1. YU STRIP NA WEB-u (13. februar) (Milos Gubas)
2. JULIE DOUCET U PANCCEVU (Zoran Penevski)
3. (Long) LIVE Strip (Tamara Cordas)
4. DARKO MACAN, email intervju (Strip Vesti)
5. Strip Junaci - SANDMAN (Sandman)
6. VESTI IZ SVETA
-LE GRAND PRIX DE LA VILLE D'ANGOULEME (Strip Vesti)
-STRIPOVI NA CD-u (Miki Rsumovic)
7. LINKOVI (Strip Vesti)

Svi prilozi su vlasnistvo autora. U slucaju da zelite da ih na bilo koji nacin eksploatisete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis ce uvek ici i email adresa putem koje mozete kontaktirati autora), u slucaju da nisu potpisane mozete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.

Nadao sam se da cu Vam danas javiti da su se STRIP VESTI pojavile i u web verziji, ali nista, tu vest ostavljam za sledeci broj. To sto ce se pojaviti web verzije STRIP VESTI je i razlog sto novim korisnicima ne saljem sve ranije brojeve, sto ne znaci da necu to uciniti ako neko izrazi zelju da sve brojeve SV dobije i email-om. Web verzija ce imati ulogu arhive ranije objavljenih brojeva, ali i neke druge sadrzaje.

Angoulema je prosla kao i Izlozba stripova Julie Doucet, tako da OCEKUJEM (citajte "nadam se") veci broj priloga u sledecim brojevima.

POZIV NA SARADNJU i dalje ostaje aktuelan.

Zlatko Milenkovic

1. YU STRIP NA WEB-u

Strip.co.yu
(autor: Miki Rsumovic)
http://www.strip.co.yu

Serbian comics homepage
(autori:Dusan Pavlic & Slobodan Miladinov)
http://www.beograd.com/comics

-+-=+/NOVI AUTORSKI STRIP U SRBIJI
(autori: Radovan Popovic & Natasa Radosavljevic)
http://www.cr.opennet.org/-+-=+

Cinema Rex

2. JULIE DOUCET U PANCCEVU
STRIP-HOP, Radio B92, utorak, 09.02.1999.

U sklopu decentralizacije strip-dogadjanja, ssto je svakako dobro, u petak je u Panccevu, u Galeriji Centra za kulturu, otvorena izlozzba radova kanadske autorke Julie Doucet i radova iz slovenacckog magazina "Stripburger". Ova mladolika, 33-godissnja devojka, vrlo stidljivo je odgovarala na pitanja, pa i na ovo o svojim poccecima: "Bila sam student umetnosti u Montrealu i tamo sam upoznala ljude koji su crtali stripove i pravili fanzine. Ja sam uccestvovala u pravljenju tih fanzina i tako sam poccela. Do pre par godina to su bili autobiografski stripovi. Uvek sam koristila sebe kao lik, ali nisam nameravala da to sve bude autobiografsko", kazze Julie.

Kanadska zvezda alternativnog stripa dossla je sa delom redakcije magazina "Stripburger" i o tome kako je dosslo do ideje da se dodje u Panccevo, govori nam Igor Prassel, jedna ccetvrtina redakcije: "Prossle godine smo se u Angulemu sreli, potom smo Jakob Klemenccicc i ja bili u septembru prossle godine u Americi na International Comics And Animation Festival, gde su nas pozvali kao goste iz Slovenije i onda smo otissli direktno u Montreal da posetimo Julie Doucet. Tamo je dosslo prvo do razgovora - da nas poseti, da dodje u Sloveniju, i joss - posste se visse godina dopisivala sa Sassom Rakezichem - pa smo hteli da spojimo te dve stvari i da napravimo "tour" do Pancceva i mislim da se isplatilo - danas je lepo ovde, jer je mnogo ljudi", kazze Igor i dodaje: "Mislim da je jugoslovenski prostor jedan od najbogatijih u Istoccnoj Evropi sa mladim, kreativnim autorima i mislim da che Stripburger uvek biti lansirni put za autore iz Jugoslavije u inostranstvo, jer mi ih onda mozzemo stvarno dobro predstaviti na Zapadu i u Americi".

Dakle, Julie je stigla sa najvecheg strip-festivala na svetu, iz francuskog grada Angulema. Radili su kombiji do Italije, vozovi do Slovenije i, na kraju, do Pancceva. Pitali smo Julie kako njoj izgledaju ti strip-festivali, posebno ovaj u Angulemu: "Uvek je lepo otichi tamo, ali je uvek pakleno - ima previsse ljudi, vrlo je komercijalno, buccno, ali, s druge strane, sretnete prijatelje iz cele Evrope. Nisam bila na mnogo festivala u Americi. Prossle godine sam bila na najvechem, u San Dijegu, tamo je sve super- komercijalno. Moram da kazzem da se mnogo komfornije osecham u Evropi nego na festivalima u Americi", kazze Julie.

Domachin ovih strip-poslenika bio je Sassa Rakezich, kome je ovo bila joss jedna prilika da razmeni iskustva. Aleksandar Zograf ocenjuje da je dolazak Doucet od izuzetne vazznosti: "U svakom sluccaju, Julie Doucet je mozzda najznaccajnije ime, kad je u pitanju autorski strip, koje je bilo u Jugoslaviji tokom poslednjih desetak godina, s obzirom na to da Enki Bilala visse niko ne smatra za stranca. Ona je dossla u jednom vrlo gadnom momentu, kada nas svi zaobilaze zbog ukupne situacije i jednostavno se pokazalo da ti ljudi, koji se bave alternativnim stripom, uopsste ne znaju za granice i ne zzele da znaju za njih".

Sama Julie Doucet radi skoro svakodnevno, oko ssest sati i obiccno objavi po strip-svesku godissnje, uz poneki krachi rad. Njen dolazak u Angulem takodje je bio i promocija albuma "My New York Diary" na francuskom. Kako Julie podnosi kritike, koje su mahom veoma pozitivne? Doucet: "Pa, mogu da ih podnesem! (smeh) Secham se jedne vrlo losse u vezi pricce - kako uvek kazzem jedno te isto i to ponavljam - kao da je to neka vrsta recepta".

Stripovi Julie Doucet odissu svezzom masstom i spontanosschu. Na neki naccin, oni su opusstanje od svakodnevnih tenzija. Iako sama priznaje da joj je najvechi problem sama pricca, ona spada u autore koji se lako ccitaju - nessto izmedju jeans-proze i urbane fantastike. Ima li Julie Doucet neostvarenih zzelja? Doucet: "Da, htela bih da budem objavljena na japanskom. Mislim da bi to bio vrhunac moje karijere i da bih onda mogla da stanem. Moj stvarni cilj je da moji radovi budu prevedeni na ssto visse jezika".

Konaccno, iako je bila samo par dana ovde, pitali smo je kako joj izgleda dolazak u Panccevo. Sassa Rakezich, kao domachin, rekao nam je, u odvojenom razgovoru, da mu je priznala kako ne mozze "da se sabere". "Mislim da joss ne shvatam da sam stvarno ovde, vrlo je ccudno", kazze Julie.

Na kraju, recimo da je poseta u panccevacckoj Galeriji bila, za ovu vrstu dogadjaja, sjajna. Pored stotinak posetilaca i brojnih gostiju iz Beograda, zapazali smo i autore iz Vrssca, na primer, Danila Milosseva - Wostoka: "Ovo je jedan od najvechih izlozzbi underground-stripa na kojoj sam prisustvovao, bar, ovde, kod nas. Underground prestaje da bude underground kod nas, joss da honorari prestanu da budu undeground-honorari... Ovi, koji nas plachaju, ove - strane sile, stvarno su cicije, je..."

Zoran Penevski

3. (Long) LIVE Strip

Kako vas u poslednjem broju SVesti obaVestih, Strip Radionica je upala u grdne probleme. No, sto ne ubija, ojacava, te su se momci i devojke u macijem stilu spretno docekali na noge i posle otkaza koji su dobili u prostorijama tzv. Stvaralacke Omladine Novog Sada, lucidno pronasli resenje u Kadici na Spensu. Za neobavestene: nije mokro, ima krov, nije hladno ako si u jakni i ne sedi se na kamenu.

Mnogobrojni prolaznici (Spens je i trzni centar i sportski i poslovni, cudo jedno...) u petak (05.02) posle podne radoznalo su pokusasvali da diskretno zavire i vide sta se tu crta, no lepo vaspitanje i poslovicna hladnoca Novosadjana ucinili su svoje. Ni simpaticna i lepa lica strip crtaca, ni table na sve strane nisu uspeli da od prolaznika izmame ni jedno pitanje/primedbu.

Pitanja su mozda izostala, ali novci nisu. Posle uspesne i uzbudljive akcije spasavanja novcanika starije dame od sila zaborava i zla, ona ih je pocastila sa 10 DEM i mora se reci, to je em prva zarada em dobar znak. Bobrokashki. Kadicarenje ce se nastaviti i dalje svakog petka (siesta).

U sledecoj epizodi: Kakve jos tajne Kadica krije...

To be continued...

Tamara Cordas

4. DARKO MACAN, email intervju

- Kada i kako je pocelo Vase interesovanje za Strip?
Kao i za sve stvari koje jako volim, moje zanimanje za strip poccelo je kad sam bio jako mali. CCitao sam neke stvari i ranije (Tom i Jerrya, na primjer), ali prva revija za koju sam se zaista zapalio bio je splitski Cak kojeg je prvi broj kuchi donio moj otac (malo za mene, a malo, nagadjam, i za sebe). Od tada na dalje, infekcija se nije povukla.

- Od svega sto ste do sada uradili (na polji stripa) sta smatrate najboljim, gde ste dali najvise od sebe, gde ste SEBE najvise inplementirali u Strip?
Mislim da sam imao popriliccno sreche pa do sada nisam morao raditi ni na ccemu ssto me ne bi bass ni malo interesiralo ili u ccemu ne bi bilo bar malog izazova. Ali da precizno odgovorim na tvoje pitanje: najosobniji strip koji sam nacrtao bila je EPIPHANEIA, objavljena u Stripburgeru 7; najosobniji scenarij za nekog drugoga bile su dvije serije GRENDEL TALES s Edvinom Biukovicem; a najosobnije prozno djelo mi je roman za djecu KNJIGE LAZZU!

- Kakav je Vas stav prema pojedinim Strip scenama (Amerika, Evropa, Japan, i ostali)?
Svugdje ima ponessto ssto volim i ne vjerujem da je ma koja od navedenih scena superiornija nekoj drugoj.

- Lista od deset naj boljih stripova svih vremena
Uh, sori, ne volim liste. Uzmu mi strassno puno vremena za sastavljanje i uvijek se poslije pitam zassto sam izostavio ovog ili onoga. A i ne sluze bogzna ccemu osim da ccitalac malo kima ili malo u ccudu odmahuje glavom: "Ovo u redu, ali odakle ova budalasstina ovdje!?"

- Kako vidite buducnost Stripa u odnosu na ostale medije (TV, multimedije, internet, video...)?
Prije nekoliko godina neoprezno sam laktom trknuo svoju kristalnu kuglu te je pala sa stola i prsnula u milijun komadića. Od tada buduchnost ne vidim bass najjasnije. (Oprosti na ovom odgovoru svisoka - malo su me umorile beskonaccne i nikad razrijessene diskusije o tome hoche li strip propasti, kada che propasti i zassto, do vraga, vech nije.)

- Sta mislite o upotrebi racunara u izradi Stripa (crtanje, kolorisanje, lettering ili nesto drugo)?
Vidio sam dobrih stvari, vidio sam slabih stvari... Mislim da chemo one "prave" stripove napravljene kompovima vidjeti tek kad odrastu "neki novi klinci" koji neche koristiti komp samo da bi reproducirali efekte koji se mogu postichi rukom (ccesta danassnja boljka - za koj kua koristiti komp za akvarel efekt ili za postizanje linije pera?) vech che pronachi nove, inventivne tehnike svojstvene samo kompu. Onda chemo svi mi stari konji morati ucciti od njih.

- Kako vidite buducnost Stripa na nasim podnebljima na lokalnom nivou, sta bi bilo potrebno da se urati da u Vasoj sredini, Strip zazivi i dobije zadovoljavajuci tretman i publiku (citaoce)?
Pare i budala koja che ih ulozziti u strip da bi, eventualno, nakon godinu, dvije mogao pocceti lucciti neke rezultate od svog tog ulaganja.

- Vasi omiljeni Strip Autori (mozda i hronoloski kroz periode sazrevanja Vas kao strip autora)?
Gh. Vidi pod top listu. Ali da ne ispadne da se opet izvlaccim, upotrijebit chu odgovor iz nedavnog upitnika kojeg sam ispunjavao za americcku Who's Who databazu. Tamo su trazzili tri uzora/utje- caja i ja sam se, silom prilika i skuccenog prostora, opredijelio za trojicu scenarista: Michela Grega, Giancarla Berardia i Alana Moorea. Grega, zato ssto mi je pokazao kako i koliko jedan ccovjek mozze ucciniti; Berardija zato ssto je otissao korak dalje i nauccio me da strip ovisi o likovima koliko i o zapletu; Moorea zbog iducheg koraka, onog koji je istrazzio granice stripskog pripovjedanja i ono ssto ga ccini stripskim.

- Sta mislite o mainstream i undergraund stripu (razlike, slicnosti, granice...)?
Mainstream mi je srcu drazzi jer nikad nisam bio prevelik revolucionar, ali underground je vrijedan promatranja jer tamo se radja sutrassnji mainstream.

- Kakav je Vas stav prema trendu da se pojedini stripovi ekranizuju (posebno naglasak stavio bi na crtani film, Korto malteze, Tarzan (Disney!), Batman...)?
Osobno ne volim adaptacije bilo kakve vrste. Ni strip u film, ni film u strip ni knjigu u film koji potom biva romansiran u knjigu plus ssto se izda strip, muzika i kompjutorska igra na CDu da i ne spominjem neuralne VR-prikljuccke i genetske alternacije prema predlosscima likovima. Ukratko, zanima me najvisse izvorna vizija. Sad kad sam to rekao, moram dodati da je Fox-ov BATMAN crtich nessto najbolje ssto se dogodilo Batmanu od DARK KNIGHTA i KILLING JOKEA.

- Koji zanr Vam je autorski najblizi (realisticki, karikaturalni, istorijski, SF, krimi,...), a koji Vam je citalacki najdrazi?
Autorski: SF. CCItalaccki: karikaturalni. Ha, napokon jedan kratak odgovor!

- Sta mislite o akcijama tipa, stop aids, borba protiv droge... ? Da li takvi projekti mogu, osim svog humanog karaktera, da nekako uticu da strip kod nas malo krene sa mrtve tacke, promena stava okoline prema Stripu, angazovanje autora, dobijanje sredstava za stampanje takvih projekata,...?
Ne. Takav strip u pravilu neche zanimati one koje strip zanima, a oni koje strip ne zanima pogledat che ga samo zbog pomodne humane teme. Ergo, ne sluzzi gotovo nikakvoj svrsi (kao ni bilo kakva druga kampanja osvjesstenja - ccovjek se ucci samo preko vlastite kozze), a i uradci su uglavnom na nivou stilske vjezzbe ili domache zadache: zanat je tu, ideje su na prvu loptu. Okej, tu i tamo se vjerojatno nadje kakva iznimka, ali toliko rijetko da mi, evo, niti jedna ne pada na pamet.

- Da li imate kontakte sa drugim autorima sa prostora ex-yu, imate li neke informacije vezane za njih, gde su, sta rade,...?
Imam prijatelja tu ili tamo, a ostalo doznam preko njih ili preko izdanja koje razmijenimo.

- Koliko na Vas utice kinematografija?
Malo. Bar mislim. U filmovima me uglavnom zanima pricca i njezin emotivni/katarziccni potencijal. Ako je to dobro izvedeno, onda pokussavam nessto iz svega naucciti. Ali vechinu filmova gledam da bih si isprao mozak i jako mrzim sve one diskurse na temu film/strip.

- Veza muzika-strip (nemali broj autora se bavio, ili se jos uvek bavi i muziciranjem)?
Nedavno sam kupio radio/CD da ne moram stalno paliti kompjuter za zvuccnu podlogu, ali sjetim se staviti kakav CD otprilike dvaput tjedno. Muzika ima vrlo malu ulogu u mom zzivotu, iako volim staviti nessto veselo (kakav mjuzikl ili nessto iz ccetrdesetih) kad perem sudje ili tussiram tablu (iako uz tussiranje radije telefoniram).

- Sta sve utice na Vas i Vase radove, okruzenje, TV, stampa, internet, literatura, Strip i sl.
Rokovi. Ne, ozbiljno! Mislim, sve zzivo ssto udje vjerojatno izadje kroz stripove, ali od narudzzbe i primiccucheg roka joss nisam nassao bolji izvor inspiracije.

- Grendel Tales je zavrsen? da li postoji mogucnost da sa Biukovicem saradjujes i dalje za istog izdavac, to pitam stoga sto sam ko zna kojim kanalima imao u rukama kopije 1,2 i 3 dela druge epizode koju ste zajedno uradili, i mogu reci da je to sjajan strip, a takodje vidim (na DH sajtu) da nema najave nekog vaseg zajednickog projekta?
Koliko je meni poznato, s GRENDEL TALES je gotovo. Trzzisste u SAD je malo u ku*cu i nivo prodaje je takav da se izdavacci drzze samo sigurnih licenci. Iako se Eddyev i moj serijal dobro prodao te je paperback sad u drugom izdanju, raccunovodje se nisu usudile odobriti nastavak i tako postoji tek napisan scenarij za prequel od 44 strane, od kojeg vjerojatno neche biti nissta. Eddy i ja smo, inacce, napravili vechi dio X-WING: PHANTOM AFFAIR paperbacka zajedno, a mozzda chemo uskoro ponovo raditi skupa, iako o planovima radije ne bih.

- Na HiES-u sam svojevremeno nasao i informaciju da ste bili nominovani za Eiznerovu nagradu te godine?!
Bili smo nominirani za najbolju serijaliziranu priccu i izgubili od Don Rosinog zzivotopisa Baje Patka (koji je, uprkos tome, krasan strip). Eddy je zato dobio nagradu "Russ Manning" za najboljeg mladog autora.

- Kakve su sanse da sami kreirate svoj lik i ponudite ga istim izdavacu?
Nula. Vidi opasku o trzzisstu od maloccass. Ako i kreiramo nessto nasse mala je vjerojatnost da che to biti za Dark Horse (uprkos ccinjenici da tamo radi jedna od meni najdrazzih urednica, Diana Schutz).

- Sad trenutno radis na Star Wars serijalu?
Ne. Na tome sam radio prosslog ljeta, ali sad izlazi. To ne znacci da nechu ponovo raditi na tome, ako prilika iskrsne, jer je posao dobar i siguran i lijepo plachen, a ja nisam bass u poziciji odbijati poslove takvog profila.

- Ukupno je pet svesaka Tarzana s tvojim i Kordejevim potpisom objavljeno u Americi, kako je to proslo tamo i da li ce biti jos?
To je prosslo priliccno dobro kod ljudi koji su ih kupili. Na zzalost, relativno je malo ljudi kupilo te stripove jer Tarzana ccitaju joss samo oni od preko ccetrdeset. Jedini razlog zbog kojeg Dark Horse i dalje drzzi licencu jest u tome ssto se nadaju da che interes zzivnuti kad Disney na ljeto opicci seriju na TV. Tome se i ja nadam, jer che Igorovi i moji Tarzani biti u dogledno vrijeme skupljeni u knjigu pa bi im takva dodatna reklama koristila.

- Sta trenutno radite i kakvi su Vam planovi za buducnost (sledeci projekat-i)?
U principu ne volim priccati o planovima jer se imaju ruzznu tendenciju izjaloviti pa onda ispadne da sam priccao bez veze. Ako pak priccamo o nekoj projekciji za ovu godinu, ono ssto je sigurno (koliko issta sigurno mozze biti) jest da chu nastaviti crtati BOROVNICU za Modru lastu (prvi album je izassao prije otprilike mjesec i pol dana), te pisati SVEBORA I PLAMENU (s Goranom Sudzzukom) za isti ccasopis. Ako Frka (joss jedan sskolski ccasopis) ne propadne, i iduche chu sskolske godine za nih pisati SASSU (s Bobom Solanovichem), a za Zvrk chu nastaviti KOMARCA sa SStefom Bartolichem. Za dussu chu pokussati zavrssiti SF-album KIBERSSANK i za koji korak primaknuti kraju obiman album LA BETE NOIRE kojeg radim s Milanom Jovanovichem. Uredit chu joss jednu (ccetvrtu) zbirku hrvatskog SFa i pokussati zavrssiti drugu knjigu za djecu. Nastavit chu raditi scenarije za Disneyeve likove za danski Egmont (to je joss jedan projekt Star Wars tipa - zabavan i siguran), i pisati prijedloge i scenarije za Dark Horse i DC stripove, u nadi da che pokleknuti i opet kupiti nessto. Po razliccitim ladicama bolja vremena cceka bar tucet sinopsisa, a vjerojatno chu ih do ljeta napisati bar joss pola tuceta. Ako ostane vremena, volio bih malo visse crtati.
Gledam ovo ssto sam napisao i ccini mi se da moram dodati da ne navodim sve svoje aktivnosti zato da bih se hvalio ili napuhavao. Situacija je jednostavno takva da ccovjek ne smije drzzati sva svoja jaja u jednoj kossarici vech da, kako nijedan posao nije siguran, mora uvijek budno paziti na moguche nove prilike. Tek uz mnogo sreche, pojedinac se uspije uhljebiti na jednom redovitom i lovonosnom projektu. Jebeno, ali takva su pravila igre.

- Sta bi ste za kraj mogli da porucite mladim autorima?
Nadam se da chete postati stari autori i da pritom nechete zazzaliti to ssto ste postali. A do tada, proccitajte ponovo zadnji pasus prosslog odgovora i spremite se na ono ssto vas cceka. Tko prezzivi, priccat che.

5. Strip Junaci - SANDMAN

Sandman, tj. strip-junak koji se danas podrazumeva pod ovim imenom tek je treci tako nazvan lik nastao iz DC-jeve radionice. Prvi, koji je stvoren daleke 1938 godine, u takozvanim "zlatnim godima DC-ja", racionalizovanjem klasicnog mita o Sandmanu, vilenjaku koji uspavljuje decu bacajuci im pesak u oci, uspeo je samo da donese jos jednog novog maskiranog osvetika. Umesto vrecice sa magicnim praskom tu je pistolj sa gasnim kapsulama, dok gas-maska nije tu samo radi samozastite od uspavljujuceg gasa, vec i da prikrije identitet ekscentricnog milionera Veslija Dodsa. Sedamdesetih, Dzek Kirbi stvara novog Sandmana, potpuno u futuristickom duhu tog vremena. U pitanju je Dr. Dzeret Sanford koji u svemirskom brodu plovi kroz snove, izlazuci se pri tom raznim opasnostima i gotovo redovno spasavajuci decaka po imenu Dzed. Osamdesetih godina, nakon sto je serijal zapao u krizu, Kirbi odlucuje da Sanforda ukloni i zameni ga Hektorom Holom, preminulim clanom Infinity Inc-a.

1988, pozvan od strane DC-a da pise scenario za jedan klasicni strip-serijal, dotad nepoznati mladi britanski novinar i strip-scenarista Nil Gejman, generalno nenaklonjen zanru super-heroja predlaze Sandmana umesto toga, iako je prehodno procitao samo jednu Kirbijevu epizodu. U DC-ju prihvataju, ne ocekujuci previse. Uslov je jedino da to bude nesto sasvim novo. Gejmanu to, naravno, sasvim odgovara. Resen da od Sandmana napravi savrsenu masinu za pricanje prica, on se vraca originalnoj formi i tako nastaje Lord Morfej, melanholicni gospodar snova, metafora i prica, Gejmanov alter-ego u neku ruku. Ipak, tokom svoje prve godine izdavanja, SANDMAN je zapazen jedino po svojim odlicnim naslovnim stranama koje kreira Dejv Mekin, stari Gejmanov prijatelj i saradnik, sa kojim je i dospeo u DC, i napisao Black Orchid, mini-serijal koji je tek naknadno objavljen. Prvi SANDMAN-ov ciklus(u originalu nazvan “More than Rubies”, ali kasnije preimenovan u “Preludes and Nocturnes”, sto zasigurno mnogo vise odgovara) klasicna je strip-avantura, koja nam prica o Sandmanovom zarobljavanju i zatocenistu, o oslobadjanju i potrazi za izgubljenim artefaktima moci, u kojoj Gejmanu jedino uspeva da pruzi gotski izgled svom stripu a svog junaka uplete u zamrseni DC-jev univerzum super-heroja, sto se kasnije pokazuje kao sasvim izlisno. Gejman ce i sam naknadno priznati da nije uspeo “da pronadje svoj glas” sve do osme epizode SANDMAN-a, “The Sound of her Wings”, u kojoj nastupa radikalni rez u odnosu na dotadasnju pricu. Lord Morfej, nakon sto je uspeo da povrati sve svoje “igracke”, biva sad nateran na preispitivanje u otvorenom dijalogu sa svojom starijom sestrom, smrti. Sve naizgled biva razreseno i san odlazi da prati smrt na njenom poslovicnom obilasku sveta zivih. Epizoda se zavrsava vise nego idilicnom slikom Lorda Morfeja koji u ekstazi magicnim prahom obasipa golubove na Vasingon Skver Parku u Njujorku. Medjutim, da sve nije tako idilicno pokazuje vec sledeca epizoda, bajkovita prica “Tales in the Sand”, koja nudi potpuno drugaciju vizuru, otkrivajuci jedan mracni dogadjaj iz proslosti gospodara snova. Radnja kulminira mnogo kasnije, u 69 epizodi, gde se san ponovo suocava sa smrcu, ovoga puta potuno rastrgnut konfliktom svoje licnosti, funkcije i kataze kao nastupila kao posledica dugogodisnjeg zatocenistva. Ali za iskrenost i preispitivanje sada je malo kasno...

Daleko od toga da je SANDMAN jedino prica o Morfeju. Krecuci se kroz prostor i vreme, menjajuci vizuru i knjizevni izraz, prikazujuci razlicite a uvek uverljive likove, bez obzira bili oni istoriske licnosti, marginalci drustene scene ili likovi iz bajke, opasno koketirajuci sa postmodernizmom, Gejman je uspeo da kroz sedamdeset i pet, sto zasebnih, sto medjusobno spregnutih epizoda pruzi takve bisere kao sto su price u “Fables and reflections” u kojima Gejman kao da se trudi da do potpunosti iscrpi ogromne Morfejeve pripovedacke sposobnosti ili price u “World’s End”, reprezentovane u maniru Coserovih Kanterberijskih prica, gde slucajni namernici u mitskoj krcmi na kraju sveta pricaju price, ali i junaci njihovih prica takodje pocinju da pricaju svoje price, ovi opet svoje, a ispostavlja se na kraju da je sve to bila jedna velika prica.

Posle sedam godina izdavanja, ovencan brojnim nagradama i sa vise od milion prodavanih primeraka mesecno, SANDMAN je pretio da preraste u jedan od komercijalno najuspesnijih stripova, u rangu sa BATMAN-om i SUPERMAN-om. Odlucan da speci komercijalizaciju svog dela, Gejman zavrsava serijal onako kako je to oduvek i planirao. Njegova zelja da niko posle njega ne nastavi strip pravi je sok za izdavaca, ali u DC-ju na kraju ipak popustaju. 1996 objavljena je poslednja epizoda SANDMAN-a.

SANdMAN

6. VESTI IZ SVETA

-LE GRAND PRIX DE LA VILLE D'ANGOULEME
(GRAND PRIH GRADA ANGOULEME)
Nagrada grada Angouleme, mojom nespretnoscu (izvinjenje!), nije objavljena u STRIP VESTI-ma. Zurba da vam sto pre javim laureate festivala i zadovoljstvo sto sam to brzo uradio su krivci ovog propusta. No cinjenica da se nagrada grada Angouleme dodeljivala dva dana kasnije (31.01) mozda me donekle opravdava.

Ovogodisnji nosioc nagrade grada u kom se festival odigravao je
ROBERT CRUMB, pedesetpetogodisnji Americki undergraund strip autor. Kreator legendarnog Macka Frica (Fritz the cat), Gospodina Prirodnog (Mr Natural), i mnogih drugih stripova jedinsvenog autorskog izraza. Koji su, nazalost, vrlo malo objavljivani kod nas.
Uz to da dodamo da je proslogodisnji nosioc ove prestizne nagrade bio Francois Boucq.

Ove godine je, obzirom da je kraj drugog milenijuma nove ere, dodeljen i MILENIJUMSKI GRAND PRIX GRADA ANGOULEME. Ovu, vise nego laskavu, titulu je poneo niko drugi do
ALBERT UDERZO, Francuski strip autor (rodjen u Italiji, Fisme, 1927.godine) naj poznatiji po ASTERIX-u kojeg je radio zajedno sa pokojnim Rene Gosinijem, UMPAH PAH-u (takodje je scenarista bio Rene Gosini), Tangi i Laverdir-u (scenario Jean Marc Charlier), i mnogim drugim stripovima za koje necu da tvrdim da kod nas nisu objavljivani jer mi godine ne dozvoljavaju to. Zanimljiva je cinjenica da je istovremeno radio dva stilski razlicita stripa, Asteriksa i Tangija i Laverdira (ovaj tekst me je vratio dosta godina unazad kada sam "gutao" ovaj vec, kod nas, zaboravljeni strip). Da je Asterix prevagnuo to je svima poznato. Tako da je ove godine Uderzo doziveo uz prvu filmsku verziju Asteriksa i "Milenijumsku" strip nagradu.

Ovog puta Vam ne mogu reci proslog dobitnika ove nagrade, jer zvanicno 999.godine strip i nije postojao, ali se nadam da ce Vam STRIP VESTI sledecu dodelu ove prestizne nagrade na vreme objaviti, tacno 31.02.2999.godine, Do citanja!!!

- STRIPOVI NA CD-u
U proslom boju strip vesti je objavljena lista CD-a posvecenih stripu. Miki Rsumovic nam je skrenuo paznju da smo propustili jedno izdanje Voyager-a.

To je Comic book Confidential baziran na istoimenom filmu Ron Mann-a. Na izdanju se pored filma nalaze i biografije svih autora koji se pojavljuju i pominju na filmu, te oko 120 strana stripova.

8.Comic book Confidential
http://www.voyagerco.com

Miki Rsumovic

p.s. Slobodno se javite ako znate za jos neki propusten naslov, da bi lista bila sto kompletnija.

7. LINKOVI

Serbiancafe
http://www.serbiancafe.com
http://151.196.223.229/forums/topics/str1.shtml

(ponavljam ovu adresu iz dva razloga, jedno vreme nisu radile diskusije, pa ni ona vezana za strip, i drugo da bi vam dao i ovu drugu adresu preko koje odmah dolazite pravo na diskusiju, preporucujem ovu drugu adresu jer se meni cesto desavalo da me sa home page-a ne prebaci na diskusiju, ako vec budete koristili prvu adresu, onda na diskusije predjite sa linka uz napomenu da su diskusije ponovo proradile (oznaceno malim zutim smile-om)

p.s. Obavestavajte me kada izvrsite neku promenu na sajtu da o tome obavestim i ostale korisnike STRIP VESTI. Vase prezentacije treba da zive, da se menjaju, da iskoriste sve mogucnosti interneta. Prezentacija koja je postavljena "samo da bi bila na net-u" je kao takva u samom startu losa, koliko god bila dobro uradjena, ona ne sluzi svrsi, a svrha je da je ljudi sto cesce i sto vise posecuju, da svaki put na njoj nadju nesto novo sto ce ih privuci da je ponovo posete. No o tome cu za sledeci broj pripremiti poseban clanak sa savetima kako to da se postigne.

Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu.

Zlatko Milenkovic