|
400
16.02.2007.
GODINA IX |
prošli broj - arhiva - sledeći broj
SADRŽAJ
-
- BORDO U BEOGRADU - piše: Rastko Ćirić
- STIPOHOLIK #1 - Strip vesti
-
- SYSTEMOVA NOVA IZDANJA - press: System Comics
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
- STRIP: MONTENEGRINI - autor: Simon Vučković
-
-
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani, u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za strip je na sledećoj adresi: www.zmcomics.co.yu i stripvesti.50webs.com.
|
|
Kasnimo... IZVINJAVAM SE, svima koji su čekali novi broj juče a nisu ga dobili, i pogotovo se izvinjavam što par informacija ("Beli put" i "Bordo") nisu do vas stigle pravovremeno...
Jedino što mogu obećati je da ću se truditi da takve situacije ubuduće izbegnem koliko god bude moguće...:) Verujte, niti volim da se izvinjavam, niti mi odgovara da i subotu prepodne pomeram druge obaveze da bi SVesti stigle do vas. Dakle, trudite se da šaljete priloge/vesti što ranije, da mi ostavite dovoljno vremena da ih plasiram, i čekajte Strip vesti i dalje petkom...:)
Vreme je da rubriku "Internet strip" obogatim sa linkovima vaših blogova (kojih je sada već popriličan broj) kao i ličnim "autorskim" stranicama. Što će reći, javite mi adrese vaših blogova i sajtova, pa da to što je pre moguće nađe svoje mesto u SVestima!!!
Naravno, dobro bi došao i još koji strip kaiš!!! Miša Koste neće biti još mnogo, a nema mnogo ni Teekwan-a pa će trebati novih materijala!!!
Da, jeste li primetili da je ovo neki mali jubilej? 400ti broj!!! Nije to mala stvar, a solidno danas i izgledamo, sa ovom količinom priloga. Vidite da se može...:)
S poštovanjem,
Zlatko Milenković
povratak na sadržaj |
|
1. TRIBINI POSVEĆENOJ FRANCUSKOM STRIPU |
Press:
Beli put |
Poštovani,
Izdavačka kuća Beli Put Vas poziva da prisustvujete TRIBINI POSVEĆENOJ FRANCUSKOM STRIPU, koja će biti održana u petak, 16. februara u Francuskom kulturnom centru u Beogradu, Knez Mihajlova 31 sa početkom od 18 časova . Na tribini će učestvovati glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće Beli Put Milan Vuletić, urednik Boban Knežević kao i specijalni gosti.
Najavljujemo zanimljivu diskusiju i, specijalni popust od 25% na najnoviji strip u biblioteci Integrali - „ Tamo gde pogled ne dopire“, koji će se u narednih 15 dana ekskluzivno prodavati u knjižari IPS Akademija u Knez Mihajlovoj ulici.
Vaš, Beli Put
povratak na sadržaj |
|
Piše:
Rastko Ćirić |
Dodjite na promociju druge knjige iz edicije Signum i naseg prvog udzbenika za animaciju - SKOLA CRTANOG FILMA Borivoja Dovnikovica u izdanju Fakulteta primenjenih umetnosti i Filmskog centra Srbije.
Promocija ce se odrzati u petak, 16. februara 2007. u 12 sati, u Svecanoj sali Univerziteta umetnosti u Beogradu, Kosancicev venac 29 (I sprat) uz prisustvo autora.
Osim toga, bice promovisana i velika monografija Borivoja Dovnikovica 'B KAO BORDO' u izdanju SKD Prosvjeta iz Zagreba.
O knjigama govore: Rade Dragojevic, urednik Prosvjete Ranko Munitic, fimski kriticar Rastko Ciric, urednik edicije Signum, i Borivoj Dovnikovic.
povratak na sadržaj |
|
Strip vesti
|
Slovenačko društvo ljubitelja stripova Stripoholik predstavlja vam 1. broj društvenog strip fanzina Stripoholik.
Fanzin če biti predstavljen na 2. strip bazaru u Ljubljani, gdje če se moći besplatno dobiti primjerak u papirnatom obliku.
Za sve ostale je strip fanzin ovdje u elektronskom formatu (trebat če vam Acrobat Reader):
www.stripovi.com/fanzin_st_1.pdf
povratak na sadržaj |
4. ŠKOLAN FORD broj 2: "IGRA ŽMURKE" |
Piše:
Predrag Ikonić |
Na vrijeme kako je i najavljeno pojavio se i drugi broj strip serijala "Školan Ford" scenariste Nenada Suzića i crtača Milorada Vicanovića Maze iz Laktaša. Epizoda nosi naslov "Igra žmurke" i prati dešavanja dvojice prijatelja osnovaca Luke i Forda koji na vrlo zanimljiv način savlađuju školske, a i životne probleme. Redovni pratioci u njihovim avanturama su direktor Diogen, nastavnica Mila Brusić i mafijaši svih profila. Evo šta piše na unutrašnjim stranama stripa:
"Školan Ford - strip za djecu i mlade je uz predložene korekcije, korisno štivo za učenike, jer promoviše pozitivne vrijednosti, učenje i motiviše učenike za školski život i rad, donosi im radost i dobro raspoloženje. Strip će pomoći učenicima u razrješavanju konfliktnih situacija i kao takav ima pedagošku vrijednost. Strip se može koristiti kao dječija i omladinska literatura u kategoriji stripa za djecu i mlade." , Republički pedagoški zavod.
Na unutrašnjim stranama pored obavještenja o nagradnoj igri za pretplatnike piše i ovo:
POSTANITE DISTRIBUTER "ŠKOLAN FORDA" I ZARADITE 0,5 KM PO PRIMJERKU. TEL: 00387 51 307 821
Za sada se ovaj strip distribuira po školama u Republici Srpskoj, a za sve koji bi voljeli da ga imaju evo i adrese izdavača:
XBS
Izdavačka kuća SUZIĆ
"BOOKS AND SOUNDS" d.o.o.
Novice Cerovića bb, Banja Luka
Tel/fax +387 51 307 821
E-mail: xbs@blic.net
povratak na sadržaj |
5. SYSTEMOVA NOVA IZDANJA |
press:
System Comics |
Od 15. februara narednih pet meseci svakog petnaestog u mesecu, potražite na kioscima (i u striparnici OMEN) crno-bele sveske sa Hellboyevim avanturama. Ovog puta jedna sveska - cela priča, samim tim i povećan broj strana ali cena nepromenjena! Dakle, samo 100 dinara!!!
Podsećamo da smo do sada objavili tri Ken Parkera specijala, kao i dva Dilan Dog Giganta. Najavljujemo i da u martu izlazi četvrti, poslednji specijal Ken Parkera, kao i treći broj DD Giganta.
U knjzari OMEN Obilićev venac 16 (u dnu stepenica kod garaže) na ova, kao i sva ostala izdanja System Comicsa, dajemo 10% popusta.
povratak na sadržaj |
6. MALA I VELIKA ISTORIJA |
Piše:
Aleksandar Manić |
Mladi francuski prevodilac Valentin Kozlov privodi kraju svoju istragu u Rusiji i pronalazi zašto je njegov pokojni otac pobegao na Zapad pod lažnim imenom. Istovremeno, on saznaje i zašto ga ruska mafija progoni i pokušava da ubije od trenutka kada je počeo da se zanima za arhive iz vremena NKVDa. Treći i poslednji album mini serijala "Zmija pod ledom" (Dipi) poznatog francuskog scenariste Franka Žirua i srpskog crtača Milana Jovanovića, zaokružuje ličnu dramu jedne porodice kroz preobražaje ruskog društva. Pišući scenario sa društvenim, istorijskim i političkim sadržajem kao pozadinom, i ljudskom dramom kao vodećim elementom, Žiru je pokazao da akcioni strip može da ima visoki stepen suvislosti.
"Sudbina Kozlov-Jakovljeva, mnogo je važnija nego istorija ruskog naroda, ali one se neprekidno prepliću. Peripetije velike Istorije – osvajanje Severnog pola, zavera 'belih bluza', gulag, Staljinova smrt – neprekidno utiču na život Valentinovog oca – objašnjava scenarista. Istovremeno, Žiruova upotreba istorijskih dokumenata ostaje skoro nevidljiva u okviru zapleta. "Velika mana mnogih 'istorijskih' stripova jeste okovanost autora dokumentacijom, kao i njihova želja da prikažu svoju erudiciju. Zato su im albumi, vrlo često, teški i didaktički – nastavlja Frank Žiru – ja se trudim da pročitam i svarim dokumentaciju, a potom je višem ne dodirujem tokom pisanja scenarija. Mislim da 'nevidljivost' dokumentacije manje dugujem mom bivšem pozivu istoričara, a više veštini stečenoj tokom pisanja scenarija za 75 albuma."
Crtež Milana Jovanovića u prvom albumu bio je malo nesiguran. Medjutim, već u drugom nastavku, grafizam se osnažio i ujednačio. "Izuzetan tehnički nivo je najveći Milanov kvalitet. Kada gledamo njegove dekore, zgrade, vozila, trenutno smo prebačeni u svet koji on crta – kaže Žiru o radu svog mladog saradnika – takodje, on čini da se protagonisti kreću tačno i efikasno, i poseduje odličan osećaj za kompoziciju." Milanov crtež u trećem nastavku je i dalje realistički i klasičan, ali sigurniji nego u prva dva albuma. Dekori su nacrtani tačno, likovi imaju dobre proporcije, a kadriranje je uradjeno kvalitetno, mada i dalje ostaje vrlo klasično. "Osnovni zahtev bio je realističan i dokumentovan strip. Kako to sprovesti, bilo mi je ostavljeno na volju. Krajnji izgled je posledica mojih sposobnosti i ograničenja. Ja sam klasičan tip, pa su mi i stripovi takvi – objašnjava Milan Jovanović.
Uprkos svim kvalitetima, treći i zaključni album političkog trilera "Zmija pod ledom" ima vidne slabosti u pripovedačkoj tehnici. Obaveza Žirua da poveže sve dogadjajne linije i karaktere, odvela ga je ka upotrebi mnoštva veštačkih sredstava. Previše analepsi, previše direktnih pitanja, previše megreovskih dedukcija i dugačkih izlaganja, narušavaju ritam pripovesti. Istovremeno, radi uspešnog i srećnog kraja, Žiru je ušao u niz stereotipa akcionog i kriminalističkog žanra. Serijal je u poslednjem nastavku izgubio efikasnost i prirodnost koja ga je krasila u prethodnim albumima. Verovatni krivac je brzina i preveliki broj scenarija koje Frank Žiru piše tokom godine. "Zmija pod ledom" očigledno nije dobila zasluženu pažnju, te će serijal biti zapamćen kao prijatan, ali ne i kao vrhunski politički triler.
povratak na sadržaj |
|
Piše:
V. Fumeti |
- Uz novi strip album Baneta Kerca -
Početkom 1980. Banetu Kercu i Tozi Obradoviću je na sreću palo na pamet (pazi na igru reči!) da stvore komički vestern Bili The Pljuc za potrebe Stripoteke. Sem njih dvojice, scenarije za strip su docnije pisala i dva Dušana - Vukojev i Dimitrov, a ako se dosetimo da je blizu četrdesetak tabli nastalo za šest narednih godina, videćemo da Kerac i Gang Of Four nisu bili preopterećeni. U ondašnjoj svakonedeljnoj produkciji novih brojeva Stripoteke, gde se bolji strip smenjivao s još boljim, i gde su Biliju društvo pravili, između drugih, Taličnjak, Kokobilović, ali i Jagurida i Crvenooki (ističem samo komičke vesterne), Kerčev antiheroj se ipak izdvojio i nametnuo ležernošću u rasturanju žanrovskih stereotipova, ali i humorom, kako na planu teksta, tako i samim crtežom u kojem su čitaoci naviknuti na realistički grafizam Kobre i Kate, mogli da vide i drugo lice neo-garđanina.
Sada je u okviru jednog albuma standardnih performansi sakupljen sav Bili The Pljuc, što će reći da se našlo mesta i za 13 kaiševa, kao i za tri sasvim nove table koje je posle dvadeset godina Bane morao da (do)nacrta. Pošto je u rodnom listu Bili bio crnobeo, Kerac ga je iskolorisao, a dijaloge tu i tamo i ovamo modernizovao i osavremenio – stvarajući jedno od najlepših stripskih izdanja u 2006. Zaista zgodan gest da se u Marketprintu obeleži 1000. broj Stripoteke.
Mada je Bili The Pljuc nastajao na mahove i u pauzama zahtevnijih Kerčevih autorskih angažmana, čak kao neka vrsta odmora i oduška, taj komički vesternski strip pokazuje izuzetnu poetičku jedinstvenost – bilo da table nastaju iz viceva i anegdota ili kao varijacije na jednu zadatu situaciju. Kombinujući komiku te situacije sa komikom likova, Kerac znanim jezičkim majstorstvom (upotreba žargona pre svega, kao i replikama na popkulturne obrasce i male-velike mitove) postiže kontinuirane humorne efekte, usput uključujući u epizode replike na druge stripove, filmove i hevi muziku, redakcijske situacije, pa čak i privatne džidže-džadže. I kada na jednoj sličici odaje omaž Arturu Del Kastilu, a u drugoj mu u kadar uleće Poručnik Bluberi zbog radi žira; i kada se Bili sukobi s Paukom ili u cik zore mimoiđe u pustom Front-stritu svog tvorca Baneta, ovaj, to jest Kerac, snagom komičke invencije uspeva da iz table u tablu gradi zgodan i plemenit humor, to jest da na čitaočevo lice navlači osmeh za osmehom.
Posebnu vrednost albuma daju dodaci - Kerčev autopoetički tekst o istoriji stripa, ilustrovani deo u kojem se humorom objašnjava nastanak komike, konačno tekst o Žak Dimi alias Marijaku, bez čijih stipova koje je Kerac susreo kao desetogodišnjak, novosadski majstor nikada i ne bi radio to što je crtao i pisao.
Ukratko, s kamenojedcem ili bez njega: čupavo i nezaboravno dobro!
Objavljeno u 25. broju Bestselera, 9. februara 2007.godine
povratak na sadržaj |
|
Piše:
Slobodan Ivkov |
SRPSKI STRIP U 2006. GODINI
1. Žika Bogdanović: "Čardak ni na nebu ni na Zemlji", I. P. "Ateneum" i "Informatika" a. d., Beograd
2. Ranko Munitić: "Deveta umetnost, strip", Fakultet primenjenih umetnosti i TK "Mont Image", Beograd
3. Izdavač "Beli put", Beograd
4. Zoran Janjetov i Alehandro Hodorovski: "Tehnoočevi", epizoda 1: "Početak", "System Comics", Beograd
5. Leskovački aktivisti
6. Časopis "Politikin zabavnik", "Politika magazini" d. o. o., Beograd
7. Zlatko Milenković: "Strip vesti", Novi Sad
8. Nikola Navojev: "Tarcaneta" (1936.), "Stella" d. o. o., Beograd
9. Izdavač "Marketprint", Novi Sad
10. Dejan Nenadov: "El Azar", U.P.P.S., Novi Sad
Ova sezona se umnogome razlikuje od prethodnih petnaest u kojima sam za NIN kreirao svoju godišnju listu najvažnijih događaja u stripu.
Prvo, broj i obim novih tekstova o stripu na Internetu i u štampi se više puta povećao, otvorili su se novi prostori po časopisima (na primer, u svakom broju petnaestodnevnog časopisa "Bestseler" Vasa Pavković ima stalnu rubriku o stripu), a pojavile su se i dve kapitalne knjige. Jedna od njih, u vrhu liste navedena Munitićeva, već je postala zvanični pomoćni udžbenik na Fakultetu primenjenih umetnosti, a druga, "Čardak..." sa podnaslovom "rađanje i život beogradskog stripa 1934 - 1941." Žike Bogdanovića, takođe utemeljivača srpske stripske teorije stripa pre tri decenije, to će, s obzirom na studioznost pristupa, sistematičnost obrade teme i metodičnost izlaganja materije, takođe neminovno morati da postane.
Drugo, i u najgorim vremenima godišnje je objavljivan poneki novi stripski album srpskih stripara sa njihovim kompletnim premijernim stripom. Ove godine nije izašao nijedan. Strip iz albuma Lazara Sredanovića "Dikan: Plava špilja" već je objavljen u "Politikinom zabavniku", Kerčevu "Ket Klou" smo takođe kompletnu već videli, a najvećim delom i "Bilija Pljuca". Za slučaj da sam eventualno nešto prevideo, ovo svoje zapažanje sam cirkularnim imejlom proverio i kod nekoliko kolega, ali se ispostavilo da je ovo, nažalost, ipak tačna konstatacija. Sećam se nekih, u svakom smislu, a najpre u pogledu politike ili ekonomije očajnih godina u Srbiji, ali i tada je bilo 4-5, ponekad i 8 novih albuma domaćih autora. U jednoj od sezona na prelazu dva veka, na primer, gledam svoje stare beleške, čak 2 albuma Bojana Redžića, pa po jedan Bojana Kovačevića, Željka Paheka, Alekse Gajića... Istina, beogradski izdavač "Luksor" je opet, posle više godina pauze, pokrenuo svoju stripsku produkciju: dve serije svesaka pod naslovima "Faktor 4" i "Divlja magija". To jeste akcioni kič, ali autori to u svojoj pisanoj prolegomeni ("Faktor 4", sveska br. 1, str. 2), ne samo da ne spore već i ističu kao stvaralački kredo. No, to je istovremeno i, mada stereotipna, prilično korektno nacrtana, sjajno odštampana stripska konfekcija, periodična osnova kakva nam je nedostajala i iz kakve posle par godina rada i evolucije može da se izrodi i neko, u međunarodnim relacijama veliko čudo. Nova imena smo već sreli u prvim epizodama i nesumnjivo se radi o velikim talentima.
Treće, obim prevedenih antologijskih stripova, objavljenih i štampanih na potpuno identičnom, a ponekad i višem nivou nego u inostranstvu, nikada nije bio veći. Tu se ističu četiri izdavača.
Prednjači "Beli put" Milana Vuletića - Vuleta i urednika Bobana Kneževića. Knežević je ujedno i, što je u vizuelnom transponovanju komplikovanih stranih stripova nove generacije isto tako važno, kompetentan grafički dizajner. Ne znamo šta pre da izdvojimo iz njihove ogromne produkcije koja se meri hiljadama objavljenih stranica i desetinama naslova: da li antologijske "Nadzirače", najobimnije (446 str.) i vizuelno najkomplikovanije za prevođenje stripsko delo koje se u punom koloru ikada u pojavilo u sedmodecenijskoj istoriji srpskog stripa, nesumnjivo prevodilački izdavački poduhvat godine, da li trotomni "Grad greha" (600 str.) Frenka Milera koji smo nedavno videli i kao film, ili stripsku knjigu "V kao Vendeta", takođe i u bioskopima predstavljenu 2006. Nažalost, ni ove godine tu nema nijednog srpskog stripara ili naslova.
Drugi je "System Comics" Zorana Moroa, Igora Markovića i Milana Rusalića koji je takođe na visokom, gotovo savršenom produkcionom nivou predstavio vrhunske strane stripove ("Kalvin i Hobs: Naučni progres kaže BOINK!", "Ken Parker", "Dilan Dog", "Helboj"...), ali se tu ipak nekako našlo mesta i za jednog domaćeg stripara. Prvi put smo videli "Tehnoočeve" (ili "Tehnopape", 1. epizoda: "Početak") Zorana Janjetova (scenario: Alehandro Hodorovski) koji su premijerno predstavljeni pre nekoliko godina kod francuskog izdavača, a do danas prevedeni na petnaestak svetskih jezika.
Treći je "Politika", odnosno njen časopis "Politikin zabavnik" koji je nedavno od nadležnih dobio priznanje kao jedan od retkih autentičnih domaćih brendova za koje se zna i u svetu, a koji je pod rukovodstvom urednika Zefirina Grasija samo tokom 2006. objavio oko 1500 stranica prevedenih stripova. U tom moru se nekako ipak našao i jedan domaći strip, "Maks Debris" crtača Tonija Radeva iz Niša i dvojice scenarista: poznatog srpskog filmskog reditelja i pisca Đorđa Milosavljevića, čiji stripski scenariji su se ove godine realizovali i u Francuskoj, i Marka Stojanovića iz Leskovca.
Četvrti je "Marketprint", koji je, pored redovnog mesečnog izdavanja 12 mesečnih brojeva časopisa "Stripoteka" i više prevedenih albuma, objavio i 18. tom "Princa Valijanta".
Elektronski časopis "Strip vesti" koji se besplatno emituje svake nedelje na preko 1000 adresa širom sveta, 2006. godine je redizajniran, tako da sada poseduje i ilustracije, pa mu, koliko znamo, nema pandana nigde u inostranstvu, a sajt je jedan od najposećenijih. Samo ove sezone objavio je preko 250 tekstova vezanih za strip.
Prvi put posle sedam decenija od nastanka, ponovo je u privatnom izdanju vodećeg srpskog istoričara stripa Zdravka Zupana, i to kao kompletan foto-reprint iz onovremene originalne štampe pošto su originali odavno izgubljeni, objavljena "Tarcaneta" iz 1936. godine, jedan od najranijih srpskih stripova, nastao pod velikim uticajem Rejmondovog "DŽima iz džungle" i "Tarzana". U vreme kada autori u gotovo svim evropskim zemljama nisu ni pomišljali na mogućnost da objave erotski strip, a u mnogim državama nisu ni znali za ovaj medij, ovde je tako nešto bilo manje-više uobičajena stvar i necenzurisana pojava.
Novoosnovano Udruženje za promociju i produkciju stripa započelo je i izdavaštvo. Posle 18 godina reprintovan je mnogonagrađivani strip album "El Azar" srpskog stripara Dejana Nenadova koji danas živi u Holandiji, a čiji album je još 1988. premijerno publikovan u Hrvatskoj.
U Leskovcu već godinama deluje mala grupa zaljubljenika koji, na čelu sa Sašom i Markom Stojanovićem, potpuno nesrazmerno veličini grada, otvaraju ogroman prostor za strip. Pored dva tematska broja o stripu sjajnog lokalnog časopisa za kulturu "Think Tank" glavnog urednika Saše Stojanovića u kojima je objavljeno oko 50 tekstova o stripu i nešto manje samih stripova, tamo postoji škola stripa, a održan je i već osmi po redu festival ("8. Balkanska smotra mladih strip autora"). Spiritus movens smotre, a i urednik niškog stripskog časopisa "Strip presing", Leskovčanin Marko Stojanović, takođe je proglašen i stripskim scenaristom godine na 4. Salonu stripa u beogradskom SKC-u, festivalu koji je konačno dobio i svoj štampani katalog. Pored navedenih smotri, veoma važan je i pančevački festival "Grrrr!" koji od prvog održavanja ima katalog, kao i festival u Šapcu koji, ako sam dobro razumeo, kao katalog ima časopis "Eon".
U dnevnoj štampi je u 2006. izlazilo nekoliko svakodnevnih stripova srpskih stripara, a samo u dnevnom listu "Blic" istovremneo dva dnevna kaiša: "Blic strip!" Marka Somborca i "Đuđa i Muđa" Vladimira Stankovskog.
Da ne dužim, i ove godine u svojoj privatnoj hronici, odnosno dokumentaciji kao građu imam ogroman broj (oko 230) zabeleženih i nesređenih ovdašnjih ovosezonskih štampanih izdanja, izložbi, različitih događaja i koječega još oko stripa, ali koga to još interesuje?! Osim toga, prilike oko nas su takve da nam svima sluđujuća borba za goli opstanak oduzima gotovo svo raspoloživo vreme, a pisanje o stripu je sve zaludniji, neisplativiji, nevažniji i besmisleniji posao. Samo, ko može da nam ga zabrani, majke mu ga spalimo?!
(ovo je proširena i "Strip vestima" prilagođena verzija teksta "Godina teorije", prvobitno objavljenog u rubrici Kultura / NIN-ovi kritičari biraju 10 najboljih, str. 43 nedeljnog časopisa "NIN" br. 2923 od 4. januara 2007. godine; izdavač "NIN d. o. o.", Beograd)
povratak na sadržaj |
|
Piše:
Franc |
POETIKA SKLADIŠTENJA
Autor (crtež i scenarij): Marc-Antoine Mathieu
Izdavač: Le Louvres, muzej; Futuropolis
Svojim poslednjim radom Mark Antoan Matje je pokazao da dosledno radi na izgradnji vlastitog stripovnog univerzuma. To što je angažovan od strane muzeja Luvra da da likovni izraz jednoj (post)modernističkoj poetici skladištenja, potpuno je u dosluhu s njegovim dosadašnjim ostvarenjima, s tim što otvara i nove mogućnosti tumačenja njegovog dela. Iako je ideja vodilja ta, da se vreme prikaže kao tvorački princip, princip preobrazbe, utisak koji ovo delo ostavlja na čitalaštvo pomera unapred zadate recepcijske okvire. Stripovno ostvarenje, aleksandrijski sindrom i njegovo značenje kreću se šire i dalje od te polazne misli.
Poetika skladištenja je obrnuto proporcionalna poetici zaborava. Ukoliko je od svih božanstava bog vremena oličenje ništavila, jer sve briše, što je ikad bilo i što ikad biće, bog pamćenja nije manje koban po ljudski um: "nema kraja pisanju knjiga, i umnožavanje znanja umnožava muku", tako, u Starom zavetu, tvrdi Propovednik. Što dublje prodiremo u muzej, to se ovaj više grana. Poput stripa "Portet", i u ovome Matje tera do kraja ideju beskrajne kompleksifikacije. Usložnjavanje materije se pretvara u nesvodiv konglomerat podataka, čija se bezmernost (kao da je reč o grotesknoj metafori beskonačnosti brojki), ne daje svesti, ne daje registrovati. U oba stripa junaci, registrujući, stare, te umiru (prvi svršivši zadatak, drugi ne, jer se njemu materija i dalje opire: nesvodiva je). Niz poglavlja jesu niz ilustracija uzaludnosti poetike skladištenja: jer pamćenje, pored toga što vara (najbolje od upamćenog, poznato je, se pretače u slike koje čine materiju sanja – građu za umetička dela), ono je i recepcijski nemoćno pred količinom nagomilanog. Tako se "Muzej" vraća na poznate Pesojine ili Sekulićeve misli o žilavoj borbi za pamćenje među živima, još žešćoj među mrtvima (misao o pročišćavanju, o davanju kvintiscencije sebe i svoga duha): za sto, za dvesto, za pet stotine ili hiljadu godina, ako od pesnika preživi i jedna pesma, borba, valjda, neće biti zaludna. No na kraju, vreme izbriše sve, pa i to (H. G. Vels, "Vremeplov"). Oba lica tog božanstva (i ono pamćenja i ono zaborava), zlokobna su po nas. Zato Hovard, na tragu klasika, smatra da postoji samo čas sadašnji, i da je istinska ostvarenost bića u trenutku sadašnjem ekvivalent večnom vekovanju, tj oslobađanju od vremenske kontingencije (koje je pamćenje i zaborav pamćenja ujedno). Stoga je ideja vremena kao velikog tvorca zanimljiva, no samo ukoliko se drži pri svesti da to isto vreme razgradi izgrađeno, rastvori stvoreno, rastopi sve što je brižljivo stapano ("Knjiga Propovednikova", Stari zavet; poema "Misao", Njegoš).
Mark Antoan Matje je majstor naracije. Njegove su priče kratke, zbijene, efektne. Svako poglavlje se čita kao zasebna celina: zajedničku nit priča o muzeju tvori katalogizacijski rad registratora. Metafizičke aporije su propraćene vizuelnim i perspektivnim oneobičavanjem uglova posmatranja svojstvenim crtačevom radu odranije. Prelom table, međutim, odgovara potrebi likovnog uobličavanja velikih muzejkih slika, tako da tehnički trenutak utiče na pripovedni plan unevši i čitalačke novine, kao što je klapna, u jednoj od središnjih priča (inače motivski srodnoj "Portretu"). Matjeov crtež je uglačan, doteran, besprekoran, mada on nije crtač čiste linije: to je majstor crnih masa, vešt u isticanju prostornih i vremenskih paradoksa. Njegov raspored ljudskih figura, u kvadratima i na tablama, uvek ide na štetu njihovog vladanja prostorom, a u korist predmeta, odaja, prostora kroz koje se kreću, i koji vladaju njima. Kafikijanska bezizlaznost, to je realija bića zatočenog u vremenu, sputanog u prostoru, koje još jedino može da peva o tom zatočenju. Sve su to klasična pitanja, klasična polazišta kojima je Matje dao novije oblike, novija ishodišta, u mediju kroz koji se kreće sigurnom rukom zrelog tvorca. Iz tih razloga svaka njegova knjiga predstavlja čitalačku nasladu višeg reda.
povratak na sadržaj |
|
Uređuje:
Marko Ajdarić |
Rajko Milošević Gera -
Scalped može da stigne mnogo dalje od 'fandom-a', kaže Newsarama... (neka tako i bude...)
forum.newsarama.com/showthread.php?t=101128
Goran Parlov -
Punisher Presents: Barracuda Max 1 već je u prodaju
www.forbidden-planet.co.uk/acatalog/Punisher...
Aleksandar Zograf, inteviju -
Mada nema mnogo sreće sa recenzijama za svoj Regards from Serbia (ima ih puno, ali smatram da su slabe ili mnogo kratke, osim one koju smo već linkovali od Mike Rhode-a), Aleksandar Zograf dobio je priliku da 'razgovara' o svom radu u lepom i dugačkom intevjuu u eletronskom časopisu The High Hat.
www.thehighhat.com/Marginalia/008/lanier_zograf.html
Goran Sudžuka: 3 novosti
4 strane od Y The Last Man 54
www.popcultureshock.com/y-the-last-man-54-preview/41006/
Posle 3 godine, Sudžuka ima novosti na svojoj ličnoj stranici
www.goransudzuka.net/ i
otvorijo je i svoj blog
dzukalog.blogspot.com/
Stjepan Šejić u Dynamite -
Već su se pojavili 'previews' od New Battlestar Galactica: Zarek broj 3 i broj 4, u kojima Stjepan Šejić crta naslovnice u saradju sa Adriano Batista (iz Brazila)!!
Stjepan Šejić za tvoj komputer -
Wallpaper verzija naslovnice od Army of Darkness 10, koju su uradili Stjepan Šejić i Pablo Marcos već moze da se vidite, u 3 formata: 1280 x 960 - 1024 x 768 - 800 x 600 .
Bilal u Fancuskoj -
Ranije objavljena vest na francuskom, moze da se pročita sada i na engelskom na blogu Forbidden Planet-a, najbolje news strane o stripu u Engleskoj
forbiddenplanet.co.uk/blog/?p=2838
4ti album od Sommeil du Monstre (nastanak od Rendez-vous à Paris) se zove 'Quatre?' i izlazi u martu
bd.casterman.com/isbn/978-2-203-35344-2
Adi Granov u Asturias -
Granov će biti gost u Jornadas de Aviles.
dreamers.com/jornadasaviles/j12/guests12.htm
Kada Morvan pise reality show... -
To nije blesavo!
www.dargaud.com/front/albums/album.aspx?id=3165
Alix, u divnom izdanju od Centre Belge de la Bande Dessinée
www.auracan.com/Collectors/collector.php?article=27
Chet Baker, novi album Igort-a
www.bdnet.com/0826596070254/alb.htm
Frank Miller -
46 slike iz filma '300'
www.comicscontinuum.com/stories/0702/07/index.htm
Jedna od najlepših vesti -
95 umetnika su dali originale da se prodaju kao pomoć za ljude koji nemaju kuće u Francuskoj. Ilustrovao sam sa crtežima koje su uradili Enki Bilal i Leo (iz Brazila).
neorama2.blogspot.com/2007/02/vente-aux-enchres-au-bnfice-du-dal.html
povratak na sadržaj |
|
Piše:
Darko Macan |
... ...a možda i slatqo.
To ja samo zbog rime, iaqo se mnoštvo slatkih stvari dogodilo proteqloga tjedna. Na primjerrr ...
» liQ i djelo « Izašao je Q ! Jest da se rastegao (broj 12 se pojavio prije, ajoj, pet i pol mjeseci), ali sad je tu. Ne stavljamo drašqalice od pred neqog vremena jerbo je to samo dodatan stres na već pretjerano zaposlenu liqovnu obliqovateljicu, ali unutra ćete naći stripove u Jamerici obitavujućeg Izraelca Korena Shadmija, Kanađanina Bernieja Mireaulta, Filipinca Gerrya Alanguilana, Splićanina Branka Ricova i Damira Ercegovića, nastavaq mojih povijesnih pasica (povijesnost je u tematici, ne u značaju), te kratak strip "misterioznog" Toze i mene, kao i standardne Kljunove Roberta "Hitcha" Solanovića i mene ("Alfa"). I Chris Warea. I još nešto što sam zaboravio, ako jesam ( Jesam, jesam, zaboravijo sam Flika! Mora da imam "Amneziju"...:). Dobar je to broj, najbolji, qao i svi do sada, a do sljedećeg valjda nećemo toliqo čeqati. Evo još jednom naslovnice toliqo potrebne za identifikaciju drage nam tisqovine na pretrpanim qioscima našim svagdašnjim:
(Sliku videti na qstrip blogu)
A kako bismo se makar malqice poqrili za qašnjenje, objavili smo i prvi od Q -ovih specijalnih brojeva, album na 56 stranice sa zaštićenom cijenom od svega 23 kune. Jest, radili smo albume i prije, ali to su bile biblioteqa Q ("Strašan vic", "Ekstremni sportovi", "Kako čitati strip") i D ("Borovnica"), a ova nova serija nije posebna samo po svojoj zaštićenoj cijeni već i po tome što će na "američkom formatu" i kvalitetnoj opremi favorizirati domaće autore, jer za njih, paradoqsalno, u nabujalom domaćem tržištu ima najmanje mjesta pa je Q zato tu da prisqoči. Enivej, tijeqom godine očequjem još najmanje jedan od ovih specijalnih brojeva (qoji? o tom, potom), a sad ponovimo naslovnicu ovog, kaqo biste znali što tražite.
(Sliku videti na qstrip blogu)
O čemu je riječ, pitate? Apoqalipsa! Qolegice, baš vas je lijepo vidjeti! Čuqunbaba Manda! Veliqi robiti! Apoqalipsa! Ježiga, qošta samo 23 qune za bijeli papir, dobar tisaq, plastificirane qorice i hrbat, sama proizvodnja me košta 19! Qužite što hoću reć: vrijedi! ...Aqo niste blizu neqe striparnice (ovi se albumi neće distribuirati preko qiosaka), možete ga uvijek naručiti poštom od mene (prihvaćam e-banking).
Pored lijepih stvari dogodile su se i neqe ružne. Q se, naime, ponosi svojim malim qreativnim momentima qoji od njega čine novinu qoju volite. Jedna od njih je i "uputa za upotrebu" koja se nalazila ispod impressuma. "Nalazila" kažem, jer ju je jedan smrad uqrao za impressum časopisa qojeg uređuje, a qoji izlazi u deset puta većoj naqladi od moga malog lista. Koja je ono riječ za neqoga tqo krade od prosjaqa? Ne može biti lijepa ... U svaqom slučaju, "uputu za upotrebu" sad smatram oqaljanom (smrad se nije ni ispričao, iaqo misli da jest, samo što "aqo smatraš da je to tvoje autorsqo djelo" nije ni u kojem rječniqu ispriqa) i u Q -u je više nećemo koristiti. Smislit ćemo nešto drugo. Nešto svoje. Nešto što smrad nije niqad bio u stanju.
A ovaj se tjedan, inače, taqo poqlopilo da sam, qad nisam razvozio Q ili obilazio tiskare, zapravo relativno puno tipqao. Natipkao sam treću epizodu "Port Silvera", stripa kojeg radimo Tozo Misteriozo (njega su inače svi u ovom broju primijetili, svima poteqle sline) i ja, a qojega se prva nalazi u onom Q -u gore; natipkao sam četrnaest stranica stripa o kralju Tomislavu, a bogme sam nekaqo stigao natipqati i treću epizodu "Barbarina Blaža" za Franu Petrušu. Morao sam, kaqo me prozivao na svome blogu . ..>:(
Nije bio loš osjećaj tipqati toliqo. Skoro pa sam poželio nastaviti.Vidjet ćemo kaqo će mi ići idući tjedan, ali mislim da ću se ipak morati koncentrirati na crtajuće zaostatqe (ovoga sam tjedna stigao nacrtati samo dvije miqro stranice stripa o Vladimiru Prelogu, za jednu brošuru) jer mi se jedno 7 rokova obrušava za vrat. Nu dobro, u taqvim uvjetima ipaq najbolje radim...
Šit, osam roqova. Sad me Jurica podsjetio na teqst o Trondheimu.
» linQovlje « Odradimo ovo brzo pa možda stignem nešto i noćas napraviti: Blogoreja donosi neqi čudan fragment; vidio sam Džuku kaqo crta Martinu Mjesec , ali ne znam je li i postavljena; Blogov kolac se nije obnavljao (možda sam se preforsirao s ovoliqim blogovima), ali nešto novoga naći ćete, svakaqo, na MCN-u . Hop, hop!
Išta surfanja? Pa ne baš. Jedino je vrijedno spomenuti linq kojeg je Ire poslala, o natječaju za strip kojeg je raspisao novi portal javno.hr (nude 1000 kn za najbolji strip, glasaju čitatelji, ali malo je nejasno traže li jedan strip ili, kako zvuči, stalnog crtača); te novi proboj Tomislava Škrljca - Škrkya koji se uvalio da dvaput mjesečno crta stranicu za rubriku "striper" portala Sve pet. Škrkyu trebaju i crtači za raznorazne scenarije koje ima pa mu se možete (trebate) javiti na skrky(at)net(.)hr. To neqa posluži umjesto podrubriqe "ujedinjeni šljaqeri".
Nisam stavio linq kojeg ste mislili da sam trebao? I qo je za to qriv, qo?!
» leQtira « A pogledajte sad ovo:
(Sliku videti na qstrip blogu)
Meni je službeno zabranjeno raditi usporedbe između stripa i muziqe (jerbo o jednom od toga dvoga nemam pojma), ali na mene ovi rani "2000 AD" stripovi imaju efekt kao trominutne punk pjesme na junake Lavričeva "Rdečeg alarma". To je SF, sirov do bola, ali s novom idejom u svakom kadru. To je SF, ali taqo perfektno odražava vrijeme u qojem je nastao. To je SF, ali tako bazično gađa u testosteron (robo-satnik Hammerstein mora oqupiti eqipu gamadi pobijedivši svaqoga od njih) i taqo instinqtivno koristi pripovjedne triqove (slogan "Spread the word!") da Mills nije niqad kasnije nadmašio sirovu isqrenost ove svoje faze.
Crtala je masa crtača, neki zanimljivi, neki za q, a druga qnjiga je rađena naqon vremenske rupčage i qasniji je, gnjavatorski Mills, pa je preporučljiva samo za fanove raaanog Simona Bisleya. Ovu prvu preporučam svim nabrijanim dječacima i niti jednoj djevojčici.
» marQeting « Gore sam vas već cimao da qupite Q i Entropolu. Još samo linq na tequće auqcije i mirna Bosna.
Ono, valjda jest.
Do petqa!
(mcn)
povratak na sadržaj
|
|
Priredili:
Marko Ajdarić i StripCore |
Poziv: PortoCartoon 2007
www.imultimedia.pt/museuvirtpress/eventuais/pc/IX/portocartoon_2007_reg.pdf
Titan Magazines, UK-based publisher of the originated Wallace & Gromit Comic and such best-selling licences as The Simpsons , Futurama , SpongeBob SquarePants and Star Wars , will be expanding its range of originated comics based on high-profile TV and movie properties in 2007. The company is now seeking versatile comics artists and writers to produce originated, licensed material for an exciting new range of UK children's comics, aimed at 8-14 year olds.
Titan is launching a number of new monthly titles in 2007, all of which will require a large amount of original material.
Artists and writers can learn how they can submit portfolios, plots and samples by going to www.titanmagazines.com/... or,
alternatively: www.titanmagazines.com...
Interested creators can also get in touch direct by emailing: Writers: comicwriters@titanemail.com Artists: comicartists@titanemail.com
Please bear in mind that any artists or writers will need to be approved by external licensors as well as Titan's in-house editorial team. Please note that
Titan states categorically that these comics will not feature superheroes, and all submissions in that vein will be rejected. They are also not looking for original comics ideas at this point -- these comics will all feature new stories featuring existing, licensed characters.
The company will also not be accepting submissions for Simpsons and Futurama Comics, SpongeBob SquarePants Comic or Star Wars Comic . Please pass this news around to any creators you think would be interested – we guarantee to look at everything submitted to us!
• Visit the Titan Magazines web site at: www.titanmagazines.co.uk
XIII. Bienale mladih umetnikov iz Evrope in Sredozemlja
Aleksandrija, Egipt, 25. oktober – 4. november 2007
Razpis za sodelovanje
Od 25. oktobra do 4. novembra 2007 bo mesto Aleksandrija gostitelj XIII. Bienala mladih umetnikov iz Evrope in Sredozemlja, ki ga bo vodil pripravljalni odbor Aleksandrije 2007.
Za dogodek skrbi združenje Association Internationale pour la Biennale des Jeunes Créateurs de l'Europe et de la Méditerrannée (BJCEM), ki je bilo ustanovljeno meseca julija 2001 v Sarajevu med X. prireditvijo Bienala. Njegov cilj je krepitev sodelovanja med ministrstvi, občinami, institucijami in kulturnimi združenji na področju Evrope in Sredozemlja z namenom spodbujanja ustvarjalnosti mladih, mednarodnih izmenjav in miroljubnih odnosov preko obstoječih političnih in geografskih meja Evro-sredozemskega področja.
Zgodovina Bienala se je začela leta 1985 v Barceloni s tlakovanjem ustvarjalne poti, ki je v prihodnjih dvajsetih letih pripeljala do prireditev v Barceloni 1985, Solunu 1986, Barceloni 1987, Bologni 1988, Marseilleu 1990, Valenciji 1992, Lizboni 1994, Torinu 1997, Rimu 1999, Sarajevu 2001, Atenah 2003 in Neaplju 2005.
Široko in razčlenjeno omrežje BJCEM trenutno šteje 75 članov iz 20 držav, od katerih vsi predstavljajo umetniško stvarnost svojih držav na lokalni in nacionalni ravni. Bienale ponuja zamisel Evrope in Sredozemlja, ki si prizadeva za poenotenje držav tega področja prek zavzemanja za stalno in na sodelovanju temelječem delu s kulturnimi in umetniškimi temami.
Bienale Aleksandrija 2007, prireditev, ki bo prvič potekala zunaj Evrope v južnem Sredozemlju, bodo organizirali združenje International Association BJCEM, the Governatorate of Alexandria, the Bibliotheca Alexandrina (skupaj z Raziskovalnim centrom za Sredozemlje) in Atelier d'Alexandrie pod pokroviteljstvom ustanove Anna Lindh Euro-Mediterranean Foundation for the Dialogue Between Cultures ter ob podpori družbe Compagnia di San Paolo.
V desetih dnevih festivala bo Aleksandrija gostila do 1000 mladih umetnikov, njihove stvaritve pa bodo razstavljene na javnih krajih v mestu, ki bo postalo stičišče medkulturnega dialoga. Na Bienalu Aleksandrija 2007 bodo sodelovali umetniki iz 48 držav Evropske unije in južnih ter vzhodnih obal Sredozemlja.
Bienale velja za najbolj pomemben sredozemski dogodek, usmerjen na ustvarjalnost mladih, ki bo predstavil dela umetnikov med 18. in 30. letom s področij upodabljajočih umetnosti, arhitekture, stripov, filma, videa, grafičnega in industrijskega oblikovanja, mode, fotografije, literature, gastronomije, glasbe, gledališča, plesa in urbanih intervencij.
Pravilnik
1. člen Splošno
13. bienale se bo odvijal v Aleksandriji v Egiptu od 25. oktobra do 4. novembra 2007. Število umetniških stvaritev, ki bodo predstavljene, je določilo združenje BJCEM v sodelovanju z Organizacijskim odborom bienala Aleksandrija 2007. Umetnike bodo izbrale lokalne žirije iz geografskih področij, na katerih deluje BJCEM, v Sloveniji Društvo ŠKUC.
Za dodatna obvestila, informacije in prijavnice se udeleženci lahko obrnejo na Društvo ŠKUC www.skuc.org ali pišejo na info.skuc@guest.arnes.si
2. člen Postopek izbora
Izbor udeležencev bodo izvajale žirije, v katerih so umetnostni kritiki in strokovnjaki iz različnih področij. Žirije bodo izbrale umetnike na podlagi del, ki jih bodo predstavili. Odločitve žirije so nepreklicne, v njenem poročilu pa bodo pojasnjeni razlogi za izbiro udeležencev. Osnovna kriterija za izbor bosta kakovost in inovativnost.
3. člen Tema Bienala
Izbrana tema XIII. prireditve Bienale 2007 je “Naša različnost ustvarjanja: kairos” (izgovarja se kot kiros) je grška beseda, ki pomeni pravi čas, priložnost, trenutek v času, ko je sprememba mogoča.
Aleksandrija je svoj “kairos” v preteklosti že imela in se v njem nahaja sedaj. Bila je ustanovljena ob pravem času v davni preteklosti in bila priča vzponu civilizacije ob pomembnih političnih dogodkih, znanstvenih odkritjih in kulturnih prebujenjih. Postala je svetilnik vsega Sredozemlja in čas “kairosa” je trajal, medtem ko so se izpolnjevale veličastne stvari.
Prepričani smo, da se sedaj tudi mi nahajamo na točki kairos in imamo možnost uzreti spremembe v mestu in začutiti mogočen impulz po nadaljnjem razvoju stvari. To velja tudi za svet prek meja Aleksandrije. Priče smo mnogim uničenjem in strahu, vendar v nas je volja, ki nas vodi proti tej točki v času “kairos”, ko se spremembe lahko zgodijo povsod po Sredozemlju in še zlasti na njegovem jugu in Bližnjem vzhodu.
Mislimo, da se čas kairosa približuje tudi za umetnike vseh vrst. Umetnost ima svoje načine uporabe, prav tako kot lepota, ki se obrača na naša najgloblja občutja. Umetnost je lahko intenzivna in zmore provocirati, ozaveščati in umirjati naša čutenja/čutnost. Posebno mladi umetniki se odlikujejo po svežem pristopu k stvarem in svoje občinstvo spodbudijo k soočenju z novimi standardi in uzrtju novih poti. Mladi umetniki so sposobni prehajati meje, ki jih postavljata tradicija in inertnost in se soočiti z novimi možnostmi. Oni lahko upodabljajo in razlagajo, začenjajo vprašanja, predlagajo spremembe, prispevajo k boljšemu razumevanju, izražajo strah in ustvarjajo upanje. Uporabimo ga lahko tudi za izboljšanje in spodbujanje razvoja miselnih poti v kritičnem času, v času torej, ki se mu reče kairos.
Čas Kairos deluje na vsa naša čutila – v zraku lahko zavohamo spremembo. Prebuja naše živce in žleze in nam daje zagon, ko spoznamo, da pred nami stojijo odločitve. Gledamo in se ob tem prebujamo ter prevzema nas zavest, da se lahko spoprimemo s spremembami in izzivi. “Komuniciramo” z besedami. Naša “čutila”, vključno z “vonjem” nas držijo pokonci in imajo na nas neposreden učinek. Naš sluh nas včasih lahko “vklopi”. In “okušanje” je lahko slastna izkušnja.
Deklinacije tem po umetniških področjih:
Vizualna umetnost – odpiranje navzven
Glasba - poslušanje (vklop)
Uprizoritve - gledanje (prebujanje in ozaveščanje)
Literatura in poezija - komuniciranje (seganje navzven)
Uporabna umetnost - čutenje (čustva in naklonjenost)
Gastronomija – okušanje in vonjanje (izkušnja)
Film in video – soočanje s spremembami
4. člen Področja umetnosti
XIII. bienale je razdeljen na sedem področij umetnosti in vsako od njih obsega več disciplin:
a) vizualne umetnosti (likovne umetnosti, fotografija, instalacije, performans, video art, strip, cyber art, public art)
b) glasba (rock, pop, jazz, folk/etno, sodobna, elektronska, DJ-ji)
c) uprizoritvene umetnosti (gledališče, ples, urbane akcije)
d) besedne umetnosti (proza, poezija)
e) uporabne umetnosti (arhitektura, grafično/industrijsko/spletno oblikovanje, moda, digitalne kreacije)
f) gibljive slike (film, video, animirani film)
g) kulinarika.
Umetniška dela, ki jih bodo izbrale umetniške žirije, bodo predstavljena v času bienala v Aleksandriji.
5. člen Pogoji sodelovanja
Za sodelovanje se lahko prijavijo vsi mladi ustvarjalci med 18. in 30. letom (rojeni po 1. januarju 1976).
Starostna meja za režiserje in koreografe na področju uprizoritvenih umetnosti je 35 let (rojeni po 1. januarju 1971). V skupini mora biti vsaj polovica članov mlajša od 30 let.
Pri izboru gledaliških predstav bo žirija dala prednost delom, katerih avtorji scenarija so mlajši od 35 let.
Umetniki, ki so že sodelovali v prejšnjih bienalih, se sedanjega ne morejo udeležiti z umetniškim delom iz istega področja umetnosti.
6. člen Kriteriji izbora
Temeljni kriteriji izbora umetnikov in njihovih del so kakovost, inovativnost in odražanje navedene teme bienala “Naša različnost ustvarjanja: kairos”.
Dopuščene so vse izrazne oblike, udejanjene s kakršnimi koli sredstvi in/ali tehnikami.
7. člen Način prijave
Mladi umetniki, ki želijo sodelovati v izboru, morajo predložiti naslednje:
- življenjepis z osebnimi podatki o umetniku ali članih umetniške skupine
- izpolnjeno in podpisano prijavnico
- kratek opis predstavljenega dela
- dokumentacijski material kot je naveden za posamično področje/disciplino
- v kolikor je potrebno predložiti fotografije del, naj ima vsaka na hrbtni strani izpisano ime in priimek avtorja ter fotografa, naslov, dimenzije in tehniko dela ter leto nastanka
- vsa potrebna dokumentacija naj bo priložena tudi na CDju ali DVDju.
Vizualne umetnosti (likovne umetnosti, fotografija, instalacije, performans, video art, strip, cyber art, public art)
Področje vizualnih umetnosti obsega vse oblike vizualnega izražanja, ustvarjene s tradicionalnimi ali inovativnimi tehnikami, digitalne ali analogne, s prisotnostjo izvajalca ali brez nje. Dela bodo predstavljena skupaj z drugimi deli na skupnih razstavah. Zato avtor ne more zaprositi za izvedbo samostojne razstave.
Avtorji morajo predložiti fotografije oz. printe dela/del s tekstom, v katerem je predstavljeno vsako izmed predlaganih del (o vsakem delu umetnik napiše max. 10 tipkanih vrstic). Vsa potrebna dokumentacija naj bo priložena tudi na CDju ali DVDju.
Glasba (rock, pop, jazz, folk/etno, sodobna, elektronska, DJ-ji)
Na področju glasbe so dopuščene skladbe izvirne produkcije in zvočni projekti. Predstavitev na bienalu bo trajala najmanj 30 minut. Skupino lahko sestavlja največ sedem članov (vključno z avtorjem, izvajalci, tehniki ipd.).
Skupine morajo za sodelovanje v izboru predložiti nosilce zvoka z glasbenimi deli, katerih avtor je posameznik ali skupina, ter informativni material (fotografije, recenzije, ipd.).
Uprizoritvene umetnosti
Skupine predložijo posnetke predstav (VHS, CD ali DVD) ali načrt predstave/intervencije, ki jo nameravajo izvesti na Bienalu. Priložijo tudi informativni material o skupini (gledališki listi, recenzije…).
Gledališče - Pri predstavah, temeljijo naj na izvornih delih, ni tehničnih in jezikovnih omejitev. Starostna omejitev za režiserje je 35 let (rojeni po 1. januarju 1971). V skupini mora biti vsaj polovica članov mlajša od 30 let. Žirije bodo dale prednost delom, ki so jih napisali avtorji mlajši od 35 let. Skupino lahko sestavlja največ sedem članov (vključno z režiserjem, scenografom, tehniki itd.).
Ples - Prijavijo se lahko izvorne in že izvajane koreografije sodobnega plesa, slogovnih omejitev ni.
Starostna omejitev za režiserje in koreografe je 35 let (rojeni po 1. januarju 1971). Vsaj polovica članov skupine mora biti mlajša od 30 let. Skupino lahko sestavlja največ sedem članov (vključno z režiserjem, koreografom, scenografom, tehniki itd.).
Urbane akcije - Prijavijo se lahko ustvarjalci dogodkov ali akcij, ki se izvajajo na odprtem prostoru, pri čemer ni jezikovnih omejitev ali omejitev pri uporabi medijev. Koncerti ali ulična gledališča ne bodo upoštevani. Skupino lahko sestavlja največ sedem članov (vključno z avtorji, scenografi, tehniki itd.).
Besedne umetnosti (proza, poezija in zvočna poezija)
Prijavi se lahko izvorna in še neobjavljena besedila, tehničnih ali vsebinskih omejitev ni. Prozno besedilo naj ne bo daljše od 15 strani (25 vrstic s po 60 znaki). V poeziji so dopuščene tri pesmi, skupno naj ne presegajo 5 tipkanih strani.
Avtorji za sodelovanje v izboru predložijo delo v pisani (dva izvoda) in digitalni obliki (disketna enota oz. CD).
Uporabne umetnosti (arhitektura, grafično/industrijsko/spletno oblikovanje, moda, digitalne kreacije)
Arhitektura - Prijavi se lahko arhitekturne načrte zgradb, javnih in zasebnih prostorov ter konceptualna dela, bodisi že izvedena ali še ne. Za sodelovanje v izboru naj avtor predloži načrte projekta in fotografije makete, če ta obstaja, skupaj s kratkim opisom projekta.
Industrijsko oblikovanje - Prijavi se lahko izdelke industrijskega ali obrtnega oblikovanja (pohištvo, pripomočki, izdelki za domačo uporabo, nakit). Avtorji za sodelovanje v izboru pošljejo fotografije najmanj treh in največ petih del s kratkim opisom vsakega izdelka (v dolžini največ 10 tipkanih vrstic).
Grafično oblikovanje - Avtorji za sodelovanje v izboru pošljejo najmanj tri in največ pet del (projekt je lahko predstavljen v izvirni obliki, v tiskani obliki ali na fotografiji) ter kratek opis dela (največ 10 vrstic).
Spletno oblikovanje - Prijavi se lahko grafične, vizualne ali zvočne projekte, ki so namenjeni spletni komunikaciji. Avtorji za sodelovanje v izboru pošljejo predstavitev projekta na največ 10 straneh in predstavitveni material (CD, fotografije...)
Moda - V poštev pridejo modeli za pomladno-poletno sezono 2007, vključno z modnimi dodatki. Avtorji za sodelovanje v izboru pošljejo risbe, skice, barvne fotografije izdelka, ilustracije tekstila in dodatkov ter dokumentacijo o preteklih kreacijah. Modeli bodo predstavljeni na modni reviji.
Digitalna umetnost - V poštev pridejo dela narejena v različnih tehnologijah. Avtorji za sodelovanje v izboru pošljejo predstavitev projekta na največ 10 straneh in predstavitveni material (CD, fotografije...).
Gibljive slike (film, video, animirani film)
V poštev pridejo izvirna dela (igrana ali dokumentarna, v trajanju največ 30 minut), pri čemer nosilec slike ni omejen.
Avtor za sodelovanje v izboru pošlje kopijo dela na VHS, CD ali DVD nosilcu, skupaj s sinopsisom in predstavitvijo z navedenimi imeni in priimki avtorja/avtorjev ter članov umetniške in tehnične ekipe, podatke o letu nastanka, naslovu, formatu dela, produkciji, morebitnih distribucijah in udeležbah na razstavah in festivalih.
Kulinarika
Avtor za sodelovanje v izboru pošlje menu, predloži pa še recepte z navedbo sestavin in načinom priprave vsake od jedi ter listo pripadajočih pijač.
8. člen Vračilo materialov
Materiala, ki ga umetniki pošljejo za sodelovanje v razpisu, se ne vrača.
9. člen Sprejemanje pravil
Prijava na razpis in sodelovanje v postopku izbora avtomatično pomeni popolno sprejemanje tega pravilnika in privolitev v grafično, fotografsko in video reprodukcijo izbranih del v vseh publikacijah, ki so dokumentarno ali promocijsko povezane z avtorjem.
10. člen Delitev stroškov
Stroške transporta del ter prevoza in nastanitve izbranih udeležencev krijejo različni sponzorji in lokalne oblasti.
11. člen Pravice organizatorja
Združenje International Association of Biennial 2007, Bibliotheca Alexandrina in Anna Lindh Foundation si pridržujejo pravico do objave vseh materialov udeležencev in v vseh možnih oblikah (besedila, fotografije, zvočni in video zapisi, grafična produkcija) z namenom dokumentacije in promocije prireditve Bienala.
Udeleženci se strinjajo s pravico Združenja BJCEM, da uredi, izda, distribuira, razmnožuje in posreduje ves prejeti material vseh izbranih udeležencev Bienala in to na način, v oblikah in medijih, kot jih izbere BJCEM. Navedeno bo trženo pod logotipom BJCEM-a in/ali bienala Aleksandrija 2007. Sodelovanje udeleženca v dogodku pomeni, da se avtorji odrekajo avtorskih in lastninskih pravic v dobro BJCEM-a.
V razpisu je uporabljena italijanska zakonodaja.
12. člen Pogoji in naslovnik prijave
Ves material je potrebno dostaviti/poslati tudi v digitalni obliki (CD, DVD).
Prijavnice in zahtevani materiali iz člena 7, morajo biti dostavljeni ali poslani v primerni embalaži najkasneje do 31. marca 2007.
Dostava: Info center ŠKUC, Stari trg 21, Ljubljana (vsak dan razen praznikov med 16. in 20. uro)
Poštni naslov: Društvo ŠKUC, Stari trg 21, 1000 Ljubljana, s pripisom: Za XIII. Bienale Aleksandrija 2007 (velja poštni žig z dne 31. marec 2007)
Dodatne informacije: tel. 01 42 13 142 (delavniki med 10. in 14. uro ter 16. in 20. uro), info.skuc@guest.arnes.si.
povratak na sadržaj |
|
mail
|
From: Alem Ćurin
Subject: calendae piuni i zalipi
"4. Febryary 30th is the deadline for resident authors in Balkans, and Febryary 30th for participants of the other countries.The entries must be sent to the following address:
,,VIZANT,,-Visual Art Center "
Evala, Pozdravi mi puno Es. Ivkova, ter mu dodaj ovaj mali detalj iz večerašnjeg broja, za njegovu kalendarsku kolekciju
A
From: "Tijana Tropin"
Subject: Re: STRIP VESTI #399
Poštovani,
Slobodan Ivkov je u trećem delu svog teksta o kalendarima načinio grubu grešku: pišući o pokušajima da se utvrdi godina Hristovog rođenja, stalno koristi termin "godina nulta". Godina nulta, međutim, ne postoji, posle prve godine pre Hrista dolazi prva godina posle Hrista (uzgred, grčka imenica Hristos na srpskom u svim padežima sem nominativa gubi završetak -os, dakle Hrista, Hristu itd). Ako Ivkov ne zna tu osnovnu činjenicu, džaba mu svi ostali podaci kojima raspolaže.
Srdačno,
Tijana Tropin
povratak na sadržaj |
Ako znate nekog ko bi bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA,
pošaljite njegovu email adresu ili mu predložite da se on sam javi i tako upiše na mailing listu.
e-mail: zmcomics@neobee.net; web:
www.zmcomics.co.yu i stripvesti.50webs.com;
adresa:
Zlatko Milenković, Gagarinova 10/4, 21000 Novi Sad
STRIP VESTI SU BESPLATNE
Ako ne želite da ubuduće dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email
i u naslovu (subject) napišite ODJAVA.
|
|