S A D R Z A J 1. NOVI AUTORSKI STRIP U SRBIJI #2 (zmcomics) Svi prilozi su vlasnistvo autora. U slucaju da zelite da ih na bilo koji nacin eksploatisete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis ce uvek ici i email adresa putem koje mozete kontaktirati autora), u slucaju da nisu potpisane mozete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Uaaoou... Ovako bi trebale Strip Vesti redovno da izgledaju:) Dobro de, moze i bolje ali ovo je neka "podnosljiva" mera. Nedostaju jedino jos informacije iz Hrvatske, Makedonije, BiH,... Pa da mi sve bude potaman:) Dobro, nedostaje u ovom broju i rubrika "Strip autor" ne pitajte me zasto, necu ni ja vas,... Ali zato se na sajtu, na stranici "Nedeljni strip", nalazi par crteza Zorana Janjetova pod nazivom STORYBORED. U ovom broju i dva poziva za saradnju (bice ih kanda jos), spisak strip festivala (tu mozete da se prikljucite sa dopunama), Datumi (ako ujutro uspem da nadjem nesto:(,... Kolumne necu ni da spominjem, odlicne su i prvo njih citate pa onda proveravate cega jos ima,... Eh da, cega nema? Nema ni, u proslom broju, najavljenog intervjua. Velikim delom mojom krivicom jer sam kasno stigao da posaljem "dopunska" pitanja zbog brojnih obaveza. Opet se izvlacim, ali kako sam placen,... Lazem, dobro sam placen. Ipak je zadovoljstvo onih 290 ljudi koji citaju SVesti sasvim dovoljna plata. S postovanjem,Zlatko Milenkovic
Malo da kritikujem!!! Preko prijatelja novinara, umesto preko citalaca SVesti, sam
dobio informaciju da ima tekst o stripu u "Nin"u. Kad ono, ni
manje ni vise, nova knjizica "Novi autorski strip u Srbiji 2".
Posto vest nije stigla na vreme, a SVesti zele da budu informativne
dajem link ka, pomenutom, tekstu koji je objavljen u najnovijem
NINu od 25. maja, pod naslovom "Najnovija osecajnost" a
iz pera Slobodana Ivkova. Zasto opet o Bumerangu? Pa da se nastavi tradicija, kao sto se to radi sa Stripotekom, i svaki broj ukratko opise tj. da se da sadrzaj broja. A i svakako zasluzuju podrsku za svoj projekat. Naslovnu stranu za prvi broj je uradio Pilipovic Leonid, dok je uvodnu rec, sa unutrasnje strane iste, dao Urednik (Sasa Marijanusic). Gde je dat i precizan sadrzaj sa podacima o stripovima i autorima koji su zastupljeni u broju. Mala zamerka sto nisu uvek i uz same radove napisana imena autora, tako da se covek mora vracati na "sadrzaj" da vidi ko je autor, ali ja cepidlacim:) Na trecoj strani pocinje, i zauzima sledecih deset strana, strip, vec svima poznatog, Djordje Milovica "Dobar znak" iz serije Price o glini. Na trinaestoj strani Sasa Marijanusic, kao autor, startuje sa strip serijalom "StarDusters" u epizodi "Twister". Prvi nastavak ovog stripa ima 10 strana. Zatim dolazi "Break-Even Point", pet strana dug, strip Mladena Oljace. Predrag Ikonic je autor osam strana stripa "Klopka za Djeda Mraza". Zatim na 36. strani krece kraci strip (tri strane) "Zasto volim pivo" ciji su autori Tihomir Jovanovic i Dusan Bozic. Zatim sledi tabla "Da li ste znali da..." Nenada Krstica i osam strana stripa "Dzim Dzimi" ciji je autor Vladislav Gajski. Na 48. strani pocinje strip mladog Urosa Krcadinca koji na tri strane stripa "Problemi globalnog zagadjenja vode" na svojstven nacin prica o "ekologiji". Unutrasnju stranu zadnje korice krasi strip "Bez naslova" Simona Vuckovica dok se na zadnoj korici nalazi "Zatocenik stripa" koga je po scenariju Aleksandra Pavkovica nacrtao Vladan Nikolic. Sve u svemu broj je sadrzajan, mnogo novih imena bar sto se tice strip revije koja se prodaje na kioscima!!! Ako ne ponestane materijala, a stalno smo se zalili da nemamo gde objavljivati radove, ima sanse da istraje. Naravno ako distribucija bude kvalitetna, a vec je zakazala u Novom Sadu. Nadam se da ce ubuduce sve biti u redu i sa distribucijom tako da redakciji barem taj segment izdavanja ne bude previse na teretu. Puno srece, i stripova zelimo redakciji Bumeranga. Za predloge, sugestije, kritike, podrske, dodatne informacije o strip reviji BUMERANG mozete ih kontaktirati na e-mail adresi: bumerangcomix@hotmail.com Takodje svoje stripove, naslovnice, tekstove,... mozete slati
na vec poznatu adresu: Sto se tice pitanja, kako doci do Bumeranga tamo gde ga jos uvek nema, trenutno mozemo da ponudimo jednu jedinu soluciju a to je slanje postom, na sledeci nacin. Posebnom uplatnicom uplatiti 30 dinara po primerku koji se zeli naruciti. U odeljak (uplatio je) upisati puno ime i adresu narucioca, (svrha doznake) upisati "uplata za strip reviju Bumerang ", (primalac) Doo GRAFOPRODUKT Subotica. U desnom delu uplatnice upisati iznos, u zavisnosti koliko brojeva i primeraka se narucuje i upisati broj ziro racuna 46600-601-5-25414. Nakon uplate, treci primerak uplatnice uz specifikaciju koliko
brojeva i primeraka narucujete spakujte u kovertu i posaljite
na adresu: Naruceni primerci ce biti poslati odmah po prispecu uplatnice. Redakcija
Draga & postovana LFV publiko! Pre svega, veliko HVALA na iskrenim recima podrske koju nam uputiste ovijeh dana. Kao sto ste primetili, i mi smo prilicno pogubljeni u poslednje vreme i ne znamo sta da mislimo. Tako, s vremena na vreme, mi Srblji moramo da budemo svedoci i protagonisti i zrtve istorijskih momenata sto, priznacete, nije nimalo lako. Posebno za one koji ne vole istoriju. Stoga, nemojte nam zameriti neke ishitrene poteze. Ovom prilikom bi zeleli da vas obavestimo da su odredjena dva nova datuma za odlozeno desavanje 2 DANA POSLE, i to: SREDA I CETVRTAK, 21. & 22. JUN 2000. Pa, vidimo se tada, ako u medjuvremenu sve bude u redu, tj. ako nam Nebo ne padne na glavu. To jos nismo doziveli. Budite pozdravljeni i cuvajte se Zla koje nas okruzuje! lfv - lakoverni fundamentalisti Vaseljene
Evo programa rada drustva "Lazar Komarcic" za jun: 6. jun u 19:00 - Pregled SF i horor filmske produkcije u '99. i 2000-oj. Govore: Ivan Bevc i Dejan Lazarevic 13. jun u 19:00 - Strip "Kapetan Nitrat" - gost scenarista Bora Stanojevic, razgovor vodi Vlada Vesovic, a moguce je prisustvo i crtaca oba nastavka 20. jun u 19:00 - Predstavljanje novog SF romana Slobodana Curcica "Orgulje uma" - govori dr A. B. Nedeljkovic 27. jun u 19:00 - Proglasenje nagrade "Ljubomir Damnjanovic" za najbolju domacu SF pricu objavljenu u "Emitoru" u periodu od juna 99. do juna 2000-te. Svi sastanci su u sali za tribine Doma omladine na I spratu (ulaz iz Makedonske, inace, slobodan; mislim, ulaz). U julu i avgustu nece biti zvanicnog programa "Lazara Komarcica" zbog letnje pauze. Rad nastavljamo u septembru.
"Dolazak Kraljevstva" Marka Vejda i Aleksa Rosa Armagedon na pragu Dakako da je Univerzum u opasnosti! U svom bogatom katalogu veliki americki izdavac stripova "Di-si komiks" neke naslove posebno oznacava sa "Di-si univerzum u krizi". Ta odrednica podrazumijeva da je ozbiljno doveden u pitanje poredak u svijetu iz stripova ovog izdavaca, svijetu u kojem pored obicnih ljudi egzistiraju i ljudi sa nadljudskim mocima. Superheroji, jednom rijecju. Najintrigantnije takvo ostvarenje u posljednje vrijeme zove se "Dolazak Kraljevstva" ("Kingdom Come") scenariste Marka Vejda i crtaca Aleksa Rosa. Objavljen tokom 1996. u cetiri sveske koje su naredne godine skupljene u jednu knjigu, "Dolazak Kraljevstva" govori nam u sta se pretvaraju prvenstveno Sjedinjene Americke Drzave ali i cijela planeta, kada po njoj vrsljaju djeca i unuci prve generacije superheroja. Ti su u medjuvremenu potpuno izgubili moralne kodekse kojima su se rukovodili njihovi predaci i zive tek da bi se medjusobno mlatili i unistavali, bez obzira na ljude koji u tim bitkama neduzni stradaju. Uz sve to Supermen, predvodnik superheroja prve generacije, vec je 10 godina u samovoljnoj izolaciji a uz njega su se povukli i mnogi drugi pozitivni superheroji, te se cini da je dolazak Armagedona neizbjezan. Ipak, podstaknut mogucom globalnom kataklizmom, Supermen se vraca u igru, suprotstavlja herojima-otpadnicima, i pravi svojevrsni koncentracioni logor za njih. U njemu on zeli da ih prevaspita, ali, naravno, opasnost time nije otklonjena. Vejd i Ros, koji znaju ali i ocito vole svoj posao, junake kao sto su Supermen, Betmen, Cudesna zena, Kapetan Marvel, Covjek Soko, Fles i ostali, stavljaju u nesvakidasnji kontekst koji karakterise manjak superheroskog optimizma i akcije, te visak drame i depresije. Uz to, njihovi su karakteri ne samo drugaciji nego i mnogo dublji i proflisaniji od uobicajenih strip-sveski o superherojima za mladu publiku u kojima se oni samo mlate i bezvezno cavrljaju. Kao i ostali kvalitetni stripovi za odrasle, i "Dolazak Kraljevstva" napravili su ljudi koji vole mitologiju superheroja, a tretiraju je kao stvarnost. Vejdovu inteligentnu, dramaticnu i ubjedljivu pricu tako prati mocna Rosova hiperrealisticna slikarska tehnika (zovu ga "Rembrantom stripa"), za koju vam se u prvi mah ucini da nepotrebno odvlaci previse paznje, ali kasnije shvatite da je to varka. Zreli strip za odrasle, "Dolazak Kraljevstva" ima neskriveni uzor u klasicnim ostvarenjima medija i zanra, ali i u umjetnosti Treceg rajha (primjetite razliku: umjetnosti, ne ideologiji, Leni Rifenstal ne Gebels!). Zbog ovog drugog je trpio izvjesne packe, ali je prije bila rijec o paranoji nego opravdanoj kritici. S druge strane, strip je 1997. godine dobio tri nagrade americke strip-industrije "Ajzner": za najbolju mini-seriju, najboljeg crtaca i najboljeg autora naslovnica. Ukratko, "Dolazak Kraljevstva" ozbiljan je i zahtjevan strip koji otkriva svoje pravo znacenje i omogucava citalacko uzivanje u naknadnim umjesto pri prvom citanju. Na kraju, dok se pitamo kakvo ce da bude dijete Supermena i Cudesne zene (kojem ce kum da bude niko drugi do Betmen), mozemo da tugujemo sto "Dolazak Kraljevstva", radjen u punom koloru na 230 strana, najvjerovatnije nikada nece da bude objavljen na nasem jeziku. Ali, originalno izdanje lako moze da se nadje, recimo, u Zagrebu (knjizare "More Comics" i "Algoritam"), a to vise nije tako daleko. Cijena? Sitnica - 15 zelembaca. (Objavljeno u banjaluckom nedjeljniku
Olovkarski Pravilnik - predlog za hrestomatiju U jednom od [kasnijih] poglavlja QK-e hteo sam da napisem 'svoj traktat' o profesionalizmu u stripovskom zanatu, a na osnovu sto svojih, sto tudjih iskustava. Ako nista drugo, barem sam se toga ovde nakupio, makar gledajuci i slusajuci sta i kako drugi - bolji i umesniji od mene - rade. Pa i citao sam u knjigama i strucnoj stampi dosta o tome, na Internetu se kasnije 'nafatirao' informacijama povrh svega... Upita nedavno na SVestima [izvesnim drugim povodom] jedan od saradnika i poslenika u nasoj voljenoj delatnosti - 'I ko je, u stvari, taj Bojan?'. Prosto receno, taj sam - covek koji strip i SVE oko njega poznaje kao retko ko, a usudjuje se da kaze kako ga je VOLEO mozda vise od ikoga ikada. Na moju zalost, nedavno sam otkrio na jednom sajtu tekst u dva nastavka izvesnog Roba Dejvisa koji je sve rekao kao kada bih ja svoje misli po toj odredjenoj temi srocio. Tema je - gorepomenuti profesionalizam u stripu. Prema tome, umesto da iznova izmisljam vec postojece ili - nedajboze..! - 'pozajmljujem' od coveka, sa velikim zadovoljstvom delim sa svima vama PREVEDEN napis koji moze da bude koristan zaintersovanima... ... uz napomenu da je ugao tematski suzen na domen 'industrijskog pristupa' jednom aspektu stvaranja vizuelne komponente strip[ov]a, u uslovima timskog rada koji ne mora da bude primenljiv na okolnosti u kojima delaju kako nasi, tako i, recimo, evropski stripari - odnosno vecina istih. Jedina prava, sustastvena razlika sastoji se u postojanju cvrsto definisanih rokova isporuke kreacije u [najcesce] mesecnoj frekvenciji imanentnoj kontekstu o kojem se u daljem napisu govori. ---------------------------------- PENCILER'S RULEBOOK PRAVILNIK O CRTANJU OLOVKOM - prvi deo By Rob Davis Dakle, gotov scenario je medj' vasim znojavim prstima. I sta sad? U lice vas gleda prazan list hamera sa stola, smejuci se manijakalno jer je u vas uneo totalni strah. Sav ulozeni rad e da bi izdavac ili urednik obratili paznju na vase crteze se najzad isplatio, ali sada dolazi pravi test. Na ovom mestu, mnogi stripari crtaci-pocetnici upropaste svoju sansu. Svi napori do ovog momenta bili su usmereni ka cilju da im se radovi zapaze - bez brige o rokovima, samo da izgled bude 'profesionalan'. Cuo sam od nekoliko scenarista, urednika i umetnickih direktora zalbe na racun 'tog-i-tog crtaca' kojem su probne table izgledale izvanredno, ali kad je doslo vreme da se pocne sa crtanjem u pravom poslu, novajlija nije pruzio ocekivani kvalitet. Pod pritiskom mesecnih rokova mnogi crtaci-pocetnici prosto ne mogu da pruze profesionalni kvalitet. PRVO PRAVILO: Prva i najvaznija stvar koju profesionalni stripar valja da ima na umu jeste DA JE ROK ZA PREDAJU ZAVRSENOG RADA JUCE. Ako propusti, nece biti jedini koji ce da trpi. Svako u stroju je ostecen i urednik mora da ubrza posao u daljoj etapi procesa, gotov proizvod ce da izgleda manje dobro i ponekad izdavace to vise kosta. ONI TO MRZE! DRUGO PRAVILO: Za sve moje godine pohadjanja strip-salona, kongresa i izlozbi te slanja probnih tabli na uvid i procenu, komentar koji sam UVEK cuo jeste: "Treba da poradis na vizuelnom pripovedanju". Kada bih zapitao kako se to radi, svako bi mi bez razlike odgovorio: "E, to niko ne zna kako da objasni. Samo nastavi s radom dok to ne postignes". Zlatno pravilo jeste B.S.J.B. pravilo (vidi gornji medjunaslov, za DRUGO PRAVILO). Vase kompozicije i postavke treba da su jednostavne, ciste i na prvi pogled jasne. Svako prizor-polje (pojedninacna slika na tabli) treba da sadrzi samo jednu radnju [barem na pocetku, dok jos niste sigurni u sebe - op.p.] i akcija treba da glatko tece u sledecu sliku. Strane valja da se slivaju tecno jedna u drugu kao da su jedinstveno delo - sto i jesu. Izbegavajte 'mastovite' ekstravagantne postavke prizor-polja dok ne postanete sasvim sigurni u sebe i vicni vizuelnom pripovedanju. Crtezi treba da NAGLASAVAJU kazivanu radnju, ne da joj stoje kao prepreka. Pripovedanje u stripu treba da nadolazi prirodno dok iscitavate scenario. Crtac mora da zamislja PRICU kao film koji se vrti u njegovoj glavi. Kako film napreduje, zaustavite video u kljucnom momentu i pomerajte kameru unutar zamrznute scene u tri dimenzije, zumirajte i svenkujte i td. dok slika ne bude sadrzavala neophodne komponente da se prica iskaze jednostavno i jasno. Laka i prosta vezba koju sam nasao korisnom kod ucenja vizuelnog pripovedanja jeste da upotrebljavam svoj video-rikorder za gledanje dobro reziranih filmova (a po mojem misljenju Hickokovi filmovi su najbolji). Posto ste sve pripremili (i setili se cak da u video ubacite kasetu!), potpuno smanjite jacinu zvuka na TV-u. Studiozno obratite paznju kako je svaka scena komponovana, kako se kamera krece i sl. Kada naidje posebno vazna ili interesantna scena, ili ekspoziciona sekvenca kojom pocinje data scena, pauzirajte video i pazljivo ispitajte sta je reditelj ucinio kako bi doticna sdscena gledaocu dala osecanje da taj svet zbilja i postoji. Nista se ne moze meriti sa ovom tehnikom ucenja, a cuo sam od nekoliko drugih crtaca da je koriste kako bi unapredili svoju vestinu pripovedanja. Posto smo sve razradili u svojim glavama, ideje valja da poteknu na hartiju. Licno mi se najvise svidja da svoje ideje bacim prvo na obican pelir-papir za kucanje na masini, razradjujuci mesto svakog pojedinacnog prizor-polja i akciju unutar slika pre no sto predjem na hamer. To mi omogucuje da razresim sve probleme u fazi postavke pre nego sto se isti razmahnu na hameru cija se povrsina moze ostetiti brisanjem brzopletih gresaka (tuseri i upisivaci slova to mrze). Kada je to zavrseno, ovlasnim potezima olovke sa plavom minom nanosim opste oblike pozadine i karaktera (sto nece moci da se odstampa) i po obavljenoj postavci vracam se da regularnom grafitnom olovkom sve to dovrsim. Ne rade svi ovo na isti nacin. Najvise olovkara preskace fazu plave olovke i smesta rade crnom grafitarom. U slucaju kada ja upisujem slova, obicno to cinim izmedju faza plave i crne mine. Ako i tusiram strip, preskacem etapu grafita i direktno tusiram preko postavke plavom minom. TRECE PRAVILO: Posto procitamo scenario, treba da zabelezimo ili popisemo sve objekte koji se pojavljuju kroz pricu. Cak i kada mislimo da znamo kako se oni crtaju, valja nam da nadjemo dokumentaciju u vidu fotosa ili fotokopija iz biblioteke, te da su nam uvek pri ruci kada nam zatrebaju za crtanje. Ja imam komodu sa dve fijoke pune fascikli sa isecenim novinskim i magazinskim fotografijama. Svaki 'dosije' je tematski obelezen (npr. 'Transport', 'Arhitektura', 'Unutrasnja dekoracija' i td.). Pod svakim opstim naslovom mogu da imam posebne podnaslove poput 'Automobila', 'Brodova' i 'Aviona' koji spadaju pod 'Transport'. Svako u mojoj familiji zna da treba da mi sacuvaju novine kada ih procitaju. Kada gomila poraste da je nemoguce da se vise hoda kroz moj studio, sednem na patos sa makazama i krenem da isecam fotose i da ih slazem u odgovarajuce fascikle. Takodje sam nasledio pozamasnu kolekciju casopisa 'Nacionalna Geografija' (National Geographic) koja se nalazi na specijalnoj polici u mojem studiju, za slucaj da mi zatreba dokumentacija o nekoj egzoticnoj lokaciji. Ovo moze da zazvuci kao bespotrebna kolicina posla, no u stvari vreme se stedi eliminisanjem odlaska u biblioteku svaki put kada mi zatreba pojedinacna fotokopija necega sto sam lako mogao da imam unapred sacuvano i spremljeno.
[Internet je za vlasnike kompjutera neiscrpan izvor svakog moguceg aspekta informisanja i dokumentacije. Uz flopi diskove na kojima cuvamo ono sto nas zanima, za svaki slucaj imajmo i ODSTAMPANE primerke pohranjene na suha i hladna mjesta - nikad se ne zna kada i za sta moze da zatreba! - op.p.] CETVRTO PRAVILO: NAUCITE ANATOMIJU! Na salonima i kongresima stripa sam shvatio da urednici i umetnicki direktori vole da love tragove neznanja o ljudskoj anatomiji koje pojedini crtaci ostavljaju za sobom. Rece mi jedan urednik nekom prilikom kako uvek gleda kako neko crta sake u stripovima. Ako na primer crtac izbegava da crta sake, vrlo je moguce da nema predstavu kako se one stvarno crtaju i da verovatno ima i drugih problema koje pokusava da zabasuri. Biblioteke i knjizare imaju tovare knjiga o umetnickoj anatomiji. Ispitajte ponudu i kupite ono sto vas interesuje. NE KUPUJTE MEDICINSKE ANATOMSKE PRIRUCNIKE! Iako imaju ogromnu vrednost ako studirate da postanete lekar, za crtace su potpuno beskorisni. Osim anatomije iz knjiga, treba zapamtiti da se u modnoj ilustraciji i u stripu ljudske proporcije iskrivljuju i da se sa njima preteruje! U stvarnosti, vecina odraslih ljudi su visoki otprilike sest visina glave (ljudska glava je opsteprihvacena jedinica mere pri crtanju ljudskih figura). U stripovima, junak moze da bude 8, 10 pa i 11 glava visok..! Obicni karakteri su visoki izmedju 6 i 7 i po glava (zene su uglavnom 1/2 glave nize od muskaraca). Posto sam klasicno skolovan na umetnickom koledzu, imao sam (i ponekad jos uvek imam) problema da se naviknem na 'ne-realisticke' proporcije. PETO PRAVILO: Nista me ne nervira vise od prepoznavanja poze ili slike koju je crtac stripa koji citam precrtao od nekog drugog. Kada prizor-polje odskace sa table i iz celog stripa kao precrtano, prekida se citaceva koncentracija i on biva podsecan kako zapravo CITA nesto umesto da to DOZIVLJAVA. Lepo je da studiramo i ucimo od crtaca kojima se divimo, cak i da precrtavamo ili kopiramo DOK UCIMO KAKO SE CRTA (dokle god ucimo i iz DRUGIH izvora) no ipak razvijajmo nas licni stil. [Cinjenica je da nas nista ne moze lakse nauciti da steknemo svoj manir IZ KOGA MOZE DA SE RAZVIJE STIL kada nas pritisnu rokovi i mi bivamo PRINUDJENI da se oslobodimo uticaja i 'inspiracije' i procrtamo prema nasim sposobnostima i mogucnostima! - op.p.] SESTO PRAVILO: Kada posaljemo ponudu postom ili razgovaramo sa urednikom na salonu stripa, NIKADA se ne izvinjavajmo kroz pravdanje kako to i nije nas najbolji rad. Cinjenica je, moramo da pokazujemo SAMO NASE NAJBOLJE RADOVE! Slusajmo pazljivo kritike i komentare urednika u vezi nasih crteza. Osoba koja ih gleda je mozda neotesani bezosecajni nadmeni grubijan, ali NIKADA ne pokazujmo da to i uvidjamo. Urednici imaju mnogo vise briga od teranja niz dlaku crtacima. Niko od njih ne zeli da saradjuje sa nekim ko je nesposoban da prihvati kriticko vrednovanje njegovog crtackog rada bez odletanja u orbitu. U stripu, urednikova rec je poslednja. On je nas gazda i ako nam kaze da nesto valja da se uradi, ONDA TO IMA I DA URADIMO! Ako ne mozemo da podnesemo stalne zahteve za izmene nasih crteza (a skoro svi ce da ih traze!), ispunimo do kraja ugovor koji imamo sa njim i potrazimo posao kod nekog drugog ili napustimo ovu profesiju - mozda jednostavno nismo rodjeni za nju. [Ne smemo smetnuti sa uma da se sve ovo odnosi na industrijski aspekt u kontekstu regularne serijske proizvodnje stripova koja ne mora da bude karakteristicna za uslove koje mi ili kolege u Evropi poznajemo. Na kraju krajeva, uloga urednika je najcesce znala da bude cisto administrativne, a ne nuzno i kreativne prirode - op.p.] Nasuprot opsteprihvacenom misljenju, ne moramo da imamo jak ego da bismo uspeli u stripu. U stvari, kreatori koji su najlaksi za saradnju i komunikaciju i koji mirno primaju uputstva imaju najvece sanse da dobiju puno posla! Niko nece da saradjuje sa sonjom i zalibabom. A svako voli da saradjuje sa kul-tipom sa kojim sve ide lako i koji ume da bude srecan. [Nastavice se..?]
AMARCORD Ponekad se sjetim Igora R. S Igorom sam par godina isao u isti razred srednje, ali nismo pripadali istim krugovima niti slicili po temperamentu (on je nosio rincicu!). Zapravo nas nista nije vezivalo nego strip. Igor je uredjivao i ilustrirao razredni (kasnije skolski) list i radio je to tako dobro da sam i kasnije, a bio sam u raznim zirijima, malo tako suvislih skolskih casopisa vidio. Crtacki je poticao od Alana Forda i Davea Berga (kud, od cijelog Mada, njega?), a radio je sporo, temeljito, precizno, duhovito i nabijao mi komplekse. Mene je gonila kolicina, iscrtavao sam stotine neobjavljivih stranica stripa i tek puno kasnije shvatio (ako jesam) ono sto je Igor znao o sjenama, teksturi i slicnom. Mislio sam, bio sam siguran, da ce u crtanju uspjeti prije mene, ali on je otisao za ocevom zeljom i danas je kirurg. Vidio sam ga jednom, rincica je bila u uhu, ali ga nisam pitao da li crta. Ponekad se sjetim i Djure M. Djuro mi je bio susjed, zanimanjem moler i fizikalac. Ni po cemu nismo bili slicni, osim po stripu. Djuro je brijao na superheroje, Barry Windsor Smitha i Steranka, a crtao je vise od mene, mozda i neobjavljivije. Stotine listova negdje nadjenog hamera iscrtanih i laviranih od ruba do ruba s dva do tri kadra po stranici. Batman i Judge Dredd, motocikli i komadi, velike, jake, neupotrebljive slike te zgurani komadici teksta, ponekad napisani na poledjini papira. Crtao je onim kaligrafskim perima, jedinima koje se moglo naci i kada bi prepunio ladicu slao bi po pedeset listova kome bilo: Patku, Decjim novinama, Forumu, Marvelu... Nikad ga nisu objavili, a on nikad nije ukrotio svoju energiju ni stao da razmisli treba li se prilagoditi. Poslije sam se odselio, sreo ga jednom na SFeraKonu, pricao mi je da mu je umro otac, nisam ga pitao da li crta. Ponekad se, tako, sjetim ljudi koji su se bavili (ili se jos bave?) stripom, a da to skoro nitko ne zna. Pa se pitam sto stripu privuce ljude tako razlicite - Igora, Djuru ili mene? Sto nas veze, sto nas pusti, da li nas pusti? Tko odredjuje omjer talenta i energije potreban za uspjeh i sto je, uopce, uspjeh? Da li su sretni, kirurg i moler, daleko od stripa? Da li sam sretan, u njemu, ja? -Elektronski udzbenik za crtanje -Eagle Award Winners for 2000 -TOP 10. ANOTHER UNIVERS
Zahvaljujuci redakciji Stripburgera smo dobili sledeci poziv. Hi, I was introduced to Stripburger during your visit to Helsinki comics festival last year, and I've been hooked ever since... I think the quality of comics has been phenomenal in every issue. Really, it's something new and fresh, at least from my viewpoint (and I'm familiar with lots of independent publications). I'm currently in the process of compiling a 116-page experimental comics anthology called Laikku (Blotch in English). It will be black&white, and its emphasis will be on daring, different, new kind of comics. It will include work from both Finnish and foreign artists. It will be self-published, and hopefully the first of many issues. Now I would be interested to know whether you'd be able to help me get in contact with some artists who might be interested in getting their work published in Finland? The anthology will contain translations into different languages, so it will be quite international in every way. I do have some favourites from the pages of Stripburger, but anybody is free to submit material for Laikku. I would really like to have eastern Europe represented in the anthology, since Stripburger made quite an impression on me when I first saw it. Since Stripburger is not commonly sold here in Finland, I would be happy to include even something that has already been published in Stripburger. Tentative deadline for Laikku is October, with printing in December, but that might still change. My address is Mika Lietzen, Loviisankatu 3B 36, 00510 Helsinki, Finland and my e-mail address is mika.lietzen@focus.fi. Let me know if you might be able to help me with the material, Thanks in advance,
Hello Please allow me to introduce myself, my name is Thomas Derouault and I am the director of a french web-design company that has a big project regarding online comics. We want to create a web site to publish online comics with a technique of ours which allows the user to see the comics online in a small filesize which also allows him to print it in top quality.(for technical addicts a full book in color would be around 200-300 ko). This site would generate its profits from adds and hopefully some goodies derivated from the most popular comics. But we re nothing at all close to that since what we need to open the site is good artists and writers to provide good work to entertain our audience. Some french artists are already interested by the project (and some of them are pretty well known even in the US) but we would like the site to be international. That s why we need you... The comics published there would be totally uncensored and aimed at different audiences so you can do what you want we ll publish it if it is good. (and we know it will be). If you are interested by this project feel free to e-mail me back for further details. If you know a comic book pro or a good aspirin one that could be interested (we wanna give chances to rookies too) feel free to pass this message on to him. This is a new way of makin comics, we count on you to be participating, Best Regards,
FRANCUSKA (AJACCIO) FESTIVAL TÉLÉBÉDÉCINE (AMIENS) RENDEZ-VOUS BD D' (ANGOULÉME) FESTIVAL INTERNATIONAL DE LA BANDE DESSINÉE (ANTIBES & JUAN-LES-PINS) FESTIVAL BD COTE D'AZUR (AUDINCOU) FÉTE DE LA BANDE DESSINÉE DU PAYS DE MONTBÉLIARD (BASTIA) LES JOURNÉES BD DE (BERNAY) CONVENTION DU DISQUE ET DE LA BANDE DESSINÉE (BLOIS) FESTIVAL DE LA BANDE DESSINÉE (BORDEAUX) BD EN BORDELAIS mart (CAGNES-SUR-MER) FESTIVAL DE BANDES DESSINÉES DE (CHAMBÉRY) BANDE DESSINÉE (CHARTRES) SALON DE LA CARTE POSTALE ET DE LA BANDE DESSINÉE (COLMAR) SALON DE LA CARTE POSTALE ET DE LA BANDE DESSINÉE (COLOMIERS) SALON DE LA BANDE DESSINÉE (CONDOM) CONFRÉRIE DES BD PHAGES (CREIL) FESTIVAL BD (DARNÉTAL) FESTIVAL DE LA BD (DOURDAN) FESTIVAL DE LA BD (EAUZE) FÉTE DE LA BANDE DESSINÉE EN GASCOGNE (FLAMANVILLE) FESTIVAL FRANCO-BELGE DE LA BANDE DESSINÉE (HYÈRES) FESTIVAL BD (ILLZACH) BÉDÉCINÉ - FESTIVAL DU DESSIN ANIMÉ ET DE LA BD (LAVAL) FESTIVAL DE LA BANDE DESSINÉE DE (LA VERPILLÈRE) SALON DU NORD-ISERE (LILLE) FESTIVAL SMENO DE LA BANDE DESSINEE (LOGNES) FESTIVAL DU VAL MAUBUÉE (LONGWY) FESTIVAL LOBÉDÉ (LYON)-BD (LYS-LEZ-LANNOY) SALON DE LA BD (MAISONS-LAFFITTE) SALON DE LA BANDE DESSINÉE (MARLY) RENCONTRES DE BANDES DESSINÉES DE (MONTGERON) FESTIVAL DE LA BANDE DESSINÉE ET DU DESSIN D'HUMOUR (ORANGE) FESTIVAL DE BANDE DESSINÉE EN PAYS D'ORANGE (PARIS) CONVENTION DE LA BD (PERROS-GUIREC) FESTIVAL BD DE (ROCHES PRÉMARIE) FESTIVAL POITEVIN DE BANDES DESSINÉES (SAINT-MALO) QUAI DES BULLES (SAINT QUENTIN) LES JOURNÉES BD DE (SOLLIES-VILLE) FESTIVAL BD BELGIJA (COXYDE) FESTIVAL BD (CHARLEROI) FESTIVAL BD CHARLEROI-IMAGES (DURBUY) FESTIVAL INTERNATIONAL DE LA BD (MONS) BD MONS SVAJCARSKA (SIERRE) FESTIVAL INTERNATIONAL DE LA BD LUKSEMBURG (CONTERN) FESTIVAL INTERNATIONAL DE LA BD ITALIJA (ROME) EXPO CARTOON (BARCELONE) SALON INTERNATIONAL DES COMICS PORTUGALIJA (AMADORA) FESTIVAL DE BANDA DESENHADA DA (PORTO) SALAO INTERNACIONAL DE BANDA DESENHADA (VISEU) SALAO DE G.I.C.A.V. (SOBREDA) JORNADAS INTERNACIONAIS DE BD DE NEMACKA ERLANGEN COMIC SALON VELIKA BRITANIJA THE BIG DRAW KANADA LIBRAIRIE PANTOUTE FONDATION DU 9. ART SAD INTERNATIONAL COMICS AND ANIMATION FESTIVAL COMICS CONVENTION -Jacovitti official site od 3. do 9. juna 5. juna 1932. Rodjen je Jean Mariette u Cheratte, Belgique. Radio je: "Journal de Paddy", "La Libre Belgique", "Rouly la Brise", "3A", "L'indesirable Desire", "Les Petits Hommes", "Natacha", "Les Contes de Cure-la-Flute",... 7. juna 1949. Rodjen je Jean Dufaux. Radio je na stripovima: "Brelan de Dames"(Lombard), "Enfants de la Salamandre" (Dargaud), "Santiag" (Glenat), "Beatifica Blues" (Dargaud), "Samba-Bugatti"(Glenat), "La complainte des Landes perdues" (Dargaud), "Monsieur Noir" (Dupuis),... Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana, i monografija "Maurovic" Veljka Krulcica, "Pegaz" Zike Bogdanovica. Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu. Zlatko Milenkovic e-mail: zmcomics@EUnet.yuweb: http://members.tripod.com/~ZM97 web: http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics |