Press:
StripCore

     Sekira v medu – stripi po motivih poslikanih panjskih končnic
     razstava in strip delavnica
     www.ljudmila.org/stripcore/panjske
     otvoritev: četrtek, 8. februarja 2007, ob 19. uri,
     Galerija Šivčeva hiša v Radovljici (Linhartov trg 22)

     Z razstavo Sekira v medu – stripi po motivih poslikanih panjskih končnic v galeriji Šivčeva Hiša v Radovljici uredništvo revije Stripburger v sodelovanju z Muzeji radovljiške občine nadaljuje mednarodni projekt Honey Talks – comics inspired by painted beehive panels, ki je bil prvotno realiziran v sodelovanju s Slovenskim etnografskim muzejem (SEM), italijanskim združenjem Viva Comix in stripovsko knjižnico Serieteket iz Stockholma.

     Poslikane panjske končnice, oljne sličice na sprednji strani čebelnih panjev, so oblika avtentične slovenske ljudske umetnosti. Pojavile so se v drugi polovici 18. stoletja, najbolj plodno pa je bilo obdobje med 1820. in 1880. letom. Njihov nastanek in uporaba sta vezana na vzpon čebelarstva, bile pa so tudi statusni simbol. V začetku 20. stoletja je poslikavanje panjskih končnic zaradi socialno-ekonomskih sprememb zamrlo.

     Poslikane panjske končnice, ki so jih večinoma ustvarjali polkvalificirani slikarji in kmetje, so se razvile v posebno umetniško zvrst s specifičnimi motivi, simboliko, načinom pripovedovanja in likovnim stilom. Ohranilo se je več kot 600 različnih motivov, večino jih hranita Slovenski etnografski muzej v Ljubljani in Čebelarski muzej v Radovljici. Motivi so odraz takratnega kmečkega okusa, razmišljanja, čustvovanja in vedenja, hkrati pa pahljača ustvarjalnosti.

     Mednarodni projekt Talks – comics inspired by painted beehive panels je spodbudil francoski ustvarjalec in založnik Pakito Bolino, ustanovitelj avtorske skupine Le Dernier Cri iz Marseilla, ki se je s poslikanimi panjskimi končnicami srečal ob razstavi v Ljubljani leta 2000. Pestra motivika in tematika končnic ter svojevrstna revitalizacija ljudske umetnosti v sodobnem stripovskem mediju so spodbudile tako uredništvo Stripburgerja kot sodelujoče avtorje k realizaciji projekta.

     Zbirka devetih stripovskih knjižic Honey Talks - Comics Inspired by Painted Beehive Panels

     Pri projektu, ki je bil v prvotni obliki na ogled lansko leto v Slovenskem entografskem muzeju v Ljubljana, kasneje pa še na stripovskem festivalu Grrr! v Pančevu (Srbija), v Serieteket / Kulturhuset (Stockholm, Švedska), na Dnevih medu v Polhovem gradcu, na stripovskem festivalu Retine (Albi, Francija) in v kulturnem centru Visionario v Vidmu (Italija), sodeluje več deset avtorjev. Devet avtorjev: Anke Feuchtenberger (Nemčija), Jakob Klemenčič (Slovenija), Koco (Slovenija), Milorad Krstić (Madžarska), Matthias Lehmann (Francija), Rutu Modan (Izrael), Vladan Nikolić (Srbija in Črna gora), Marcel Ruijters (Nizozemska) in Danijel Žeželj (Hrvaška/ZDA), je izbralo vsak svoj motiv iz zakladnice poslikanih panjskih končnic in ustvarilo stripovsko zgodbo. Devet stripovskih knjižic s 24 do 48 stranmi, zaprtih v škatlo, sestavlja zbirko Honey Talks - Comics Inspired by Painted Beehive Panels.
     Izbrani motivi: Lovčev pogreb, Petelina peljeta medveda, Pegam in Lambergar, Lisica lovca brije, Kozel žre in serje krojača, Srce Jezusovo in srce Marijino, Ženski dvoboj na petelinih, Ženska vzame čebelni panj, Vlak, Adam in Eva v raju: kača nagovarja Evo, naj užije sad drevesa spoznanja, poudarjajo pestrost tematike, stripovske zgodbe pa kažejo tako vsebinsko kot likovno in tehnično zelo različne avtorske pristope. Medtem ko prinaša zgodba izrealske avtorice Rutu Modan temelječa na motivu Lisica lovca brije ‘pravoverno’ interpretacijo v vizualnem duhu panjskih končnic, prikaže zgodba Milorada Krstića o Pegamu in Lambergarju sodobni krimič v filmskem duhu, Matthiasa Lehmanna pa motiv Petelina peljeta medveda spodbudi, da izpove avtobiografsko pripoved v scratchboard tehniki. Marcel Ruijters z izbiro motiva Adam in Eva v raju: kača nagovarja Evo nadaljuje svojo sago o religijah, Vladan Nikolić pa je svojo stilizirano risbo tokrat približal vzdušju Divjega zahoda. Koketiranje Danijela Žežlja s tradicionalno ljudsko umetnostjo tudi tokrat rezultira urbano poezijo, Koco pa nadaljuje s svojim razmišljanjem o dnu človeške eksistence. Likovnosti panjskih končnic se poleg Rutu Modan izmed sodelujočih najbolj približa Anke Feuchtenberger, medtem ko Jakob Klemenčič dejansko panjsko končnico postavi v nov fiktivni kontekst. Pakito Bolino (Francija) je oblikoval in natiskal motive za naslovnico posebne luksuzno izvedene zbirke v lesenih škatlicah z omejeno naklado.

     Razstava Sekira v medu - stripi po motivih panjskih končnic

     Projekt poleg zbirke knjižic prinaša tudi razstavo Sekira v medu - stripi po motivih panjskih končnic. Razstava vsebuje originalna stripovska dela, replike izbranih motivov, ki je izdelala Darja Klevišar, kratka animirana filma Mateja Lavrenčiča (Slovenija), miniskulpture Andreja Štularja in Petre Stare (Slovenija) ter več deset sodobnih interpretacij poslikanih panjskih končnic slovenskih in francoskih avtorjev, ki so jih v obdobju med 2006 in 2007 ustvarili: Žiga Aljaž, Ajdin Bašić, Olivier Besseron (FR), Gorazd Bizjak, Matej de Cecco, Pierre Druille (FR), Flore (FR), Zoran S. Janežič, Saša Kerkoš, Andreja Kladnik, Jakob Klemenčič, Marko Kociper, Koco, Liza Komar, David Krančan, Kuri, Matej Lavrenčič, Ajda Mavser, Natan, Ophelie (FR), Petra Preželj, Gašper Rus, Petra Stare, Matej Stupica, Andrej Štular, Terrah, Mina Žabnikar ter še dva anonimna francoska ustvarjalca, ki sta se udeležila festivala Retine.

     Na ogled bo tudi izbor praskank (scratch-boardov) po motivih poslikanih panjskih končnic, ki so nastale na delavnici ob razstavi Sekira v medu v Slovenskem etnografskem muzeju februarja 2006. Avtorji praskank so: Ciril Horjak, Jakob Klemenčič, Miha Perne, Jerneja Rodica, Gašper Rus, Tanja Semion, Andrej Štular, Leon Zuodar.

     Čebelarski muzej Radovljica pa bo razstavo obogatil z izborom poslikanih panjskih končnic iz svoje zbirke.

     Razstava bo do 7. marca na ogled vsak dan, razen ob ponedeljkih, od 10. do 12. in od 16. do 18. ure.

---

     DVODNEVNA BREZPLAČNA STRIPBURGERJEVA STRIP DELAVNICA
     Od zgodovine stripa, jam sessiona do lastnega stripa v dveh dneh
     Delavnico vodijo: Matej Kocjan, Gašper Rus in Andrej Štular.

     V petek, 16. februarja, od 15. do 19. ure
     in soboto, 17. februarja, od 10. do 14. in 15. do 19. ure.

     Delavnica obsega kratko predavanje o stripu, predstavitev delovnega procesa in možnosti uporabe sodobnih grafičnih medijev, izvedbo jam sessiona ter izdelavo mini albumov, ki jih udeleženci odnesejo s seboj.

     Pod geslom »od zgodovine stripa, jam sessiona do lastnega mini stripa v dveh dneh« bo delavnica potekala: 1. DAN: predavanje o stripu in njegovih značilnostih (likovnost, jezik, razvoj - od njegovega rojstva v 19. st. in njegovih predhodnikov t. i. protostripov, do današnjega avtorskega stripa, grafičnega romana in mini albuma); predstavitev delovnega procesa, ki ga strip zahteva: izdelava zgodbe ali dramaturgija, njena vizualizacija, skica, postavitev na stran in izdelava končne različice v črno beli verziji; predstavitev možnosti uporabe sodobnih grafičnih medijev v stripu: od možnosti uporabe sivin, rastrov, barv in končne priprave za tisk; izvedbo jam sessiona, kjer udeleženci izdelajo med seboj improvizirane zgodbe; navodila za domov: skicirati (oblikovati) svojo samostojno zgodbo za mini album; 2. DAN: pregled nastalih predlog ali idej, individualna analiza in določitev končne oblike za črno belo izvedbo; dokončane stripe natisnemo kot samostojne mini albume, ki jih bo dobil vsak od udeležencev še nekaj izvodov za domov.

Število udeležencev delavnice je omejeno. Prijave zbiramo:
Muzeji radovljiške občine, Linhartov trg 1, 4240 Radovljica, tel.: 04/532 05 20, E-pošta: mro@siol.net.

Organizacija: Stripburger / Forum Ljubljana, Čebelarski muzej in Galerija Šivčeva hiša
Program Foruma Ljubljana sofinacira Ministrstvo za kulturo.

Vizualni material za novinarje je na
www.ljudmila.org/stripcore/panjske/press

Piše:
Saša Arsenić

Press:
Beli put

     Serijal Sambrovi koji se smatra jednim od najvećih ostvarenja novijeg frankofonog stripa izašao je u integralnom izdanjau kuće Beli Put.
     Ovo izdanje sadrži celokupnu storiju od četiri albuma u jednoj knjizi štampanoj u koloru, na velikom formatu i s tvrdim koricama. Pored 4 albuma knjiga sadrži i pogovor na pet strana napisan specijalno za ovo izdanje, kao u tekst o autoru.
    Ova knjiga edicije Integrali ima 225 strana.

     Integralno izdanje Bleksada sadrži sva tri albuma serijala, u tvrdim je koricama, na velikom formatu i u punom koloru na ukupno 172 strane.
     Dodaci u ovom izdanju: predgovor Režisa Loazela (Regis Loisel), i pogovor napisan za ovo izdanje (5 strana).

Piše:
Sava S. Anđelković

          “Authors & Artists”, neprofitno udruženje za popularizaciju kulture, počelo je s radom 2005. godine, pokušavajući da na ovim, nekad kulturno veoma bogatim, prostorima omogući novostasalim generacijama da se upoznaju sa svetskom baštinom klasičnih umetničkih dela. Za sada imamo nekoliko edicija iz oblasti književnosti, filma i stripa:
           - “Anđeo”, biblioteku za decu i večno mlade, u kojoj se izdaju najkvalitetnija dela književnosti za decu i mlade, kao i DVD-jevi sa vrhunskim ostvarenjima za celu porodicu (do sada su izdate 3 knjige i 4 DVD-ja);
           - “Odisej”, biblioteku nezaboravnih avantura, koju počinjemo delima jednog od najvećih pisaca avanturističkih romana, Emilija Salgarija, i to njegovim najpopularnijim ciklusom: Sandokan (upravo su izašla prva dva romana);
           - Ciklus DVD izdanja “Istorija filmske režije” koji donosi najznačajnija dela velikih svetskih reditelj (do sada je izašlo 11 pojedinačnih DVD-jeva i 2 dupla). Ciklus uređuje dr Nikola Stojanović, redovni profesor Istorije filma na FDU u Beogradu i Akademiji umetnosti u Novom Sadu;
           - Cikluse DVD izdanja klasika filmskih žanrova. Do sada su startovala 4 ciklusa: naučne fantastike, vesterna, horora i komedije sa ukupno izdatih 13 naslova:
           - “Zlatno doba stripa”, dvomesečni strip magazin sa stripovima iz američkog Zlatnog doba (druga polovina 30-tih do kraja prve polovine 50-tih godina prošlog veka);

     Toliko o nama, a sada da napomenem da je prvi broj magazina ZLATNO DOBA STRIPA za novembar 2006. (B5 format, plastificiran povez u boji, papir ofset 90 gr, 128 strana, cena 432 din.) upravo izašao iz štampe (štamparija je kasnila dva meseca) i da se može naći u bolje snabdevenim knjižara ili kod našeg distributera: KRUG COMMERCE, Beograd, Makedonska 5/II (popularno zvani “Staklenac” na Trgu Republike), tel: 011/3343-692 i 011/3343-716.

     U njemu su objavljeni sledeći stripovi:
           - Kapetan Marvel (1939.) – superheroj
           - Napad na Mars (1951.) – naučna fantasika
           - Bak Džons (1941) - vestern
           - Vatrenokosa (1948.) - vestern
           - Soko (1940.) - gusari
           - Galerija duhova (1945.) – paranormalne aktivnosti
           - Bentli iz Skotland Jarda (1940.) – kriminalistički
           - Tarzan i patuljci Didone ( 1948.) - avanturistički
           - Zeleni soko (1940.) – vitezovi
           Pored navedenih stripova, tu je i 1. deo (od 5) kratke istorije američkog stripa.

     Kao što se može videti, stripovi su različitih žanrova, jer na taj način našim čitaocima želimo da što bolje predstavimo široku lepezu dela nastalih u periodu Zlatnog doba.

     Od sledećeg broja počinjemo objavljivanje stripa “Teri i gusari” iz 1934. godine, jednog od najvećih svetskih majstora – Miltona Kanifa.
     Opširniji podaci o svakom izdanju mogu se naći u našem Katalogu koji ćemo poslati zainteresovanima putem email-a odmah nakon što nas kontaktiraju na authors@verat.net.

     Na kraju želim srećan Božić i Novu godinu svim ljubiteljima stripa na ovim prostorima, sadašnjim i nekadašnjim!

     Sava S. Anđelković
     (predsednik Upravnog odbora)

Piše:
Aleksandar Manić

          Grupa plaćenika carice Teodore napustila je Kartaginu i preko Tirenskog mora stigla na Apeninsko poluostrvo. Ubistvo ostrogotskog kralja Teodorika Velikog dovelo je do svadja i nasilja medju naslednicima, u čemu učestvuje i lokalno stanovništvo. U ratnom ludilu, obe strane prizvaju bogove haosa, Goti svog Hela, a Rimljani Aitu, i ubijaju u njihovo ime. "Tajna Sibile" (Imanoid Asosije), treći album serijala "Pakleni čopor", francuskog scenariste Filipa Tiroa i srpskog crtača Dražena Kovačevića, nastavlja avanture grupe plaćenika u potrazi za blagom sakrivenim pred varvarskim osvajačem. U sudaru antičkog, hrišćanskog i varvarskog sveta, grupa krsrtari imperijom i bori se sa ljudima, bogovima i demonima.

     Avanture Čopora u trećem nastavku još su složenije i krvavije, dok je njihov pravi razlog potpuno zaboravljen. Scenarista, bez ikakvog cilja, osim komercijalnog, ne pokušava da sagradi strukturu na čvršćim osnovama. Njegove digresije ne vode nigde, motivacija protagonista nije zasnovana ni na čemu, a dogadjaji nemaju uzročno-poslednični značaj. Pseudo-istorijska podloga i niz ambijentalnih detalja preovladavaju nad dogadjajnom linijom, bespotrebno odvlačeći pažnju. Medjutim, mnoštvo za pripovest nepotrebnih detalja, ipak pomaže scenaristi da ispuni normu od 48 zadatih tabli. Serijal "Pakleni čopor" imao je sve elemente neophodne za dobru epsku fantastiku: grupa avanturista, duga i opasna potraga, skoro besmrtni neprijatelji, magija, invazija, izdaja... Medjutim, već u drugom nastavku priča je izgubila svaki smisao. Slab scenarista, Tiro upotrebljava bilo šta da bi ispunio epizodu –neopravdano uvodjenje likova, neobjašnjivi postupci, bespotrebne analepse, predugačke akcione scene...
     U prvom albumu serijala, grafizam Kristijana Hojgarda, uprkos preciznosti, bio je vrlo statičan, neprimeren akcionim scenama i nedovoljno izražajan. U drugom nastavku, on se poboljšao u scenama akcije, ali je dekore sveo na minimum. Promena crtača, u trećem nastavku, unela je neophodnu fluidnost u pripovedanje. Realistički, ali i agresivan crtež Dražena Kovačevića, doprineo je atmosferi nasilja ovog albuma, ali nije uspeo da unese dinamiku u celinu. Njegov grafizam, relativno precizan, ali bez virtuoznosti, nije u funkciji vizije jednog sveta, nego ostaje u funkciji estetike same slike i potreba akcije. Geometrizacijom i simulacijom realizma, on interpretira istorijsku istinitost i zamenjuje je efektom verovatnoće. Sugerisanje stvarnosti ne ide samo kroz optičku iluziju svetlo-tamno, nego i kroz dodavanje eksplicitnih oznaka. Dekor je preteran po broju detalja, ali je savršeno čitak i ekonomičan po pročišćenosti. U Kovačevićevom grafičkom pristupu kako dekoru, tako i likovima, nema dubine, ni početne, niti krajnje, nego se sve zasniva na površini i na izgledu. Takva simulacija realizma samo ističe scenarističku prazninu.

     Početna ideja "Paklenog čopora" puno je obećavala, pogotovo što period varvarskih osvajanja Rima nije ekslpoatisan u stripu. Medjutim, osim početne ideje i popularnog komercijalnog recepta – mitoligija, pseudo-istorija i avantura, scenarista nije poželeo da nadgradi konstrukciju pripovesti. Scenaristički pristup Tiroa ukazuje na jedan od najkrupnijih problema francuskog akcionog stripa. Nemajući nikakvu kreativnu snagu, njegova prodaja se obezbedjuje isključivo kroz identifikaciju sa proizvodima "popularne umetnosti". Serijalizacije i feljtonizacije, izmišljene tokom 19. veka, oslanjaju se na stereotipe, na opšta mesta i na mehaničko rešavanje haosa. Za stvaranje solidnog komercijalnog proizvoda, današnje tržište traži i odredjenu originalnost, koju "Čopor" nema.

Autor:
Bane (GeroMetal) Kerac

povratak na sadržaj

Piše:
Saša Rakezić

     "Tarcaneta" Nikole Navojeva

     SRPSKA PIN UP DIVLJAKUŠA

     Kada sam jednom američkom strip crtaču i teoretičaru spomenuo Tarcanetu, kao strip junakinju nastalu tridesetih godina na beogradskoj sceni, on je rekao – "hoćeš da kažeš da je u Srbiji postojao strip o Tarzanu sa X hromozomima"?, što je bilo nešto kao konstantacija da je u toj zemlji zaista sve moguće. Možda još i čudnije od toga da je nekom palo na pamet da smisli žensku varijantu Tarzana je sama činjenica da je u pretežno ruralnoj, siromašnoj Srbiji tridesetih godina bio toliki broj strip autora i strip izdanja. Potpuno je drugi problem što prosečan konzument popularne kulture danas i ovde jedva da poseduje nekakvu svest o svemu tome.

     Za razliku od mnogih zemalja koje već imaju muzeje posvećene istoriji stripa u svojoj sredini, u nas je događaj ako se uopšte (ikada) pojavi reprint album nekog strip ostvarenja iz prošlosti. Nedavno je izdavača kuća Stella iz Beograda pokrenula ediciju "Reprint", i kao prvo izdanje u seriji pojavila se "Tarcaneta" Nikole Navojeva – poduhvat zanimljiv već i po tome što je u pitanju jedno od ranih, potpuno originalnih ostvarenja domaćeg strip autora. Da podsetimo, ako zanemarimo proto-istoriju "priča u slikama", koja seže do devetnaestog veka, savremena epoha stripa u našoj zemlji započinje nakon što list Politika 1934. kreće da na svojim stranicama objavljuje poznate američke novinske stripove, a već naredne godine je pokrenut "Strip", prvi ovdašnji strip časopis, koji će doseći priličnu popularnost, i povremeno izlaziti i na slovenačkom i mađarskom jeziku.

     Među nekoliko ostvarenja domaćih autora koja su se pojavljivala u listu "Strip" spadaju i storije o Tarcaneti, objavljene od januara do juna 1936. godine. Autor stripa, Nikola Navojev, još jedan je od ruskih emiganata koji su činili većinu među autorima "beogradskog kruga" - kao i mnogi od protagonista te scene, i njegova životna priča je burna i tragična. Stripom je počeo da se bavi u dvadeset drugoj godini života, a već 1940. godine, u 27. godini života, umire od posledica tuberkoloze... U tom kratkom periodu, boreći se sa bolešću, kreirao je čak pedesetak strip storija; zanimljiv je njegov rad na Zigomaru, domaćem maskiranom strip junaku, koji u antologijskoj epizodi "Zigomar protiv Fantoma" sreće svog inostranog parnjaka i takmaca (nakon što ratuju i mire se, Fantom na rastanku kaže Zigomaru: "Zbogom, i ne želim da se još jednom u životu sretnemo jer ću vas ubiti!" a Zigomar odgovara sa "Ni ja vama ne želim da me sretnete"!) . Kažu da je Nikola Navojev i u bolesničkoj postelji crtao stripove...

     Tarcaneta je strip kojeg je kreirao na samom početku karijere, ali je zanimljivo da je lik "oživljen" i u stripu Dragana Savića iz 1940. godine, u listu Mikijevo carstvo.

     Kao što nije teško zaključiti (čak iako, kao moj američki prijatelj, uopšte niste ni videli strip), Tarcaneta je priča o "devojci iz džungle", ženski ekvivalent Tarzana. Reklo bi se da je Navojev pre svega u ovom liku video zanimljiv pin-up model – jedino što pokriva Tarcanetino poprsje su dve ogrlice, i skoro je sigurno da bi na Zapadu takav crtež bio cenzurisan, naročito s obzirom da su stripovi u to vreme prvenstveno imali status literature namenjene deci... Inače, možda bi preteča ovog lika u popularnoj literaturi u nas mogla da se prepozna u knjižici koju je objavio ilustrovani list Nedelja, 1934. godine – to je "Robinzoneta", palp roman uz nešto ilustracija, za kojeg je teško reći da li je prevod nekog francuskog izdanja, ili kreacija domaćih autora koji su u to vreme voleli da se kriju iza imena koja zvuče kao da dolaze iz "velikog sveta" (i sam Navojev je svoj rad ponekad potpisivao sa Nick Woodly). U svakom slučaju, "Robinzoneta" je poluozbiljna priča o zanosnoj parižanki koja, jakako, završava na pustom ostrvu ("njene štikle bile su oko dvanaest santimetara iznad morske površine, i upadale su u pesak"), i – baš kao što Robinzon sreće Petka, tako i Robinzoneta sreće "Petkovaču, crnu lepoticu" - "bila je to divna crnkinja, odevena u deset santimetara šarenog platna".

     Lik Tarcanete je takođe bio zasnovan na popularnoj literaturi i stripovima, ali je to tek služilo da raspali maštu čitateljstva – zanimljivo je da je u Americi postojao čitav "talas" stripova o zgodnim divljakušama koje priznaju jedino zakon džungle, ali je trend započeo neku godinu nakon što je objavljen Navojevljev rad. Sve je kulminiralo pedesetih godina, i dobro je poznato da je underground maestro Robert Crumb u svojim ranim godinama bio veliki obožavalac stripa i tv serije "Sheena, Queen of the Jungle", što je poslužilo kao inspiracija za njegova maštanja o snažnim i goropadnim lepoticama. Nije potrebno da baš budete Sigmund Frojd, da biste shvatili da poluodeveni i nepripitomljeni primerci ženskog roda, sriveni u džungli, predstavljaju seksualnu fantaziju koja izražava želju da se odbace restrikcije koje nameće "civilizacija".

     U tom smislu, reprint "Tarcanete" predstavlja izvanrednu lekciju ako želite da saznate ponešto o korenima pop kulture u našoj sredini, čak iako je očigledno da je to rad još nedovoljno formiranog autora, iz vremena kada je – kao i ostali crtači njegove generacije, i sami čitaoci razume se – tek upoznavao strip i njegov jezik. S obzirom da je table crtao od broja do broja, možda i bez pripremljenog scenarija, ponekad je teško pratiti tok radnje (tokom kasnijih godina, u vreme svoje zrele faze, Navojev je ostvario uspešnu saradnju sa scenaristom Brankom Vidićem), a uočljivo je da čak i glavna junakinja nekada bude prozvana Tarcaneta, a nekada Tarcana!

     Pa ipak, zahvaljujući istoriografskoj belešci kojom je knjiga opremljena, i zaista solidnoj kolor reprodukciji, objavljivanje ovog albuma je prava poslastica. Ostaje da se nadamo da je to samo početak još jedne naše priče o ponovnom preispitavanju vlastitih kulturnih vrednosti (makar ih zvali i subkulturnim, ili tim pre!) koje smo zaboravili ili tužno zaturili.


Objavljen u listu Vreme br. 834-835, od 28.12.2006.godine

Piše:
Slobodan Ivkov

     NOVA GODINA I KALENDAR (2)

     "System Comics" Zorana Moroa, Igora Markovića i Milana Rusalića, nesumnjivo jedan od 3-4 najznačajnija srpska stripska izdavača u poslednjih pet godina, u nekoliko mahova je u granicama svojih mogućnosti napravio zidne kalendare vezane za strip (poznato mi je da postoje najmanje dva), a njihov kreator je bio stripar Aleksa Gajić.

     Prvi je izuzetno zanimljiv, lično ga posedujem, pa ovde mogu da, kao ilustraciju, priložim i jednu od stranica koju sam skenirao. On je namenjen za 2002. godinu, ali je naslovom futuristički datiran na 2069. godinu. Ako sam dobro shvatio, te godine će se potpuno poklopiti raspored dana u nedeljama i svih datuma u 2002. i 2069. godini, a kalendar će, ako ne bude nekih metodoloških i koncepcijskih reformi o potrebi kojih insistiram u svom tekstu, biti identičan sa kalendarom za 2002. - i onima koji ga sačuvaju sasvim upotrebljiv.

     Prelistao sam svoju arhivu i utvrdio: 1969. godina nije godina Gajićevog rođenja, pa kalendar nema vezu sa tom nesumnjivo važnom godinom, odnosno sa očekivanim obeležavanjem stogodišnjice rođenja ovog velikana srpskog stripa. Živi bili pa videli!

     Kalendar je posredno je vezan za strip "Tehnotajz 2" čije četiri sjajne uvodne table možete da vidite odmah na prvim stranicama časopisa "Kvad-art" br. 27 iz marta 2006. Prošle 2006. Aleksa je dobio finansijsku pomoć Grada Beograda, pa će na osnovu stripa napraviti istoimeni animirani film. No, budimo stripljivi. Kalendar je iz 2002., četiri table još neobjavljenog stripa su datirane u 2004., a Gajić je premijeru filma najavio tek za dve godine, negde oko 2009., ako sam dobro razumeo. U svakom slučaju, sve to ćemo sigurno videti do 2069. godine, a i tada će radnja "Tehnotajza 2" biti futuristička jer je smeštena u 2074. godinu...

     Ček', ček', pomenuh li 2074? Nešto mi poznata ta godina! Da vidimo šta kaže prašnjava arhiva starostavna i zaveštani mi notes Broja 1.

     Frit, frit, da vidimo, pod G, aha, Gačić, grgeč, Gandi, Gavrić, grašak (pirjaniti na tihoj vatri...), Guljevič, Gazimestan, Gustav, granate za M-53, Gojković, gibanica "odskakuša", Guzina, aha, tu smo, Gajić Aleksa je rođen 20. maja 1974. E, pa lepo. Taman! Ako, kako je krenuo, premijera njegovog animiranog filma i albuma "Tehnotajz 2" u Francuskoj (Francuska do Tokija) konačno budu 2069., on 2070. za album garant' uzima Gran pri Angulema i glat' dobija američkog Oskara za animaciju. Svi se 2071. lepo do zore proveselimo na žurci u "Andergraundu", ispratimo, opet uz opštenarodno veselje, deda Aleksu u penziju 2073. i - 2074. proslavimo njegov 100. rođendan. Vidimo se na žurci!

     O svom radu (videti na www.technotise.com) i o "srpskoj animaciji danas" (dodao bih: i sutra i prekosutra...) Gajić je nedavno napisao zanimljiv ispovedni tekst "Kako napraviti crtić, a zadržati prijatelje" na 4. stranici dodatka "Film danas" beogradskog dnevnog lista "Politika" br. 33460 od 30. dana dvanaestog meseca 2006. godine. Arhivirano.

     Na tom prvom kalendaru 2002/2069. Gajić na svakoj od stranica na sjajan način ekstrapoliše beogradske zgrade i znamenite institucije. Na primer, projektujući ih za više od pola veka unapred, on likovno i narativno obrađuje Srpsku akademiju nauka i umetnosti, Hram Svetog Save, Studentski kulturni centar...
     Drugi kalendar "System Comics" - a za koji znam takođe je Gajićev i odnosi se na 2003. godinu, ali njega nisam dobio od izdavača, pa nemam pojma kako je strukturisan i šta se od likovnih motiva u njemu nalazi, osim da je takođe vezan za "Tehnotajz" i da je, za razliku od ovog za 2002. i 2069. godinu, valjda približno kvadratnoh oblika.

     Nije mi poznato ni da li je "System..." kasnije pravio neke kalendare. U svakom slučaju, ako je to činio, nemam artefakte, jer sam u to vreme već završio sa svojim izložbenim aktivnostima vezanim za kalendare (prilažem pozivnicu za jednu od njih čiji sam bio autor tokom devedesetih).

     A kada smo već kod ovog stripskog izdavača, podsećam čitaoce "Strip vesti" da u današnjem broju nedeljnika "NIN" mogu da pogledaju moju, petnaestu po redu sažetu godišnju listu najvažnijih događaja u stripu koju sam sačinio za ovaj nedeljnik i na kojoj se nalazi i "System...). Naravno, propratni tekst rezimea za 2006. je od strane redakcije skraćen prema raspoloživom prostoru i njihovim potrebama, ali se nadam da ću uskoro naći vremena da ga proširim i doradim za "SVesti" i za naše specijalizovane čitaoce. No, iskustvo sa mojom prošlogodišnjom iz "NIN"a, nedorađenom i u "Strip vestima" JOŠ neobjavljenom listom za 2005., sprečava me da pominjem datum. Ideal mi je da lista bude duža, a prikaz detaljniji, bar kao onaj za 2004. godinu (videti "Strip vesti" br. 300). Dobra volja postoji, sve sam pribeležio na gomile papirića i spiskova, stvarno se mnogo toga događalo tokom 2006. godine, ali - jednostavno od borbe za goli opstanak ne stižem da te mnogobrojne podatke grupišem, uopštim, prokomentarišem i na drugi način statistički obradim.

     I to je uglavnom sve što će o stripu u ovom tekstu biti rečeno.

     Dakle, gde smo ono prošle nedelje stali u pogledu Nove godine i kalendara?

     Budite umereni u jelu i piću

     A, da. Arapi se sa Izraelcima od svih tema izgleda jedino slažu u dužini mesečeve godine i u tome da vreme treba meriti i po Mesecu, a ne samo po Suncu. Jedino što su Jevreji počeli ranije da broje svoje godine, pa smo sada u njihovoj 5767. lunarnoj godini, a istovremeno i u muslimanskoj 1427. lunarnoj godini.

     I Stari Grci su na kombinovani lunarno - solarni način obračunavali godine, ali ko ih šiša! Zato i jesmo tu gde smo, rekli bi zluradi!

     Ma, sasvim iskreno, muka mi je više od ovog preračunavanja, kao svojevremeno i od udubljivanja i zaglibljivanja u problem sa lepilima!

     Da stvar sa lunarnim kalendarima i politikom uopšte nije bezazlena, govori i činjenica da je prvo što su Talibani, došavši na vlast u Avganistanu krajem dvadesetog veka, tačnije 28. septembra 1996. godine uradili, bilo vraćanje u upotrebu lunarnog kalendara. Čim je talibanski režim krajem 2001. pao, negde sam pročitao da je ujedinitelj, novi predsednik vlade Hamid Karzai stavio na glavu šubaru jednog plemena, ogrnuo se ogrtačem drugog plemena i odmah dekretom ukinuo lunarni, pa vratio solarni kalendar, da bi već naredna godina postala 2002., a ne 1423. kako su brojali Talibani.

     Kako je tamošnjim dezorijentisanim stanovnicima - to samo oni znaju. Neki su se preko noći podmladili za skoro 6 vekova. Doduše, lunarnih, pa im manje zavidim.

     Pazite, dolaskom Talibana 1996. vratili su se nešto manje od 600 godina unazad, da bi, odlaskom ekipe jope' u brda posle pet godina, oni čestiti žitelji koji su preživeli, opet ostarili za oho-ho stoleća. Kakav stres za organizam! Užas i drugim posmatračima sa strane, a ne samo meni, mora da izaziva jedan podatak: svaka hipotetička kalendarska reforma zahteva menjanje svih ličnih dokumenata stanovništva, svih hronologija, podataka bilo koje vrste...

     I reformatori i protivnici postojećih poredaka oduvek su patili od toga da kada ugrabe prvu priliku, odmah po osvajanju vlasti, sve promene, pa i vreme. Na primer, sećam se iz gimnazije, posle francuske buržoaske revolucije, napaljeni revolucionari su prvo kraljevskoj porodici i ostalima koji im se nisu sviđali posekli glave, a zatim su, u revolucionarnom zanosu, zdušno i sa mnogo strasti prešli na drugi po važnosti zadatak - pravljenje novog kalendara. Mutno se sećam nekog novouvedenog meseca Brimera koji mi je bio dovoljno glup da ga zapamtim, ali ne znam zašto. Elem, da bi po svaku cenu bili originalni, revolucionari su, odnosno Konvent kao političko telo, naš 22. septembar/rujan 1792. proglasili Danom Prvim Godine Prve od koje ima da se nadalje broji za vjeke vjekov, a 1793. su patentirali i novi časovnik od 10 sati, 100 minuta i 100 sekundi. Časovničari i mehaničari na crkvenim zvonicima mora da su su poludeli. Novi godišnji kalendar je počinjao jesenjom ravnodnevicom i nekako uvrnuto se zasnivao na godišnjim dobima. Pokušao sam da sebi razjasnim kako i zašto, ali, uostalom kao i posle mog davnog bliskog susreta sa Kantovom "Kritikom čistoga uma", ubrzo sam, dekuražiran, odustao.

     Meseci su nazivani po vetrovima, maglama itd. Veoma simpatično.

     Kao i svaka simpatija, i ova je relativno kratko trajala. Revolucionarni kalendar usvojen 1793. održao se u upotrebi svega 13 godina. Ukinuo ga je lično Napoleon 1806.

     I ruska Oktobarska revolucija, koja se, ustvari, odigrala u novembru, ako računamo po Gregorijanskom, a ne pravoslavnom Julijanskom kalendaru koji kasni 13 dana, dala je svoj doprinos zbunjivanju oko kalendara, ali bi nas to daleko odvelo.

     Musolini je po dolasku na vlast uveo računanje godina od početka njegove fašističke ere.

     Hitlera je u sličnom preduzeću omela vazda promenljiva ratna sreća.

     Bilo kako bilo, tek šestina stanovništva sveta i dalje iz svojih razloga iskreno veruje da smo u 1427. godini i to treba poštovati.

     Sveti Kits i Nevis

     A pazite sad ovo! Petina, četvrtina, po nekima i trećina planetarne populacije, Kinezi, koji su ujedno i tvorci najstarijeg tačno datiranog i u savremenoj praksi zadržanog kalendara u poznatoj istoriji, merača vremena još iz 2637. p. N. e. (egipatski iz 4236. p. N. e. se nije održao u upotrebi jer je kao kategorija prestao da se koristi zajedno sa Starim Egipćanima), vele da smo otoič bili na prelazu iz godine ovna/ovce 4701. u godinu majmuna 4702., u koju smo, po zapadnom kalendaru, prešli onomad 22. januara 2004. a da smo tokom 2007. godine u godini svinje. Divlje ili domaće, pojma nemam, da vam pravo kažem...

     Istina, Kineski car je 1911. uveo u upotrebu hrišćanski Gregorijanski kalendar, ali, sve i da nije uskoro potom prilično nevoljno abdicirao, tamošnja baza, široke narodne mase i nenarodni elementi u njima na čelu sa poštenom inteligencijom to nikada ne bi i nisu potpuno prihvatili. Pridružili su im se i mnogi drugi azijski narodi i države. Do pre par godina hrišćanski prvi januar u Kini je bio normalan, redovan radni dan - trudodan, a verovatno ni danas nije drugačije.

     Tamo braća Kinezi sve u šesnaest zdušno slave Kinesku Novu godinu, uvlačeći se u one ogromne papirne i tekstilne zmajeve, paleći petarde i đuskajući levo - desno unaokolo, iako je u službenoj upotrebi Gregorijanski kalendar.

     No, lično, trenutno najviše u svetu preferiram Saparmurata Nijazova.

     A? Verovatno za njega niste čuli, iako je on višegodišnji predsednik ogromnog Turkmenistana, države na obali Kaspijskog mora, ili jezera, već kako ko gleda. Lik je sebe, čim je 1991. Turmenistan stekao nezavisnost i odvojio se od Esesesera prozvao Turkmenbaši (otac svih Turkmena). Onda je potpuno ukinuo balet ("Turkmenima balet nije u krvi. Ja ga ne razumem. Dakle, ne treba nam.") i biblioteke ("U njih ionako niko ne zalazi i predstavljaju samo trošak"), a umetnicima naložio da boginji pravde u sudovima daju lik njegove majke.

     Dok je nas NATO bombardovao, pošto mi je, "produvavši" mi prozore, na 50 metara od tadašnjeg stana eksplodirala američka krstareća raketa kojom je ciljan, i na svu sreću precizno pogođen, hotel "Jugoslavija", raketa prepuna osiromašenog ili obogaćenog uranijuma, pravo da vam kažem svejedno mi je kakvog jer sam se dok mi je pred očima jedno vreme sve bilo belo, toliko nagutao radioaktivne prašine i naudisao imanentnog joj dima da i danas kad uveče ugasim svetlo u sobi sijam kao novogodišnja jelka, nekako mi je, nemam pojma kako i zašto, izmaklo da je te godine 1999. moj favorit Turkmenbaši sebe proglasio doživotnim predsednikom, i taj svoj propust smatram jednim od najvećih neopravdanih od kada se bavim istoriografijom. Usput, posle eksplozije koju su te noći posmatrali sa par kilometara razdaljine, videvši šta se dogodilo, pozvali su me telefonom stripari Bogdan Jovanović sa Starog sajmišta i Zoran Stefanović iz kraja oko Bulevara Arsenija Čarnojevića, strahujući da me više neće čuti. Ne znam zašto, mora da je sa strane izgledalo strašnije nego nama insajderima, ali imam utisak da su mislili da su, kako bih se eufemistički izrazio, u toj vatrenoj lopti telefonske linije u prekidu. Ali - 'oćeš! Neka pukne dušman kleti!

     I sad, taj Nijazov na vlasti nikada nije potpisao NIJEDAN međudržavni ugovor, a čak i u svojoj Zajednici nezavisnih država nastaloj posle raspada SSSR, Turkmenistan ima samo status posmatrača. Suza mi je pošla kada sam pre nepun mesec dana naišao u "Politici" na informaciju da je ovaj uzorni lider i meni beznadežno nedostižni uzor naprasno preminuo. Usput je kao fusnota na kraju osvrta pomenuto da se to dogodilo baš pošto su međunarodne korporacije za istraživanje nalazišta nafte i zemnog gasa otkrile da se u Turkmenistanu nalaze verovatno najveće rezerve gasa na svetu i locirale ih.

     Negde sam iskopao da je, bar prema izveštaju međunarodne organizacije Fridom haus iz aprila 2005. godine, Turkmenistan svrstan u red država sa najnedemokratskijim režimima u svetu. Prema listu "Moskovski komsomolac", pored reformisanja kalendara, Saparmuratova slabost su bile i petnaestogodišnjakinje, ali - dobro, da ne širimo temu. Nadam se da smo i bez toga kontekst dovoljno pojasnili i ilustrovali.

     Prema onom što znam o obema zemljama, i Borat je mnogo komotnije mogao da bude iz Turkmenistana, a ne iz Kazahstana!

     Apropo i vizavi, molim da ipak ne pristupite ovoj državi sa predrasudama i nipodaštavanjem. Tako sam ja, pre dve decenije, kao scenarista stripa "Svečano otvaranje" koji je nacrtao Goran Parlov, kao sinonim neverlenda, a pogotovo u svetu fudbala, naveo Burkinu Faso. Kad ono - očin, što bi rekao Kerac! Prvo, kasnije sam saznao da je Burkina Faso po površini tri puta veća od Srbije, a, drugo, danas je ona veoma bitan faktor u svetskom fudbalu, pogotovo u afričkom. U svakom slučaju, na svetskoj fudbalskoj rang listi FIFA-e bolje je kotirana od reprezentacije Srbije, ili su bar tu negde bara - bar.

     Sa Turkmenistanom nema zajebancije! On je sve samo nije bestragija i nedođija. Par dana sam posvetio studiranju svih atlasa do kojih sam došao i uvideo da je to ogromna zemlja, a ne kao, na primer, DŽibuti ili Solomonska ostrva koji su samo 4 puta manji od Srbije, a o Maršalskim ostrvima da i ne govorim. Turkmenistan je 6 puta veći od Srbije!!!

     Bajdvej, baveći se ovim krajnje ozbiljnim poslom, u svojoj 48. godini sam prvi put saznao za postojanje mnogih suverenih svetskih država. Na primer, priznajem da za jednu uglednu članicu Ujedinjenih nacija, već 24 godine suverenu Federativnu državu Sveti Kits i Nevis (valuta im je dobra, mislim ne dobra već Dobra koja se sastoji od 100 Santima), koja doduše ima površinu od samo samo 261 kvadratni km (približno 19 puta 14 km), ali to ne menja na stvari, dakle za nju nikada, sve dok nisam uzeo da sebi objašnjavam ovo zamešateljstvo oko kalendara i lepila nisam čuo.

     Nešto bolje sam stajao sa Demokratskom Republikom Sao Tome i Prinsipe za čiju fudbalsku reprezentaciju, koja je jednom učestvovala na Kupu Afrike i koja je sa svojih 1000 kvadratnih km Rusija za Sveti Kits i Nevis, sam nešto i načuo. Ergo, podrugljivi termin "balkanizacija sveta" kojom sve nas iz bivše SFRJ Zapad s visine optužuje je bezvezan; primerenije je "svetizacija Balkana" od 1990.

     Elem, Saparmurat se, kao i sve vođe njegovog profila, odmah dohvatio reforme kalendara. Januar je postao Turkmenbaši, april Kurban saltan ekse (tako mu se zove majka), maj je postao Mahtumkuli (najdraži mu pesnik, ali ga ne znamo kao kandidata za Nobelovu nagradu), septembar je Ruhname (naslov knjige koju je napisao, sad nisam načisto da li taj pesnik ili Saparmurat). Dobro, na državni grb je stavljen njegov omiljeni konj, ali da i tim povodom ne širimo temu...
     Nema šanse da sada završim tekst. Definitivno. Komšija od gore, tipičan srpski glasač, jedan čestiti mladi pripadnik napredne radničke klase u čijim smo rukama i pred kojom je svetla budućnost, otac petočlane porodice i poštovalac turbo folka (od milja u tim krugovima zvanog "turbina"), počeo je da slavi Novu godinu. Sada još više mrzim ovaj izmišljeni praznik. Tu je i njegova dobro naoružana ekipa ("E, sine, bez utoke ne idem ni na pijac!") koja je verovatno samo za ovo veče napustila svoje splavove-ugostiteljske objekte na Savi i Dunavu na kojima se sluša ova muzika.

     Trupkaju mi nad glavom, a ja sa zanimanjem slušam meni nove pesme. Kad već ne mogu da razmišljam, zapisujem tekst jednog od hitova večeri: "E, moj kume Žiko, oči ti se beču, podsećaš me na pokojnog teču...". Pa onda ide: "Bolivijo, i oče i majko...".

     Nešto mislim, neverovatna je apsorpciona moć ove neuništive turbo-subkulture. U urbanoj filmskoj komediji "Mi nismo anđeli 3: Rokenrol uzvraća udarac" Srđan Dragojević je prošle godine opisao taj svet surovo mu se podsmevajući, angažujući za uloge poznate turbo-pevaljke i pišući parodički tekst za tobož stvarni turbo-hit čiji refren ide ovako: "Splavovi su Meka i Medina, samo nek se vrti mi turbina..." I šta?

     Evo, komšije već peti put, a još nije ponoć, uz urlike i pucnjavu puštaju ovu stvar. Samo da plafon izdrži i da im se ništa ne dogodi...

     (ZAVRŠIĆE SE U SLEDEĆEM BROJU)


     (ovo je nešto izmenjeni tekst koji je pod redakcijskim naslovom "Istoriji je stao sat" prethodno objavljen na str. 102 - 108 časopisa "Status" br. 48-49 od decembra 2006. - januara 2007. godine, izdavač "BIS PRESS" d. o. o., Beograd)

Piše:
Franc

Autor:
Zoran Janjetov

povratak na sadržaj

Uređuje:
Marko Ajdarić

Autor:
Darko Macan

povratak na sadržaj

Piše:
Darko Macan

     ... pa opet ispočetqa!

     Budemo malo drukčije danas. Početaq godine je tradicionalno introspekcijsko razdoblje pa ću malo rezimirati što se i kako radilo tijeqom lanjsqoga ljeta i taqo to. Ali najprije regularni program:

     » liQ i djelo « Bavit ćemo se, daqle, retrospeqcijom, ali ne stoga što se nije ništa napravilo. Radilo se, ne puno, ali radilo se: "Borovnica" za veljaču qojom obilježavam petnaestu godinu objavljivanja iste u "Modroj lasti", te scenariji za nove nastavqe reqlamne "Pčelice" i "Juniora i Gea". Da vam ne bih uvijek davao jedno te isto, danas vam serviram taj posljednji spomenuti strip (crtao ga je Niko Barun), jer imam i jednu zanimljivost za dodati:

     (Sliku videti na qstrip blogu)

     A zanimljivost? Vidite tu tortu? Poneqad Niki crtam scenarij, ali ovaj put nije bilo sqenera u blizini pa sam ga otipqao. A on je svejedno nacrtao točno istu tortu kakvu bih i ja napravio - stripovsqu tortu koja nema puno veze sa stvarnima! Stvarne torte, naime, imaju kremu svuda okolo pa se pruge oblatni i kreme vide tek kad ih se rasječe. Ovakva stilizacija torte - koju smo i Niko i ja i tko zna tqo sve ne poqupili u neqim starim stripovima - način je da se torta istovremeno poqaže iznutra i izvana i toliqo se uobičajila da je više ni ne primjećujemo kao neobičnu. Koliqo takvih "prečica" u crtanju još ima u stripu? Milijun? Dva?

     A moglo bi vas zanimati i da je nešto spremno da u ponedjeljak ode u stisqaru. Što to? Pa, naravno:

     (Sliku videti na qstrip blogu)

     Uh, past će mi qamen sa srca qad to izađe - baqsuzna se trinaestica rastegla preqo svaqe mjere i preko svih prazniqa - a i qad izađe ono drugo. O čemu, nadam se, idućeg tjedna.

     A sada na reqapitulaciju.

     » ležanje na lovoriQama « Na zalisi mi leži jedna qoličina plaqata koje je za SFeraKon '97 nacrtao Igor Lepčin, a koje nismo upotrijebili na vrijeme. Pa ih rabim kad radim fascikle ili zamatam knjige ili qad mi treba papir nešto veći. A veliqi mi papiri trebaju kad radim godišnje planove pisanja, crtanja, prevođenja, izdavanja i glupiranja, jer su mi oči uobičajeno veće od želudca qoji je pogolemat. No, danas sam baš skinuo prošlogodišnji papir i s određenim zadovoljstvom (proizvođenje tog zadovoljstva i jest jedna od zadaća tog papira, uz držanje svega pred očima) primijetio kako je dosta plavih natuknica prekriženo crvenom bojicom. Što je, daqle, obavljeno? Razmotajmo papir po posljednji put prije no što ga hitim u reciqlažu:

     Popis počinje otpriliqe pretprošle jeseni, s "Borovnicom" 117. Danas sam napravio broj 132, to je šesnaest komada. Ista količina "Juniora", od broja 1 do 16. Kako se "Dicka Longa" piše i preko ljeta, njih mi je na popisu prekriženo dvadeset, ali na ovom listu je tzv. četvrti album, od epizode 40. do 52. Usqoro bismo možda mogli i vidjeti te albume, aqo se Štef dade u brzinu i priredi fajlove.

     Napravljeno je i 7 scenarija za "Komarca", ali nisu svi nacrtani jer je suradnja sa časopisom "Zvrk" počela štekati. Neko su vrijeme išli reprinti, ni oni nisu plaćeni, pa je "Komarac" od ove jeseni prebačen u časopis "Moj planet", ali i tamo idu reprinti, tako da proizvodnja stoji, iako strip živi. Nacrtalo se i devet nastavaka stripa/karikature za časopis "Banka", što je bila jedna od većih tlaqa do sada jerbo se banqari i ja jednostavno ne qužimo po pitanju humora. Ja sam svaqi mjesec bio na rubu da dam otqaz, a na qraju su me nogirali na finjaka: redizajnirali su časopis pa za karikaturu nije ostalo mjesta. Ura! Nisam ni otišao po primjerqe. :)

     Nacrtana su bila i prva dva nastavka stripa "Kako nastaje strip" za časopis "Nemo" koji je točno toliqo brojeva i opstao. Reprintirao sam ih u Q -u 12, a nastavit ću ih ... uh, čim stignem, qao i toliqo toga. Napisao sam bio i deset nastavaqa druge sezone "Modre" za "Modru lastu", a onda je prepustio Krešimiru Biuku. Uvijeq sam htio taqo nešto napraviti: stvoriti i prepustiti da živi bez mene.

     Pisali su se i "Netovci" za Niku Baruna (poneqad, jer sam tamo ipaq samo gostujući), nisam ni zapisao koliqo qomada. Napisao se drugi nastavaq "Starog Mačka" za Štefa, ali nije nacrtan jer je Štef imao svojih dvojbi. Pisali su se "Kljunovi" za Q kad je trebalo, kao i "Slatka" ili "Zogar", Frani se napisalo dvije table za "Grifon" koji je, kao, izašao, ali ga nisam vidio. Napisala se četvrta "Martina Mjesec" i dio pete za web, scenarij za Tončija koji nije nacrtan i scenarij za Tončija koji je nacrtan za ovaj Q koji sad ide u tisak. Napisana su tri nastavka postanka "Mistera Mačka" i dva "Sergeja" za "Mister Mačak Magazin", kao i "Sergej" od 24 stranice koji je objavljivan na Zlatkovom sajtu . To je i nacrtano.

     Napisana je druga epizoda "Kvarka i Krune" za Darka Kreča, dvadesetostranična brošura "Zaroni!" (tzv. mladost Martine Mjesec) za Tončija (nacrtano, nije još objavljeno), treća sezona (20 tabli) "Guja i zmuja" za Franu, šest tabli "Pčelice", priča za zbirku "Zagrob", jedna priča za "Jutarnji list" i jedna za "Večernji list", nekoliko priča za ladicu koje su poslije objavljene na "Blogoreji", tekst za časopis posvećen životu i radu mog oca, tekst o petnaest godina "Kvadrata" i pedesetak qolumni kojima je završena serija "Kvintalovih tjednih kvartica" za "Strip Vesti". Pisalo se, da.

     Malo se i crtalo: gore nabrojene "Borovnice", "Banke" i "Sergeji", samo dva "Bočka" (jer je izašlo malo "Futura" - tako su napisane i samo dvije qolumne "Macan čita"; moje kritičqe aspiracije podnio je zato "Blogov kolac"), pedeset tri pasice stripa za Profilove udžbenike zemljopisa, pedesetak karikatura za udžbenike kemije "Školske knjige" (neke su stavljene na prilično grozno dizajniranu majicu), nešto preko 200 ilustracija za udžbeniqe informatiqe, jedan "Walter Egg" za "Kvadrat" i to je valjda sve.

     Početqom prošle godine izašla mi je zbirqa kolumni "Stripocentrik" i drugi album "Borovnice". Potom sam izdao "Ad astru", antologiju hrvatske znanstvenofantastične novele koju su priredili Tomislav Šakić i Aleksandar Žiljak, dok sam sam priredio "Fantastične priče za djecu XXI. stoljeća" u izdanju Autorske kuće. U 2006. izašla su samo dva Q -a, ali radilo se na trećem i posebnom koji će sad u stisaq. Radio sam na knjizi o Mladenu Bravaru, jednoj knjizi moga djeda i knjizi poetskih zapisa moga oca. Pobrinuo sam se da u tisak ode zbirka "Zagrob" koju su uredili Tatjana Jambrišak i Darko Vrban te zbirka "blog.sf" koju je uredila Irena Rašeta . Radio sam na još neqim knjigama koje će tek ugledati svjetlo dana pa ćemo ih pobrojati drugom zgodom.

     Prevodio sam ili redigirao sljedeće stripove: "Zekana", "Spiroua", "Presveto srce", "Riđobradog", "Spaghetti Brothers", "Ljubav i rakete", "Kena Parkera", gigante "Nathana Nevera", almanah "Martina Mysterea" (te susret ove zadnje dvojice) i još neke minornije albume. Itekaqo sam osjetio koliko je narasla proizvodnja stripa qod nas, sve što nisam stigao napraviti ili što je qasnilo, dogodilo se zbog najamnog rada na spomenutim izdanjima.

     Ah, da ... ono što se nije stiglo. Najveće ribe pobjegnu, ja žalim zbog onoga što se nije napravilo više no što se radujem onome što jest. Ne valja to. I zato neću (a mislio sam) pobrojati ovdje i ono što nije napravljeno. Zašto da se kudim qad sam si već dovoljno naudio hvaleći se ...:)

     » linQovlje « Moje linqove ovaj put presqačemo, jedino ću vas ponovo potjerati da pogledate MCN blog jer je druqčiji od svih ostalih. Hop, hop!

     Ali ima drugih linqova. Ovdje je blog vrijednog momqa Aleksandra Sotirovskog , a aqo već neqo vrijeme niste provjeravali blog Frane Petruše , trebali biste - kao i Isusa, uhvatilo ga je propovijedanje u tridesetoj taqo da mu se blog ne sastoji više samo od crteža. Iztok Sitar pričao je manje o stripu, a više o normalnim ljudima zanimljivim stvarima u Feralu , dok se ekskluzivno ekskvizitna Emisija emocija preselila na vlastitu stranicu!

     Kao bonus: apsolutno jednostavna, kičasto neodoljiva i zarazna igrica: Zeko bez potočića .

     Nisam stavio linq kojeg ste mislili da sam trebao? Pa, pošaljite ga, matematiqu vam!

     » ujedinjeni šljaQeri « Nova rubriqa! Kako bih malo reqlamirao i druge, reqoh da prenesem vijesti o tome što se radi, aqo se radi. Budu li mi autori dojavljivali, rubriqa će biti redovita. Za sada javljamo samo kako je Damir Žitko izgleda konačno potpisao za rad na milijun digitalno osliqanih albuma Biblije u stripu za neke Francuze doq se Bob Solanović izborio za probe za rad na jednoj licenci za qoju ste sigurno čuli. Više aqo se ostvari (držimo mu palcove).

     » leQtira « Strip s qojim sam opqoračio novu bio je ovaj:

     (Sliku videti na qstrip blogu)

     Moja prva, poqazalo se "manhwa" (iliti korejski strip). Malo prljavija od prosječne mange, ali slična. Sadržajno tipično žanrovska (kruta policajka mehqa srdca), ali svaqa od neqoliko priča ima bar neqi grandiozni qoncept ili jaku rečenicu zbog koje čitanje nije teq puqo traćenje vremena. Nije remeq-djelo, ali poželio sam nastavaq.

     U "Libellusu" nastavqa nije bilo, ali sam vidio još jedan primjeraq ove prve knjige, na popustu.

     » marQeting « Nema marqetinga danas, previše sam već napisao. Pročitajte prošle nastavqe, odaberite tamo nešto ili mi pošaljite pare iz dobrote svoga srca.


     Do petqa!

(mcn)

povratak na sadržaj

Strip vesti

     Ovo rubrika je redovna, pozicionirana na ovom mestu u SVestima jer na sajtu već stoje u samom vrhu na udarnom mestu, linkovi ka svim domaćim internet stripovima koji redovno izlaze. Ostali stripovi, koji ne zadovoljavaju ove kriterijume - dakle nisu na nekom od domaćih jezika ili ne izlaze redovno - će ipak imati svoje mesto u ovoj rubrici.
     Dakle zasucite rukave i poradite na dopunjavanju ove rubrike tako što ćete pokretati nove internet stripove. Svaki novi strip na spisku će, onog petka kada bude dodat, imati oznaku NOVO!
     Redosled je po abecednom redu:

A STAR IS UNBORN (UnBornStar)
unbornstar.blog.hr/

BLIC STRIP (Marko Somborac)
www.blic.co.yu/blic/strip

BUZZ & FZ (Gudvin)
www.screaming-planet.com/comics.php?area_id=

ČAROBNJACI (Niko Barun)
www.tportal.hr/stripovi/carobnjaci

IZ REVOLTA (Vladimir Tdić - Predrag Ikonić) NOVO!
izrevolta.blogspot.com/

KUĆA STRAHA (Jurica)
www.kajgod.co.nr/

MALI MEUR (Vladislav Gajski)
www.plastelin.com/index.php?option=com_content&...

MARTINA MJESEC (Macan - Sudžuka)
www.stripovi.com/martinamjesec.asp

MISTER MAČAK (Macan - Bob)
www.stripovi.com/mistermacak.asp

NETOVCI (Niko Barun)
www.t.ht.hr/netuskoli/5-5.html

OVERKLOKING (Dubravko Mataković)
www.net.hr/webcafe/matakovic/

SERGEJ (Darko Macan)
www.zmcomics.co.yu/sergej

SIVI GRAD (Rico)
www.stripovi.com/sivigrad.asp

SOB SA SOBOM (Sonjecka)
www.stripovi.com/SobSaSobom.asp

STRIP "DAN"-a (Simon Vučković - Mirko Zulić)
www.dan.cg.yu/stripovi.php

SvRBI iU SVEMIRU (Milivoj Kostić)
vigled.sky.prohosting.com/

ŠTEFICA Jambriščak, prijateljica noći koja je previše znala" (Nik Titanik)
www.niktitanik.com

Autor:
Mladen Oljača

povratak na sadržaj

Priredili:
D. Banjanin i Z.Đukanović

     FUCKING COMICS!: DEVETA? UMETNOST!?

     RANKO MUNITIĆ, Deveta umetnost, STRIP, TK Mont Image i Fakultet primenjenih umetnosti (Primenjena grafika) i zbornik Fucking Comics, Beoštampa i Dosije Beograd, 2006.

     "...ne iznosimo ništa više od prijedloga za jedan od mogućih sistema izučavanja i vrednovanja stripa. Njegove eventualne prednosti ujedno su mu i evidentni nedostaci - zato što čitalac neće biti u mogućnosti da iznesene navode, usporedi i kritički odmjeri s nekim drugim, sličnim (a na našem jeziku dostupnim) materijalom."

     Tako je, u prvom delu, danas već kultnog, tematskog broja (28) časopisa "Kultura", zborniku Strip - deveta umetnost?, iz 1975, Munitić, eto, izneo nešto što, do današnjeg dana, ostaje koliko za to vreme pionirski sumorna konstatacija, toliko i proročka, futuristička presuda: strip se u Srbiji "primio i uvek iznova primao" onako i onoliko, koliko i, recimo, hrišćanstvo.

     Paradoksalno, tada se strip u Srbiji i ex-Jugoslaviji makar zaista čitao sa oduševljenjem, počinjao je da se crta i piše sve ozbiljnije i uspešnije, a sami počeci izlaženja revije "Pegaz", (otprilike koincidentni ovom broju "Kulture") obećavali su i teorijsko i kritičko promišljanje.

     Danas se, u Srbiji, strip gotovo više i ne čita (na srpskom), katastrofalno loše ili "srednje žalosno", ali i dobro i odlično crta i piše (i to uglavnom za strano tržište), a teorija i kritika, koje se ovde nikada nisu bog-zna-kako razmahale, bukvalno - "spale su na dva slova".

     Zato Munitićeva knjiga Deveta umetnost, STRIP (Beograd, 2006, drugo izdanje, u Bgd, Odsek Primenjena grafika, na čak 224 strane!, a zapravo izmenjeno, dopunjeno izdanje teksta Strip, deveta umetnost?, iz spomenutog zbornika, 1975), kao asertorički odgovor na sopstveno pitanje od pre 31 godine, strči kao proverbijalni palac iz sive, izlizane, i nevešto pokrpljene čarape. Munitića je srpska strip-situacija dovela u paradoksalan položaj - da se odmerava sa samim sobom, tri decenije mlađim. (To, naravno, ne znači da u Srbiji uopšte nema (i relativno mladih) ljudi koji teoriji stripa daju relativno originalan pečat - i u svetu su razmere teorije stripa prilično mizerne - ali oni to, na žalost, čine više tangencijalno, uzgred, po potrebi drugih, autorskih, uređivačkih, itd. projekata.)

     Munitić je, u svemu što (znamo da) radi, nalik na napolitanskog mastifa - kad zagrize, ne pušta. Ili treba da vas podsetim na njegovu obimnu, pionirsku "Estetiku kinematografske animacije", 1982, na četvorotomni "Zagrebački krug crtanog filma", 1978-1986, pa dvotomna "Čudovišta koje smo voleli", 1990-1997, itd.?

     Munitić, sasvim starovremski, ide od početka do kraja. Usred-srede pomodne struje POSTMODERNE, te totalitarno zamajavajuće, agresivno-isključive "Dolce & Gabanna" savremene teorije, on sebi dozvoljava da bude MODERAN - štaviše, čak ontološki i antropološki (s natruhama fenomenološkog, ali i strukturalističkog - oslonjenog na Z. Jevremović Munitić) orijentisani - demode. I tu nikakav postmoderni prigovor prosto ne može stojati, jer da nema Munitićeve knjige (uz već istorijski "Pegaz" i ponešto rasutih članaka i eseja, u proteklih tri decenije), ne bi bilo platforme na kojoj bi eventualna postmoderna mogla graditi svoj stav o stripu.

     Suštine agona dva naslova Munitićeve "mlade" i "stare" (verzije) knjige o stripu leži u prisustvu/odsustvu upitnika iza umetnosti. A ta stvar uopšte nije "bez vraga". Prvo, niko se nikada, u klasifikaciji umetnosti, nije dogovorio oko njihovog konačnog broja - 9 je tek jedan (po Enciklopediji Britanici) od tradicionalnih sistema klasifikacije. A broj se kretao, čak i 1975, između klasičnih 6 i tada modernih 100 (kod Tomasa Manroa, koji je priznavao umetnost čak i takvim stvarima kao što su slikanje u pesku, obrada kože za sedla, religijski rituali, tatuaža, dizajn u transportu, korparstvo i cirkus...).

     I drugo, ni među tih 100 - nije se našlo mesta za strip. A danas je već sama klasifikacija umetnosti - beznadežno demode. Sva je prilika da to, danas, (kada je najčitaniji strip-naslov Supermen, sa tiraža koji se nekada merio desetinama miliona svezaka, u SAD, spao na ispod 100.000) važi i za strip.

     Dakle, već sama tvrdnja, na početku XXI veka, da je strip - i umetnost, i još ni manje ni više nego deveta, sve je to izazov, duelistička rukavica u lice mlitavog i narkotizovanog, ako ne već i komatoznog mišljenja u srpskom stripu. Može se ispostaviti da je to i pokušaj reanimacije, ali za to bi trebalo da se pojavi ikakva vrsta (ozbiljnije, teorijske) reakcije. U međuvremenu, treba priznati da je, iako je to sasvim logično, to što upravo Rastko Ćirić i Primenjena grafika podstiču ovakvu knjigu proglašavajući je pomoćnim udžbenikom (zar postoji i neki drugačiji?) dobro što se u nelogičnim vremenima iko ponaša kao pravi pedagog.

     Naravno, na stranu dobre strane ovog testa inteligencije postavljenom stripu u Srbiji, potpisnik ovih redova priznaje da je zbornik iz 1975, bio prvi i zadugo jedini veći teorijski rad o stripu na maternjem jeziku, koji je pročitao pa, dakle, kao i mnoge naknadne generacije - dužnik mu je. Ali u knjizi iz 2006, očekivao je Munitićeve britke rasprave (ili bar njihove odjeke) sa MEKKLAUDOVIM Understanding Comics, 1993., i Reinventing Comics: How Imagination and Technology Are Revolutionizing an Art Form, 2000., ili Comics & Sequential Art Vila Ajsnera, ili sa Comics: Ideology, Power & The Critics, 1989, Martina Barkera, itd., itd.

     Naravno, i odsustvo ovih autora i naslova može biti samo deo testa koji nam Munitić postavlja, a mi, i nesvesno, reagujemo. Jedan - nula za njega, a mi bar konstatujemo da još nismo mrtvi.

     Naravno, Munitić nam ne dozvoljava opuštanje: ako je "Deveta umetnost, STRIP" bila čeljust mastifa za levu nogu, to, čak ni metaforički, ne znači da nam je desna pošteđena.

     Beoštampa i Dosije iz Beograda, 2006. izdaju još jednog strip-Munitića. Radi se o Fucking Comics, po autorovom priznanju, "strip-zezalici", "seksi-grafičkoj krpari" u formi knjige-strip-albuma. (Radi se o dorađenom, izmenjenom materijalu, koji je pre petnaestak godina izašao kao Sexarion super-strip.) Izdanje je do te mere komplementarno Devetoj umetnosti..., da podseća na nerazmrsivost udžbenika Istorije sa svojim istorijskim čitankama (zbornicima tekstova koji treba da ublaže suvoparnost lekcija Učiteljice života).

     Fucking comics imaju (po autoru) zadatak da "zadirkuju stripovsku tehniku, stripovsku mitologiju i stripovsku pornomaniju"; metodom da "od različitih sličica iz raznih stripova komponujemo,...krparimo, novi, novoskrpljeni strip; priča se i dalje kazuje nadovezivanjem strip-kvadrata, ali su oni postavljeni u drukčiji, zafrkantski poredak." I zaista, na prvi pogled, seksualno iritantnim signalima pornofilska pažnja povlači i draži (makar muškog) čitaoca, kao Josifovo (biblijsko) nadražujuće pruće za "upaljivanje rane stoke". Ali porno-narativ je neprekidno ometan izmeštenim, ubogaljujućim ikoničkim barikadama... Vreme je da čitalac shvati kako je autor intelektualni podvaladžija: metod je svakako zafrkantski, ali konteksti koje krpež sličica otvara, nameću nuždu tumačenja, koja, opet, iziskuje pristupe većeg broja društvenih nauka... I tako, shvatate, Fucking Comics se ukazuju kao praktična vežbanka iz teorije STRIPA.

     Ergo, Deveta umetnost, STRIP i Fucking Comics su uroburos, što je, sećate se, ona zmija okultista, koja guta sopstveni rep. Ali radi se o dva mamca koja se isplati zagristi.

     Bora Stanojević


Objavljeno: Danas, Beograd, 13-14.01.2007.godine

---

     Ispravka

     U tekstu "Strip na fakultetu" ("Vreme" broj 836) greškom je napisano da su obe aktuelne knjige Ranka Munitića Deveta umetnost , strip i Fucking comics pomoćni udžbenici iz predmeta Ilustracija na ateljeu Grafika i knjiga odseka Primenjena grafika Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. U red pomoćnih udžbenika uvršten je samo naslov Deveta umetnost , strip , ali ne i knjiga Fucking comics . Deveta umetnost , strip jeste objavljena u ediciji Signum pri Fakultetu primenjenih umetnosti, ali ne i Fucking comics , kako je navedeno u tekstu. Izdavači ove druge su Dosije i Beosing iz Beograda. Izvinjavamo se autoru, izdavaču i čitaocima.

     piše: R.V.


Objavljeno: Vreme, Beograd, 18.01.2007.godine

---

     POVRATAK U DETINJSTVO ILI MIKI MAUS UPORNO NA SRPSKOM

     Miki Maus ušao je juče u treću godinu svog "legalnog postojanja na srpskom jeziku" (januarski broj 2007), zahvaljujući kući Egmont, iz čije radionice se pojavljuje još niz magazina za klince "koji vraćaju u detinjstvo". Naravno, od naslovne stranice ovog izdanja, Nova godina i božićni praznici dominiraju i crtežom i rečju. Tako Miki Maus čeka "Novu godinu na moru", Paja Patak je "U potrazi za Deda Mrazom", Šilja je izgubio skije, Baka Kati je priređen "Savršen Božić", dok se Zli Vuk bavi "Zimskim sportovima"... Unutar ovog broja su, već po navici, nagradne igre, vicevi, "novogodišnji pokloni", "šašavi svet"...

     D. S.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 04.01.2006.godine

---

     BELI PUT, NAJBOLJI IZDAVAČ NA DEČJEM SALONU U VRŠCU

     Najbolji izdavač ovogodišnjeg Osmog dečjeg salona, koji je u Vršcu priredila Književna opština Vršac (KOV), beogradska je izdavačka kuća Beli put, jednoglasna je odluka žirija koji je radio u sastavu Tanja Kragujević, Jovica Aćin i Petru Krdu, saopštio je KOV. U najužem izboru bili su i Kreativni centar i Laguna. Zbog velikog interesovanja najmlađe čitalačke publike i velikog broja prispelih radova na književni konkurs, Upravni odbor KOV odlučio je da produži rok za održavanje Salona dečje knjige, kao i literarni konkurs, do subote 20. januara u 14 sati, dodaje se u saopštenju.

     I. M.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 16.01.2007.godine

---

     Japanski stripovi osvajaju Francusku

     MANGA U ZEMLJI ASTERIKSA

     Sa svojim mačkama koje govore i samurajima-lutalicama, japanske mange preuzimaju francusko tržište stripova i tako stavljaju na test domaće ikone pošto se, pre svega, mlađa publika okreće invaziji sa istoka. Generacije Francuza su odrasle na avanturama Asteriksa, Gala koji se uz čarobni napitak bori protiv Rimljana, kao i dečaka-reportera Tintina. "U svakom domu naći ćete neki od ovih stripova, to je deo naše kulture", kaže Nikolas Fine, organizator godišnjeg Međunarodnog sajma stripa u Angulemu, koji je počeo krajem prošle nedelje.

     Četiri hiljade novih stripova objavljeno je prošle godine u Francuskoj i zemljama gde se govori francuski jezik - Belgiji i Švajcarskoj, a prodato je više od 40 miliona primeraka. Međutim, sve se bolje prodaju naslovi "Kakaši" ili "Mamoru", odnosno, japanske mange su trenutno osvojile 40 posto kompletnog strip tržišta u Francuskoj. Stoga ne čudi što je, po prvi put u 34-godišnjoj istoriji festivala u Angulemu, postavljen poseban štand za mange gde će se diskutovati ali i prikazivati anime - filmski odgovor na mange.

     Prema nekim procenama, Francuska je sada najveće tržište za mange, van Japana, a Fine kaže da je posledica svega toga "fundamentalni izazov". "Pre deset godina evropski autori bili su sami, u osnovi, sem nekolicine američkih naslova koji su stizali. Sada su prosto stisnuti", naglašava Fine. Francuski izdavački giganti, videći dolazeći talas mangi, licencirali su i počeli da distribuiraju japanske naslove u zemlji Galskih petlova. Zbog toga su zapravo autori ti koji se suočavaju sa najvećim izazovom, jer fanovi polako napuštaju tradicionalne francusko- belgijske stripove.

     Doduše, ima i autora iz Francuske koji pokušavaju da nauče nešto iz mangi - tempo i kinematografski vizuelni kod, uz epske storije koje se protežu na nekoliko tomova. Prošle godine su se pojavile prve francuske mange, a u Parizu je 2005. osnovana Euroasiam škola, kako bi se francuski strip-crtači pretvorili u "mangake". Evropski stripovi tematski se bave temama koje idu od detektivskih fikcija do bajkovitih fantazija, ali su njihovi tipični čitaoci i dalje muškarci, stari između 25 i 35 godina. Najveća, pak, snaga mangi je činjenica da interesuje i biznismene, kućne pomoćnice, deke i bake ali i tinejdžerke. Stoga ne čudi što mange pokazuju najbrži trend rasta prodaje u Evropi. Na sve to treba dodati i činjenicu da se mange štampaju kao crno-bela izdanja na novinskom papiru, što je daleko jeftinije od uobičajenih francuskih stripova koji su zapravo ilustrovani albumi, štampani na kvalitetnom papiru.

     V. Todorović


Objavljeno: DANAS, Beograd, 29.01.2007.godine

Autor:
Simon Vučković

povratak na sadržaj

Priredili:
XY

From: "Strip Core"
Subject: [stripcore] natecaj Zivel strip!

     Zivel strip!
     www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/

     Fokus letosnjega mednarodnega natecaja Zivel strip! so stripovski ustvarjalci: Matej Lavrencic iz Slovenije in italijanski tandem Francesco Satta in Sara Colaone ter lika: macek Tacek in scurek Monsieur Bordgon. Na natecaju lahko sodelujejo osnovnosolci in srednjesolci iz Slovenije in Furlanije-Julijske krajine. Dela morajo prispeti na naslov revije Stripburger do sobote, 14. aprila 2007.

     Ž I V E L S T R I P
     MLADINSKI STRIPOVSKI RAZPIS – ŽIVEL STRIP

     PRAVILNIK

     Občina Pordenone, združenje Vivacomix in Stripburger, s prispevkom dežele Furlanije-Julijske krajine in banke Banca Popolare FriulAdria ter Promoturja in v sodelovanju z revijami Cicido, Ciciban, PIL, Plus ter MC Brežice razpisujejo nagradni tekmovalni stripovski natečaj v okviru dogodka VIVA I FUMETTI – ŽIVEL STRIP. Na natečaj se lahko prijavijo šolarji in dijaki iz dežele Furlanije-Julijske krajine in iz Slovenije.

     Natečaj je razdeljen v dve kategoriji: a) strip b) animacija.

     Glavna junaka zgodb naj bosta MONSIEUR BORDIGON avtorjev Francesca Satta in Sare Colaone in TAČEK avtorja Mateja Lavrenčiča.

1 - Tema razpisa:
1 - Gospod Bordigon je ščurek filozof, ki išče smisel življenja. Na svet gleda s svojimi očmi in velikokrat so predmeti iz resničnega sveta v njegovih očeh drugačni in bolj prijazni, kot so v resnici, zato se vedno znova znajde v situacijah, ko mora svojo zmoto poplačati z bolečino. Kako se Bordigon spoprijema z resničnostjo? Kako se spopada s svojo zmoto?
2 - Taček je neprestano zaskrbljen in njegove skrbi niso le neotipljive misli, temveč črni ptiči, ki ga nadlegujejo. Kakšne so njegove žalostne misli? Kako to, da se spremenijo v ptiče? Spremeni Tačkove misli v predmete ali živali, nariši jih in s sliko pripoveduj, kako bi se jih znebil-a.

2 - Prijavljena dela so lahko
a) stripovske zgodbe, narisane v poljubni tehniki (vključno z računalnikom),
b) animacije, izvedene v klasični ali računalniški tehniki.

3 – Šolarji se lahko na razpis prijavijo samostojno ali v skupini.

4 – Dela morajo biti oddana po pošti skupaj z izpolnjeno prijavnico (za slovenske šolarje) na naslov:
Stripburger, Forum Ljubljana. Metelkova 6, SI-1000 Ljubljana, Slovenija

5 - Dela morajo prispeti do naslovnika do sobote, 14. aprila 2007.

6 - Žirija v sestavi: Matej Lavrenčič, Davide Toffolo, Emanuele Barison, Sara Colaone, Igor Prassel (Animateka) prof. Paola Bristot (predsednica Vivacomixa) in prof. Gianantonio Collaoni (mestni svetnik za šolstvo in kulturo) se bo sestala za izbor stripov v četrtek, 19. aprila 2007.

7 - Podeljenih bo 6 nagrad za zmagovalce v kategoriji stripov, in sicer 6 darilnih bonov v vrednosti 250 evrov.

     Izbrane animacije bodo decembra 2007 predstavljene na mednarodnem festivalu animacije Animateka v Ljubljani. Udeleženci stripovskega natečaja se z izpolnjeno prijavnico strinjajo, da se lahko njihova dela uporabijo v promocijske namene. S prijavo na natečaj animiranega filma, udeleženci dovoljujejo objavo svojega dela na promocijskem DVD-ju.

     Vsak udeleženec bo za sodelovanje prejel nagrado. Nagrade bodo podeljene 20. aprila 2007 ob 11. uri v parku San Valentino v Pordenonu. Dela avtorjev bodo tu razstavljena od 20. do 29. aprila 2007.
V četrtek, 19. aprila ob 18.00 bo v galeriji Daniele Tarozzi (viale Trento 28) odprtje razstave Sare Colaone in Mateja Lavrenčiča. Pripravila jo bo Paola Bristot.

     V Sloveniji bo razstava del prispelih na natečaj na ogled v KUD-u France Prešeren v Ljubljani in v MC Brežice. V KUD-u bo v klubuski sobi odprtje v torek, 8. maja 2007 ob 19. uri, na ogled pa bo do 28. maja 2007. V galeriji KUD France Prešeren bo isti večer sledila otvoritev razstave del Sare Colaone, Mateja Lavrenčiča in Braneta Solceta, ki bo na ogled do 21. maja. V MC Brežice bo odprtje razstave del prispelih na natečaj v petek, 1. junija 2007 ob 19. uri, na ogled pa bo do 28. junija 2007. Za informacije naj se zainteresirani obrnejo na:
Stripburger / Forum Ljubljana
core@mail.ljudmila.org
http://www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/
tel.: +386 1 231 96 62
fax: +386 1 433 80 74


     Monsieur Bordigon

     Monsieur Bordigon je ščurek filozof. Živi po temačnih kotih, med odpadki, a si želi lepšega življenja. Hoče se povzpeti in spoznati smisel življenja. Neprestano raziskuje, a velikokrat ne ve, kaj je resnično in kaj ne. Tako se mu zdijo denimo keramične ploščice v kopalnici božanska svetloba, globus pa je zanj resnični svet, po katerem potuje, televizor postane božanstvo … A kruta resničnost ga na koncu neizbežno kaznuje. Konča pod podplatom gospe, ki ne prenese ščurkov v kopalnici, zmečka ga globus, ki pade nanj, tudi izkušnja s televizorjem ni niti najmanj prijetna…

     Monsieur Bordigon je narisan na zelo preprost način. Je sivočrn ščurek, nima takih človeških lastnosti, kot jih imajo živali Walta Disneyja, a včasih nosi cilinder. Njegova dejanja pa so kljub temu podobna dejanjem kakega pametnega bitja: bere knjige in nenehno raziskuje predmete. Njegova zgodba se vedno konča usodno, a Monsieur Bordigon se že v naslednji epizodi spet spopade z novo dogodivščino.

     Sara Colaone (Pordenone, 1970) je avtorica stripov, risanih filmov in ilustratorka. Kot ilustratorka je sodelovala z Associazione culturale Hamelin, Zanichelli, Internazionale, Il Caffè illustrato. Dobila je tretjo nagrado na natečaju Torino Città Olimpica 2006. Stripovske izdaje objavlja pri nekaterih najbolj aktivnih italijanskih založnikih: Kappa Edizioni (Pranzo di famiglia, s Francescom Sattom Lupin III Millennium, Nei panni di Zazà, z Massimilianom de Giovannijem Cream, z Luco de Santisom La gigantessa), Coconino Press (Monsieur Bordigon, s Francescom Sattom Black), Associazione Vivacomix/Stripburger (Medved v Osmozi). Sodelovala je pri produkciji kratkometražnih animiranih filmov Le malefiche disavventure di Mr. Hiv (2001), Cream 000 (2003, Posebna nominacija na Festivalu Prima Aziz 2004), Monsieur Bordigon (Colaone, Satta, Solce, 2006).
     Francesco Satta (Orosei, NU, 1967) je novinar, avtor in prevajalec stripov, filmski scenarist in režiser. S stripom je sodeloval z založbami Kappa Edizioni, Coconino Press, Black Velvet in Inguine. Kot novinar je delal za časopise De Agostini, Il Domani di Bologna in La Repubblica ter za radio Radio24, Rai, Comune di Bologna.


     Taček

     Taček je en tak maček. Je majhne rasti, ima belo dlako in veliko mačjo glavo v obliki fižola. Kadar ne bere stripov, rad preganja ptice s svojega vrta. Živi sicer v mestu, a se s kolesom večkrat odpelje na podeželje, kjer obišče svoje prijatelje.

     Strip Male črne skrbi opisuje prigode dveh prijateljev (Taček in Puši). Njun vsakdanjik je poln skrbi in poskušata se jih na vsak način rešiti. Je zgodba o težavah današnjega življenja, napisana in narisana na duhovit način. Avtor svoje junake riše učinkovito, a enostavno, črno-belo, v tekočem linearnem slogu.

     Prvi samostojni stripovski album Mateja Lavrenčiča Male črne skrbi je četrti album v zbirki Republika Strip, izdaji revije Stripburger (izdajatelj: Forum Ljubljana). Bralci revije Stripburger ga poznajo po dveh značilnih načinih ustvarjanja: po pixel art tehniki, ki spominja na prvotno računalniško grafiko, in po črtni risbi s svinčnikom, ki jo je Lavrenčič računalniško obdelal. Tokrat je avtor črtno risbo grafično nadgradil s črnimi in belimi površinami v kompoziciji, kar daje zgodbi dodatno dinamiko.

     Kreativni opus Mateja Lavrenčiča obsega strip, ilustracijo in animacijo. Večino svojih stripov je objavil v reviji Stripburger. Leta 1999 je izdal svoj prvi ministrip album z naslovom 16kb/s, sledila pa sta še mini albuma 1. 1. 2000 in The Prince of Golovec. Slednji je primer Lavrenčičeve pixel art tehnike, navdahnila ga je enostavna likovna podoba starih računalniških igric. Avtor je računalniško igrico pravzaprav »ustripil«. The Prince of Golovec je izšel v zbirki mini albumov Miniburger leta 2000. Za svoj prvi animirani film Dušan (2002), je na 2. bienalu slovenske animacije v Izoli prejel priznanje za najboljši debitantski film, na VII. festivalu neodvisnega filma in videa Slovenije 2002 pa priznanje za drugo mesto med animiranimi filmi.

     Album Male črne skrbi je izšel februarja 2005.

Vizualni material za novinarje je na voljo na
www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/press/

---

IV. INTERNATIONAL CARTOON CONTEST - KOZUCHOW 2007 "NEWSPAPER"

SUBJECT: "The NEWSPAPER"

TIMETABLE:
Announcement and publication of the Competition November 2006
Deadline for receiving works 31-th May 2007
Sitting of the Jury June 2007
Announcement of the Jury decision, seminar and the opening of the post competition exhibition September - October 2007

PRIZES:
GRAND PRIX - PLN 3500 and "Castellan Sabre"
1-st PLACE - PLN 2500
2-nd PLACE - PLN 2000
3-rd PLACE - PLN 1500
Sponsors' prizes

The Organizers have the right to the change in the amount of particular prizes, nonetheless, the total amount of prizes shall remain unchanged.

The JURY: The Jury comprises of the Organizers representatives as well as artist dealing with art in practice or as theoreticians.

PARTICIPATION:
Both professional and amateur cartoonists are eligible to take part in the competition.
A maximum of three original works (format min. A5 - max. A3) in optional technique should be sent or delivered by May 31-st, 2006 to the following address:
KOKiS "Zamek"
Klasztorna 14
67-120 Kożuchów
POLAND
tel. (48) 68 355 35 36
e-mail: zamek@kozuchow.pl
www.zamek.kozuchow.pl

The Organizers are not responsible for damage or loss during transportation!

The winners as well as cartoonists qualified to participate in the post-competition exhibiton shall be provided with a free copy of a catalogue published by the Organizers.

The Organizers provide the competition prize winners with free accommodation and boarding during the exhibition event.

The winners receive their prizes on condition that they are either present at the opening of the post competition exhibition or else they indicate a bank account where the money is to be transfered. The works become the property of the Organizers and shall be included in the collection of the "False Mirror" gallery located in KOKIS "ZAMEK".

Every participant in the competition agrees to their free of fees delivery of works to the "False Mirror" gallery.

Every work delivered to the competition ought to be accompanied (on the reverse) with the author's signature, address and a telephone number.

By sending their works to the competition the participants agree to the abovementioned regulations and they further agree to the free of fees publication of their works for marketing purposes connected with the competition and post competition exhibition.

The exhibition organizers are the final judges in the interpretation of these regulations.

By sending his/her works and taking part in the competition the artist agrees to the abovementioned rules and regulations.

mail

From: Kristijan Relic
Subject: za Slobodana Ivkova

     Dragi gospodine Ivkov,

     Po obrazovanju sam arheolog pa sam sticajem okolnosti upoznat i sa nekim problemima o kojima ste pisali. Imam samo jednu malu dopunu, odnosno objasnjenje:
     Mart se naziva po Marsu (bogu rata) jer je na prolece opet moglo da se ratuje. U martu su se Rimljani skupljali na Marsovom polju i vrsili "smotru borbene gotovosti", a svestenici Salijevci izvodili ratnicke igre. Rat je bio glavna privredna grana ratnickog plemena kao sto su bili Rimljani, a to bi mozda ujedno bilo i objasnjenje zasto je to bio prvi mesec (novi ciklus, jel?).

Kristijan Relic

Strip vesti

Ako znate nekog ko bi bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA,
pošaljite njegovu email adresu ili mu predložite da se on sam javi i tako upiše na mailing listu.
e-mail: zmcomics@neobee.net; web: www.zmcomics.co.yu i stripvesti.50webs.com;
adresa: Zlatko Milenković,Gagarinova 10/4, 21000 Novi Sad
STRIP VESTI SU BESPLATNE
Ako ne želite da ubuduće dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email
i u naslovu (subject) napišite ODJAVA.