prosli broj - arhiva
- sledeci broj
STRIP VESTI #50
13.01.2000.
S A D R Z A J
1. NAGRADA GLENAT-A U BEOGRADU (C.K.,G.S.)
2. IZLOZBA ILUSTRACIJA HUGO NEMETA (Strip
Vesti)
3. STRIPOTEKA 940 (zmcomics)
4. ANGOULEME 2000 (zmcomics)
5. WATTERSON O LIKOVIMA (Brada)
6. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (2) (Darko
Macan)
7. VESTI IZ SVETA (Strip Vesti)
-Milenijumska Reuben nagrada
-Umro je Don Martin
-TOP 10. Another Univers
8. PSYCHONAUT #3 (Strip Vesti)
9. LINKOVI
10. DATUMI (zmcomics)
Svi prilozi su vlasnistvo autora. U slucaju da zelite da ih na
bilo koji nacin eksploatisete, molimo Vas da se obratite autorima
priloga, koji su potpisani (uz potpis ce uvek ici i email adresa
putem koje mozete kontaktirati autora), u slucaju da nisu potpisane
mozete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog
servisa, STRIP VESTI.
Sajt na kom cete uvek moci da procitate stare brojeve STRIP
VESTI i
jos neke druge sadrzaje vezane za strip je na sledecoj adresi:
http://www.unovomsadu.com/strip/sv/index.htm
Eh, jubilarni broj, a prepun teksta?! Cak se ne brinem ni za
sledecih par brojeva. Lepo to sve zvuci. Pogotovo mi je drago
sto je broj doneo bas lepu novost. Naime beogradjani Drazen Kovacevic
i Goran Skrobonja su odneli prvu nagradu na velikom Glenat-ovom
konkursu za strip album. Ovim putem im u ime Strip Vesti i u ime
svih citalaca saljemo NAJISKRENIJE CESTITKE.
Takodje Strip Vesti mogu da se pohvale da su na listi, koju vec
cetrnaest godina objavljuje "NIN" a zadnjih 7-8 godina uredjuje
Slobodan Ivkov, najvaznijih strip dogadjaja u Srbiji "osvojile"
prvo mesto. Kompletnu, specijalno za SV prosirenu, listu ce Strip
Vesti objaviti u jednom od sledecih brojeva, verovatno posle "guzve"
oko festivala Angouleme 2000.
Mozda ce malo nezapazeno proci, pored izlozbe radova autora sa
prostora bivse Jugoslavije, i informacija da je u Angoulemu, u
kategoriji "najbolji strani album", nominovan i album Helene Klakocar
"Passage en douce" o kom su SVesti vec pisale u par navrata.
U ovom broju zavrsava se tekst o Wattersonu koji je za vas preveo
beogradski strip autor Miroljub Milutinovic - Brada. Dok vec za
sledeci broj najavljujem (verovatno 2-3 nastavka) prevod teksta
gde Art Spiegelman prica o svom radu na Maus-u. Prevod je ovog
puta uradila Anica Tucakov. Rec je o tekstu sa CD ROM-a posvecenog
pomenutom stripu i autoru.
Bice jos intervjua, skole stripa,...
Sajt je azuriran i od utorka se tamo nalaze novi stripovi.
I jos za kraj. Uistinu je bilo uzivanje sa VAMA se druziti ovih
pedeset brojeva, i ako sam povremeno malo vise kukao zbog tekstova
izvinite, ali mislim da je vredelo.
Hvala vam na pomoci, Hvala vam na strpljenju, Hvala vam na citanju,
izvinite ako sam povremeno bio naporan...
...i idemo dalje... osvajamo stotku (28.12.2000).
S postovanjem,
Zlatko Milenkovic
Exluzivno za Strip Vesti:
Prvu nagradu velikog konkursa Glenat je dobio strip "Tocak"
beogradskog autorskog tandema: Drazena Kovacevica (crtez)
i Gorana Skrobonje (scenario).
Bilo je vise od 400 poslatih radova.
Glenat je pozvao g. Kovacevica na Festival u Angouleme (ako naravno
budu reseni delikatni administrativni problemi oko putovanja autora,
koji su posledice politicke situacije izmedju Jugoslavije i Francuske).
* * *
Postovani,
Zeleo bih ovim putem da Vas obavestim o najnovijem velikom uspehu
srpskog stripa: izdavacka kuca "Glenat" je organizovala
medjunarodni konkurs za strip na kome je pre nekoliko dana zvanicno
pobedio strip "Tocak" (The Wheel) - diplomski rad Drazena
Kovacevica, koji je prosle godine zavrsio studije primenjene
umetnosti u Beogradu, a po noveli "Tocak" domaceg pisca SF-a i
horora Gorana Skrobonje iz Beograda (adaptaciju novele
uradio je Vladimir Vesovic). Nagrada obuhvata i stampanje albuma,
a bice zvanicno proglasena na festivalu stripa u Angoluemu
26-og januara ove godine, gde treba da se pojavi crtac Drazen
Kovacevic.
U subotu, 15.01.2000.godine, ce biti otvorena izlozba
ilustracija mladog novosadskog autora Hugo Nemeta. Hugo
je inace jedan od clanova novosadske strip radionice. Izlozba
ce biti otvorena u 20.00 casova, u kafe galeriji "Dablin"
na Petrovaradinu u Strosmajerovoj ulici.
Izlozbu ce otvoriti pevac grupe "Korozija" Mladen Urdarevic.
Na izlozbi ce biti predstavljeno oko 40-50 ilustracija-karikatura
koje su uglavnom objavljene u nezavisnim nedeljnicima "Nezavisni"
i "Bulevar". Hugo Nemet je u pomenutim casopisima, od leta '98,
objavio vise od 100 karikatura.
Napominjemo da ce, zbog obimnog programa izlozbi pomenute kafe-
-galerije, radovi biti izlozeni sveka 4-5 dana tako da je preporuka
da sto pre posetite izlozbu.
Ponavljamo:
Kafe-galerija "Dablin", Strosmajerova
subota, 15.01.2000.godine
u 20.00 casova
Eto i u novoj godini izlazi Stripoteka. Sta izlazi? Obecavaju
da ce i dalje redovno izlaziti jer je prodaja, kako kazu u ovom
broju, zadovoljavajuca. Eto lepih vesti!!! Cak je i ovaj broj
dobro odstampan, mislim za nase uslove:)
Toliko o redovnom izlazenju i stampi, sada par reci i o sadrzaju.
Prvo da prenesem njihovu najavu za sledece brojeve. Naime vec
u februarskom broju treba da se pojavi nova epizoda Bernarda Prinsa,
naravno ne crta je Herman vec Aidan po scenariju Grega. Ako je
to ono sto sam ranije vidjao bolje da su objavljivanje tog serijala
prekinuli kod poslednje epizode koju je uradio Herman. Ipak ima
mnogo atraktivnijih stripova, cak i iz njihove (Marketprintove)
galerije likova, koji bi bolje popunili broj. Za martovski broj
najavljuju, kod nas neobjavljenu, epizodu Maningovog Tarzana.
To shvatam kao opravdani potez s obzirom da se ovih dana najavljuje
promocija Diznijevog crtica "Tarzan", tako da mogu od toga profitirati,
nesto novim citaocima a nesto i vecom prodajom. To je to. Licno
nisam uspeo da se suzdrzim od komentara stripova, i ako sam se
zarekao da to necu raditi. Ipak su ukusi razliciti a moja namera
je samo da vas informisem o sadrzaju broja. Vi cete sami prosuditi
da li vam ta koncepcija Stripoteke odgovara. U svakom slucaju
kupujem je redovno, nadam se da ce istrajati u izlazenju a svaka
kritika je uistinu dobronamerna.
Napokon nesto o sadrzaju novog 940. broja. Kao i u prethodna
tri broja, objavljen je jedan kompletan strip i par geg tabli.
Ovog puta je rec o Konjanicima Noci u epizodi "Tiraninova
smrt" (46. str) koga po scenariju Rodolphe-a crta Rouge. To je
druga epizoda ovog serijala koja se direktno nastavlja na epizodu
koja je ranije objavljena u magazinu "Avantura". Zatim su tu geg
table: Dvotockasi (Charles De GOTTE), Video Kica (Midam), Hogar
Strasni (Dik Browne) i Mali Spiru (Janry i Tome).
Angoulem 2000 kod nas nece biti zapamcena samo po "famoznoj"
milenijumskoj brojci. Bice mnogo vise zapamcena, barem na nasim
podnebljima, po izlozbi radova autora sa prostora bivse Jugoslavije.
Naime u organizaciji Enkija Bilala, Aleksandra Manica i direktora
festivala Thevnet-a ce biti organizovana izlozba gde ce se na
okupu naci autori iz svih bivsih republika bivse Jugoslavije.
Za svaku republiku je izabrana po jedna osoba koja ce vrsiti selekciju
stripova za izlozbu.
A to su: Igor Prassel (Slovenija), Darko Glavan (Hrvatska),
Senad Mavric (Bosna), Slobodan Ivkov (Srbija) i
Nikola Gelevski (Makedonija).
Izlozba ce nositi naziv "1h59"
Osim toga na festivalu se kao i svake godine dodeljuju nagrade.
tako da vam, kao i prosle godine, predstavljamo nominovane stripove
i autore.
Nagrada ALPH-ART za najbolji album domaceg (Francuskog) autora
Nominovani su:
-Zeke raconte des histoires - Cosey (Dupuis)
-Lie-de-Vin - Berlion i Corbeyran (Dargaud)
-La Terre sans mal - Lepage i Sibran (Dupuis)
-Ibicus 2 - Rabatr (Vents d’Ouest)
-Le Professeur Bell T1 - J. Sfar (Delcourt)
Nagrada ALPH-ART za najbolji album stranog autora
Nominovani su:
-Passage en douce - H.Klacokar V (Freon)
-Comme un gant de velours pris dans la fonte -D.Clowes
(Cornelius)
-300 - F.Miller i L.Varley (Rackham)
-L'Art invisible - S. Mc Cloud (Vertige Graphic)
-Vieilles Canailles "L'esprit de famille" - Trillo i Mandrafina
(Albin Michel)
-Tabou - Pellejero i Zentner (Casterman)
Nagrada ALPH-ART za scenario
Nominovani su:
-L'Ascension du Haut Mal T4 - David B. (L'Association)
-Tramp "Pour Helene" - Jusseaume i Kraehn (Dargaud)
-Berceuse Assassine "Les Jambes de Martha" - Ralph i Tome
(Dargaud)
-Trois Allumettes - Chauvel i Boivin (Delcourt)
-Peche Mortel "Autopsie d'un mensonge" - Behe i Toff (Vents
d'Ouest)
PRIX ALPH-ART COUP DE COEUR (na prvi pogled)
Nominovani su:
-Le Reducteur de vitesse - Blain (Dupuis)
-Miss Bloody Manhattan T1 - Thirault, Riou et Vigouroux
(Les Humanoides Associes)
-Bretagne - Wazem (Les Humanoides Associes)
-Hotel Noir - Ozanam et Lachard (Editions Paquet)
-Un drole d'Ange Gardien - Filippi i Revel (Delcourt)
Nagrada ALPH-ART za humoristicki strip
Nominovani su:
-Blotch - Blutch (Fluide Glacial)
-Iago - R.Konig (Glenat)
-Baker Street "Sherlock Holmes n'a peur de rien" - Barral
i Veys (Delcourt)
-Jean-Claude Tergal T7 - Tronchet (Fluide Glacial)
-Benito Mambo - C. Durieux (Les Humanoides Associes)
Nagrada ALPH-ART za omladinski strip 9-12 godina
Nominovani su:
-Nathalie "Le Nombril du monde" - S. Salma (Casterman)
-Merlin "Merlin contre le Pere Noel" - Sfar i Munuera (Dargaud)
-Soda T10 "Dieu seul le sait" - Gazzotti i Tome (Dupuis)
-Franky Snow "Slide a mort" - Buche (Glenat)
-Lanfeust de Troy T7 - S.Arleston i D.Tarquin (Soleil)
Ziri koji ce odlucivati o nagradama je u sledecem sastavu:
Rebecca Manzoni (reporter pour le Mouv' - France Inter)
Thierry Bellefroid (journaliste RTBF)
Christophe Le Bel (president de l'Association)
Gilles Medioni (journaliste a l'Express)
Yves Poinot (president du Festival)
Georges Wolinski (auteur, scenariste de bandes dessinees)
Zvanicni sajt festivala je na sledecoj adresi:
http://www.bdangouleme.com/
Takodje je zvanican i Angouleme-cafe:
http://www.angouleme-cafe.com/
Festival ce se odrzati od 26-30. Januara.
Na predlozenim sajtovima cete naci uistinu sve sto vas interesuje.
Sajtovi su kvalitetno azurirani cak se moze ocekivati da ce te,
kao i prosle godine moci preko A-cafe-a on-line gledati i slusati
dodelu nagrada. (direktan prenos)
O LIKOVIMA
Calvin: Calvin je dobio ime po teologu iz sesnaestog veka
koji je verovao u predodredjenost. Mnogi su pretpostavili da je
Calvin zasnovan na mom sinu, ili na preciznim secanjima mog sopstvenog
detinjstva. U stvari, ja nemam dece, a kao mali, bio sam prilicno
tiho, poslusno dete - gotovo Calvinova suprotnost. Jedan od razloga
sto je zabavno pisati Calvinov lik je to da se cesto uopste ne
slazem sa njim.
Calvin je autobiografski u smislu da razmislja o istim stvarima
kao ja, ali tako da Calvin odrazava moje zrele godine vise nego
moje detinjstvo. Mnoge od Calvinovih borbi su metafore za moje
sopstvene. Verujem da vecina nas ostari a da pri tom ne odraste,
i da se unutar svake odrasle osobe (ponekad ne tako mnogo duboko
unutra) nalazi razmazeno dete koje hoce da sve bude po njegovom.
Koristim Calvina kao odraz moje licne nezrelosti, kao nacin da
ocuvam sebe radoznalim za stvarni svet, kao nacin da ismejem moje
licne fiks ideje, i kao poligon za komentare o ljudskoj prirodi.
Ne bih voleo Calvina u svojoj kuci, ali na papiru, on mi pomaze
da se nosim sa svojim zivotom i da ga razumem.
Hobbes: Nazvan po filozofu iz sedamnaestog veka sa mracnim
pogledom na ljudsku prirodu, Hobbes ima strpljivo dostojanstvo
i zdrav razum mnogih zivotinja koje sam sreo. Hobbes je jako inspirisan
jednom od nasih macaka, sivo-sarenaoj po imenu Sprite (Vila).
Sprite nije samo obezbedila dugo telo i facijalne karakteristike
za Hobbesa, ona je takodje bila model za njegovu licnost. Bila
je dobre naravi, inteligentna, drustvena, i puna elana u sunjam-se-i-napadam
smislu. Sprite je nametnula ideju o Hobbesu koji docekuje Calvina
na vratima u letu u punoj brzini.
Kod vecine crtanih zivotinja, humor proizilazi iz njihovog covekolikog
ponasanja. Hobbes naravno stoji uspravno i govori, ali pokusavam
da sacuvam njegovu macju stranu, kako u njegovom fizickom ponasanju
tako i u njegovom shvatanju. Njegova rezervisanost i takticnost
izgledaju mi veoma mackasto, zajedno sa tesko suzdrzljivim ponosom
sto ne pripada ljudskoj rasi. Kao i Calvin, radije biram drustvo
zivotinja nego ljudi, i Hobbes je moja ideja o idealnom prijatelju.
Takozvani "stos" u mom stripu - dve verzije Hobbesa - je cesto
pogresno shvacen. Ja ne razmisljam o Hobbesu kao o lutki sto cudom
postaje ziva kadgod je Calvin u blizini. Niti mislim o Hobbesu
kao proizvodu Calvinove maste. Priroda Hobbesove realnosti me
ne interesuje, i svaka prica iznalazi nacin da izbegne razeresenje
ovog pitanja. Calvin vidi Hobbesa na jedan nacin, a svako drugi
vidi Hobbesa na drugi nacin. Prikazujem dve verzije realnosti,
i svaka ima potpuni smisao ucesniku koji je dozivljava. Mislim
da zivot tako funkcionise. Niko od nas ne vidi svet na potpuno
isti nacin, i ja samo crtam to doslovno u stripu. Hobbes je vise
prica o subjektivnoj prirodi realnosti nego o lutkama sto ozivljavaju.
Calvinovi roditelji: Nikad nisam dao imena Calvinovim
roditeljima, jer sto se stripa tice, oni su vazni samo kao Calvinovi
mama i tata. Kruze glasine da je Calvinov tata portret mene samog.
Svi moji likovi su delom ja, tako da je to istina na neki nacin,
ali je Calvinov tata takodje delom satira mog sopstvenog oca.
Svaki kais o tome kako patnja "jaca karakter" je obicno doslovan
prepis objasnjenja moga oca za nase smrzavanje, iscrpljivanje,
gladovanje, i gubljenje na kamp putovanjima. Ove stvari su mnogo
smesnije odkad je proslo dvadeset pet godina.
Calvinova mama je sva u svakodnevnim obavezama, i poslu sto namece
zdrav razum, tako da ne verujem da cemo je ikad videti u najboljem
izdanju. Zalim sto strip prikazuje uglavnom njenu nestrpljivu
stranu, ali pokusavam da nagovestim ostale aspekte njene licnosti
i njenih interesovanja u tome sta ona radi u trenutku kad Calvin
uleti.
Ranije, Calvinovi roditelji su bili kritikovani od citalaca jer
su bez ljubavi i nepotrebno sarkasticni. (Calvinov tata je jednom
primetio da je on ustvari zeleo psa) U to vreme, mislim da je
bilo neuobicajeno za komicni strip da se koncentrise na aspekt
ogorcenosti o deci bez mnogo grljenja i sentimentalnosti sto sve
prozima. Obicno Calvinove roditelje vidjamo samo dok reaguju na
Calvina, tako da buduci da su drugorazredni likovi, trudio sam
se da ih zadrzim realisticnim, sa razumnim smislom za humor u
vezi imanja deteta kao sto je Calvin. Mislim da oni to rade bolje
nego sto bih to ja uradio.
Susie Derkins: Susie je vredna, ozbiljna, i pametna -
vrsta devojcice sto me je privlacila u skoli i nakraju ozenio.
"Derkins" je bio nadimak malog lovackog psa u porodici moje zene.
Rani kaisevi sa Susie su bili nezgrapni sa volim-nevolim sukobom,
i trebalo mi je neko vreme izbrusim Susie-in odnos sa Calvinom.
Naslucujem da je Calvin malo zaljubljen u nju sto on pokazuje
tako sto pokusava da je iznervira, ali je Susie pomalo kratkih
zivaca i odbojna zbog Calvinove uvrnutosti. Ovo ohrabruje Calvina
da bude jos uvrnutiji, sto daje dobru dinamiku. Nijedno od njih
ne razume najbolje sta se tu desava, sto je verovatno istina za
vecinu veza. Ponekad zamisljam da bi strip iz Susie-nog ugla bio
interesantan, i posle tako mnogo stripova o decacima, mislim da
bi strip o maloj devojcici, koji bi crtala zena, mogao biti odlican.
Miss Wormwood: Gajim mnogo simpatija za Miss Wormwood.
Vidimo nagovestaje da ona ceka na penziju, da pusi previse, i
da pije dosta lekova. Mislim da ona iskreno veruje u vrednost
obrazovanja, pa je nepotrebno reci da je ona nesretna osoba.
Moe: Moe je svaki mamlaz kojeg sam ikad poznavao. On je
velik, ruzan, i okrutan. Secam se da je skola bila puna idiota
kao sto je Moe. Mislim da se oni mreste na vlaznim podovima svlacionica.
Rosalyn: Verovatno jedina osoba koje se Calvin boji je
ona sto ga pazi dok su roditelji odsutni. Stavio sam je u rane
nedeljne table, nikad ne razmisljajuci o njoj kao stalnom liku,
ali njeno zastrasivanje Calvina me iznenadjuje, pa je ona nacinila
nekoliko pojavljivanja otad. Rosalyn izgleda plasi cak i Calvinove
roditelje, koristeci njihovu ocajnicku zelju da izadju iz kuce
da bi trazila novac unapred i povisice. Rosalynin odnos sa Calvinom
je prilicno jednodimenzionalan, pa je price o cuvanju sve teze
i teze pisati, ali u kasnijem dodacima stripu, ispala je prilicno
dobro.
O PERADI RAZNOVRSNOJ
Ne bi covjek nikad rekao kad me pogleda ili cuje, ali patim od
napada strasne bolesti: kronicnog idealizma.
Normalni ljudi to prebole negdje s pubertetom i prihvate zivot
takav kakav jest. Ne sanjaju vise o savrsenim zenama, kucici u
cvijecu, Nobelovoj nagradi, multimilijunskim ugovorima i holivudskim
svrsecima svoje zivotne price. Ali ne i ja. Ja zapnem pa imam
neke kretenske ideje. Kao, ovaj strip ce biti album, tocno takvog
i takvog formata i u toj i toj nakladi i crtat ce ga taj i taj.
Pa, ako trziste bas i ne podrzava tu nakladu, ako crtac nije zainteresiran
ili dostupan, neka. Mogu ja cekati, pa ako i ne docekam, bolje
da propadne.
Samo, da li je zaista bolje da propadne?
Kao i svako dijete, tesko pristajem na kompromise. Stvari neka
budu savrsene ili bolje da ih nema. Medjutim, kako zivot funkcionira,
takav pristup najcesce (o, sretnih li iznimaka!) dovede do toga
da ih bolje nema. Sto je ne jednog ovisnika o perfekciji dovelo
do toga da digne ruke od onoga sto je radio i radio dobro te da
ostatak zivota mrzi sebe i cio svijet koji njegov genij nije shvatio.
I mene uhvati ponekad potreba da svemir koji nece plesati po mome
posaljem u rodno mjesto i odem na pusti otok pecati pingvine.
Muci me samo jedna stvar: ne vjerujem u neshvacene genije.
Zasto ja o svemu ovom? Pitao me nedavno jedan buduci autor da
li da prve epizode svog stripa pocne serijalizirati u fotokopiranom
fanzinu ili da ceka da zavrsi strip (a sve mu je teze raditi za
ladicu i dva prijatelja) pa da ga uknjizi u punom sjaju. I sto
da mu covjek odgovori nego: pojedi vrapca kojeg imas u ruci, sinko,
barem ce ti ruke biti slobodne da lovis golubove s grana.
Neobjavljeni strip je strip koji ne postoji. A ako strip iole
valja, predserijalizacija mu nece smanjiti publiku za sabrano
djelo - povecat ce je. Da i ne spominjem da je serijalizacija
obecanje citaocima, i obaveza koja itekako zna vuci naprijed.
Serijalizacija je stvorila strip, a bogme ni Dickensu ili Kingu
nije smetala. Kreni, obecaj i ispuni obecanje.
To je najveci ideal kojeg u ovom poslu mozes ostvariti.
-Milenijumska Reuben nagrada
The National Cartoonists Society ce odrzati Milenijumsku Reuben
Awards Convenciju u New York City-ju od 26. do 28. maja 2000.
5. maja ce tamo biti "Cartoonists Day" i od 3. do 9. Maja ce biti
"the Cartoon Appreciation Week".
Ako zelite vise da saznate o svemu tome "skoknite" na sledecu
adresu
http://www.reuben.org
-Umro je Don Martin
Don Martin dugogodisnji saradnik MAD magazina je preminuo u 64.
godini zivota (7.maja) u Majamiju, USA. Rodjen je 18. maja 1931.god.,
Clifton, New Jersey. Poceo je da radi jos kao student, the Newark
Institute. Zvanje umetnika je stekao dobivsi diplomu od Pennsylvania
Academy of Fine Arts. Pocetkom pedesetih je poceo saradnju sa
MAD magazinom.
-TOP 10. ANOTHER UNIVERS
Nedeljna lista od 12.01.2000.godine. Ovu listu je uredio Steve
Johnson.
http://www.AnotherUniverse.com/
1. Transmetropolitan #31
2. Blaze of Glory #3
3. JSA: The Liberty File #2
4. Hourman #12
5. Brave Old World #2
6. Gen13 #49
7. Impulse #58
8. Titans/Legion of Super-Heroes #1
9. Earth X #11
10. Mad Magazine Anniversary Edition
Jedan ograniceni, manji, broj primeraka Psychonaut #3
se moze kod nas nabaviti tako sto cete poslati 6 DEM (protivvrednost
u dinarima) na adresu:
Sasa Rakezic
P.F. 163
26000 Pancevo
najbolje je poslati novac postom, ili ga dobro sakriti u koverti...
-MediaNox - Romeo Strakl - Stripovi
http://www2.arnes.si/guest/medianox
-ADBD: Annuaire des Bandes Dessinees
http://adbd.hypermart.net/
od 14. do 20. januara
14. januara 1863. Rodjen je Richard Outcault,
kreator Zutog decaka (Yellow Kid).
15. januara 1962. Pocinje da izlazi strip "le Grand
Vizir Iznogoud" (Tabary i Goscinny).
16. januara 1939. Rodjen je Jean Van Hamme,
jedan od najpoznatijih evropskih strip scenarista danas. Poznat
je po sledecim stripovima: Domino (Cheret), Michael Logan (Beautemps),
"Histoire sans Heros" (Dany), Tony Stark (Aidans), Thorgal (Grzegorz
Rosinski, Lombard), XIII (Vance, Dargaud), Largo Winch (Francq,
Dupuis), "S.O.S. Bonheur", (Griffo, Dupuis), "Les Maitres de l'Orge"
(Valles, Glenat).
16. januara 1950. Rodjen je Didier Convard.
Poznat je kao kompletni autor stripa "Heritiers du Soleil" (Glenat).
17. januara 1967. Pocinje da izlazi strip Luc Orient.
Kreiraju ga Greg i Eddy Paape, za magazin Tintin.
17. januara 1967. Pocinje da izlazi strip Bruno
Brazil. Po scenariju Greg je crtez radio Vance. Za Lombard.
19. januara 1936. Pocinje da izlazi strip "Jo, Zette
et Jocko" kojeg je radio Herge za Casterman-a.
Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog
stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana, i monografija "Maurovic"
Veljka Krulcica, "Pegaz" Zike Bogdanovica.
Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog cetvrtka dobije
email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili
mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu.
Zlatko Milenkovic
e-mail: zmcomics@EUnet.yu
web: http://members.tripod.com/~ZM97
web: http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics
Zlatko Milenkovic, Petra Drapsina 16, 21000 Novi Sad
STRIP VESTI SU BESPLATNE
|