S A D R Z A J 1. VRACANJE STAROG DUGA (Zoran Stefanovic) Svi prilozi su vlasnistvo autora. U slucaju da zelite da ih na bilo koji nacin eksploatisete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis ce uvek ici i email adresa putem koje mozete kontaktirati autora), u slucaju da nisu potpisane mozete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Eto,... Opet Strip Vesti:) Poceo sam uvodnik, to mi je uvek najteze. Ovog puta cu malo vise pisati. Da krenemo od pocetka, sledeci put krecem od kraja. Napokon i Strip Vesti imaju nesto o Puskinovim bajkama koje su
izasle jos prosle godine u novembru. Zato sada temeljito ispravljam
propust s time da jos napominjem da je direktan povod za pricu
o ovom albumu i to sto se kolor table iz pomenute knjige nalaze
u Biblioteci srpskog stripa na internetu, na sledecoj adresi: Zatim nam je Macan obezbedio informacije o konkursu za strip scenario. Nismo uspeli da saznamo da li je jos aktuelan konkurs za crtace koji se spominje u tekstu ovog konkurs, pa zato ne bi bilo lose da neki dobar poznavalac Francuskog jezika kontaktira organizatora i raspita se o tome, kako bi mogao podeliti tu informaciju sa nama:) Ljubitelji americkih strip izdanja ce se obradovati ponudi koju nam je prosledio Milan iz Beograda. E, ovde sada fali Qmova kolumna, koja nedostaje iz opravdanih razloga, ali necemo upisati minus pogotovo sto nam Bojan Djukic sprema ekskluzivu za jedan od sledecih brojeva. O cemu je rec? Pa ima ko zna:) Darko Macan je redovan i nema da omane. A posle ide sve kao i obicno, sto ce reci kako se skrpi,... Jos jednom upucujem poziv za stranicu sa autorima:) Ako je nekome problem engleski prevod ne mora ga uraditi, moze i naknadno da se postavi. To je vise bila zelja da to uradite kako bi mogli i stranci da cuju za vas. Uostalom strane su otvorene za dopune i promene. Eto, bio je duzi uvodnik:) S postovanjem,Zlatko Milenkovic
Kako su ozivljena remek-dela srpskog stripa iz Politikinog Zabavnika 1940. godine VRACANJE STAROG DUGA * Skracena verzija ovog teksta objavljena u Politikinom Zabavniku, 25. februara uz strip "Skaska o zlatnom petlicu" (po poemi A. S. Puskina, 1940. napisao P. Poljakov, nacrtao K. Kuznjecov, a 1999. restaurirao N. Petrovic, a obojio Z. Tucic)* Vreme je bilo leto 1999, a mesto mali beogradski studio za klasicno i elektronsko izdavastvo. U srebrnastim odsjajima ekrana racunara, sa pratnjom tvrde rok-muzike, od jutra do veceri, u nedeljama koje su se produzavale u mesece, pred mladicevim usredsredjenim pogledom i preciznom kontrolom misa mocni softver za obradu slika je, liniju po liniju i povrsinu po povrsinu, vracao u zivot remek-dela srpske popularne kulture, stripove koje su poslednji put u punom sjaju videla deca koja su citala Politikin zabavnik 1940. godine. Nenad Petrovic iz beogradskog studija "Janus" je tako pola veka kasnije vracao jedan stari dug koji su srpski stripari imali prema velikim prethodnicima: digitalno je restaurirao i rekonstruisao stripove "Bajka o Caru Saltanu" i "Skaska o zlatnom petlicu" koje su po Puskinovim bajkama-poemama uradili prevodilac-scenarista Pavle Poljakov i crtac Konstantin Kuznjecov. HEROJI ZLATNOG DOBA Pojava stripa "Bajka o Caru Saltanu" za Bozic 1940. morala je predstavljati prilicno uzbudjenje za tadasnje citaoce Zabavnika, u periodu koji danas nazivamo "zlatno doba srpskog stripa". Poduhvat je zaista bio izuzetan: Puskinove bajkovite poeme su remek-dela slovenske literature, a siroj publici je malo poznato da su neke pisane i po motivima srpskih bajki (poput "Bajke o ribaru i zlatnoj ribici") koje su velikom pesniku pocetkom trece decenije XIX veka pricale srpske izbeglice smestene na jug ruske carevine. Ne znamo od koga je 1939. potekla ideja da se Puskinove bajke adaptiraju za strip, ali je vezanost svih ruskih emigrantskih umetnika za knjizevnost svoje otadzbine bila beskrajna. Kuznjecov je, pored uobicajenih avantura i melodrama, nacrtao i dosta adaptacija po delima ruskih knjizevnika - Tolstoja, Gogolja, Puskina i Jersova. Prevodilac i pisac Pavle Poljakov takodje je ostavio dubok, mada nedovoljno proucen i priznat, trag u srpskoj kulturi svojim izvrsnim prevodima, narocito Gogoljevih fantasticnih prica i Puskinovih poema. Dakle, prilika je zaista bila posebna - u elitnom listu poput Zabavnika, vrhunski prevodilac i crtac adaptiraju za srpsku publiku dva dragulja ruske i slovenske knjizevnosti. Rezultat je bio jos carobniji cinjenicom da je Kuznjecov odlucio da dosledno primeni estetiku i manir velikog ruskog slikara Ivana Bilibina, koji je na razmedji XIX i XX veka predstavljao sam vrh umetnosti secesije, do danas neprevazidjen. Oba stripa nastala u ovoj kombinaciji plene umetnickom nadahnutoscu i zanatskom temeljnoscu, cak i za danasnju publiku blaziranu svakojakim pop-kulturnim cudima. SUDBINA KAO CASA ZUCI Medjutim, sudbina te generacije iz "zlatnog doba" daleko je bila od svakog sarma i leprsavosti, a granicila se sa nekom vrstom ukletosti, za sta su sudbine Poljakova, Kuznjecova, Solovjeva, Lobaceva i drugih, jasni primeri. Svi pripadaju narastaju koji je u slomu velike Ruske carevine popio casu zuci vec u svojim mladim danima. Kuznjecov je rodjen 1895. u Petrogradu u veoma obrazovanoj porodici. Otac mu je kao pripadnik aristokratske Rusije streljan od strane nove vlasti 1920, a mladi Konstantin bezi na jug Rusije i prikljucuje se cuvenoj "beloj" armiji generala Vrangela (sahranjenog inace u Beogradu). Nakon sloma te armije, Kuznjecov prelazi u Srbiju, vazno utociste Rusa, i bori se za koru hleba u vremenima Velike ekonomske depresije, radeci sve do cega je mogao da dodje iz primenjene umetnosti, za sta je beogradskim akademskim slikarima bilo "ponizavajuce" da rade. Iz njegovog pera izlaze remek-dela tadasnjeg evropskog stripa, od kojih su mnoga sa velikom popularnoscu citana i u Francuskoj (narocito "Grofica Margo"). Sudbina se aprila 1941. ponovo poigrava sa ruskim umetnicima, a Kuznjecov se u okupaciji Beograda opredeljuje da saradjuje u propagandnom odeljenju nemacke vlasti, verovatno podstaknut teskim porodicnim traumama iz ruskog gradjanskog rata. Medjutim, to je znacilo i da ne sme sacekati sovjetske i jugoslovenske oslobodioce Beograda: u jesen 1944. bezi iz Srbije. Skrasice se u SAD desetak godina kasnije, a umrece 1980. u Los Andjelesu. Prevodilac i pisac Pavle Poljakov rodjen je 1904. u kozackom mestu Ostrovskaja u Donskoj vojnoj oblasti, i do kraja zivota je sva njegova aktivnost bila vezana za vatreni kozacki duh i kulturu. Kao sesnaestogodisnji pitomac kadetskog korpusa prebacen je sa svojom vojnom skolom iz pakla gradjanskog rata, preko Grcke, u Kraljevinu Jugoslaviju, da bi se 1926. skrasio u Beogradu. U narednim godinama bavi se kozackom kulturom, pisanjem, izvrsnim prevodima sa ruskog, ali i zestokim politickim aktivizmom, zbog cega je takodje na kraju II svetskog rata izbegao na Zapad. Skrasio se u Minhenu, kao istaknuti clan kozacke emigracije i njene kulture, gde je 1981. umro. Njegov rukopis Pogibija Tihog Dona do danas nije objavljen, a detalji zivotnog puta do skora se nisu znali, dok ih Novosadjanin Aleksej Arsenjev nije razjasnio. OBJAVITI STRIP KOJI NE POSTOJI Reprint stripova "Bajka o caru Saltanu" i "Skaska o zlatnom petlicu" je bio dugogodisnji san poznavalaca "zlatnog doba" srpskog stripa, a kljucnu ulogu je odigrala upornost Zdravka Zupana, istoricara srpskog i jugoslovenskog stripa, da novim generacijama predoci radove prethodnika. Radeci reprint Kuznjecovljeve "Bajke o nesrecnom kralju" u jesen 1998, redakcija glasnika srpske strip-scene Mali striponosa imala je prilike da od Zupana vidi fragmente Puskinovih bajki u stripu. Prikljucivanjem velikog srpskog izdavaca i urednika Srecka Jovanovica, grupa se oformila i rad je poceo odmah po kraju bombardovanja Beograda 1999. Osnovni problem je bio sto originali nisu postojali posto su izgleda izgoreli u nemackom bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine, kada je unistena i tadasnja redakcija Zabavnika. Do sada su reprinti starih stripova za koje originali nisu postojali radjeni na isti nacin sirom planete: repro-kamerama su snimane stare novine, a rucnim retusiranjem se ponekad restaurirao osteceni deo crteza. Naravno, ishod je bio tek delic starog sjaja. Medjutim, grupa koja je odlucila da reprintuje Puskinove bajke imala je mnogo vece ambicije: pokusati da novo izdanje bude dostojno znacaja tih stripova. Jedino resenje je bilo upotreba najmodernije racunarske tehnologije, ali gotov model nije postojao jer su cak i najvece zapadne nacije radile svoje reprinte klasicno, cesto sa polovicnim rezultatima. DIGITALNA REKONSTRUKCIJA Metod digitalne restauracije starih srpskih stripova je tako morao biti skoro izmisljen. Velika zasluga za ovo pripada Bobanu Knezevicu, poznatom izdavacu i piscu fantastike, koji je iskoristio svoje dugodisnje znanje pripreme za stampu i obrade slike da pronadje nacin po kojem je mladi Nenad Petrovic tri meseca iz starih brojeva Zabavnika izvlacio na svetlo dana fragment po fragment drevnih remek-dela. Bez obzira na moc savremene tehnologije, zadatak je bio prilicno osetljiv: stara novinska hartija je zbog kiselosti pocela da se raspada, crne povrsine i linije su bile ostecene i neujednacene, a uz sve to postojao je i nervozno nabacani bojeni raster i fleka kojima je dopunjavan Kuznjecovljev crtez na ogromnim formatima tadasnjeg Zabavnika, a koji su morali da se sklone da bi crtez ponovo bljesnuo. Da bi se imao bilo kakav dostojan rezultat - a ambicija je bila: najdostojniji - bila je neophodna slozena kombinacija kompjuterskih filtera i drugih manipulacija slikom, kao i strpljivo rekonstruisanje i restauriranje svih elemenata. Rezultat tromesecnog Petrovicevog rada zapanjio je i same ucesnike: dva vrhunska dometa evropskog stripa su tacno posle pola veka ponovo bljesnula svojim zacudnim sarmom, a neki detalji su i danasnje majstore pisanja i crtanja ostavljali bez daha. Za album koji je u cast dva veka Puskinovog rodjenja objavljen u oktobru 1999, mladi crtac Antoan Simic je uradio naslovni kolaz, a jedan od najbitnijih srpskih stripara Zoran Tucic uradio je kompjuterski kolor. Knjiga je obogacena i temeljnim clancima: Jovanovic je napisao nadahnuti uvodnik i Puskinovu biografiju, Arsenjev je u Poljakovljevoj biografiji razresio misteriju prevodiocevog rada, a Zupan je opisao Kuznjecovljev rad i sudbinu. Ovo izdanje grupe izdavaca - Ravera Pres, Bonart i TIA Janus - izazvalo je nepodeljenu radost unutar srpske strip- zajednice: rec je bila o vaznom datumu i izdanju koji svojim tehnickim karakteristikama odskace za dve klase i zapadnim reprintima. EPILOG Nastavak price obecava jos neka iznenadjenja. U ovom momentu "Janusov" studio je retko, ako i ne i jedino, mesto na kontinentu trajno opredeljeno za digitalnu restauraciju i rekonstrukciju stripova - upravo se rade dela Mome Markovica i Zdravka Sulica. A Zoran Tucic je - u godini kada mu je u pola miliona primeraka u njujorskom Hevi Metalu izasao strip "Konji Svetog Marka" (po prozi Milorada Pavica, jos jednog Puskinovog prevodioca) - takodje prihvatio i poziv redakcije Politikinog zabavnika da rucno oboji Kuznjecovljev crtez, na tragu velikog Bilibina. Sa strana Zabavnika iz 1940 mozete u istom listu 2000. godine ponovo uroniti u jedan zaumni svet, ali sada sa malim poklon-dodatkom i ljubavlju generacije novog milenijuma. Postovalaca i umetnika kojima slovenska kultura prethodnih vremena predstavlja trajnu radost.
* * * 12. natjeccaj za strip scenarij * * * Propozicije:1 - Natjeccaj je otvoren svim scenaristima, bez obzira na nacionalnost, koji nikad nisu objavili album. Svi radovi moraju biti na FRANCUSKOM. 2 - Radovi se ssalju do 31. 08. 2000.
na 3 - Svaki kandidat ssalje: 4 - tema je slobodna, ali radovi moraju biti prikladni za sve uzraste 5 - Sve stranice moraju imati brojeve; na poledjini svake stranice treba napisati ime i prezime autora, adresu i datum rodjenja, kao i naziv scenarija; poslani radovi se ne vrachaju 6 - u zziriju su profesionalci; pobjedniccki scenarij biti che poslani pobjednicima natjeccaja za crtacce 7 - rezultati che biti objavljeni u ccasopisu SPIROU (i u Strip Vestima, dobije li nagradu koji ccitalac...:)) 8 - magradjene radove otkupit che ccasopis SPIROU po profesionalnoj tarifi. Uz to, dobitnici dobijaju godissnju pretplatu za SPIROU i dvadeset albuma iz Dupuisovog kataloga 9 - sudjelovanje u natjeccaju povlacci pristanak na ovdje navedena pravila. Neposstivanje pravila automatski eliminira kandidata. 10- dodatne obavijesti mogu se dobiti na gornju adresu ili na e-mail (ne da mi se pretipkavati telefone): bdawards2000@yahoo.fr. (*) "decoupage" je scenarij razradjen po kadrovima, sad da li otipkan ili skiciran, neznam da li prave razliku.
-BATMAN: KILLING JOKE, TEAR ONE, VS.ALIENS, VS.PREDATOR,
VS.JUDGE DREDD #1,2,3, VS.DRACULA, CATACLYSM, KNIGHTF ALL V.1,
THRILLKILLER I JOS MNOGO DRUGIH STARIJIH IZDANJA
KLIKE I PRILIKE Strip me sasvim pogresno odgojio. Kroz raznorazne junake, krasno ili traljavo nacrtane, odlicno ili kako-tako napisane, uvijek se, naime, provlacila jedna te ista ideja: da jedan covjek, sam, moze ispraviti nepravde i promijeniti svijet na bolje. Citajuci stripove, polako shvacam, pozelio sam postati heroj. Ne vitlati pistoljem, niti vikati KIAI, ali boriti se za pravu stvar, izvojevati uspjesno svaku bitku do kraja cetrdeset i cetvrte stranice. U zivotu, medjutim, bitke ne zavrsavaju. U zivotu nema jasnog reza, crno-bijele situacije, nema kraja epizode. Puno vise no stripu, zivot je nalik soap-operi, s problemima koji traju i rijetko se razrjesuju dok novi, pak, stalno nailaze. U zivot, kao i u sapunicu, likovi ulaze s namjerom, a izlaze kad im se ponudi bolji ugovor. Kao i sapunica, zivot se gasi kad opadne gledanost, kad prica vise nikoga ne zanima. U zivotnoj sapunici postoje protagonisti i epizodisti, ima ljudi, ali nema glavnog junaka. Izvan stripa, nitko sam ne mijenja svijet. Stripasi su mahom individualna sorta, svaki je heroj u svojoj glavi, a opet su ljudi i, na svoju zalost, ne mogu sami. U Francuskoj trenutacno ima buljuk malih crtackih kuca (L'Association, Amok...) koje pokusavaju izboriti mjesto svojoj viziji. Nezavisni Ameri drze se na konvencijama sa sebi slicnima, grupice mainstream crtaca ne idu im ni blizu. Unutar grupa poziva se na festivale i gostovanja, oni koji misle razlicito se ignoriraju, u vlastitom se toru trazi okrijepa, snaga, potvrda smisla onoga cime se bavi, drustvo u kojem se tvoja kvaliteta i filozofija podrazumijevaju, a ne preispituju. A meni se, kad sam bio mali, nekako cinilo da je sve to strip. Neki zanimljiviji, neki gluplji, neki drazi, neki ruzan. Ali sve je, mislio sam, strip. Cak i onaj koji mi se gadi, vjerovao sam, ima svog razloga i treba postojati. Heroj ne pravi razliku medju onima u nevolji. Ali heroja je malo, ljudi puno, a stvari za koje se vrijedi boriti onoliko je koliko i pojedinaca. I zato slicno slicnoga veseli i ruka ruku mije. Zasto mi stripovi nikad nisu pricali o tome? -BackStreetBoys Comics -Lucca Comics -Elektra na internetu Diamond PREVIEWS mozete u tekstualnoj verziji citati pre nego
li se pojavi odstampan!!! Aprilski broj je vec na ovoj adresi!!! od 01. do 06. aprila 2. aprila 1958. Pocinje da izlazi, u magazinu Tintin, Oumpah-Pah (Umpah Pah) kojeg je crtao Uderzo po scenariju Goscinny-ja. 3. aprila 1951. Rodjen je Daniel Ceppi autor stripova: "Le Guepier", Stephane, "L'Ombre de Jaipur" (Dargaud), "CD Corps diplomatique" i "La Nuit des Clandestins" (Humanos). 3. aprila 1957. Rodjen je Yves Chaland, autor likova kao sto su: Bob Fish, d'Adolphus Claar, Freddy Lombard, Jeune Albert. 3. aprila 1975. Umro je Otto Soglow crtac stripa "The Little King". 3. aprila 1988. Umro je Milton Caniff autor stripova: Office Boy, Dickie Dare, Gay Thirties, Terry and Pirates, Steve Canyon. 5. aprila 1979. Pocinje da izlazi strip "Les Passagers du Vent" (Noseni vetrom) ciji je autor Bourgeon. Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana, i monografija "Maurovic" Veljka Krulcica, "Pegaz" Zike Bogdanovica. Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog cetvrtka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu. Zlatko Milenkovic e-mail: zmcomics@EUnet.yuweb: http://members.tripod.com/~ZM97 web: http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics |