S A D R Z A J 1. CRTANJE STRIPA UZIVO (Tamara Cordas) Svi prilozi su vlasnistvo autora. U slucaju da zelite da ih na bilo koji nacin eksploatisete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis ce uvek ici i email adresa putem koje mozete kontaktirati autora), u slucaju da nisu potpisane mozete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI. Zbog nekoliko krupnih faktografskih gresaka u prethodnoj verziji teksta o smrti Zivorada Atanackovica, redakcija Malog Striponose nam je dala ispravljen tekst, koji i objavljujemo u ovom broju. Imam neka saznanja da se STRIP VESTI stampaju i daju ljudima koji nisu "prikaceni" na internet. Sto je sjajno, i sam stampar par primeraka za neke Strip zaljubljenike u Novom Sadu. Slobodno ih mozete umnozavati i davati drugima da ih citaju, samo bi molio da mi za to javite, da bi mogao da znam tacan broj ljudi koji citaju STRIP VESTI. Za sada se Vesti salju na 120 adresa + ono sto se stampanjem umnozi. Tendencija je da mi se svakog vikenda javi par novih pretplatnika, sto je odlicno (naravno ako se nastavi ovim tempom). POZIV NA SARADNJU i dalje ostaje aktuelan. S postovanjem,Zlatko Milenkovic 1. CRTANJE STRIPA
UZIVO Stvaralacka Omladina Novog Sada ucinila je prosle nedelje nepopularan potez otkazavsi gostoprimstvo Strip Radionici pa se tako strip "sessioni" vise nece odvijati u prostorijama u Gagarinovoj 8. Novosadsko strip umetnici, koji su se petkom tu okupljali i cije radove mozete pogledati i na izlozbi u kafeu Dali (Zitni trg, Novi Sad) do 14. februara, pozivaju vas da ih do daljnjeg mozete naci svakog petka posle podne u "kadici" na Spensu. Uzivo cete imati prilike da vidite kako nastaju strip table. Tamara Cordas Uvek mi se cinilo da se mi iz "Decijih novina" i on nismo trazili, vec da smo se jednostavno sreli po nekom neopisanom sudbinskom, nama nepoznatom, zakonu. Zato se i ne secam tog prvog susreta, bas isto onako kao sto se ne secamo kako smo se upoznali sa nekim od drugova izdetinjstva. I posle toga sve je bilo obicno, ocekivano, bez formalnosti upoznavanja i ukljucivanja u posao. Poceo je kao spoljni saradnik -crtac po zadatku, ali je vrlo brzo ostao tu u redakciji i to na isti nacin, kao prirodna potreba. Nalazio je sam sebi i mesto i posao bas onako kako smo to sami zeleli pa nije bilo nikakvih protivljenja sto se cesto dogadja kada novi covek dolazi u uhodanu radnu sredinu. Ono sto je radio po iskljucivim narudzbinama donosio je uvek tacno, krajnje precizno, u roku, pedantno obradjeno i sasvim pripremljeno za graficku reprodukciju. Potpuno je shvatio potrebe i zahteve ne samo izdavaca, vec i citalaca pa nije pokazivao sujetu. Nije se moglo zakljuciti da boluje od te neretke umetnicke bolesti. Mozda smo mu zbog toga nesto kasnije, kada se vec zaposlio dodelili da radi sa mladjim crtacima, da vodi letnje crtacke skole u Gornjem Milanovcu, na Rudniku ili Vrnjackoj Banji. Ne znam tacno sta su o njemu mislili ti mladi ljudi sa kojima je saradjivao, ali sam siguran da je njegov pedagoski rad pomogao nasoj ekspanziji u oblasti stripa. Bez neke vece galame primljen je u radni odnos - svi su bili za to; i redakcije, i zaposleni u dopisnistvu u Beogradu, i pratece sluzbe. Mozda je bio u pitanju u prvom redu njegov konkretan odnos prema okolini, ali, svakako, i ocigledni rezultati njegovog rada. Jasno se videlo sta on produkuje, redjale su se ilustracije i resenje - nije se obazirao da li mu je to eksplicitni radni zadatak; kako bi se reklo sportskim recnikom - "utrcavao" je uvek tamo gde i kada treba. Za jedne je radio naslovnu stranicu za casopis, obradjivao bi neki naslov, prelomio nekoliko stranica. To je bio razlog sto je postao prvi likovni urednik citave kuce - licnost koja je morala da grupise crtacke potencijale, da prikupi dizajnere, da izradi i postuje estetske i izdavacke standarde i kriterijume. Pristupio je odmah sa svojim saradnicima izradi identiteta firme, nailazeci na velike teskoce zbog disperzije ukupnog programa "Decijih novina" plasirale dnevno vise od jednog broja nekog svog izdanja - preko cetrdeset mesecno. To neopisivo sarenilo, koje je imalo svoju posebnu istoriju, mnogo ga je zamaralo, ali on to nije pokazivao - uvek je bio smiren i uz nekakvu, mozda prividnu, lezernost obavljao je posao. Kao crtac usao je u istoriju srpskog stripa jer je nacrtao vise epizoda raznih obima i tema, ali i nesumnjivo zbog kvaliteta i stila, koji je bio osoben i po kojem se jasno prepoznaje sta je radio. Izgledalo je da nema nekog od starijih crtaca na koga se ugledao - i likovi i ambijent u kome su se kretali, sve je bilo originalno. To vreme, u kome je radio kao crtac stripa, nije ni njemu ni ostalima bilo naklonjeno. U nesigurnoj atmosferi, onemogucen i sam, kao i izdavac, da dugorocno planira, obradjivao je one teme, koje su, uglavnom, zahtevale hitnost. U svom opusu obuhvatio je razlicite istorijske epohe i geografske lokacije; razne socijalne i kulturne sredine. Ni izdavac ni vreme nisu mu dozvoljavali da godinama studira i radi ono sto najvise voli i za sta ima smisla i drugih predispozicija. Njegove stripove najbolje su ocenili mnogobrojni citaoci, koji su ih rado ocekivali, a strucna kritika ce jos imati sta da kaze o ovom delu njegovog umetnickog rada. Posebnu epizodu u ovom poslu cine stripovi za decu - u fragmentima i kaisevima, radjeni sa uocljivim poukama, ali puni duha i nestasne razigranosti, onakvi kakvi su objavljivani u casopisima "Tik tak" i "Zeka". Ni u tim stripovima "nije se podvodio" za nekim uzorima, posebno ne za stranim; stvori je svoj svet dece, galeriju likova, koja je vrlo cesto podsecala na mrsave decake i devojcice iz njegovog ranog provincijskog, radosnog detinjstva. Istrazivacima istorije naseg stripa nece biti lako jer se ne samo objavljivanje stripovanih izdanja, vec i rad na njima, sakupljanje dokumentacije, registrovanje informacija i dokumenata - smatralo pomalo jeretickim, nekakvim nedostojnim poslom iza koga ne treba ni da ostane nekakav trag. Tako je bilo i sa crtezima, tablama stripova, idejnim i tehnickim resenjima, ilustracijama i drugim materijalima i radovima Zike Atanackovica. Verovatno je ostalo samo ono sto je stampano i sto je sacuvano po privatnim kolekcijama ili dokumentaciji "Decijih novina". Ono sto je bilo sredjeno do kraja osamdesetih godina, nestalo je u nerazumnim selidbama i premestajima dokumentacionog materijala. Posebno poglavlje u radu Zike Atanackovica prestavlja urednicki rad. Najvise uspeha imao je sa decijim listovima. Pri osnivanju casopisa "Tik tak" postavljen je za tehnickog urednika i ilustratora - oblikovao je casopis, izradjivao resenja i crteze za korice, ilustrovao vecinu tekstova. Nezaboravan je taj prvi prelom casopisa u stampariji "Nove Makedonije" u Skoplju. Zajedno sa glavnim urednikom casopisa Brankom Zivkovicem on je u roku od dva dana na licu mesta sa stamparijom ustanovio takvu tehnolosku disciplinu pa je casopis mogao vrlo dugo da se redovno i kvalitetno stampa u tom preduzecu i po 200.000 primeraka po broju. Ucestvovao je u osnivanju i pokretanju prvog lista u nasoj zemlji, koji je namenjen deci iz predskolskih ustanova "Zeka". Obisao je vise tih ustanova, razgovarao sa roditeljima i vaspitacima pa uz saglasnost kuce - podrsku i skicu osnovne koncepcije oblikovao casopis u originalnom "kver" formatu i postao njegov prvi glavni i odgovorni urednik. Urednicki posao ga je dosta angazovao jer je morao pored redovnog posla da ucestvuje u predstavljanju casopisa, na susretima sa malim citaocima, na savetovanjima o decijoj stampi. Ipak, uvek je nalazio vremena za svoj crtacki posao i nikada se nije odricao stripa. Kao kolega vrlo korektan, predusretljiv, pun razumevanja, izuzetno radan i tacan, duhovit, a ponekad opravdano sarkastican, umeo je da saslusa druge, poslove je prihvatao prividno lako, bez neke mistifikacije i hrabro je ulazio u okrsaj sa teskocama, kojih je i tada, kao i uvek, bilo napretek. Ima i jedna druga prica - njegov zivotni put, ali to je kao zanimljiv roman i to od rodjenja dok se nije "skrasio" u Nemackoj u Abstajnahu (Abtsteinach) i gde je zbog komplikacija kod stranaca pri izgovoru dugog slovenskog imena i prezimena uzeo skracen pseudonim ZIAT. Srecko Jovanovic 3. PREMINUO STRIP-AUTOR
ZIVORAD ATANACKOVIC (Napomena: zbog nekoliko faktografskih gresaka u prethodnoj verziji dajemo ponovo ovu vest) Ugledni autor srpske strip-scene, Zivorad Zika Atanackovic, umro je u svojoj 65. godini u nemackom gradu Abstajnahu, 19.oktobra 1998. Ostace zapamcen kao pripadnik izuzetno znacajne generacije kojoj su pripadali i Zdravko Sulic, Nikola Mitrovic Kokan, Desimir Zizovic Buin, Miodrag Djurdjic, Radivoj Bogicevic, Bozidar Veselinovic, Petar Radicevic i drugi, koji su obnovili srpski strip tokom sezdesetih godina u okviru produkcije NIP "Decije novine" i strategije urednika Srecka Jovanovica. Zivorad Zika Atanackovic rodjen je 1933.godine u Kladovu. Zavrsio je Skolu za primenjenu umetnost u Nisu. Posle tri godine koje provodi kao nastavnik likovnog vaspitanja na Ubu, 1958. dolazi u Beograd i radi kao ilustrator u mnogim redakcijama. Godine 1964. uspostavlja saradnju sa NIP "Decje novine" iz Gornjeg Milanovca. Kao likovni urednik svih izdanja ove renomirane izdavacke kuce i glavni urednik lista za najmladje Zeka, uradio je stotine ilustracija i kreirao vise likova od kojih su posebno bili poznati Tik-Tak, Zeka, Ceca i Peca i dr. Tokom sezdesetih godina Atanackovic je nacrtao po svojim ili tudjim scenarijima nekoliko desetina stripova, uglavnom iz nacionalne istorije, za brojna izdanja "Decjih novina": Zenit, Decje novine, Ekstra strip, Nikad robom i druge. Pored serijala po sopstvenom scenariju o Hajduk Veljku u ediciji "Nikad robom", u Atanackoviceva zapazenija ostvarenja spadaju i stripovi "Hvalisav iz Gacka", "Pobedonosni sukob", "Djavolja komanda" i "Zaseda". Po scenarijima M. Jankovica nacrtao je price: "Izdajnik iz Klopotnika", "Pod vatrom 'Debelih Berti'", "Slepi car Deljan", "Zlatni grad", "Hanuma iz Udbine", "Vitezovi iz Stubice", "Junaci sa Kumanova", "Crni Konjanik", "Vitez plavih visina", "Besmrtna odbrana Beograda", a po scenariju M. Perica "U plamenu bune" i "Okrsaj kraj Dunava". Od 1984. ziveo je u Nemackoj gde je radio kao profesionalni ilustrator, narocito za proizvode za decu. (Redakcija "Malog striponose") STRAH OD SVETLOSTI / STRAH OD SNA n.vitkovic - MOMCI p.s. Uskoro ce i MOMCI dobiti svoj sajt STRIPOVI NA CD-u (kekec) 5. "Dremez Monstruma" ili "Le Sommeil du Monstre" (Sandman) 6. DOBITNICI NAGRADE
"REUBEN" (1946-98.) National Cartoonist Society svake godine dodeljuje nagradu Reuben
za najbolje americke stripove i autore. Evo kako spisak svih dobitnika
nagrada Reuben: 7. SA RAFOVA
KNJIZARE Evo opet novog izdanja u nasoj radnji. To je Inace, "Gulivera" je u Francuskoj objavljena 1996, i to je najnoviji Manarin album koji je kod nas izasao. Marko 8. LINKOVI KA
SAJTOVIMA POSVECENIH STRIPU -MORCINA COMICS, Tihomira Celanovica Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu. Zlatko Milenkovic e-mail: zmcomics@EUnet.yuweb: http://members.tripod.com/~ZM97 web: http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics |