395 15.12.2006. GODINA VIII |
|
||||
Press: Beli put |
||
|
||
Piše: Muhamed Kafedžić |
|
| Općina Centar J.U.Centar za kulturu "Sarajevo" Centar za mlade "Gorica" organizje IZLOŽBU POLAZNIKA ŠKOLE STRIPA Izložba će biti otvorena u petak, 15.12.2006 godina, sa početkom u 19 sati, u Centru za mlade "Gorica". Adresa: Avde Jabučice 52. Pozivamo Vas da svojim prisustvom uveličate ovaj događaj! | |
Press: StripCore |
||
MOSTOVI MAGAZIN IN TURBO MARMELADA Mostovi magazin je uvodna publikacija v trilogijo Mostovi, ki jo je spodbudil Ciril Horjak in pri kateri sodelujejo srbski avtorji: Miroslav Lazendić, Maja Veselinović, Vladan Nikolić, Mr. Stocca, Aleksander Zograf, Wostok. V tej 24-stranski publikaciji Horjak predstavi vse like in njihove poti, uvodna stripovska zgodba, pri kateri pa je sodeloval še Gašper Rus, pa je ključ za razumevanje te trilogije. V trilogiji Mostovi Ciril in Mišima pristaneta v Srbiji - Ciril po naključju, Mišima pa s tajno nalogo. Čeprav je poletje, v najbolj balkanski državi na Balkanu pada nenavaden sneg. Mišima ve, da to ni le meteorološka motnja, ampak čisto prava zarota nacionalistične desnice in multinacionalk! Bo japonski miši uspelo rešiti Srbijo in svet? Prebrati boste morali to strip trilogijo, da boste odkrili, ali bo nerodni Ciril pri tem v pomoč ali v napoto. Turbo marmelada – pontonski mostovi je druga publikacija v znamenju Mostov, ki izide sočasno. V okviru jesenske predstavitve dveh avotrjev Vladana Nikolića in Wostoka, je pod vodstvom slednjega v KUD France Prešeren potekal stripovski jam session Mosturbacija, na katerem so udeleženci ustvarjali na podlagi turbo folk stihov. Verze so prepesnili: J. Gorjup Draveljski, S. Gazvoda, B. Prunk. Ciril Horjak bo publikaciji predstavil v četrtek, 14. dec. 2006 ob 19.00 v StripArtnici Buch v Murgle centru v Ljubljani. Vizualni material za novinarje je na voljo na www.ljudmila.org/stripcore/press/mostovi_magazin 44. ŠTEVILKA REVIJE STRIPBURGER
Prvič na Stirpburgerjevih straneh tudi predstavnik japonskih stripovskih sil, na notranjih platnicah z dvemi enostranskimi stripi, Akinori Oishi. V Off programu (Stripburgerjevi prilogi) pa predstavljamo strip Cat-noir Domna Finžgarja, ki sicer še guli gimnazijske klopi, vendar se je že dvakrat izkazal na nateačju Živel strip! in prejel prvi nagradi, letos pa še s samostojno izdajo Mačje življenje, o kateri pa bomo pisali v naslednji številki. Vizualni material za novinarje je na voljo na www.ljudmila.org/stripcore/press/sb44 8. FESTIVAL RETINE www.lesrequinsmarteaux.org/categorie-796541.html Les Requins Marteaux je organizator 8. stripovskega festivala Retine, ki je 8. do 10. dec. potekal v Albiju v Franciji. Sodelovanje z Les Requins Marteaux je prve sadove obrodilo v novi številki Stripburgerja, nadaljevali pa smo ga z gostovanjem razstave Sekira v medu – stripi po motivih panjskih končnic oz. Honey Talks – comics inspired by painted beehive panels, na tem festivalu. Na festivalu smo predstavljali Stripburgerjeve izdaje, s poudarkom na zadnji številki in zbirki Honey Talks - comics inspired by painted beehive panels. Stripburgerjeva razstava je bila prva nefrankofonska razstava na tem festivalu, sicer pa so bile letos na ogled razstave: BLUTCH À L'AQUARIUM, Parade Nuptiale QUENTINa FAUCOMPRÉa ter skupna razstava WINSHLUSSa in CIZA. Poleg razstav je bila tudi predstavitev Neautorizirane biografije Mr. Ferraila, katerega muzej si bomo prihodnjo jesen lahko ogledali tudi v Ljubljani. Potekale so tudi projekcije filmov in animacij. Svoje animirane filme je predstavil tudi Matej Lavrenčič, ki je tudi gost razstave Sekira v medu. Festivalski program so popestrili še različni glasbeni dogodki. ČEBELA V UMETNOSTI Del razstave Sekira v medu pa je že od 21. novembra na ogled v Slovenski hiši v Bruslju. Čebelarstvo Božnar je pripravilo projekt Čebela v umetnosti, ki je bil letos avgusta na ogled v Polhovem gradcu v okviru Dnevov medu. Poleg čebeljih izdelkov razstavajo dela slovenskih umetnikov Branka Čušina, Cirile Šmid, Reneja Čopija, Petre Plestenjak Podlogar, stripovski projekt Sekira v medu oz. Honey Talks revije Stripburger, ter številnih slovenskih ilustratorjev in njihovo videnje čebele. Razstava bo na ogled do 20. januarja 2007. Projekt Mostovi sta podprla Grand Hotel Union in DARS. Program Foruma Ljubljana sofinacirata Ministrstvo za kulturo in MOL – Oddelek za kulturo. | ||
Piše: Zoran Matić Mazos |
|
|
|
Piše: Šlicra dionica |
|
| * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * DRAGI DRUGARI!!! POZIVAMO VAS na ŠLICOV TRADICIONALNI NOVOGODIŠNJI KONCERT i promociju novog ŠLIC ALMANAHA * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * četvrtak , 21. decembar Klub AKADEMIJA * početak u 22:00 * cena ulaznice: 150 din. * sviraju: NAPRED U PROŠLOST DAŽD REPETITOR Dj podrška - INDIE GO ekipa * ... i još ovo da se zna: biće i kolača, domaćih sa čokoladom, a sav prihod od prodaje ulaznica namenjen je za štampanje novih Šlicovih fanzina * Vidimo se! Vaša Šlic radionica www.slicradionica.tk slicradionica@yahoo.com | |
By Bane Haggard Kerac |
|
 | |
Piše: V. Fumeti |
|
-Uz novi album Enkija Bilala- Nedavno se u Sarajevu pojavio treći nastavak (odnosno čin) recentnog Bilalovog serijala, s naslovom Randevu u Parizu, odštampan izvanredno i na 70 kolornih stranica velikog albumskog formata, sa tvrdim koricama. Reč je o nastavku fantastičko-reminiscentne sage u kojoj su glavni protagonisti dva muškarca i jedna žena, koji slobodno, naizgled isključivo po asocijativnim obrascima Bilalove imaginacije menjaju gradove svojih susreta (sukoba) u jednom postapokaliptičnom dobu. Načinjena od 24 kratke, brzo se smenjujuće epizode, sa gotovo nepredvidljivim obrtima, ova fantastička priča poseduje šarm koji su imala prethodna dva segmenta i neki rani Bilalovi albumi, mada je snaga stripa pohranjena pre svega u njegovom likovnom planu: prepoznatljivo ekspresivnim likovima, vitkim figurama, ekscentrično futurističkim kostimima i uopšte dekadentnoj scenografiji jednog kataklizmom obeleženog univerzuma. Pariz i Balkan, odnosno najposle Beograd – toposi su ove priče, a visoki, vertikalni rakursi, njeni likovni aduti, jednako kao pomenuti bilalovski likovi troje glavnih junaka, kao i svih ostalih ljudskih i animalnih učesnika. Ako sam početak Randevua u Parizu protiče u nekoj vrsti omaža ranim slikama Vladimira Veličkovića, odmah se Enki Bilal vraća vlastitoj, prepoznatljivo uzbudljivoj ikonici, radeći table stripa raznovrsnim tehnikama: gvaš, drvene boje, pasteli, tempere, ali aplicirajući u tok disprezivne priče i tisak, odnosno stranice jednog imaginarnog magazina (Global art pipl predator magazin). Mada Bilal ime tog magazina i njegovu grafiku ispisuje latinicom, ovaj atipični strip vrvi ćirilicom, posebno na tablama koje su situirane u Beogradu (hotel Moskva, hotel Balkan), pa (ne)prepoznatljivim beogradskim ulicama, trgovima, fasadama. Upravo stoga, dok sam čitao Bilalov novi strip povremeno sam bio ubeđen da njegovi pravi čitaoci, oni koji će ga najbolje doživeti, žive u Beogradu, oni koji će, između ostalog razumeti autorovo poigravanje crno-belim i crveno-belim dresovima, kao i raznovrsne poruke (ćirilicom) na sedalima stadiona... Naravno da je relativno teško jednostavno prepričati fabulu Randevua u Parizu, i dok sam to pokušavao (a i pre toga, naravno) zaključio sam da se silina utiska koji ovaj sjajni strip odaje, krije u sprezi jasnosti i nejasnosti, faktografskog i izmaštanog, ružnog i lepog, ljudskog i antiljudskog. Na neki način i kroz ovaj strip, Enki Bilal pokušava da razume Sarajevo, Beograd, Balkan, Pariz, savremeni i budući svet, da razume uzroke dominantnosti mržnje, koja se vremena na vreme eksplodira na brdovitom Balkanu, pa se pritaji dok opet ne eksplodira i sve tako u krug dok životi i generacije, sudbine i naraštaji prolaze. Za razliku od Hermanovog površno angažovanog stripa Sarajevo, Enki Bilal u Randevuu u Parizu demonstrira ne samo odgovornost nego i stvarnu ljudsku zamišljenost, istovremeno dok za strip kao umetnički medij osvajaja neke nove prostore likovno-narativne slobode. Ovaj eskcentrični strip album je svakako jedan od onih koji će obeležiti 2006. godinu, ovde, u Beogradu, i tamo, dalje, u Bosni, na prostorima eks Jugoslavije, i još dalje, u Evropi... Objavljeno 01.12.2006. u 20. broju Bestselera, u izd. Narodne knjige. | |
Piše: Slobodan Ivkov |
|||
Mark(o)eting
Nije se sve oko te reklamne kampanje završilo sa krajem fudbalskog prvenstva. U drugim, naknadno plasiranim reklamama za istu banku isti glumac sa svojim "strateškim partnerom" Kesedžijom vodi (možda, na način kečera) nameštene bojeve ne bi li navukao publiku na tribine i zaradio, ostavlja se oranja drumova, a sve pare daje u banku zbog kamate i slično. Niti su sve te kratke propagandne priče o Marku podjednako uspešne, niti su sa istim oduševljenjem primljene od strane javnosti i kritike. Na primer, Branislava DŽunov je u "TV barometru" dnevnog lista "Politika" svoj osvrt "Dobrodušni štediša" koji se sastojao od tri pasusa završila i poentirala tako što je sve napisano svela na dve reči: "Visokobudžetno a niskodometno". Tiodor Rosić je u kulturnom dodatku bio mnogo oštriji. On, između ostalog, u svom rigidnom tekstu "Topuz Kraljevića Marka" smatra da se ovim reklamama "poništava sve što je nacionalno, istorijsko, mitološko i kida živo meso našeg postanja", da je "Marko, u svoj svojoj kontroverznosti, jedan od najvećih junaka srpske junačke epike", da je u reklamama Marko prikazan kao "pijanica, mitoman,kavgadžija, vazalna udvorica, postao je tako u opskurnoj glumačkoj igri blaženi štediša - trbuljat, ružan i vašljiv. Spava pored svoje verne ljube, s topuzom." Strogi Rosić, koji očigledno nije čitao strip o Hogaru koji ne samo da u svom krevetu spava sa topuzom, već i sa kacigom na glavi, svoj osvrt završava na sledeći način: "A besmrtni srpski junak Marko, slično germanskom Fridrihu Barbarosi, samo je zaspao - u pećini boravi. Razmišljaju li propagandni lihvari o njegovom ponovnom dolasku na zemlju i pernom buzdovanu?" Lično, od svih tih reklamnih pričica najviše mi se dopada "Oranje". Režiser je kretanje kolima putujuće glumačke ekipe kroz srednjovekovnu Srbiju prikazao kao put karavana kroz Divlji Zapad, ali ne ispričan jezikom američkih klasika DŽona Forda ili Sema Pekinpoa, već legendarnog italijanskog režisera Serđa Leonea koji je, na primer, pored ostalog smatrao da akteri oružje u filmovima, ako baš nije mnogo zapelo, i ne treba da pune, već samo da sumanuto pucaju kao da nema sutrašnjeg dana, pošto, em to publika voli, em mu ti prekidi u akciji zarad trivijalne obnove džebane samo remete ritam i dinamiku radnje. Do logike i uverljivosti na kojima su insistirali obrazovani kritičari on je držao koliko do lanjskog snega. Specifičnu atmosferu trivijalnih "špageti vestern" filmova, što eksterijerom, što kadriranjem, što montažom, što muzikom (minimalne naznake u duhu ostvarenja Leoneovog kompozitora Enia Morikonea) naš režiser reklamnog spota, po meni, zaista odlično i duhovito dočarava, iako spot nije snimljen u Kalabriji, na Siciliji ili Sardiniji, već tu negde kod nas. Divlji zapad je Divlji zapad, ma gde se nalazio, čak i na Divljem Jugoistoku. Duh vremena i opšte srozavanje su doveli dotle da su vesterni Leonea, kojima su se šezdesetih i sedamdesetih svi podsmevali za ovo što se danas snima, uglavnom nedostignuta visokoprofesionalna i duboko filozofski promišljena klasika No, da ne širimo temu, i to bi mogao biti predmet nekog drugog osvrta. Elem, tu je i maestralan detalj, mazga koja odgore, strižući ušima, sa brda bdi nad tom pustinjom. Možda sam naklonjen ovom spotu i zbog toga što me sve podseća na jedan takav film koji sam kao osnovac gledao pre više od tri decenije. Naslova se ne sećam, eksperti za "devetu umetnost" će ga sigurno znati, a glumili su Klint Istvud, naravno usamljenog kauboja, i Širli Mek Lejn, lažnu kaluđericu koja kroz pustinju jaše na mazgi, muli, čemu li. FenomenoMarkologija Kako god, tek u našem spotu zaprežna kola glumaca čuvenim oranjem druma zaustavlja, ne Marko već njegov, za potrebe reklamne kampanje izmišljeni sluga Sarma. Zaista mi nije jasan razlog zbog čega su ga izmišljali kada u epskim pesmama Marko ima dovoljno slugu od kojih bi se ovde, nešto mislim, sjajno uklopio Goluban koga dobro znamo iz pesme "Kraljević Marko i očeva sablja". U svim spotovima (a ima ih, ako se ne varam, bar sedam) je i samo jedna od nekoliko njegovih supruga iako ih je imao oho - ho, ali to je takođe drugo pitanje. A onda, propuštena je prilika da upoznamo i Markov oslonac i pribežište - majku. No, mislim da tu postoji jedan veći problem, a taj je: unutrašnja nelogičnost, rasplinjavanje celine i odsustvo poente u većini spotova sa Markom. Naime, lakše ću ovaj tip marketinške nepromišljenosti, površnosti i nerazrađenosti osnovnog koncepta od strane inače naširoko izvikanih advertajzinških "kreativnih timova", plitak rezon koji iritira svakog ko pokušava da promisli o celini onoga što vidi objasniti na primeru jedne druge kampanje, za sasvim drugačiji proizvod - za radijatore. Firma "Sebra" je pre nekoliko godina oblepila ceo Beograd, a možda i neke teritorije izvan njega, od bilborda pored puteva do izloga u prozorima, prizorom ledene sante na kojoj sede dva simpatična mede i pecaju. Smeše se jer je tu, kao, radijator koji ih greje. Nije mi najgluplje ni to što radijator u toj ledenoj pustinji nema neku cev za dovod tople pare, vode, bilo čega, ili bar gajtan za struju pa se ne zna odakle se u nedođiji napaja energijom i uspešno širi toplotu koja medvedima izaziva blažene osmehe. Nije mi kiseli podsmeh toliko izazvalo ni to što je jedan od medveda smeđ, iako oni zimi, kao što znamo, spavaju u pećinama i drugim zaklonima. Najgora od svega je činjenica što bi, da taj radijator zaista valja kao što ga reklamiraju i da tako dobro greje, otopio očas tu santu pa se mede sigurno više ne bi smejale, pogotovo onaj smeđi neplivač. Strašno, ali ovi elementarni, autodestruktivni, kontraproduktivni logički nedostaci ("nemojte kupovati ove radijatore jer ne rade svoj posao već samo služe medvedima za naslanjanje"), niti su kome smetali, niti ih je izgleda ko zapazio, jer sam jedan od tih bilborda sa zimskom tematikom mesecima gledao u komšiluku, sve do duboko u proleće, tu oko juna i Vidovdana, toliko dugo da sam ga konačno i fotografisao. Isto tako, u reklami sa Markom pod naslovom "Zbogom slamarice" (ovde treba naglasiti da su se reklame tokom prikazivanja menjale, dodati su naknadno naslovi "Dvoboj", "Oranje", na kajronu je ispisan tekst "A gde vi držite pare?" koji je u početku samo izgovaran, i sl.) žurno na konjima dolaze neki tipovi usred noći u Markove konake, bude ga i traže da im, valjda, vrati pare ("Pare na Sunce!"), šta li. Iz potonjeg teksta njegovog razgovora sa suprugom saznajemo da oni navraćaju svake noći i on mora da se bije sa njima. Stoga, je li, bolje je da drži pare u banci, kaže žena. No, ako on ima te pare koje im duguje, a ima ih jer žena savetuje da ih stavi u banku, neka im ih vrati, pa će oni mirno otići . Ako su to pak razbojnici, prvo, priča nije dobro ispričana, drugo, niti bi mu pravi razbojnici poverovali da su pare negde drugde pa bi opet pokušali da uđu i sami to provere a, treće, ako baš želimo da cepidlačimo, ne polazi se u pljačku na prikazani način, ne kuca se na vrata i ne pljačka se samo novac. U reklami u kojoj neki golub donosi platu / izveštaj, ne događa se ništa. Verovatno je neki marketinško-advertajzinški genije, na neki konfuzan način izdaleka pokušao da se poigrava sa savremenim izrazom "legla mi je plata na račun" i klasičnim "stigla mi je plata". Osim toga, kakva je logika toga što sluga Sarma otprilike kaže Šarcu: "Šta me gledaš? Ja ne pijem otkad Marko štedi"? Ako je reč o onoj: "pola pije, pola Šarcu daje", onda je Marko taj ko je štednjom uskratio piće Šarcu, a ne sluga, i Marko je taj ko bi trebao to Šarcu da izgovori. A i zašto sluga ne bi pio kada je dobio platu od Marka?! I sve tako... Marko Superstar Pre televizije, Marko je obeležio mnoge druge, starije medije. Gotovo da bi se celokupna istorija savremenog srpskog stripa mogla prikazati i analizirati kroz pristupe različitih autora ovom liku. U svakom slučaju, duh svake epohe tokom njegovog sedamdesetogodišnjeg postojanja u Srbiji, od prvog perioda 1935 - 1941., dakle do Drugog svetskog rata, preko okupacije, zatim posleratnog, sve do današnjeg vremena, jasno se ogleda u stripskom, masmedijskom tumačenju Marka Kraljevića.
Na pionirski period, onaj od objavljivanja prvog moderno koncipiranog avanturističkog stripa realističke stilizacije "Avanture detektiva Hari Vilsa" stripara Vlastimira - Vlaste Belkića (februar 1935.), od kada i računamo postojanje originalnog savremenog domaćeg stripskog stvaralaštva u Srbiji, sasvim usaglašenog po svetskim standardima, pa do Drugog svetskog rata, pored ostalih, podsećaju i dva u svoje vreme impresivna likovno - narativna tumačenja Marka kao epskog heroja: "Kraljević Marko" stripara Konstantina Kuznjecova iz 1937. godine, premijerno u nastavcima objavljivan u beogradskom stripskom časopisu "Mika Miš" od broja 78 i "Kraljević Marko, od rođenja do smrti" stripara Ivana Šenšina iz časopisa "Mikijevo carstvo", u nastavcima objavljivana tokom 1940. i 1941. Zanimljivo je da su čitaoci sjajno primili njegov prvi strip o Marku, pa je Šenšin sa puno entuzijazma započeo i drugu epizodu ovog svog specifičnog "žitija". Ona je publikovana sve do nemačkog bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. Sad, da li je pomogao ovaj naš superheroj ili neko proviđenje, tek štamparija u kojoj je umnožavano "Mikijevo carstvo" izbegla je uništenje i 217. broj prkosno je 9. aprila izašao na, u pogledu štampanih novinskih naslova opustele srpske kioske. No, tada više nikome nije bilo do zabave, pa je to ujedno bio i zadnji broj ovog važnog stripskog časopisa i poslednji nastavak kasnije nikada dovršene druge Šenšinove crtane priče o Marku Kraljeviću. Podrazumeva se da se ovaj lik pojavljivao i u drugim ondašnjim izdanjima (na primer, u magazinu "Bufalo Bil" 1938.), ali predhodno pomenuta dva stripa su u pogledu kvaliteta odskakala i, može se reći, obeležila tih prvih šest godina postojanja modernog srpskog stripa. O svemu ovome su, u mnoštvu drugih činjenica, detalji faktografski preciznije izneti, razrađeni i prezentovani u čuvenoj knjizi "Istorija jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, pa zainteresovani o svemu prethodno napisanom iz nje mogu mnogo više da saznaju. Iz te knjige sam preuzeo i ove dve ilustracije. Kuznjecovljev kadar je nesporan, ali za motiv sa naslovne stranice "Bufalo Bila", po kontekstu, mislim da je u vezi sa Markom, samo nisam sasvim siguran jer se nigde u popisanom sadržaju strip o Marku ne pominje. Valja proveriti kod Zdravka Zupana. Pre par nedelja smo, sedeći više sati u njegovim kolima, pretresali najraznovrsnije teme o Zemlji i kosmosu, samo sam zaboravio za ovo da ga pitam. Tja. (NASTAVIĆE SE U SLEDEĆEM BROJU) (ovo je nešto izmenjeni tekst koji je objavljen u časopisu "Status" br. 47 od novembra 2006. godine, izdavač "BIS PRESS" d. o. o., Beograd) |
|||
Autor: Zoran Janjetov |
Piše: Zoran Đukanović |
|||||
SOPRANOVI, PORODIČNA MANUFAKTURA ZLOČINA U “Strip vestima” br. 393 izašao je tekst Darka Macana O trivijalnom i bitnom. Reč je o predgovoru za prvu knjigu Spaghetti Brothers. Neki delovi tog teksta, još dok sam ga čitao na www.fibra.hr, su mi se toliko dopali da sam aktivno učestvovao u tome da se tekst dovede na stranice “Strip vesti”. Štaviše, prva dva i po pasusa (merio sam krojačkim metrom!) tog predgovora, po stilu i značenju, svrstavam u domete rasne esejistike. Verujem da ćemo se vraćati ovom prologu još mnogo puta jer to zaslužuje:
Nakon prologa, Macan bazira svoj predgovor za Spaghetti Brothers na poređenju sa TV serijom Sopranovi, pokušavajući da detronizuje Porodicu Soprano u korist Spaghetti Brothersa. Hrabar i truda vredan pokušaj. Ja, međutim, ne delim Macanovo mišljenje o Sopranovima, što opet smatram irelevantnim za moju naklonost prema vrednostima i Macanovog predgovora i stripa Spaghetti Brothers. Jedini koji su tu ostali uskraćeni su – Sopranovi. Koliko drugačije o njima mislim govori esej koji sam im posvetio. Zato on ovde u “Strip vestima”, zbog kosmičkog balansa ili, što je pisac romana Tesla, mladost Vladimir Pištalo jednom rekao, zbog onog najlakšeg a tako potrebnog perceta “koje bi dolepršalo na tas naših naklonosti”...
On je komplikovana osoba koja hladno ubija da bi sprovela zakon mafija familije, vara (naravno) svoju ženu, redovno viđa psihijatra (koji je morao biti Italijan, a slučajno se ispostavilo da je žena, što će opet da sakrije kod kuće) zbog nesvestica, kažu anksioznosti; raznežuje se poput deteta kad se patke dosele u njegov bazen ispred vile; voli svoje dvoje dece kao svaki normalan tata iz predgrađa i svađa se s njima krijući nesigurnost da slučajno ne izgubi njihovu ljubav. Za tu istu decu će ubijati, ucenjivati, otimati i potplaćivati svakoga kada je potrebno, ili čak i kad nije. Upoznajmo se, Tony Soprano, centralni lik televizijske serije Sopranovi ili Porodica Soprano, koja je stigla i u kutkove tranzicionih zemalja-sprintera, Slovenije (bravo, vrlodobar, pošto se ocena odličan u ovom sportu nikad ne daje), Hrvatske, Bosne, Srbije (ajde, ajde, brže, brže).
Umesto “grešnog zadovoljstva” gledanja Sopranovih na TV Pink, pouzdano tvrdim da je bolje gledati ih na DVD-u. Prednosti su višestruke. Nema Pinkove markice na ekranu. Titlovi su na 23 jezika, među kojima se nalazi i zaprepašćujuće familijarni hrvatski. Skakutanjem po titlovima na različitim jezicima jako se dobro uče ti isti, a i obnavlja gradivo iz Sopranovih. Ko zna, možda zatreba za fakultet? Jedina mala mana je povoljna-cijena-prava-prilika, sedamdesetak i više eura po kompletnoj sezoni, preko raznih evropskih Amazon-comova. |
|||||
Piše: Zoran Đukanović |
|||
|
|||
Uređuje: Marko Ajdarić |
|
|
|
Autor: Darko Macan |
Piše: Darko Macan |
|
|
Od četvrtQa do petQa Ooo ... odmaqlo mi jutro! Nema veze, hajd'mo direqtno na događanja prošlog tjedna. » liQ i djelo « Daqlem, prošli put sam stao najavom da idem na put. No, naravno prije puta trebalo je odraditi još jednog Juniora i Gea za NGJ te natezanje oko plaćenja istog (uvijek me neobično razveseli ta logika po kojoj mi radimo peti broj u školskoj godini, a smatra se normalnim da nam je plaćen teq prvi; neka reprintna slovenska prava da i ne spominjem). I onda, kad sam mislio da je sve gotovo, evo moje drage Modre laste (rečeno bez ironije) s upozorenjem kako je idući broj broj za gužvoviti prosinac te kako ga treba što hitnije isporučiti! Užas i panika... Kasno je poslijepodne, ja se nisam ni spaqirao - što da se radi? Opcija jedan je odgoditi to do iza puta, crtati u nedjelju navečer ili ponedjeljak ujutro kako bi sve bilo spremno za utoraq. Opcija dva je stisnuti. Stisnulo se! Cijela tabla Borovnice je - zahvaljujući ingeniozno napisanom scenariju - nacrtana, poskenirana i poslana u sat i petnaest minuta. Reakcije kolega su bile entuzijastične (ništa ne nailazi na veće odobravanje od maestralnog zabušavanja), a ni iz redakcije se nisu bunili. Ne pišem ovo na pravom kompu, ali možda vam popodne, ako uhvatim časak, postavim crno-bijelu verziju te stranice, na divljenje. I onda se otišlo u Pulu. Sad, to nije imalo veze sa stripom pa u teoriji ni ne treba o tome ovdje pričati, ali hajd'mo, na sekundu. Kako je bilo? Okej. Sajam je odlično organiziran, zgrada je lijepa, prostor u kojem smo čitali blogove je zanimljiv i lijepo uređen, hrana je bila podnošljiva... A ja sam i tako išao jer sam usput naredao pet drugih sastanaka, o jednom od kojih ću vam možda pričati kad i ako prijeđe u neki vidljiviji stupanj realizacije. Na samom Sajmu družio sam se (ono malo koliko jesam) s blogerima i bilo mi je zanimljivo vidjeti kako je blogosfera svijet za sebe kao što je i "velika" kultura jedan samodostatni balon za sebe. Tako, zapravo, nije samo strip u getu već su sve to geta različite veličine, ciljeva i samopripisane važnosti. Odmah se osjećam bolje qad se na taqo nešto podsjetim...:) I ništa, vratio se ja natrag i onda se trebalo qrenuti u preostale poslove, prije svega Q. Definitivno (khm) je složeno špiglo za broj, nabavljena je većina materijala i dozvola za stripove, Tonči i Bob ubrzano rade na onome što znaju da moraju isporučiti (a na onome drugome, što ne znaju, još će ubrzanije raditi od usqoro), a ja sam se u međuvremenu malo bavio pakiranjem. Zahvaljujući pouzdanoj curčadi i momčadi iz SFere, u utoraq smo zapaqirali za qnjižnice 100 komada "Stripocentrika", 50 komada "Borovnice" i 100 komada "Oskoruša" (nije strip). To sam trebao odnijeti na poštu jučer, ali nisam pa sam spušio dodatnih 120 kuna na doplatne marqice. Ja, mrcina. Enivej, na stranici Ministarstva kulture imate popise knjižnica u qoje te knjige idu te možete doznati hoćete li ih biti u mogućnosti posuditi ili ćete ih ipaq - nadam se - morati qupiti (od mene). (Što se tiče pušenja para, trebao bih vam ispričati kako sam oslobođenje od carine koja bi bila 250 kuna platio 300 kuna, ali bolno je ...) Kad sam već spomenuo SFeru, treba znati da od pretprošlog utorqa, od 9 navečer, tamo vodim radionicu pisanja SF-a. Zabadaf je, nije nezabavno, bit će i veselije qad netqo nešto napiše pa ga budemo morali sjeći. Za sada smo još u fazi pričanja o temama i poticanja ljude na pisanje. Prvo milom, onda ... pilom. :) Idemo dalje! » linQovlje « Ne zaboravite ni ovaj tjedan: nova, neobjavljena priča na Blogoreji, a valjda je i novi nastavak Martine Mjesec tamo gdje bi trebao biti?. Uz to, uspjelo mi je ovaj tjedan nešto zblogovati i na Blogovom kolcu. Hop, hop! Inače se uglavnom surfalo vezano uz Q, te sam se taqo ponovo oduševio predanošću Gerrya Alanguilana povijesti filipinskog stripa - pogledajte ovdje... Jovan Sekuloski, pak, svrnuo mi je nedavno pažnju na blog njegovog brata Riste (je l' starijeg?) na kojem su razni crteži koje je Riste radio kroz godine. Pogledajte i podržite čovjeka koji funqcionira pomalo udaljeno od ostalih strip-crtača... Tih udaljenih ima i bliže. Tomislav Škrljac živi i traži posao u Petrinji, radi na svom crtežu i traži crtače za svoje (posve solidne iako opsegom mrvicu preambiciozne) scenarije. Nedavno je otvorio i blog na kojemu piše o svemu i svačemu, pa tako i o Martinu Mystereu. Vrijedi, također, posjete i podršqe. Nisam stavio linq kojeg ste mislili da sam trebao? Pa, pošaljite ga, patqu vam! » leQtira « Doq čeqam nebrojene recenzentsqe primjerqe blagorodne nam i razbujale strip-industrije, pišem o čemu me volja. Ovaj put o nečemu što bi gotovo pa mogla biti obvezatna leqtira iz povijesti stripa iako ne znam qome bih je točno preporučio. Neqa, ja ću napisati što je to, a preporučit će se samo onome qome se ima preporučiti. Uh, zašto je ovo dobro? Prvo i prvo, jer su "Pustolovine Luthera Arkwrighta" dio izvornog ludila kasnih sedamdesetih, kad je strip iz dječaštva prešao u mladenaštvo i počeo otkrivati, seks, droge, religiju, filozofiju, ukupnost svjetskog nasljeđa, SF i mješavinu svega toga. Nešto kao Novi kvadrat, ali na puno više strana. Avantura kroz multiverzum (nesumnjivo nadahnuta Michaelom Moorcockom - ako ništa drugo, junak je bjelokos) alternativnih povijesti uz full-time eksperimentiranje granicama izdržljivosti stripovske stranice. Bryan Talbot nije najbolji crtač na svijetu (malo je krut i već trideset godina radi iste greške), ali je jedan od većih razmišljalaca o stripu i nemalo je utjecao (postavkama i temama) na Alana Moorea i trudio se do u besvijest. Ne znam tko je više vremena proveo na stranicama, više znoja i qrvi uložio od Bryana. Elem, strip je fascinantan, ali današnjem čitatelju možda malo odbojan zbog totalnog zeitgeista kasnih sedamdesetih. Ja priznajem da nisam čitao svaku riječ, ali da sam puštao strip da se oblijeva oko mene i da se ljuljuškam na njegovim valovima. Bryan Talbot, čovjek koji je stavio "trip" u "strip". » marQeting « A aqo vam se svidi ona Borovnica gore, možda poželite qupiti i album? Tvrdi uvez 59 kuna, meki 39, poštarina 10, narudžbe na mcn (at) hi.htnet.hr. Ne mislim zahtijevati ni prijetiti, ali aqo vam ovaj blog nešto vrijedi, promislite mi s vremena na vrijeme udijeliti qoju qunu kako bi laqše opstao. Roba je uvijeq moja, daqle, prvoqlasna. Do petqa! (mcn) |
|
Strip vesti |
|
STRIPOVI KOJI REDOVNO IZLAZE: A STAR IS UNBORN (UnBornStar)
unbornstar.blog.hr/ BLIC STRIP (Marko Somborac) www.blic.co.yu/blic/strip BUZZ & FZ (Gudvin) www.screaming-planet.com/comics.php?area_id= ČAROBNJACI (Niko Barun) www.tportal.hr/stripovi/carobnjaci KUĆA STRAHA (Jurica) www.kajgod.co.nr/ MALI MEUR (Vladislav Gajski) www.plastelin.com/index.php?option=com_content&... MARTINA MJESEC (Macan - Sudžuka) www.stripovi.com/martinamjesec.asp MISTER MAČAK (Macan - Bob) www.stripovi.com/mistermacak.asp NETOVCI (Niko Barun) www.t.ht.hr/netuskoli/5-5.html OVERKLOKING (Dubravko Mataković) iskon.hr/webcafe/matakovic/ SERGEJ (Darko Macan) www.zmcomics.co.yu/sergej SIVI GRAD (Rico) www.stripovi.com/sivigrad.asp SOB SA SOBOM (Sonjecka) www.stripovi.com/SobSaSobom.asp STRIP "DAN"-a (Simon Vučković - Mirko Zulić) www.dan.cg.yu/stripovi.php SvRBI iU SVEMIRU (Milivoj Kostić) vigled.sky.prohosting.com/ ŠTEFICA Jambriščak, prijateljica noći koja je previše znala" (Nik Titanik) www.niktitanik.com STRIP ČASOPISI ZA DOWNLOAD ZONA 9 (Udruženje strip autora Crne Gore) STRIPOVI KOJI SE REDOVNO DISTRIBUIRAJU E-MAIL-om SAMONIKLI KOROV STRIP (Franja Straka) STRIPOVI SA ZAOKRUŽENOM PRIČOM Bilo jednom u Makarskoj (Dalibor Brdar) STRIPOVI DOMAĆIH AUTORA NA STRANOM JEZIKU ACTION TRIP COMICS (Jojić - Grabović - Solanović) STRIPOVI KOJI VIŠE NE OBNAVLJAJU SVOJE STRANICE JOHN'S PARADISE (Saša - Venes) |
|
Autor: Mladen Oljača |
Priredili: P. Ikonić, D. Banjanin i M. Ajdarić |
|
PRVA IZLOŽBA STRIPA REPUBLIKE SRPSKE U galeriji Kulturnog centra Pale otvorena je Prva izložba stripa Srpske, na kojoj su predstavljeni radovi najaktivnijih i najkvalitetnijih strip autora u Republici Srpskoj. Jedan od autora, Predrag Ikonić sa Pala, radostan je što je konačno jedna ovakva izložba ugledala svjetlost dana. "Izložba potvrđuje da je strip na ovim prostorima opstao, iako je, od nastanka do danas bio u svojevremenom procjepu između odobravanja i zabrana, hvaljenja i osporavanja, svrstavanja u šund i sl.", rekao je Ikonić za banjalučki dnevnik "Glas Srpske". Ratna vremena, ali najviše mentalitet, uticali su da strip u Republici Srpskoj nema status kakav ima u razvijenim svetskim zemljama, dodaje Ikonić i naglašava da ipak nikad nije bilo sporno da je Republika Srpska "rasadnik talentovanih strip crtača". Na izložbi, koja će za sve posetioce biti otvorena do 19. decembra, pored Ikonića, svoje radove predstavice poznati strip-majstori iz RS puput Milorada Vicanovića, Aleksandra Gaćanovića, Dejana Šijuka i Stanka Gojića. Objavljeno: GLAS SRPSKE, Ponedeljak, 04.12.2006.godine Retrospektiva dela Rejmonda Petibona u Beču RAZBIJANJE MITOVA Gnev upravljen ka moći, dekadenciji i korupciji Beč , novembra – U bečkoj Kunsthalle je postavljena prva austrijska retrospektiva Rejmonda Petibona pod nazivom „Šta god da tražiš, to ovde nećeš pronaći” u okviru koje je izloženo 498 crteža koji datiraju od 1976. do 2005. godine. Pored crteža i manuskripata za fanzine i stripove, posetioci mogu da vide dva animirana i tri kratka igrana filma istog autora. Tokom tri dekade stvaralaštva u Petibonovoj crtačkoj tehnici se nije puno toga promenilo – čar njegove umetnosti leži u eksploataciji različitih motiva. Prema koautoru kataloga Geraldu Matu „izložba pokušava da dočara lirski karakter Petibonovog stvaralaštva, ali takođe i dijalektičku kompleksnost koja je uticala na njegovu karijeru.” Ovog kontroverznog američkog umetnika proslavio je agresivan način suočavanja sa domaćom i inostranom politikom, hrišćanskom dogmom, hipi pokretom, rasizmom i njegovim klišeima, brutalnošću savremenog društva i idolatrijom. Rejmonda Petibona jednakom snagom inspirišu političari, književnici, gangsteri, sportisti i superheroji, kao i stanovnici predgrađa Los Anđelesa koji je, prema mišljenju mnogih, najkontroverzniji američki grad. U „gradu anđela” s jedne strane vladaju blagostanje i optimizam, ali to je takođe mesto u kome je Čarls Menson šezdesetih godina prošlog veka uzdrmao naciju svojim ubistvima i koje i dan-danas vrvi od sekti i satanista. Petibon je i sam bio opčinjen satanistima i to ne samo Mensonom koga je u nekoliko navrata likovno predstavio, već i milionerom i naučnikom Džonom Parsonsom koji je četrdesetih preko dana radio u Kalifornijskom tehnološkom institutu, a noću u svojoj vili izvodio paganističke rituale za koje ga je inspirisalo učenje Alistera Kroulija. Petibonov brat, gitarista hardkor grupe „Blek fleg”, pokazao mu je 1978. stihove pesme „Nervni slom” koja je opisivala očajanje koje je osećao u Los Anđelesu: „Na pragu sam nervnog sloma / stvarno me boli glava / ukoliko ne pronađem izlaz odavde / stvarno ću da odlepim.” Fasciniran muzikom i tekstovima sa albuma, smesta se ponudio da uradi ilustraciju za omot. Od tada tesno sarađuje sa muzičkom izdavačkom kućom „Indipendent” za koju je dizajnirao mnogobrojne postere, flajere i omote, između ostalih za grupe „Sonik jut”, „Minitmen”, „Mit papets” i „Loflou Tomas Felman”. Paralelno počeo je da objavljuje stripove u duhu fanzina. Samo u 1980. izdao je više od stotinu svezaka crno-belih fotokopija svojih crteža. Sredinom osamdesetih se sasvim udaljio od muzičke scene da bi joj se vratio tek 2002. kada ga je grupa „Fu Fajters” angažovala da kreira omot za album „Jedan po jedan”. Rejmond Petibon se u kontekstu moderne umetnosti ne može porediti sa Pikasom, Kandinskim ili Džeksonom Polokom. Njegov stil je zarobljen u prostoru između stripa i slikarstva, negde između Roja Lihtenštajna, Miltona Kanifa i Džona Kirbija. Od stranica istrgnutih iz svoje raznovrsne lektire: meksičkih porno magazina i andergraund stripova, televizijskih programa za decu, bejzbol fanzina i potpisanih fotografija holivudskih zvezda, pravi umetničke eksperimente kojima daje snažne socijalno-političke poruke, ne podržavajući ničiju stranu. Kako to sam kaže: „Ne vidim sebe kao politički angažovanog umetnika, ali se ne ograđujem od te teme... Ni predsednik SAD nema pravo da ga poštuju i ozbiljno shvate samo na osnovu svog položaja. U mome delu je stalno prisutan gnev upravljen pre svega ka moći, dekadenciji i korupciji.” To nikako ne znači da je Petibonov cilj kritika američkog načina života, već precizno dokumentovanje stvarnosti, karikiranje parametara savremenog društva i razbijanje njegovih mitova. Izložba traje do 4. februara naredne godine. Marina Bauer Objavljeno: POLITIKA, Beograd, 05.12.2006.godine Brak devete umjetnosti i industrije virtualne zabave do sada je porađao i monstrume i polubogove, a cijeli proces je, u neku ruku, bio slika i prilika love/hate odnosa stripa i, recimo, filma. Na jednom polu ekstrema nalazile su se generičke konzolaške bljuvotine s početka devedesetih (dobro, kasnije ne isključivo konzolaške) do zabavnog softvera jako ozbiljnih artističkih dometa kakav je jedan XIII. SUPERHEROJSKI SAVOR VS. PC Gdje se na toj skali nalazi nova Ravenova ekskurzija u truli svijet superheroja s američkim pasošima odlučiće stvari koje, nažalost, nemaju veze sa svijetom oblačića i kockastih prozora. Dakle, potrudimo se i zamislimo da u nekom paralelnom svijetu (nordijski Niflheim mi prvi pada na um) živi gamer koji nikada nije čuo za američku strip scenu niti za poznatu Marvel vs. DC Comics dihotomiju. Šta bi ga dočekalo nakon dvostrukog klika na orlovsku ikonu najnovijeg Ravenovog proizvoda? Gomila razdraganih muškaraca i žena u uskim kostimima čija je koloristička paleta križanac američke stars & stripes i evil-clown odjeće iz dječijih noćnih mora. Pojedinci iz ove šarene (doslovce) skupine nose i imena kao što su Mr. Fantastic, Ms. Marvel, Doctor Strange i Captain America, a glavni hobi im je nemilosrdno proganjanje muškaraca, žena i alien s još čudnijim imenima i kostimima, kao što su M.O.D.O.K., Crimson Dynamo i Doctor Doom. Kako bi ljubitelji teologije i mitologije došli na svoje, ubačeni su Mephisto, Thor i Kraken. U slobodno vrijeme, ovakvi likovi će na ekranu nemilosrdno rasturati svaku kinesku vazu i sanduk za alat, kako bi došli do novčića za kupovinu fancy odijela. Zvuči kao loš trip? Ne, dobrodošli u čudesni, Marvelous svijet Superheroja i Superzlikovaca. Vjerujem da ovaj svijet nije potrebno posebno predstavljati, Marvel je već više od šest decenija na sceni, a uz manje uspone i padove ostao je jedna od dvije najveće "industrije" stripa . lako će za dobar dio gamera u Evropi (koja ima svoju jaku i, zašto ne reći, bolju strip tradiciju) ipak reći da su DC Comicsove kreacije Superman i Batman arhetipski superheroji, opet će se s dječijom sjetom prisjetiti likova kao što su Spiderman, Hulk, Blade i Captain America. Bez brige, nije važno da li znate genealogiju prabake prve inkarnacije Iron Mana, ova igra vam u određenoj mjeri može pružiti zadovoljstvo čak i ako ste odrasli u balkanskom svijetu Bleka Stene i Zagora iz Darkvuda. Nažalost, naglasak jeste na "određenoj mjeri", jer superheroji ove igre rade protiv "pisijaške" publike i samo slijepi fanboys & girls će moći preći preko nekih stvari koji nagrđuju ovu inače jako zabavnu igru. Ono što su Raven i Activision pokušali (prilično uspješno) je apliciranje konjskih doza steroida u naslove koji potiču iz iste kuhinje, naime, X-Men Legends i X-Men Legends II: Rise of Apocalypse. Oni koji su se dobro zabavili uz cell-shadeane mutante ovdje će se osjećati kao kod kuće. S tim da se sada radi o vili koja je puno ušminkanija i veća od života. Jer, na raspolaganju sada imate oko 140 legendarnih heroja, negativaca i anti-heroja iz Marvelovog univerzuma, od kojih je skoro 20 igrivo. Ovakav Sveherojski sabor zasigurno će izazvati ekstatične reakcije ljubitelja Marvela, dok će ostali morati da se zadovolje naslovom koji je jednostavni beat 'em up, ma šta troll-ovi mislili o tome. Na ekranu imate četiri lika - heroja pod svojom kontrolom (plus poneki Al vodeni članovi vaše družine koji će vam se pridružiti u pojedinim misijama), gomilu minionsa i famozne tačke A i B od/do kojih se treba probijati kroz jako generičan level dizajn na nivou lošijih Neverwinter-ovih modul-mastera (ok, ne važi za Atlantidu i scary theme park, ali to su izuzeci). I to zapravo predstavlja esenciju ove igre jednom kada dođete "do koske". Da bi se ipak barem malo namučili da dođete do ogoljenog skeleta (ako uopće želite da otkrivate šta kralj nosi ispod blještavog plašta), Raven je ubacio elemente koji će vam zamazati nevjerne oči i uvjeriti vas da igrate nešto jako adiktivno i zabavno. Na prvom mjestu to je svemoćna Licenca, no o njoj je dovoljno rečeno. Ono što slijedi je tzv. RPG element u ovoj igri, koji se zapravo sastoji u pretvaranju experience-a od mlaćenja protivnika u tzv. points za kupovinu i unapređivanje osobina koje vam služe za još uspješniju eksterminaciju neprijatelja. Svaki heroj posjeduje jedan set različitih "moći" koje se mogu poboljšavati, a sastoje se od različitih ranged i melee napada, tzv. protections i osobina koje vam poboljšavaju jedan aspekt napada. Tako ćete, recimo, u slučaju Captain Americe za melee situacije moći unaprijediti shield bash (napad štitom koji neprijatelja baca u knockdown), a za napade na daljinu isto je moguće učiniti sa shield throw-om (rotirajući štit kojem određujete putanju i mrvite sve pred sobom). Teško zarađene moći ćete koristiti dokle god na raspolaganju imate plavu energiju koju prikupljate od mrtvih protivnika. Crveni ekvivalent ove energije u isto vrijeme održavat će vaše hit poene i držati vas podalje od superherojskog Raja (ili Pakla). Cijeli sistem funkcionira jako dobro, a za one koji se iz bilo kojih razloga ne žele baviti ovim "erpegejanjem" tu je i opcija za automatsku raspodjelu skill points-a. Inače, borba je izvedena dosta solidno, neprijatelji su dovoljno raznoliki i željni žrtvovanja za Supernegativce, tako da će vam rijetko biti dosadno. Al članova vašeg tima je zadovoljavajući u toj mjeri da kompetentno obavlja svoju funkciju, što je, naravno, provođenje genocida nad slugama zla. Pošto ovaj naslov dobrim dijelom igra na moć licence, oni kojima je mnogo stalo do Marvelovih kreacija moći će sami regrutirati nove heroje (koje je često potrebno i otključati) i od njih stvarati sopstvene timove, pored postojećih marvelovskih koji korespondiraju s onim u stripovima. Svaki od timova ima određeni set bonusa na damage ili na neki od resistance-a. Ako se odlučite za kreaciju vlastitog, moći ćete kupovati ove bonuse i to putem "reputacijskih" bodova koje stičete obavljajući misije s tim timom. Ova ideja i nema neki ogroman uticaj na sam gameplay, no, njena implementacija je za svaku pohvalu. Tu je i još jedan element koji i nema pretjerane veze s RPG-ovima, ali ima sa Super Martom, a to je ljubav prema kolekcionarstvu zveckajućih okruglih objekata zlaćane boje. Koji u slučaju ove igre imaju marvelovskog orla na sebi. I služe za kupovinu tzv. outfit-a, odnosno herojskih kostima. Njih nećete mijenjati/otključavati zbog promjene modnih trendova, nego zato što svaki od njih ima više parametara koji vam poboljšavaju odbranu ili napad ili šansu da postignete critical hit. Ovdje ćete spiskati na hiljade tih tzv. "novčića" i, vjerujte, to će se dosta odraziti na vaše borbene sposobnosti, možda i više nego skupljanje experience-a i skill points-a. Nažalost, zbog toga ćete postati patološki mrzitelji svih breakable objekata (kojih u igri ima jako puno i mogu se bacati na protivnike) kao što su vaze, kutije i bačve, jer svaka od njih možda skriva dragocjeni "zlatnik". Novčićomanija će na kraju, ipak, neminovno dovesti do totalnog zasićenja, što znači da će vaši superherojski kostimi postati otrcani i lišeni ultimativnih moći. E, otprilike tu se počinju ukazivati prve pukotine u besprijekornim "pure fun" premisama na kojima se temelji cijeli gameplay u ovoj superherojskoj sagi. No, spomenimo najprije ono što je najveći problem ove igre i nije obična pukotina nego cijeli kanjon. Naime, ova igra je jako anti-PC raspoložena, što se najbolje vidi u čistom preziru kojeg superheroji pokazuju prema tastaturi i mišu kao sredstvima kontrole njihovih virtualnih života. Ne, ovu igru nećete moći ispravno "probaviti" bez dobrog gamepad-a koji bi barem trebao simulirati funkcionalnost nekog konzolaškog pandana (PS2-ovskih ili Xbox-aških), i to u mjeri da je ovaj zahtjev trebalo staviti u minimalne zahtjeve. Ako nemate takav komad plastike, ostat ćete uskraćeni za mogućnost brze promjene heroja i powers-a, tako da ćete se morati zadovoljiti igranjem s jednim herojem (što je šteta kada postoji ovakav izbor) ili trapavim i sporim mijenjanjem pomoću miša. Zašto je kontrola pomoću miša i tastature tako loše implementirana nemoguće je objasniti, pogotovo ako se zna da bi jedan diablovski sistem u kombinaciji s padajućim menijima mogao odraditi posao mnogo bolje. Ovako, igranje s dragom nam tastaturom i štakorom ostat će kao mogućnost samo za one koji uspiju pronaći treću ruku koja je spremna zadovoljiti se ulogom sidekick-a u vašim superherojskim podvizima. Potrebno je spomenuti i naročito iritantne mini-igre kod boss-ova, kada je u djeliću sekunde na kontroleru potrebno pritiskati dugmiće koji se ukazuju na ekranu. Žalosno je da je izvođenje ovog manevra na tastaturi ravno vađenju zdravog zuba. I to svojeg, lako se radi o različitim žanrovima, nemoguće je ne prisjetiti se legendarnog Freedom Force-a koji je imao puno manje frenetičnu borbu, ali vam zato supervillains nisu izmicali zato što ste dopustili da vam gamepad otkaže zbog dvadeset centimetara akumulirane prašine. Loše, jako loše. Jad i ogorčenje zbog kontrola donekle umanjuju odlična grafika i simpatičan multi-player. Za razliku od jako prikladnog cell-shading-a iz X-men franšize, Raven se odlučio na full-blown DX9 grafiku s mnoštvom odličnih efekata, naročito svjetlosnih. Zahvaljujući njima, igra djeluje dosta ozbiljnije i mračnije, a ekran će vam zbog prirode igre najčešće biti zasićen malim milionom eksplozija i ostalih specijalnih efekata. Nažalost, bez uključivanja ovih naprednih efekata igra će izgledati jako prosječno i izgubit će puno na specifičnom vizualnom identitetu. Negativne reakcije community-a na zahtjevnost igre s uključenim naprednim efektima do danas su porodile samo brdo savjeta o smanjivanju efekata sjena i defragmentiranju diskova. Igra očigledno ima problema s qptimizacijom u ovom aspektu, tako da do dolaska mogućeg performance patch-a imate na umu njenu ponešto neopravdanu zahtjevnost što se tiče full lights & shadows efekata. Multiplayer podržava do četiri igrača online ili na istom računaru. Zvuk je odrađen rutinski i tu se nema šta prigovoriti. Na kraju, kakvo je mjesto ove igre pod gamerskim nebeskim svodom? Marvel-manijaci će u njoj naći predmet požude kakav se ne sreće često, iako su pojedini akteri u igri redovni gosti na monitorima i uopće sveprisutne ikone u pop-kulturi. Činjenica da se pod virtualnom kapom okupilo toliko superheroja i njihovih antiteza je definitvno jak marketinški momenat koji će uz dobru Activision-ovu kampanju ovu igru prodati i onima kojim Marvelov svijet i nije toliko drag i blizak. Za gamere naoružane dobrim gamepadom i nešto jačim hardverom pod haubom ova igra je odlična zabava i istinski time-eater. S druge strane, problemi s kontrolama i performansama pokazuju da je car ipak gol i da se svi njegovi nedostaci trebaju uzeti jako ozbiljno. Za ostale, to će biti još jedan odličan dan za spašavanje svijeta/american way-a i odavanje pošte devetoj umjetnosti. Dovoljno? Mario Baković Objavljeno: INFO, magazine za digitalno doba, decembar 2006, broj 107 ZVEZDA "SPAJDERMENA" - Tobi Megvajer najavio je da će predstojeći treći film o slavnom superheroju možda biti i poslednji za njega u ovom serijalu. Megvajer je početkom decembra postao otac, po prvi put, i razmišlja kako bi bilo lepo da provodi više vremena sa svojom kćerkom Rubi. "Ovo je možda pravi trenutak da se stane. Nisam ugovorom obavezan da radim još ‘Spajdermen' filmova. Ipak, ne odbacujem mogućnost da uradim još jedan ako to bude imalo smisla, ali usudio bih se da kažem da su sve šanse na strani toga da je ovo poslednji put da se pojavim u ulozi Spajdermena", naglasio je Megvajer. Film "Spajdermen 3" ulazi u bioskope 4. maja 2007. V.T. Objavljeno: DANAS, Beograd, 07.12.2006.godine MIKI MAUS OKUŠAVA SE KAO DETEKTIV Uzbudljive detektivske priče Mikija Mausa, počinju u decembarskom broju mesečnog magazina Miki Maus, epizodom "Slučaj ukradene ogrlice", kao i novi strip junak Hijavata na "Torpedi-sankama". Osim njih, Mića i Tića su "Kapiteni", Baka Kata se sprema za Novu godinu, duk su Paja Patak i njegovi sestrići "U poteri za deda Mrazom". Konačno, Miki Maus pita se "Gde je ta zima", a pored stripova, ovogodišnji završni broj Mikija Mausa bavi se najvećim pronalascima, nudi blok viceva i nagradnu igru za pametne glavice... i najavljuje zimski specijal Miki Veliki. D. S. Objavljeno: DANAS, Beograd, 04.12.2006.godine ŠTRUMPFOVI: TRILOGIJA Popularni Hanna-Barberin crtić iz osamdesetih oživljava u friškoj Paramountovoj 3D verziji u čak tri nastavka. U pripremi je dugometražna animirana verzija Štrumpfova , popularnog dječjeg crtića iz osamdesetih. Producent Jordan Kerner ('Charlotte's Web', 'George of the Jungle 2') najavljuje da će plave patuljke animirati 3D kompjutorskom tehnikom dostojnom 'Shreka' te da će crtić izgledati kao blesava animirana verzija ‘Gospodara Prstenova'. Kerner je proveo je desetak godina proučavajući Štrumpfove, a trebalo mu je 5 godina da uvjeri vlasnike prava na likove koje je kreirao pokojni beligijski strip crtač Peyo, a proslavio ih crtić Hanna-Barbere da je njegov scenarij dostojan slavnog originala. Priča predstojećeg crtića bazira se na rupama iz serijala, a u njemu će se otkriti misterij njihovog porijekla, Gargamelove formativne godine, tajna njegove juhe i sl. Globalnoj slavi popularnih srednjovjekovnih patuljaka svjedoči i činjenica da je originalni naziv Schtroumpfs preveden na 30 jezika (njem. Schlümpfe, grč. Stroumfakia, mađ. Törpök, tal. Puffi, slov. Smrkci, isl. Strumparnir itd.). Ogroman boxoffice potencijal Štrumpfova prepoznat je i u Paramountovim odajama, pa je Kerneru brzo odriješena kesa, I to ne za jedan nastavak, već za cijelu trilogiju. John Lithgow ('Treći kamenčić od Sunca') posudit će glas Gargamelu, a Papa Štrumf, Štrumfeta, Mrgud i ostatak ekipe još nije odabran. p.h. Objavljeno: FILMSKI.NET, Zagreb, 28.11.2006.godine | |
Autor: Simon Vučković |
Priredio: Marko Ajdarić |
|
|
|
| From: Darko Macan <darko.macan@zg.t-com.hr> Subject: pismo ccitatelja Dopuna tekstu Slobodana Ivkova: "Povijest rocka" prvo je bila serijalizirana u zabavniku za mlade TOP (tjednik odabranih priloga, jerbo je u Vjesniku/VPA uvijek postojala patnja za akronimima) te otud i Antićev upis. Teško da bi se Vjesnik u to vrijeme baš bacao u albume... U TOP-u su, inače, objavljivani još "Fraggle Rock" i razni drugi filleri, dok redakcija nije shvatila da klince ne zanima strip već samo muzika te tračevi s njom povezani. TOP je valjda poživio svojih stotinjak brojeva u dvotjednom (?) ritmu. mcn From: Straka Franja <fstraka@eunet.com> Subject: molba Pozdrav imao bih dve molbe za tebe Kad sam u strip vestima video tekst o rok enciklopediji shvatio sam da u mojoj e-formi te knjige fale 83 i 84 stranica pa ako ih neko od čitalaca strip vesti ima neka mi ih pošalje molio bih te ako je to moguće da umesto dosadašnje najave korova dva-tri broja ide ovaj mali tekst (nema potrebe da sklanjamo najavu za "korov" kada imamo ovu rubriku baš pogodnu za ovakve slučajeve...:)zm) Do sada izašlih 1500 tabli stripa su dokaz dugovečnosti ne propustite svoju nedeljnu porciju velike strip gluposti u vidu desetak tabli u svom e-tanjiru prijavite se na dugovečni samonikli korov strip kojem ni herbicidi nemogu nauditi autori Sve najbolje, unapred zahvalan, Straka From: "Djordjevich Slobodan" <strobok@sbb.co.yu> Subject: bla bla truc muc Zdravo zivo....ne znam da li trazim odgovor na pravom mestu a u nekoj sam zurbi ne bi li to proverio ili istrazio pa cu biti kratak....Znate li mozda gde mogu da nadjem knjigu Nabora Devolca "Daljinski samoupravljac i druge price",ili neku adresi koja bi me do iste dovela...Hvala...Cao... P.S A i ovo sa strip vestima nije losa ideja....Pozdrav Nadam se da će neko od čitalaca SVesti moći da pomogne (zm) | |
Strip vesti |
|
|
|
Ako znate nekog ko bi bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite njegovu email adresu ili mu predložite da se on sam javi i tako upiše na mailing listu. e-mail: zmcomics@neobee.net; web: www.zmcomics.co.yu i stripvesti.t35.com; adresa: Zlatko Milenković, Pariske komune 31, 21000 Novi Sad STRIP VESTI SU BESPLATNE Ako ne želite da ubuduće dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu (subject) napišite ODJAVA. |