S A D R Z A J 1. NOVA STRIP REVIJA (Sasa Marijanusic) Svi prilozi su vlasnistvo autora. U slucaju da zelite da ih na bilo koji nacin eksploatisete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis ce uvek ici i email adresa putem koje mozete kontaktirati autora), u slucaju da nisu potpisane mozete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Auuh,... obiman broj, rekao bih. Ali, eto povucen sam danasnjim lokalnim dogadjajem da u malo drugacijem tonu pocnem broj. U velikom pozaru je danas otisao jos jedan od novosadskih simbola. Rec je o Novosadskom Otvorenom Univerzitetu, ili mozda je bolje poznat kao Radnicki Univerzitet. Od 13. pa sve do 7. sprata je sve nestalo. Nestade jedini nezavisni gradski radio "021" gde je isao petkom i blok posvecen stripu i puka je sreca da sam emailom slao priloge pa nisam danas isao tamo. Tri novinara su imala pravu traumu cekavsi pomoc na krovu (13. sprat) dok su ispod njih tri sprata bila u plamenu. Ode i radio "Spin", gradske televizije "Duga" i "Melos", te novosadsko dopisnistvo dnevnika Danas (sto ce reci da strip kaisevi moraju ipak malo duze da cekaju ali o tome drugi put). Vatra je unistila i prostorije na sedmom spratu gde se okuplja(la) novosadska Strip Radionica i gde su, sa sutrasnjim danom, trebala da pocnu predavanja u Skoli stripa koju je pokrenuo Toza Obradovic. Dok je u podnozju radnickog jos uvek bila postavljena, nesto duze no sto je bilo predvidjeno, izlozba stripa "Novosadski strip, generacija prva". Mnogo STRIPA da bi bilo slucajno:( Kako god bilo popravice se to, makar moralo sve od temelja,... Eto, pored punog broja i lepih vesti, tuga. No tu su naravno stvari koje vesele. Prvo i najvaznije, iz Subotice stize vest o novoj strip reviji koja ce biti posvecena domacem stripu, pozivaju na saradnju a, koga interesuje, cak i nude honorare. Samo napred tako nesto nam treba!!! Tu je i jedan nesto neutralniji tekst Zorana Stefanovica o stripu i strip tradiciji u nas. Zatim je tu jedan duuuugacak tekst koji nikako nije neutralan. Cak je ostar, direktan i predstavlja stav jedne vece grupe autora koji pozivaju na diskusiju preko SVesti. Mozda je tekst vise za stranicu sa diskusijama ali tamo se retko svraca pa ne bi islo, mozda ce neko pomisliti da nije trebalo da ide u SVestima kako ne bi na nasoj sceni stvarao "zlu krv", sto nikako ne zelim. Malo sam se uplasio da ne bude to nesto sto ce ljude distancirati od Strip Vesti pogotovo sto ima prozivanja. Ali na kraju je ipak prevagnuo stav da svi mogu slobodno da iznesu svoje misljenje, a prozvani ce svakako imati puno pravo i slobodu da se odbrane i izraze svoje misljenje. Zakljucio sam da je ipak bolje da se otvoreno kaze misljenje kako bi se mogli suprostaviti stavovi nego da se to radi po kuloarima i iza ledja. Posto su autori tekstova pozvali na diskusiju SVE citaoce SVesti bilo bi dobro da se sto vise ljudi prikljuci tome, iako nisu prozvani u pomenutom tekstu, jer su autori zeleli da sto vise ljudi iznese svoje stavove i predloge kako bi se stanje u domacem stripu popravilo i kako bi se nasao nacin za neki oblik udruzivanja i pokretanja nekih sveobuhvatnijih akcija. Posto je diskusija krenula u ovom broju licno cu sacekati sledeci broj da dam svoj komentar, kada budu i drugi citaoci u mogucnosti da to urade (zato se i trudim da uvodnik pisem tako da ne mozete naslutiti moj stav kako nebi na taj nacin uticao na dalji tok diskusije:) Svoje komentare koje saljete, za ovu diskusiju, precizno obelezite tako da znam koji je deo za objaviti, kako ne bih prenosio bas kompletna pisma. Tako, pustio sam tekst a vi gledajte da se ne pobijete vec da od toga bude nesto stvarno korisno, sebe cu "unaprediti" u vatrogasca:)...:( Eto sad cete reci "nije dosta sto je prepunio broj vec i pise dugacak uvodnik>:()". Ali moram, a vi prigovarajte kad procitate:) Gde sam stao? Da, kod Qmove kolumne! Eto moram da se javno izvinim, IZVIN'TE:) Greskom sam prosli email Bojana Djukica shvatio kao privatnu poruku u kojoj me obavestava da iz opravdanih razloga nema kolumne i da mi najavljuje intervju sa Brajen Bolend-om. Eto kriv sam, ali ipak sada imate zadovoljstvo da u qmovoj kolumni (6) procitate prvi deo pomenutog, sjajnog, intervjua. Nastavlja se predstavljanje strip autora, POZIV I DALJE VAZI. Ovog puta imate priliku da se upoznate sa Sasom Rakezicem, a na adresi: http://www.unovomsadu.com/strip/sv/autori/zograf/ mozete videti i jednu tablu stripa "Regards from Serbia". Sve ostalo po starom, Macan, Vesti iz sveta, Linkovi, Datumi,... Jos da napomenem da do daljnjeg (verovatno do kraja aprila) nece biti novih nedeljnih kajiseva na sajtu. Zbog licnih obaveza (da ne kazem problema) cu ceo mesec redukovati rad na sajtu. Takodje moze da se dogodi da dan pre sledeceg broja dobijete email kojim cete biti obavesteni da ste upisani na "egroup-stripvesti" listu. Na taj email ne treba nista da odgovarate jer to je poruka koju server za email liste proverava da li ste uistinu voljni da primate Strip Vesti. To znaci da ce uskoro, zbog velikog broja pretplatnika, oko 300, i nemogucnosti da odjednom posaljem SVesti na vise od 30 adresa, slanje ici preko virtuelnog email servisa. Takodje je to nacin i da vec jednom krenem sa engleskom verzijom za strane citaoce, jer cu ovako bez problema moci da saljem mesecnik na engleskom na par hiljada adresa (2-3 hiljade prikupljenih). Toliko za sada, reci cete s pravom DOSTA, jer ima sta jos da se cita u ovom broju,... S postovanjem,Zlatko Milenkovic
Izdavacka kuca "Grafoprodukt", ujedno i stamparija, odlucila se na pokretanje strip revije namenjene prvenstveno domacim autorima. Revija ce nositi naziv BUMERANG i izlazice jednom mesecno. Prvi broj treba da se pojavi na kioscima 1. maja ove godine, sto znaci da je rok za pripremu veoma kratak (iz nekog razloga, to tako mora da bude). Okosnicu sadrzaja treba da cine stripovi u nastavcima tj. serijali, sto ne znaci da ce kratka forma biti zapostavljena. Ovim putem pozivam autore iz cele zemlje, afirmisane i neafirmisane koji zele da njihov rad vide i citaoci u Jugoslaviji da sto pre posalju svoje radove, jer je rok za zakljucivanje prvog broja 24. april. Radovi ce biti HONORARISANI. Preporucujem slanje kvalitetnih fotokopija smanjenih na A4 format i dobro zasticenih da se ne bi ostetile tokom transporta. Radove treba slati na adresu: Detaljnije informacije mogu se dobiti na telefon (024) 20-775. Zato zasiljite olovke i pera jer je ovo prilika koju smo toliko godina cekali. Sasa Marijanusic, glavni i odgovorni urednik.
DEDA NIJE PODETINJIO Plemenski bedeker 14: Odrasli stripoljubi [Magazin Republika, Banja Luka, broj 14, 6. april 2000] Dirljivo je bilo videti samosazaljive reakcije stripoljuba na nas svojevremeni stav o stripu, fantomskoj "devetoj" umetnosti, koji je "skrajnuto bice, zdravo i cilo trinaesto prase bez roditelja i staratelja". Ovakve reakcije otkrivaju neke vazne stvari. Prva i najmanje bitna jeste da je nas stav tacan: u komplikovanim talasanjima moci unutar struktura koje oblikuju duh jedne zajednice, strip nije dokazao svoju direktnu neophodnost niti agresivnost, i prirodno je da ce njegova sudbina biti jedna najepizodnijih u sapunici o srpskoj kulturi. Drugi zakljucak svedoci o ukorenjenosti ove umetnosti, koja je i samostalna potkultura, i tu se debelo varaju oni koji naklonost starije generacije prema stripu tumace tek simptomom licne ili retrokulturne nostalgije. Masovnost nekog fenomena uvek ima dublje korene nego sto je to zal za mlados'. Treci zakljucak se moze izvesti na planu koji duboko zadire u nesvesne psihicke sadrzaje pojedinca ili zajednice. Zilava vezanost za strip i potreba da se on odrzi zivim, ukazuju da se fenomen omiljenosti stripa moze razumeti samo preko antropoloskih i psiholoskih korena ove umetnosti. Oni su nesumnjivo duboki, paleolitski, jer zajedno sa imitiranjem-predstavljanjem (izrodilo se u pozoriste i ples) i onomatopejom (pevanjem se izrodila u muziku), i strip ima svoje ritualno-misticke korene najranijeg osvescivanja i porazumljivanja covecanstva, za sta su nam svedoci brojni primeri pecinskog slikarstva na kojima je potresan trud da se magijski rekonstruise dogadjaj lova ili kopulacije, kao i da se na njega utice. Naglasimo i da je pripovedanje (= knjizevnost), daleko najmladji clan ove grupe (zbog spore evolucije govora, i jos sporijeg razvitka pisma) ali da ima manje izrazene ritualno-misticke korene nego prethodnici. Naravno, bicemo direktno upitani zasto umesto termina "strip" nije stavljeno "slikarstvo", medjutim, smatramo da bi to bilo duboko netacno sa bilo kojeg aspekta: estetickog, komunikoloskog, antropoloskog. Slikarstvo, karikatura i ilustracija jesu derivati i daleki praunuci mistickog truda da se stvori graficka naracija, sekvencijalno likovno pripovedanje, iz kojeg se stiglo i do filma. Dokaz za ovo je svaki likovni primer iz istorije covecanstva: pecinski crtezi, neolitski urezi, grcko i egipatsko slikarstvo, hriscanske freske. Tek u nasem dobu, sa najradikalnijim avangardama, slikarstvo je dobilo i prve ne-narativne koncepte. Tezi da je slikarstvo podgrupa stripa, sigurno ce imati sta zamere sami slikari, ali svaki bolji antropolog ili psiholog potvrdice da je jezgro umetnosti u re-kreiranju svetova, sto podrazumeva naraciju, a ne ilustraciju. Otpori da se strip ovako tumaci postoje u socijalnom smislu, medjutim, te predrasude su prezitak iz komunistickih vremena (koreni su im u provincijalnoj gradjanskoj kulturi Srednje Evrope), i nisu tacne ni za srpske zemlje, a kamoli za jednu Italiju, Francusku ili Kinu, gde je strip drustvena, umetnicka i privredna cinjenica par ekselans, sa kojom i ovejani pomodni lisac Umberto Eko redovno koketira. Izreka da je "strip film siromasnih" ima time dalekosezne posledice, i dokazuje snagu vizuelne naracije koja povezuje dve umetnosti tako vazne za covecanstvo i njegovu trajnu mentalnu revitalizaciju. Radi ilustracije koliko je nepostojana drustvena recepcija, podsetimo da je ono sto prost Srbin zove "crtani roman" (izraz iz tridesetih, kada je Kraljevina Jugoslavija bila jedan od tri najvaznija centra stripa u Evropi), tokom osamdesetih u SAD sa mnogo akademske histerije postalo "sveza i zapanjujuca nova umetnost". Inventivno su je nazvali "graphic novels". Nesto u tome sigurno ima, a vi se setite toga kada vidite zbirku stripova vaseg dede ili oca.
V A Z N O ! MOLIMO SVE AUTORE I ISKRENE LJUBITELJE STRIPA DA OVAJ TEXT PROCITAJU DO KRAJA! O PROPASTI ANGULEMSKE IZLOZBE Kada je negde u zimu 1998 Enki Bilal dosao u Beograd povodom premijere njegovog [odlicnog] filma THYKO MOON, bio je pozvan u Cinema Rex na razgovor sa publikom i da pogleda izlozbu domacih strip autora. Bila je to za njega veoma traumaticna situacija, sudeci po tome sto ni jaknu nije covek smeo da skine, a neke pijane budale su mu postavljale idiotska pitanja. Ipak, pogledavsi izlozbu, bio je odusevljen kvalitetom srpskih autora [pitajte ga koji su mu se naj vise svideli]. Tom prilikom je pred oqpljenima Enki Bilal svecano obecao da ce pokusati da u Angulemu naredne godine u program festivala stripa ukljuci i izlozbu srpske aktuelne strip scene. Kao pravi vitez, obecanje je ispunio. U strip vestima se mnogo pricalo o izlozbi 1h59 koja prezentuje aktuelnu strip situaciju na scenama bivsih SFRJ republika, medu kojima je i "srpska" scena. Ipak, podsetimo se liste domacih autora koji su se nasli na izlozbi: Gera, Darko Perovic, Zeljko Pahek, Janjetov, Tucko, Dragan Lazarevic, Wostok, Alexandar Zograf, Nikola Vitkovic, Aleksa Gajic, Tihomir Celanovic. Primeticete da su to [vecinom] matore face koje su vec bezbroj puta objavljivale stripove u inostranstvu, izlagale na slicnim [ili bas na ovom] salonu, ljudi cija je karijera vec takoreci definisana. Takode u oko upada da su to dobrim delom ljudi koji su obelezili svojim stripovima domacu scenu, recimo, osamdesetih godina. Ali zasto nisu izlozeni radovi ljudi koji su jos uvek neafirmisani a kvalitetni? Zar je prosek godina jednog srpskog strip crtaca 40? Da li srpsq scenu mogu da cine autori koji gotovo da nisu ni jedan strip objavili u zadnjih 10 godina, osim par plagijata radova iz sopstvene mladosti? Sta je sa mladim autorima koji su nacrtali stotine tabli zadnjih godina ali nisu imali sansu da te radove prezentuju nekom ozbiljnom izdavacu? Zar ne postoje desetine talenata u srbiji koji ne zive od stripa ili stare slave, nego se hrane po menzama i strepe od neizvesnosti i crnog ambisa koji za jednog crtaca predstavlja buducnost? Cija je, najzad, bila ideja da ovu jedinstvenu priliku za predstavljanje jugoslovenske strip scene i pruzanje sanse za sklapanje poslova neafirmisanim autorima na naj vecem evropskom salonu stripa ovako PRONEVERI? Budite sigurni, autori ciji su radovi poslati nisu ni naj manje odgovorni za to. Neki od njih su cak i rekli "Zasto bih izlagao tamo gde sam vec 'probijen'? Bolje umesto mene neka posalju dva mlada autora". Dragi prijatelji stripa, vreme je da vas upoznamo sa jednom VELIKOM NESRECOM, NEPRAVDOM, ZLOM, rekli bi smo cak ZAVEROM protiv buducnosti domaceg stripa. Obecanje koje je Enki Bilal dao 1998 u REXu okupljena publika [vec dobro naviknuta na prazna obecanja] brzo je zaboravila, autori takode. Mesecima se nije pricalo o izlozbi domaceg stripa u Angoulemu. A onda je krenulo da se suska o tome da ce izlozbe zaista BITI, i da je Slobodan Ivkov preuzeo na sebe organizaciju. Takode se proculo da rok za slanje radova tek sto nije istekao i da je vremena sve manje. Medutim, niko od autora nije bio licno ili posredno obavesten o izlozbi, prikupljanju radova i slicno. Delovalo je kao da ni jedan domaci autor nece ni biti ukljucen u izlozbu jer nije cak znao da se cela stvar krece. Posto niko nije imao nikakvih informacija i cela stvar se nekako odvijala u senci, jedini nacin da se nesto sazna o izlozbi bilo je pitati Ivkova. Nekoliko nas je to i pokusalo. Nikoli Vitkovicu iz grupe MOMCI, Ivkov je rekao nesto u sledecem stilu: "Dragi Nikola, stari druze, eto bas sam mislio da i od tebe zatrazim radove za izlozbu, ali onda sam svatio da su tvoji stripovi previse nasilni za ukus festivala... Znas, kada meni direktor angulemskog festivala posalje jedno ovakvo ZVANICNO pismo, ovakvim diplomatskim jezikom sroceno, na memorandumu festivala, ja nikako ne mogu da njemu posaljem radove sa nekim crevima, kurcima, mozgovima itd". Takode mu je i nabrojao listu autora cije je radove odlucio da posalje. Izuzev Alexe Gajica, sva su imena na listi imala okvirno 40 godina pa navise. Na pitanje "sta je sa mladim autorima?" mogao se dobiti bogat asortiman nejasnih argumenata, izgovora, poslovica i zjala.** Sledeci se Ivkovu obratio "dobri duh" domaceg stripa Vlada Vesovic i saznao od njega mnoge interesantne stvari, na primer: jeste to izlozba jugoslovenskog stripa ali je to u stvari Ivkovljeva LICNA izlozba. Vlada je bez uspeha pokusao da objasni Ivkovu da su autori izlozbe CRTACI koji ce biti na njoj izlozeni, ciji radovi tu izlozbu cine, dok je on samo selektor. Zatim, kada je Vlada pitao cije je radove odlucio da posalje, Ivkov jednostavno nije hteo da mu kaze. Na pitanje dali je ukljucio i radove autora koji su trenutno kod nas aktivni i aktuelni i razne mlade autore koji do sada nisu imali ovakvu sansu da se probiju, Ivkov je izjavio da je namerno odabrao autore "stare garde" koji su se u svetu probili da bi izlozio njihove radove na srpskom jeziku i na taj nacin pokazao svetu da su Janjetov, Gera, Zograf SRBI! Na kraju, kada je Vlada predlozio da na bilo koji nacin pomogne Slobodanu Ivkovu da profilise izlozbu, cineci izbor radova i autora sto boljim i svezijim, bio je zapljusnut bujicom pogrda sa Ivkovljeve strane u sledecem stilu: "Ne treba mi pomoc, ne treba meni niko da pomaze, vi samo hocete meni da preotmete sto je moje! Ovo je MOJA izlozba! Niko drugi nece vrsiti selekciju! Ovo je moja izlozba i bice odlicna!" "Pa dobro" pitali smo ga "ako si siguran da ce biti odlicna, reci nam koje si autore ukljucio u nju, UVERI NAS da ce biti odlicna" "To se vas ne tice, bice odlicna! Sacekajte da prode pa ako ne bude bila odlicna onda se zalite!" Eh, pa izlozba je prosla. I uopste nije bila odlicna. Skoncentrisimo se na domaci deo. Sta je na izlozbi aktuelne srpske strip scene AKTUELNO? Gde su Grubanov, Neda Dokic, Sasa Mihajlovic, Danijel Savovic? Ako je cilj predstaviti autentican srpski strip, zar nije apsurdno da na izlozbi budu vecinom autori koji su kod nas bili naj aktivniji osamdesetih, koji su srpskog porekla, a rade francuske/americke/italijanske stripove po francuskim/americkim/italijanskim scenarijima za francuske/americke/italijanske izdavace? Ako je cilj predstaviti autentican srpski strip, zar nije licemerno odbacivati kvalitetne radove na osnovu predrasuda o licnom citalackom ukusu jednog obicnog direktora festivala? Gde su onda Milan Jovanovic, Brada Milutinovic, Bojan Kovacevic i drugi domaci majstori klasicnog avanturistickog stripa koji jos uvek cekaju da im se ukaze prilika da promovisu svoj talenat? Zar je vaznije dokazati da su Tucko, Janjetov, Lazarevic srbi i koga je briga? Ako se nikad niko nije zauzimao za strip, zasto bi se strip sada zauzimao za neke "nacionalne interese"? Zar moze izlozba jugoslovenskog stripa da bude vlastita izlozba jednog coveka? Dakle izlozba je prosla. I ne samo da nije bila odlicna nego je bila i BESMISLENA. Ukoliko niste upoznati sa pravom atmosferom izlozbe 1h59 obavezno procitajte text "sajam nakaza" Darka Macana iz strip vesti #56. Nije prvi put da pojedinci prisvajaju jugoslovenski strip kao nesto sto im pripada. "E pa nece moci vise ovako!" vicu besni autori "mi nismo izabrali Ivkova za selektora, ko ga je uopste izabrao?" Odgovor glasi: niko ga nije izabrao, sto znaci da smo ga SVI izabrali! Zapravo, selektori su bili Enki Bilal i Aleksandar Manic, a posto na zalost ne postoji SRPSKI STRIP SINDIKAT ili neka slicna institucija koja bi zastupala interese bezbroj autora [koji po pravilu nemaju talenta za diplomatske odnose] tu se pojavio jedan Ivkov da francuzima kaze "Jugoslovenski strip, to sam ja". Da se nije pojavio Ivkov, pojavio bi se vec neki Moma Rajin ili Zika Bogdanovic ili vec neki peti vrag. I Vragova ce biti sve dok ne shvatimo sledece: Svaki strip je delo i vlasnistvo svog autora, a ne vlasnistvo scene, drustva ili bilo koga drugog. Da bi autor zaista imao koristi od svog dela nije dovoljno da je samo zasluzi, nego je neophodno da se za nju izbori i sacuva je od onih koji vole da se kite tudim perjem. Svaki put kada pojedini autor uspe da posteno nacrta strip i nade izdavaca koji mu taj strip posteno odstampa, proda i novcano isplati, a da pri tom niko ne izgubi ulozeni trud, on je pomogavsi sebi pomogao i drugim autorima jer potpomaze razvoj normalnih, civilizovanih odnosa izmedu crtaca, izdavaca, stampara, distributera, citalaca. Alternativni i "siromasni" putevi stampanja i prodaje stripa vode ka trendu alternativnog i siromasnog stripa, dok profesionalni i kvalitetni putevi uvode na velika vrata standard bogatog, kvalitetnog, profesionalnog stripa. Strip autori moraju doci k'svesti, zapitati se i odgovoriti na pitanje "zasto se bavim stripom i sta ocekujem od toga?" Zatim spoznati sopstvena prava i potencijale, kvalitete i mane svog rada, nauciti da vrednuju svoj i tudj trud, i otvoriti 16-oro ociju pred opasnostima koje ih vrebaju na putu do uspeha. Posto je vecini autora jako tesko da sami nadu izdavaca, publiku, pa cak i odgovore na pitanje "sta ocekujem od stripa uopste?", posto je vecini nas tesko da uocimo i otklonimo opasnosti, zastitimo svoj rad od Vragova, naplatimo ulozeni trud i kvalitet dela, jedini nacin da opstanemo jeste da stvorimo organizaciju strip - kolega koji bi uzajamnim pomaganjem zastitili zajednicke interese. Citaoci, autori, izdavaci zele vitalnu, duhovitu, uzbudljivu, raznovrsnu, bogatu produkciju stripa za koju i od koje mogu da zive. Bez uzajamne saradnje i pomaganja to nije moguce. Omogucivsi da izdavaci reklamiraju svoja izdanja u Strip vestima, omogucivsi autorima informacije o bezbrojnim strip konkursima i festivalima, objavivsi brojne tekstove o stripu i intervjue, ankete, pitanja, razmisljanja teoreticara, autora i citalaca, Zlatko Milenkovic je za domaci strip ucinio vise nego iko zadnjih godina. Verujem da nema "pretplatnika" strip vesti koji u njima makar jednom nije nasao dragocenu informaciju. Ovakav oblik komunikacije ima samo jednu manu: ogranicen je na internet. Ali ako bi se nekakva slicna "mreza" autora, citalaca i izdavaca mogla napraviti u "stvarnom" svetu, bio bi to drugi korak u svetliju buducnost za sve nas [posto je Zlatko ucinio prvi]. Za sve postoji prvi put i svaki pocetak je tezak. Da li nama treba "Jugoslovenski Strip Sindikat" ili "Udruzenje Strip Umetnika i Citalaca"? Da li nam treba godisnji simpozijum autora, ili sve ovo zajedno? Kako organizovati bilo sta od navedenog? Neka nam bas ovo budu prva pitanja na koja cemo zajednicki naci odgovor. Svaka ideja je dobrodosla i mozete je od sada slati na adresu strip vesti. Cak i ako nemate konkretnu ideju bilo bi sjajno da svako kaze sta misli o celoj ovoj stvari. **za slucaj da neko primeti da Ivkov NIJE selektovao samo matore autore vec i nekoliko mladih, podseticemo vas da su Nikola Vitkovic, Alexa Gajic i Tihomir Celanovic pojedinci kojima je S.I. vise puta dodeljivao nagrade na domacim salonima stripa, sto znaci da je selekcija bila ili zasnovana na licnim favoritima ili je ideja bila da se pred javnoscu "opravda" izbor nagradenih. Ovo je bilo dugacko, ali nadamo se da ce se isplatiti! vasi Nikola Vitkovic, Oliver Zorko uz pomoc prijatelja... --------------------------------- Tekst Milana Jovanovica Za izlozbu srpskog stripa u Angulemu sam saznao od Dragana Lazarevica, koji mi je tokom jedne posete izneo svoje misljenje o njoj. Zatim je, nakon mog 'belog' pogleda, kada je shvatio da uopste ne znam o cemu govori, ustuknuo i rekao: "Auh, obecao sam Ivkovu da necu pricati o tome okolo, ali sam bio ubedjen da je i tebe zvao i da si vec u to upucen." Medjutim, ni pre, ni nakon toga, nisam bio pozvan. Sledeci put su informacije o izlozbi do mene stigle kao odjek sukoba izmedju Vlade Vesovica i Ivkova, kada je Vlada pokusao da promovise ideju da bi selektor, bez obzira ko to bio, trebalo da obelodani poziv autorima i merila po kojima ce radove odabirati. Vlada je naisao na nerazumevanje, pogrde i direktno naredjenje da se mane corava posla, jer je to ionako izlozba Slobodana Ivkova, a ne izlozba stripa, odnosno autorskih radova. Ovo nije prva tuzna prica o besmislenoj organizaciji neke nase strip manifestacije, niti prva bizarna izlozba pod palicom Slobodana Ivkova (setimo se fijaska poznatog pod imenom "60 godina domaceg stripa u Srbiji"), ali je porazavajuce da je to izgleda postao obavezan obrazac po kojem se takvi dogadjaji kod nas organizuju. Misljenja sam da je takva situacija posledica dva fenomena koji se medjusobno preplicu. Prvi je da, od svih koji se stripom bave, najmanje zainteresovanosti za organizovanje stripa pokazuju oni koji najvise i najstudioznije rade, pa tako kormilo zaposednu oni koji se, trazeci priliku za licnu promociju, dohvate stripa jer su im mesto u 'oficijelnoj' kulturi vec zauzeli neki drugi Ivkovi. Drugi fenomen je da se najveci deo autora stripa zadovoljava prilikom da svake druge ili ko zna koje godine ponovo okaci na zid neke galerije dve do tri do sada vec sto puta vidjene table, i takvo prezivljavanje naziva 'bavljenjem' stripom. Iz te perspektive, prica o nekoj izlozbi u Angulemu deluje jako znacajno (a za okruzenje u kojem strip redovno izlazi, za autore koji redovno rade, i publiku koja strip redovno prati, takav dogadjaj i jeste dobra prilika da se iskustva sumiraju, naprave planovi, a autori, saradnici i ljubitelji upoznaju i druze) medjutim, za nas, izolovane i obuzete medjusobnim razmiricama, ona zaista nema nikakav znacaj. Mnogo je vaznije da podrzimo ljude koji su vec pokazali spremnost da nesto ucine (moj definitivni favorit je Zlatko Milenkovic, sa svojim Strip Vestima i svim ostalim sto je pokrenuo) i sami izadjemo sa idejama, projektima i energijom za preporod stripa. U zdravoj sredini, medju odlucnim i preduzimljivim ljudima sa jasnom vizijom, fals organizatori i autopromoteri nece imati sta da traze. Povuci ce se sami.
KAD (NI)SAM BIO CRTAC... BRAJEN Ovaj nastavak QK-e karakterisu dve stvari koje nisu po normalnom redu - broj sest umesto petice i storija iz perioda kada vise NISAM bio crtac... Broj pet nisam preskocio vec sam poslao priloscic u vidu pisamceta sa izvinjenjima i objasnjenjem zasto se ustaljeni red remeti - a razlog je sve samo ne jednostavan. No, necijom voljom taj tekstuljak nije pusten pred SVestase i tako je ispalo da sam osinuo nastavak i ostavio rubriku na cedilu iako zapravo nisam... Nema veze, jedan-nula za anonimnog potkresaca i brisaca - a ja pamtim i rokam recku na svom pojasu... Elem, dosao sam u priliku da dobijem intervju sa covekom iz sveta stripa sa kojim odrzavam koliko-toliko redovan kontakt, a njegovo ime predstavlja legendu ne samo u modernoj strip-istoriji, vec celokupnoj povesti Devete umetnosti uopste. Brajen Bolend (Brian Bolland). Dozvolimo da nam se to lepo ime i prezime skotrljaju sa jezika i da nam se u masti jave secanja na njegove bravurozne crteze i stripove cija izvedba zaustavlja dah a izgled tabli navodi da, zajapureni stidom prave spoznaje, sklonimo brze-bolje negde izvan vidokruga sve one GARAZE, KARNELIJANE, CIGURIJE i da ne nabrajam dalje - e da bismo se koncentrisali na Lepotu i Istinitost koje cine izuzetnom viziju prelomljenu kroz prizmu ovog tihog, skromnog i vecitom traganju orijentisanog mrsavog brkajlije koji vec preko dve i po decenije svojom carobnom cetkicom plete crnu paucinu Nesvakidasnjeg... Zao mi je sto moram to da kazem, no evo - previse sporo, suvise retko... Do te mere da mu je glavnina sadasnjeg opusa sacinjena skoro iskljucivo od ilustracija za naslovne strane strip-magazina. Voleo bih da mogu sad da raspredem o Brajenu ovo pa ono, da se duvam i paradiram sto smo, je li, ortaci i tako to, da - kao - nenametljivo spomenem kako smo se onomad nasli blizu Pikadilija u centru Londona i da smo u nekom mocnom restoranu blizu Trokadera muski iz'eli rucak i popili butelju-dve nakon zajednicke kupovine novih zaliha crtaceg pribora, kojom zgodom je i nastao razgovor koji sledi... ALI... Brajen i ja nikad nismo bili u prilici da jedemo zajedno - ni u restoranu niti na kiosku sa virslama, a u centru Londona ne pamtim kad sam poslednji put bio ili se zalozio u krstenoj kafani... Crtaceg pribora imam za jos dobrih 4-5 godina - ali vise ne crtam; prava je istina da mi je Brajen pismeno odgovorio putem e-poste na pitanja koja sam mu unapred spremio samo i jedino za ovu ekskluzivnu SV-priliku koju s najvecim zadovoljstvom delim sa svima vama - u nekoliko nastavaka, tek da traje i ostavi malo jasniji trag. Stoga, da skratim ovaj uvod i prepustim pricu o Brajenu - njemu samom. A onima medju vama sa pozamasnim kolekcijama stripova s kraja '70tih i iz '80tih najtoplije preporucujem da povremeno bace pogled na njih i potraze Brajenove stripove radjene za DC, britanski 2000AD i dr. - ili objavljene u prvoj polovini '80tih u srpskom casopisu LASER. Cak i povrsan pregled sluzi kao dokaz sta su prave i trajne vrednosti u domenu stripa, ma iz koje epohe. I za kraj - ne znam da li ovo ima bilo kakav znacaj kao podatak ali da ipak kazem - Brajen pise i crta levom rukom. Eto, tek da se i to zna. A sada, dame i gospodo - samo za vas, citaoce SVesti - gospodin Brajen Bolend licno! Uzivajte. (c) 2000 Brian Bolland & Bojan M. Djukic 1.- Od kada si znao da ce crtanje da bude tvoj profesionalni
nacin zivota? 2.- Jesu li stripovi bili odlucujuci faktor kod tvoje odluke
ili je u pitanju bilo samo uzivanje u crtanju zarad crtanja samog? 3.- Zasto DC stripovi kao inspiracija? Sta je bilo sa britanskim
stripovima..? 4.- Da li si bio svestan zaduzbine koju su ostavila Dva
Frenka - Hempson i Belami (Two Franks - Hampson and Bellamy) i
drugi tragaoci za izuzetnim grafickim uzletima u Britaniji (Don
Lorens/Don Lawrence, Dzon Berns/John Burns i dr.)? 5.- Koje skole si pohadjao? Da li te je inspirisalo obrazovanje
ili ti je samo-obrazovanje bilo znacajnije? 6.- Mozes li da navedes glavne umetnicke uticaje na tebe
i tvoj razvoj kao ilustratora? 7.- Osim stripova, sta drugo jos citas? [Nastavice se..?]
Sasa Rakezic alias Aleksandar Zograf je rodjen 1963. godine u Pancevu. U domacoj periodici objavljuje stripove pocev od 1986.godine, u casopisima kao NON, Ritam, Rock, Mladost, itd. Pocetkom devedesetih, Zograf pocinje aktivnije da objavljuje u inostranstvu, narocito u Americi, u casopisima kao The Comics Journal, Zero Zero, Weirdo, Rare Bit Fiends, Buzzard, Cow, Tantalizing Stories, i mnogim drugim. Fantagraphics Books objavljuju vise njegovih samostalnih naslova: Life Under Sanctions, Psychonaut #1 i Psychonaut #2. Zajedno sa Bobom Kathmanom, Zograf je autor internacionalne antologije stripova inspirisanih snovima, Flock of Dreamers, izdanje Kitchen Sink Press. Nedavno je iz stampe izasao i treci broj serijala Psychonaut, koji je izasao zahvaljujuci saradnji Monsterpants Comics i Freight Films. Autor je ucestvovao na vise internacionalnih strip festivala, konferencija i izlozbi, kao Expocomics '94. '95. (Bari, Italija), Caption '97 (Oksford, Velika Britanija), Lucca Comics '98 (Italija), atinski festival stripa '99 (Grcka), i dr. Zograf je objavio i samostalne naslove u Britaniji (Dream Watcher), Italiji (Diario, Psiconauta, 2000 auguri di pace), Finskoj ( Elamaa Saarroksissa) i Nemackoj (Psychonaut), uskoro se ocekuju prvi albumi u Brazilu i Spaniji. U Jugoslaviji se pojavila knjiga radova nastalih na Zografovoj radionici pod nazivom Kuhinja, izdanje Kulturbunta iz Panceva, a na putu je i prvi domaci album pod nazivom Okean Iznenadjenja. Na sajtu Strip Vesti sada i Zograf ima svoju stranicu, gde mozete
videti jednu tablu stripa "Regards from Serbia", na sledecoj adresi: Da podsetimo i da Aleksandar Zograf ima svoju zvaničnu web stranicu:
ZASTO JE TOLIKO LOSIH STRIPOVA? Crtacima stripova posao je crtati dobre stripove, je l' tako? Pa, bas i ne. Prosjecan stripas, naime, moze biti sretan ako trecinu svog radnog vremena provede radeci stripove. To, na zalost, ne znaci da preostale dvije trecine provodi zvacuci pizzu na kaucu pred televizorom, telefonom ogovarajuci kolege. Ima i takvih dana, oni ulaze u prednosti freelancerskog posla, ali kad bi to bio standard, kandidate bi se stapom odbijalo od crtacih stolova. Opis radnog mjesta strip crtaca-slobodnjaka (izuzimam zvijezde koje diktiraju vlastite uvjete i "hobiste" koji stripove rade uz neki dnevni posao) je drukciji. Slobodnjak si rijetko moze dopustiti da se posve usredotoci na posao pred sobom, njegovo oko uvijek vreba nove, po mogucnosti bolje placene, poslove, njegovo uho osluskuje gibanja industrije, njegov mozak gradi planove, usporedne sheme i nacrte unutar nacrta u pokusaju da presretne buducnost, da joj ne dozvoli da mu podmetne nogu, da se, koliko je to moguce, osigura. Izdavacki planovi grade se sest mjeseci do dvije godine unaprijed. Ako ne saljes nove prijedloge i ideje, ako se ne raspitujes dok jos imas posla na stolu, nece te cekati novi kad ovog zavrsis. Otuda ono sto je William Messner-Loebs jednom nazvao freelanceritisom - patoloskom nemogucnoscu da se ponudjenom poslu kaze "ne". Slobodnjak prihvaca svaku ponudu jer zna da ce od njih pet, cetiri propasti. Ako slucajno ne propadnu, stisnut ce zube, pozvati frendove i odraditi sto vise, na vrijeme, i sto bolje - ako bude moguce. Strasno je bitno imati frendove. Urednike koje ces zvati jednom tjedno da ih podsjetis da postojis, kolege kojima ces dati od svog suviska da ti jednog dana vrate, novinare (treba li objasnjavati?), citaoce... O njima ti ovisi posao. Komedija je u svemu ovome sto stripasi vecinom krecu introvertirani i misle da ulaze u posao u kojem ce sjediti u sobi, crtati i ne sretati druge ljude. A onda ih profesija prisili da budu ljubazni, pristojni i komunikativni, pomalo ulizice, vjesti biznismeni, lukavi stratezi... i da se nadaju da ce rezultat onih par sati provedenih za novom strip stranicom biti vrijedan svega ovoga. -Festivali stripa -TOP 10. ANOTHER UNIVERS Aleksandar Manic nam je poslao sledece linkove: STRIP NA FRANCUSKIM SAJTOVIMA Opste: Izdavacke kuce: Revije i magazini: Autori, heroji i serije: Webzines: Comics: Mangas: Forumi: Organizacije i institucije vezane za strip: od 07. do 13. aprila 7. aprila 1925. Rodjen je Roger Lecureux. Radio je scenarije za mnogobrojne stripove kao sto su: "Pionniers de l'Esperance" (sa Poivet), Nasdine Hodja (Bastard), Fils de Chine (Gillon), Teddy ted (Roy puis Forton), le Grele 7/13 (Nortier i Gaty), Rahan (Cheret),... 8. aprila 1977. Umro je Jean Cesar, alias Cezard, autor stripa Arthur le Fantome. 9. aprila 1922. Rodjen je Albert Weinberg kreator Dan Cooper-a. 10. aprila 1956. Rodjen je Jacques Loustal. Po scenariju Philippe Paringaux-a je radio albume: "Coeurs de sable", "Barney et la note bleue", "Un garcon romantique", "Kid Congo" (nagrada za scenario Angoulem '98) i "Soleils de nuit". Dok je po scenariju Jerome Charyn-a radio strip "Les freres Adamov" i "White Sonya". Album "Insolite" je potpisao kao kompletni autor. Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana, i monografija "Maurovic" Veljka Krulcica, "Pegaz" Zike Bogdanovica. Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog cetvrtka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu. Zlatko Milenkovic e-mail: zmcomics@EUnet.yuweb: http://members.tripod.com/~ZM97 web: http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics |