S A D R Z A J 1. NOVI FANZINI (Uros Begovic) Svi prilozi su vlasnistvo autora. U slucaju da zelite da ih na bilo koji nacin eksploatisete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis ce uvek ici i email adresa putem koje mozete kontaktirati autora), u slucaju da nisu potpisane mozete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Lepo... pristigli tekstovi pa je pun broj:) Ali nema predstavljanja autora kao sto sam i obecao, jer nije pristiglo materijala:( Verovatno iduce nedelje takodje nece biti te rubrike, a ni sajt nece biti azuriran jer cu pokusati da odradim nastale obaveze na svojoj strani (ceka vec godinu na sredjivanje:() pa uzimam "slobodne dane". Naravno Strip Vesti idu i dalje redovno, prilozi naravno kako stignu itd. Do cetvrtka... S postovanjem,Zlatko Milenkovic
-"PRE I POSLE RATA TREBA RUKE PRATI, -THE WOODS
Prodajem sva strip izdanja "Slobodne Dalmacije" (nova i stara)-
-Dilan Dog, Marti Misterija, Zagor, Teks, MisterNo, Konan, Spajdermen,
Lazarus Led, a i Comicone i sve brojeve ComicsStripa. Kao i sve
strip albume, kako hrvatske tako i domaće: I veliki broj americkih strip albuma po narudzbini. Cijena-prava sitnica. Od 65,85 i 150 Din. Kontakt adrese:
Plemenski bedeker 3: Stripari Republike Srpske Nezna biljka, kostunjavo semeU hijerarhiji moci masovne kulture strip je skrajnuto bice, zdravo i cilo trinaesto prase bez roditelja i staratelja, narocito ako je imalo sudbinu da raste van tradicionalnih centara. U geopolitickom prepakivanju eks-Jugoslavije, srpski strip je doziveo vecu traumu nego druge umetnicke oblasti: izdavacki megacentri Novi Sad i Gornji Milanovac su propali; autori glavnog toka tezgare na Zapadu ili su promenili profesiju; alternativa se razvila u respektabilan ogranak planetarne scene, a lokalne scene su ojacale - Nis, Banja Luka, Subotica, Vrsac, Valjevo... Banjalucki slucaj je poseban kulturni i drustveni fenomen - rec je o enklavi sazreloj u autohtonom grcu i impulsu tokom rata i pravljenja drzavnog okvira, a koja prethodno nije imala genericke veze sa ostatkom srpske scene. Uzlet je konstatovan i u prekodrinskim centrima, te je Banja Luka vidjena kao "najvitalnija srpska lokalna scena posle Beograda", a Media centar Prelom napravio je "revolucionarni potez" objavljujuci tri broja magazina Zalosna sveska posvecenih autorima iz RS. Nasa konstatacija iz beogradskog Malog striponose 1998. da "zapadno krilo srpske scene ide drugim putevima u odnosu na istok, sto je veoma dobro" i danas stoji, mada je polet usporen prekidanjem iole redovnog izlazenja ZS. Ovaj trend je imao sve nuzne elemente: zanrovsku i stilsku heterogenost (od istorijskog realizma do eksperimenta), noseci magazin (ZS), lepezu potpornih glasila (Glas srpski kao motor vec pola veka, Radoznali glas, Novi prelom, Skolarac, Krajiski vojnik, Zapadna Srbija, Mi, Srecni ljudi, Revolt, Mira, Enigma, Mali princ), autorske izlozbe, kriticki aparat poput jetkog i preciznog pera Rajka Radovanovica, pa cak i ideolosko tumacenje "politkoma" Danijela Simica. Jedna od dilema razvoja Zalosne sveske bilo je i pitanje otvorenosti za autore ostatka srpske scene sto bi mozda takticki kupilo bolji kvalitet, ali bi zapecatilo dalji razvoj scene u RS. Protekcionizam mozemo pravdati uvidom u prvi ozbiljan istorijski pregled - clanak Gorana Dujakovica "Istorija banjalucke strip-scene 1945-1999" (http://www.rastko.org.yu , strip) - koji podseca da je u Banjoj Luci oko 20 glasila objavilo stripove pedesetak domacih autora (oko 400 tabli i hiljade kaiseva), uz posebna izdanja: tri Zalosne sveske, David Strbac veterana Mira Mladjenovica i Srbi - Istorija u stripu debitanta Slobodana Borjanovica. Dakle, ocigledan je diskretan kontinuitet na osnovu kojeg su mladji postavili svoj habitus, uprkos ogranicujucim i mucnim uslovima. Banjalucka scena nije "skola", jer radovi novijih autora -Milorada Vicanovica, Desimira Miljica, Drage Vejnovica, Dujakovica, Nebojse \umica/ D. Simica, Suzane Prpic, Dejana Sijuka, Bore Petkovica, Gorana Kljajica, Miroslava Jovanovica, Stanka Gojica i Nenada Ponjevica - pokazuju krajnju raznolikost. Posmatrano bez lokalne bolecivosti, vecina mladjih autora - kao i u svim scenama koje bi da se ispile - ima pocetnicke slabosti u izrazu i zanatu, ali je vrlo zanimljiv napor da se uoblici vizija drugacija od slinavog eskapizma srbijanskog mejnstrima, tipicnog za ovu krvavu deceniju. Zanatska zutokljunost je tako cesto nadoknadjivana bitijnom zreloscu. Novi krajiski strip je 1997-98. dosao pred mogucu i jos iscekivanu kvalitativnu imploziju, ali neka imena su vec relevantna za ceo srpski strip. Goran Dujakovic (1966) je motor scene u RS promoterskom vizijom i istrazivackim radom, ali i autor u trajnom naboju ispitivanja granica medijuma. Vaznost za buduci srpski glavni tok moze imati opus Milorada Vicanovica (1965) cija realisticka stilizacija po zanatskom potencijalu zasluzuje duze forme, narocito u zanru istorijske avanture, preko potrebne i srbijanskoj sceni. Autenticni glasovi i kulturna svezina pokazuju da se krajiska stripska umetnost moze odgajiti, pri tom legitimno trazeci pomoc i od drzave nesvesne da je strip-revija cesto strateski vaznija od mediokritetskog casopisa za kulturu ili lokalne priredbe. Gledajuci u trenutno autisticni Beograd ili u "bosnjastvujuce" Sarajevo, tvrdo seme krajiskog stripa zasluzuje sopstvenu sudbinu kakvu je sebi vec postavilo. -Objavljeno u "Republika" br 3, Banja Luka, januar 2000.
KAD SAM BIO CRTAC... 4.- Stiven Prakticno jedina oaza mira i relativnog optimizma po stizanju u London bio je Stivenov stan u Tvikenamu, lepom gradicu nasuprot Ricmondu - predgradju britanske prestonice - na juznoj obali Temze. Moj prvi krov nad glavom bio je hotel Rojal Nesenel (Royal National) u centru grada u kome nisam mogao finansijski da izdrzim sa ogranicenim dzeparcem koji sam doneo, a trebalo je minimum mesec dana da mi se 'uradi' radna i boravisna dozvola posto - ne zaboravimo - ne dolazim iz zemlje clanice 'usreciteljske' Evropske Zajednice. Smiren saznanjem da sam prosao test i da me radno mesto u Emblimejsnu ceka, krenuo sam u trazenje permanentnijeg smestaja u kojem bih eventualno mogao i da docekam porodicu iz Beograda. Potraga je isla traljavo - sto zbog mog neznanja i neiskustva kako i gde da se kuca na prava vrata, sto zbog kratkoce vremena i ogranicenih finansija. Posto sam se jednom prilikom pozalio jednom od mojih novih poznanika iz sveta stripa [koje sam vrlo brzo po stizanju stekao] na moju situaciju, on me je odveo u Londonski Strip Centar (London Cartoon Centre) gde sam primljen kao stari znanac i gde sam ponovo sreo ranije pomenutog Stivena - crtaca stripa i koloristu sa kojim sam se brzo zblizio. Upravnica Centra - Iv (Eve) - mi je dozvolila da se koristim njihovim telefonom i da primam postu na njihovu adresu, a diskretno mi je preko Pola - jednog od clanova Centra - poslala koverat sa skromnom ali sasvim dovoljnom sumom para 'za pocetak' uz propratno pismo kako svako dobar i posten zasluzuje da mu se pomogne. Bio sam ganut skoro do suza poverenjem ljudi koji nisu zapravo znali ni ko sam ni sta sam, vec su me zdravo za gotovo prihvatili kao sebi ravnog... Normalno, ubrzo sam vratio pare Iv prvom prilikom kad sam primio platu - a bese to onog legendarnog dana u Trokaderu, kad smo crtali najduzi strip na svetu. Stiven i ja smo 'kliknuli' smesta, kao da se godinama znamo. Nije mi ni dozvolio da zavrsim svoje izlaganje o situaciji u kojoj sam po pitanju smestaja - odmah mi je nalozio da prestanem sa traganjem i kavaljerski me pozvao da ostanem kod njega u njegovom tvikenamskom stanu 'dok se ne snadjem'. I tako sam se uselio kod njega tacno posle nedelju dana boravka u Londonu, cudeci se nedostatku poslovicne engleske uzdrzljivlsti kod njega i nepoverenja prema totalnom strancu. Stiven zapravo i nije bio tipican Englez. Pomalo gojazan i procelav, razbarusene sede kose (iako je mladji od mene par godina) i totalno neurednog i neodgovornog nacina zivota, predstavljao je pojam krajnje boemstine koja nikako ne pristaje onome sto bismo nazvali 'tipican engleski duh'. Higijenske navike mu - moram da to kazem ALI BEZ ZLOBE - nisu bile jaca strana, kao ni pedantnost u placanju stanarine i racuna. Za redovnost zarade nije mnogo mario, ma koliko para da se zatekne odmah bi spiskao na bilo sta - a najradije na izlazak ili stripove i sve sto uz njih ide. Njegova kolekcija stripova i originalnih tabli je bila ne zavidna nego zaprepascujuca. Nisam mogao da dodjem sebi videvsi neverovatno blago razbacano svuda po stanu - cak i kupatilu i WC-u. Stan u divnoj kuci na obali reke licio je na stalu sa totalnim kreativnom haosom od nereda u kome nije bilo mesta za mene gde da spavam! Usisivac nije radio, u kuhinji su bile 'tone' neopranog posudja i da ne nabrajam - ispasce da ogovaram blagodarnog coveka. Ne bas drage volje dozvolio mi je da rucno, na metlicu i djubravnik, pocistim patos dnevne sobe i malo raspremim kutije sa stripovima i mape sa njegovim i tudjim originalima. Domacinski me je primio ali nije mu pala na pamet 'sitnica' poput detalja - gde cu da se smestim. Nekako smo to smandrljali, odluceno je da koristim jastuke sa otomana i dusek za spavanje na podu i tu sam stao jer nisam hteo da ispadne kako odmah po ulasku u covekov stan 'zavodim svoj red'. Moram da priznam da sam u startu bio prinudjen da ga lazem za svoje finansijsko stanje - iako je formalno rekao da me prima bez moje obaveze da pridonosim kiriji, racunima ili ishrani, na moje insistiranje primio je dvadeset funti koje je jos iste veceri potrosio, izvevsi me u piceriju! Shvatio sam da je totalno dekintiran i da ce svaki peni koji se nadje [iz mog ili njegovog dzepa] da brze ode nego sto ce da dodje, tako da sam mu rekao da je to sve sto sam imao, a on je bez imalo uzbudjenja to primio zdravo za gotovo i - poceli smo da bukvalno gladujemo! Naravno, ja sam odbio da mu tajno, iza ledja, trosim novac na svoju ishranu, pa sam nakon par dana 'prezivanja' starih keksova sa cajem (po nekoliko solja od iste kesice!), jeftinih cipsova i sl. izveo prevaru sa 'slucajnim' pronalazenjem novcanice od pet funti medju stripovima na patosu WC-a [koju sam prethodno sakrio medju starim magazinima]. Stiven je poskocio od radosti, poljubio novcanicu i smesta me izveo u kupovinu: testenine, mleveno meso i sl. - a od kusura mi je benevolentno otvorio moj prvi bankovni racun u Engleskoj, kao 'garant novodoslom strancu'. Nakon sledecih nekoliko dana pravog gladovanja bez icega sem vode (!!!) priredio sam mu 'iznenadjenje' u vidu novih para - ovog puta 'poslatih iz Beograda od roditelja'. Nije se interesovao za detalje kako, na koju adresu i dr. Prihvatio je moj savet da se 'smirimo' i ekonomisemo sa sto jeftinijim solucijama. To je ucinjeno tako sto me je odveo na sastanak u SSI (Society for Strip Illustration) - Drustvo za strip-ilustraciju gde me je predlozio za punopravnog aktivnog clana! Da bi sve bilo formalno, trebalo je da me predloze dvojica clanova, pa je drugi bio slavni Dejvid Lojd, tadasnji predsednik Drustva. Nakon zatvorene sednice jednoglasno sam primljen [i na osnovu prilozenih mojih strip-radova] i tako sam za kratko vreme i zvanicno 'usao u drustvo'. Vece je zavrseno proslavom u obliznjem restoranu gde se istopio najveci deo 'od kuce poslatih para', tako da smo od sledeceg dana bili skoro na istom kao pre... Shvatio sam da mi nema drugog puta do da se sto pre snadjem za smestaj negde drugde, sto je i ucinjeno preko poznanstava ranije pomenute Iv. Iznajmio sam stancic na Vest Hempstedu na tri nedelje, Stiven mi je pomogao oko preseljenja, tu sam i boravio sa uskoro pridoslom porodicom dok se nije nasao permanentniji smestaj u Ist Endu i - to je to... Boravak kod Stivena nije bilo samo gladovanje i zlopacenje - provodili smo dane i noci setajuci, ispovedajuci jedan drugome svoja mastanja, diskutujuci o svemu i svacemu, a najvise smo radili na mom usavrsavanju engleskog jezika. Obilazili smo i striparnice, on mi je pokazivao svoje blago od kolekcije i ja sam se najvise odusevljavao sa originalima svetskih crtaca. Bilo je tu raznih Spanaca, Filipinaca, puno Marvel i DC tabli (Dzin Kolan, Dzek Kerbi i dr.) te puno dnevnih kaiseva raznih novinskih stripova. Najinteresantniji detalj mislim da je istinita anegdota kako je Stiven dosao do vece kolicine originala starog detektivskog stripa KEROL DEJ koji je i kod nas objavljivan sezdesetih godina (imena autora se, na zalost, ne secam). To remek-delo crno-belog bravuroznog oblikovanja perom i tusem zaustavlja dah svojom lepotom i savrsenoscu. Elem, jednom prilikom nekoliko godina ranije Stiven je saznao da izvesni penzionisani urednik novina koje su taj strip objavljivale u stara vremena namerava da proda kaiseve po pristupacnoj ceni jer mu je neophodan novac. Stiv nije gubio vreme i otisao je kod casne starine koja je zivotarila u nimalo zavidnim okolnostima. Povrh svega, jadni deka je bio skoro slep... Ispricase se oni lepo, covek dade Stivenu paket sa zamotanim originalima iscrtanim na debelom kartonu, Stiven rutinski prodje kroz kaiseve... ... i smrznu mu se utroba; medju kaisevima KEROL DEJ nalazio se i jedan od Aleksa Rejmonda - RIP KIRBI iz 1949!!! Stiv je sto je mogao mirnije pitao starinu da li su medju originalima samo kaisevi KEROL DEJ, na sta mu je odgovoreno da drugih stripova tu nema. Ma koliko da mu je bilo tesko, Stiv je platio dogovorenu cenu i izneo paket NE REKAVSI NI REC penzionisanom starom uredniku o svom slucajnom otkricu. Sam Bog zna kako se Rejmondov original nasao medju ovim engleskim, tajna nikada nije otkrivena... Posto je moj domacin imao obicaj da povremeno nestane bez objasnjenja na dan-dva, ja sam tada samovao u njegovom tvikenamskom stanu pisuci pisma kuci, crtajuci, gledajuci neprocenjivo vredne stare sveske stripova, nove hitove i pobozno se diveci originalnim tablama. Najvise sam studirao - a sta drugo do -Rejmondov kais KIRBIJA. Tus je bio vise braon no crn, glavne linije su izvlacene perom (rekao bih, tvrdim i bez previse varijacija u debljini konture) i celina je dovrsavana prilicno slobodnim i leprsavim doterivanjem cetkicom. Koliko sam mogao da primetim od vidljivih ostataka olovkiranja, Rejmond nije puno sarao i 'trazio pravu liniju' - bilo je to postavljanje po principu 'taknuto-maknuto'; kasnije sam saznao da je i Rejmond pripadao 'skoli' crtaca koji skiciraju na posebnim papirima, potom prociscavaju prvobitnu postavku na pausu i paus-kopiju detaljno i pazljivo precrtavaju nanovo preko svetleceg stola tvrdom olovkom na finalni karton i ta verzija je potom tusirana perom i cetkicom. Za razliku od ustaljenog misljenja mnogih [posrednih] poznavalaca i postovalaca dela Aleksa Rejmonda koji su rutinski mislili da je on radio ekskluzivno cetkicom fazu tusa, cinjenica je - cetkicom je samo doterivao i dovrsavao svoje perom tusirane crteze. Za one koje zanima koje marke mu je bio alat, evo podataka: pero je bilo HUNT 108 (Hant sto osam), cetkice Winsor-Newton ili Grumbacher, brojevi dva i tri. Za olovku nikad nisam saznao koje je marke, vec samo tvrdoca mine -2H ili 3H, drvena i na zarezivanje. Kontakt sa Stivenom je postepeno proredjivan jer je uskoro izgubio stan u kojem me je primio, pa se potucao po raznim boravistima, dok je mene okupirao rad u studiju i zivot sa familijom u kraju koji se uglavnom tretirao kao bestragija. Povremeno bismo se vidjali u SSI-u (uskoro preimenovanom u CCG-Comics Creators Guild = Gilda Strip Kreatora), u Strip-Centru i sl. Kasnije sam ga par puta ugostio u svom sledecem stanu u Aktonu, blizu 'mog' studija. Ubrzo je neobjasnjivo prestao cak i da razgovara - ne samo sa mnom vec i sa vecinom ostalog sveta koji je cinio nase malo odabrano drustvo. Karijera mu nije isla najbolje, a njegovo blago je nepovratno nestalo zauvek... U jednoj od kuca u koju se privremeno (a kako bi drugacije bilo sa njim?) uselio, pukla je vodovodna cev i nastala je poplava u podrumu u kome je morao da smesti svoju kolekciju stripova i originalnih tabli. Sve sto je imao i na sta je trosio svoj novac otislo je u nepovrat. [Nastavice se..?]
CUDNOVATI DEPONIJ Vinko Baric jedna je sreca. Alternativne stripove (kako god ih definirali, ali nemojmo sad o tome), covjek voli ili ne voli, ovisno o tome kako je odgojen. Ako ste, poput mene, odrasli na klasicnom stripu gdje je lijepo sve od junaka preko poteza kistom do rapidografom izvucenih okvira i kaligrafski upisanog teksta, vjerojatnost je da vas fanzinska produkcija ljuti svojim basmebrige pristupom, svojom spontanom neurednoscu, neurednom spontanoscu. Ali, grijesimo! Ukus je ukus, ali grijesimo svaki put kad zbog dlakave povrsine ne otvorimo orah i ne potražimo mlijeko. Jer, u orahu mozda je Vinko Baric. Vinko Baric izvorni je stripas. Crtez je tu sekundaran, prica je tu sekundarna, dijalozi takodjer - sve skupa podredjeno je cistom stripu, apsolutno savrsenom poznavanju strip jezika i sadrzajima koji direktno iz vene teku na papir. Sto Vinko vidi i cuje njegov organizam u rekordnom roku probavi i zatruje. Miki i Pajo, Zagor, balkanska politika, Ceceni, mentaliteti, ubojice iz hongkonskih filmova, Kuka Jednonogi, vuci i zecovi iz vica... Sve se to nadje u Vinkovu stripu. Ludilom blizak Matakovicu (a opet pripovjedackiji, ubrzaniji, s manje zabavnim putem, ali jačom poantom), a vizualno i nonsensom nedaleko od Darija Kukica, Vinko sjedi i radi u Splitu, samonikao i sam, sreca nasa. Odnosno, sjedio je i radio. Trenutacno je, cini mi se, u vojsci, a ta je poznata po induciranju letargije kao sto je Split poznat po talentima koje nitko nije podrzao. Hoce li Vinko nastaviti sa stripom, hoce li ga netko podrzati, dati mu tjedni kutak u kakvim novinama neka brije po svome, neka radi sto hoce jer ga je tako lijepo gledati dok krci staze sebi i stripu? Ne znam, ali volio bih da bude tako. Da uz jednog Matakovica i Kukica imamo i jednog Barica. A dok cekamo sto ce biti, podrzite ga makar vi. "Cudnovati deponij" oporabiliste je malih i jedinstvenih cuda, riznica neunistenog duha, a za samo je 15 kuna mozete od autora naruciti s adrese Vinko Baric, Zgon 66, Solin; ili telefonom na 021/211-438. Hajde, odma'! Znam da vam treba malo srece. -Geminar -Recenzije albuma -TOP 10. ANOTHER UNIVERS
"Barske novine" i casopis "bARS", posvecen umjetnosti i kulturi, traze saradnike koji bi pisali eseje o stripu ili publikovao strip vijesti. Odmah da kazem da je rad u listu volonterski, tako da nema novcane nadoknade. Do sada je u nasem listu izaslo par clanaka o stripovima i strip-kulturi. Nama odgovara bilo kakav strip - underground ili klasicni. Dakle, nasa je tendencija da njegujemo urbani duh, sto je nemoguce bez stripa, kao jedne od grana umjetnosti. Za sada, u ovih deset brojeva (bARS), strip je zastupljen tablom na zadnjoj strani, a zeljeo bih da neko strucan pise o pojedinim junacima kao fenomenima odrastanja i obrasca nacina zivota ili formiranja stavova (Modesty Blase, TNT, Blueberry, Marvel Comics Group itd.), opisujuci i govoreci o istorijatu nastanka strip-junaka, autoru i objasnjavajuci zasto je to-to. Barske novine i bARS, u slucaju da zelite da saradjuje, mozete kontaktirati preko sledecih email adresa: radiobar@cg.yu ili barskenovine@cg.yu. Znaci potrebni su tekstovi i stripovi kratke forme (1 tabla). "Art & Science Collaborations, Inc. (ASCI)" wrote: CALL FOR WORK... Please re-distribute !!! Digital'2000...ASCI's third Annual International Digital Art Competition & Exhibition Benefit. This year's judge is Margot Lovejoy, artist and author of "Postmodern Currents: Art and Artists in the Age of Electronic Media" (1997). Winning works (digital print and art websites) will be included in exhibitions at three venues: Central Fine Arts Gallery in SoHo (July/Aug), the Computer Gallery at the New York Hall of Science (Sept./Oct.), and the Silicon Gallery in Philadelphia (December). Additionally, there will be an online exhibition at the ASCI website. To view 1999 winners: http://www.asci.org/Digital99 Cynthia Pannucci -Ivan Grubanov od 24. do 31. marta 24. marta 1932. Rodjen je scenarista Christian Godard kod nas poznat po stripu Aster Blistok (LE VAGABOND DES LIMBES) koga crta Ribera. 27. marta 1901. Rodjen je Carl Barks poznati crtac iz Diznijevog studija. Radio je na prvom crticu Paje Patka (Donald Duck) kao i na strip adaptaciji istog. 30. marta 1904. Rodjen je Edgar-Pierre Jacobs autor Avantura Blejka i Mortimera (Blake et Mortimer). Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana, i monografija "Maurovic" Veljka Krulcica, "Pegaz" Zike Bogdanovica. Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog cetvrtka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu. Zlatko Milenkovic e-mail: zmcomics@EUnet.yuweb: http://members.tripod.com/~ZM97 web: http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics |