema uredniku koji je bas na njegovoj tabli - sa listom pausa preko nje - crvenim krejonom skrabao svoje 'ispravke' i vizije kako bi zapravo trebalo da izgleda strip; cinio je to na tabli jednog od najboljih medju najboljima... Vudi mu je prisao, u totalnoj tisini cuo se samo prasak krejona koji je pao na pod kada je ovaj mirno uzeo list pausa i na par santimetara od urednikovog lica je temeljno i pazljivo iscepkao u najsitnije 'rezance' lekciju o pravljenju kompozicije stranice stripa. Potom je Voli pokupio svoje table, mirno ih spakovao u fasciklu i bez reci izasao - da se vise nikada ne vrati u tu redakciju. Kasnije su ostali crtaci pricali kako se izdavacev sin naprasno manuo deljenja umetnickih saveta ljudima koji to po prirodi posla znaju bolje nego on...

[Nastavice se..?]

Zovem se Djordje Milovic, rodjen sam 07.05.1960.godine. Stripom se bavim od malih nogu a otkad sam poceo da se sluzim i onim velikim da i ne govorim. Ipak par reci:
Kada pozelim da radim strip, ili kada on pozeli mene (ko ce to znati?) tada, uglavnom, imam obicaj da prvo legnem u krevet i odsanjam kompletan strip ili samo jedan deo, kada to obavim prelazim na drugi deo koji se zove belezenje snova...

Ali posto ovo vec ne zvuci kao kratka biografija strip autora preskacem sve i kazem jos samo sledece:
Objavljivao sam tu i tamo, uvek samo kratke storije pod zajednickim nazivom Stories about the Clay, u kojima se bavim covekom u urbanom miljeu, njegovim strahovima, zeljama, snovima, lazima,... Neki likovi iz prethodnih prica pojavljuju se i u sledecim; lajtmotiv: pocepana slika nekog lica koje leti kroz vazduh... (znam, znam to zvuci dosta nejasno)

...dobijao sam neke nagrade i priznanja (i to mirnodobska:) ali nije bitno. Ili mozda jeste?

Jednu od Milovicevih strip tabli mozete videti na sledecoj adresi:
http://www.unovomsadu.com/strip/sv/autori/milovic/

UZBUNA: POVIJEST!

Zadivljuje kako neke stvari, naucene za ranih letova stripovskim nebom, ostanu upecene u mozgu i potom se ponavljaju kao katekizam, bez da se makar zamisli odakle su te ukorijenjene mudrosti potekle. Jedna od takvih svetih istina, upijena s mirisom prvog onjusenog strip casopisa, jest i ona o stripu kao devetoj umjetnosti. Umjetnost, pa jos deveta! Kako to dobro i zapamtljivo zvuci, istinito kao da je poteklo bar od Aristotela.

Prava povijest termina, medjutim, nesto je svjezija. Evo sto kaze povijest, kako ju je meni prepricao Arthur van Kruining (hvala, Arthure!): "Neki tamo Ricciotto Canudo oformio je 1920 klub "prijatelja sedam umjetnosti". Ti su "Prijatelji" zatim pokrenuli magazin zvan Gazette des sept arts (Glasnik sedam umjetnosti) u cijem se drugom broju, datiranom 25. sijecnja (januara) 1923, pojavio i neizbjezni manifest. Napisao ga je bio Canudo, a taj Manifeste des Sept Arts (Manifest sedam umjetnosti) postulirao je dvije osnovne umjetnosti: Arhitekturu i Glazbu, koje je otkrio jos nas primitivni predak sagradivsi prvu nastambu i otplesavsi prvi ples uz pratnju vlastitog glasa i udaranje vlastitih nogu. Iz Arhitekture isklijali su Slikarstvo i Kiparstvo, a Glazba je okotila Poeziju i Ples. Sve u svemu sest. Sedma nadopunjava taj estetski krug i u sebi objedinjuje sve ostale: Kinematografija. Kraj prvog poglavlja.

Drugo, i zadnje, poglavlje pocinje 1964. Te je godine Claude Beylie prekinuo krug i dodao jos jednu umjetnost staroj Canudovoj grupi: Radio i Televiziju. U drugoj, pak, seriji clanaka objavljenoj u Lettres et medecins, naslovljenoj La bande dessinee est-elle un art? ("Da li je strip umjetnost" - o, ovo nam je poznata tema! - DM), Beylie je bio prvi koji je stripove nazvao devetom umjetnoscu. Nedugo potom, termin je iskrsnuo u tjedniku Spirou gdje su Morris (od tatalicnog Lucky Lukea) i jos netko pisali o (uglavnom americkim) klasicima stripa pod naslovom La Chronique du neuvieme art (Kronika devete umjetnosti). I sve dalje je povijest."

A povijest je, ne samo stripovska, uvijek malo manje gorda, spektakularna i mitska no sto bismo voljeli. Sva njezina velicina uvijek je u interpretaciji.

-UNIVERS BD
Od ovog meseca francuski internet magazin posvecen stripu "UniversBD" je dobio novi izgled i nove sadrzaje. Istice se news strana koja se sada otvara kao naslovna.
http://www.universbd.com!

-TOP 10. ANOTHER UNIVERS
Nedeljna lista od 16.05.2000.godine. Ovu listu je uredio Steve Johnson.
http://www.AnotherUniverse.com/
1. The Punisher #4
2. The Black Panther #20
3. Transmetropolitan #34
4. Silver Age: The Doom Patrol
5. JSA #12
6. Powers #2
7. Tom Strong #8
8. Batman: Gotham Knights #5
9. Superman: The Man of Steel #102
10. Avengers Two #3

-Danijel Zezelj, intervju - Nacional Br. 197
http://www.nacional.hr/htm/197015.htm

-Novi Kvadrat - 20 godina poslije: Nacional Br. 206
http://www.nacional.hr/htm/206013.htm

-Igor Kordej, intervju - Nacional Br. 211
http://www.nacional.hr/htm/211046.hr.htm

od 20. do 27. maja

27. maja 1938. Pocinje da izlazi "Princeza Ru" od 205. broja magazina Mika Mis. Izlazio je sve do 28. novembra 1938. (br.259). Autor stripa je bio Djordje Lobacev.

Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana, i monografija "Maurovic" Veljka Krulcica, "Pegaz" Zike Bogdanovica.

Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu.

Zlatko Milenkovic