391 10.11.2006. GODINA VIII |
|
||||
Press |
|
|
|
Press |
|
Podsećamo na vest iz ovonedeljnog Tikera. 07.11.2006. Pocinje strip izlozba na temu Nikola Tesla u hali 1, Novosadskog Sajma. Na standu pokrajinskog sekretarijata za energetiku postavljena je izlozba Vladimira Nedeljkovica i tri strip price. Program traje od 07. do 10.11.2006. | |
Piše: Ivana Armanini |
||
Izasao je novi Strip album "Komikaze#5"/2006. www.jedinstvo.hr /komikaze/ www.jedinstvo.hr/pmwiki /pmwiki.php?n=Komikaze.HomePage crtaju strip Autori/ce: Dunja Jankovic, Lina Rica, Anna Ehrlemark, Ivana Armanini/Mima Simic, Gnjida, One Neck, Chiu Kwong Man, Wostok, Filjio, Septik, Seljak, Igor Hofbauer, Jebote strip, Radovan Popovic, Aleksandar Opacic, Vanco Rebac, Lazar Bodroza, Damir Steinfl, Danijel Savovic, Miro Zupa, Dalibor Baric Ovogodisnja promotivna turneja zapocinje u Grenoblu/Fr 13.11.-19.11. gdje "Komikaze #5" izlozbom i stripradionicom prezentiraju Anna Ehrlemark i Ivana Armanini. Posjetite nas na "Crtani Romani Show-u" od 9.-11.12. u Zagrebackom Kazalistu Mladih gdje cemo i ove godine imati distropult po promotivnim cijenama! "Komikaze#5" od sljedeceg tjedna mozete nabaviti u sljedecim knjizarama: www.jedinstvo.hr/pmwiki /pmwiki.php?... ili naruciti po simbolicnoj cijeni -bez rabata- 15 kn + postarina na mail: komikaze5001@gmail.com Program podrzan od Ministarstva Kulture RH i Gradskog ureda za kulturu, obrazovanje i sport- Zagreb INFO O AUTORIMA/cama: Anna Ehrlemark: Rodjena 1981.u Uppsali, Svedska.Studira slavenske jezike i zivi na relaciji Ljubljana-Zagreb-Beograd. Zavrsila seminar kreativnog pisanja i vodjenja radionica na Folkhögskola Fridhem (svedska obrazovna ustanova s tezistem na osobnom razvoju, grupnim diskusijama i neovisnom radu). Pise kratke price i crta stripove. Vodila je kreativnu skolu pisanja u Uppsali i Ljubljani. Kontinuirano se bavi organizacijom kulturnih i aktivistickih dogadjanja (TEMP, Kulturna Trznica/Metelkova Mesto, DRMK, PUM, KUD Mreza, Komikaze). Aleksandar Opacic (1973) rodjen u Obrenovcu. Zavrsio slikarstvo na Fakultetu za Primijenjenu Umjetnost i Dizajn u Beogradu. Bivsi redovni profesor na Univerzitetu, kasnije otpusten zbog nepojavljivanja. Ucitelj u osnovnoj skoli, kasnije takodjer otpusten zbog popustljivog stava u obrazovanju ("sva su deca zasluzila petice"). Pripadnik interdisciplinarnog tima KOSMOPLOVCI. Chiu Kwong Man , autor stripovima subverzivno reinterpretira klasicne bajke. Dolazi iz Birmingama/UK.Radove mozete pogledati ovde: www.sexliesandfairytales .net/ Danilo Milosev- Wostok: "Kultni srpski strip autor" iz Vrsca. Covjek koji misli da su mu stripovi spasili zivot kada je bio mali. Godine 1985. spalio sve svoje stripove. Poslije tri godine je nastavio crtati. Suradjuje s piscem Naborom Devolcem cije literarne predloske koristi za svoje radove. Sakupio ih je u zbirci "Nikad se ne zna". Suradjuje i sa jos jednim vrsackim freakom- Grabowskim. U suradnji sa strip autorom Saletom Mihajlovicem, nedavno objavio i drugi album " Poposak i Cvece". Njegov fanzin "Krpelj" je presao broj 350. Sad ga ima i na netu. Kad ne crta stripove, snima low-fi filmove. Ima ih citavu gomilu. Vrbovao je citavu familiju da crta stripove. Od kcerke Lole do oca Boce... Dunja Jankovic, rodjena u Malom Losinju 1980.godine.Diplomirala slikarstvo na ALU u Zagrebu u klasi prof. Kesera. Kao Komikaza sudjelovala na brojnim izlozbama i izdala zbirku kratkih stripova, predugog naslova. Crta stripove za casopis Morsko prase i strip lajne za losinjski Otocki vjesnik. Pokusava dokuciti gdje prestaje masta, a pocinje stvarnost, zasada bezuspjesno. Za 2 godine magistrirati ce strip na Academy for Visual Arts u New Yorku. Danijel Savovic, zivi i radi u Zemunu, u svom atelieru na obali Dunava. Zavrsio slikarstvo na Akademiji u Beogradu. Uvijek rado ilustrira slikovnice za djecu. Dalibor Baric, multimedijalni umjetnik iz Pirovca.Radi u zagrebackom dizajnerskom studiju Kaos (postprodukcija, animacija, dizajn, film i filmska djelatnost ). Damir Pavic- Septik , stripcrtac iz Subotice. Jedan od prvih skvotera i ideologa panka. Aktivan u strip-kolektivu Entropija. Damir Steinfl, rođen 1977. u Rijeci, zivi u Opatiji. Bavi se stripom i ilustracijom za sto je i nagradjivan. Jedna samostalna i nebrojeno neevidentiranih skupnih izlozbi. Diplomirani je ekonomist i okupljatelj hrvatske strip-avangarde, vezano uz projekt "Emisija emocija". Uredjuje strip prilog u "Val-u", rijeckom listu za kulturu mladih. Filjio, street-artist iz Zagreba. Zavrsio Fakultet za Dizajn pri Arhitekturi a sada je na Akademiji Likovne Umjetnosti. Vise na: www.filjio.com Igor Hofbauer (1974.), diplomirani slikar iz Zagreba, aktivan je u svijetu stripa, a najintenzivnije suradjuje s klubom Mocvara. 90-ih godina Hofbauer je radio plakate za koncerte bendova koji su gostovali u Ksetu. S Edom Popovicem radi na ilustracijama kvartovskih prica iz Utrina, no trenutno je najeksponiraniji u strip kolektivu Komikaze. Jebote strip alias Predrag Ivanovic, iz Uzica. Rodjen 1982. Studira visu politehnicku u Beogradu, na odsijeku za dizajn. Trenutno se bavi jeftinim dizajnom i naplatom istog... i studijem, koliko moze... Lina Rica, rodjena 1980. u Makarskoj. Zavrsava Likovnu Akademiju u Zagrebu. Zivi na relaciji Madrid- Zagreb-Makarska. Lazar Bodroza (1982.) , među najmladjim strip alternativcima na sceni.Studira na Akademiji Likovnih umjetnosti u Beogradu. Stripom se bavi od seste godine. Uradio preko 20 fanzina: "Titov zabavnik", "Toalet papir", "Socijal strip", "Nikad Robom", "Super!" objavljivao u "Striperu", "Novom studentu", "Na¹oj krmaci", "Beorami", "Slicu", casopisu "Buka", "Komikaze" kao i mnogim fanzinima drugih autora.Povremeno suradjuje na zajednickim stripovima sa Aleksandrom Opacicem i Radovanom Popovicem u strip grupi "Studio strip", u okviru giganta "Kosmoplovci". Zadnjih godinu dana radi animacije za MTV. Mima Simic, okultna hrvatska spisateljica opskurnog izricaja, rodjena je 1976. u bolnici. Objavljuje prozu i kriticke osvrte u svim prestiznim hrvatskim knjizevnim i srodnim publikacijama te pokojoj antologiji - Quorum, Libra, Godine, Zarez, Plima, Akt, Vijenac, K, Ekran price, Libido.hr , Poqueerene price, poljski Studium, no ne iu The New Yorkeru, Harpersu, The Atlantic Monthlyju, Harvard Reviewu, London Magazineu, Grantu i dr. Prevodi sa svih poznatih jezika a ponajbolje s engleskog. Ko-vokal je i suosnivacica obiteljskog soc-religioznog benda Drvena Marija, kao i nekih malo manje popularnih aktivistickih skupina LGBT i anarhofeministicke orijentacije. Uz to uzgaja macke, popravlja bicikle i kisobrane. Prehodala je Spanjolsku u 26 dana i posjetila grob Brucea Leeja u Seattleu. U slobodno vrijeme studirala u Budimpesti i Zagrebu. Zivi za svoje sinove Druskana i Sejmija. MIRO ZUPA , diplomirani kipar i vodeci haiku-strip autor iz Splita. Svira u bendu "3 autora koja ne traze nista (a ne bi ni trebali)": www.myspace.com/triautora One Neck (1972.), strip-crtac iz Edinburgha/Skotska.Radove pogledati na: www.oneneckhatesyou.com Radovan Popovic, hiperproduktivni strip autor te scenarist. Napisao mnoge recenzije i tekstova o autorskom stripu. Urednik srpskog strip-magazina Striper, vise stripfanzina i stripakcija (Kosmoplovci: www.kosmoplovci.net, Studiostrip: www.crsn.com/studiostrip /linkovi.html, Mutant...) Radi u jedinoj knjizari na Balkanu u kojoj se mozete upoznati s velikim dijelom produkcije autorskog i underground stripa na podrucju bivse Jugoslavije. Knjizara "Beopolis" se nalazi u beogradskom "Domu Omladine". Tihana Frankovic-Gnjida, 24 god, iz Siska, studira u Zagrebu. U slobodno vrijeme bavi se stripom i fotografijom. Vanco Rebac, zavrsio slikarstvo u klasi profesora Zlatka Kesera na Akademiji Likovnih umjetnosti. Polovinu godine provodi na Hvaru a polovinu u Zagrebu. Crta stripove od malih nogu. Vladimir Vukovic -Seljak (1983.), *autohtoni srpski genij (*citat: Wostok/recenzija na adresi members.lycos.nl/z...) Od 2000. radi na strip fanzinu ''Zadrugar''. Najekstremniji clan stripkolektiva Kosmoplovci i Slic. Zivi u Beogradu. Ivana Armanini, glavna urednica i strip-autorica Komikaza Zavrsila Skolu primijenjene umjetnosti i diplomirala slikarstvo na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu. Izlagala na 3 samostalne i oko 100 grupnih izlozbi. Idejno je zacela i koordinira projekt K@MIKAZE od 2002., po metodi: skok u sebe strip-odskokom. Ideja vodilja projekta je regionalna mreza autorskog stripa a uključuje tiskano i e-izdavastvo, strip-radionice i multimedijalne promo-evente. 2005. u produkciji AGM - a objavljuje stripo - knjigu "Pustolovine Glorije Scott " po kratkim pri c ama Mime Simic. Vozi bicikl. Za izdavaca: Autonomna Tvornica Kulture/Komikaze- ISSN:1845-8041 | ||
Piše: Đorđe Milijanović |
||
Pozivajuci se na neumorne pozive iz uvodnika za koriscenjem SVesti iskoristicemo ovu priliku da obavestimo neobavestene o pojavljivanju jos jedanog domaceg strip produkta. Kaleidoskop je mini izdanje strip naracije, ilustracija i skica u solidnoj opremi na 100 strana A5 formata, koje bi trebalo da zainteresuje svakog tragaca novih crtanih misli otvorenog uma i jaceg stomaka. Najuporniji mogu naci ovaj vesto skriveni opus u knjizarama Beopolis (u holu Doma Omladine) i Omen (kod garaze na Obelicevomm vencu) ili poruciti/informisati se putem e-maila na djole30@yahoo.co.uk Srdacan pozdrav autor | ||
press: Lavirint |
||
PRES RILIS Izdavačka kuća Lavirint, izdavač ultrauspešnih serijala Nepobedivi i Okružen mrtvima, kao i tržišnih fenomena Mister Mačak Magazina i Brita, ponosno vam predstavlja svoje novoizdanje – ŽIVOTINJSKU KARMU! Nakon meseci, godina i decenija isčekivanja, ŽIVOTINJSKU KARMU (na trulom zapadu znana kao Liberty meadows) Franka Choa možete naći u Vašim omiljenim striparnicama u Beogradu (Alan Ford, Darkwood, Omen), a od CRŠ-a, i u Zagrebu (Libellus, More comics). O čemu se radi? Životinjska karma je humoristički strip o istoimenom utočištu za životinje, i zgodama, a ipak prevashodno nezgodama, njegovih stanovnika. Ako volite funny animal stripove, ovo nećete želeti da propustite. A ako ne volite, Karma je idealna prilika da ga zavolite!
Don't take our word for it, bacite pogled na naslovnicu: Nije vam dosta? Skinite privju od deset stranica sa brand spanking new, soon to be fully functional Lavirint sajta: www.lavirint.biz/karmastichno.pdf Pošto smo sigurni da će i Karma krenuti više nego usprešnim putem naših pređašnjih izdanja i doživeti interdimenzionalni uspeh, ova A4 sveska od 48 strana je u prodaji za oko – 200 dinara (or less!), odnosno za 21 kunu (or less!). Naša detaljno sprovedena ispitivanja tržišta kažu da stripofili već godinama žude za jeftinim, prelepo nacrtanim i duhovitim stripovima – te smo više nego voljni da im sa Životinjskom karmom uslišimo želje! Vidite o čemu ljudi pričaju, nabavite svoj primerak Karme pre vaših komšija i načinite ih ljubomornim! LAVIRINT Sektor za istraživanje ruda i marketing | ||
Piše: Muhamed Kafedžić - Muha |
|
|
|
Piše: Aleksandar Manić |
|||||
"Lica, tela, žene, krajolici, sve se nameće kroz nežnost. Sve je jasno. Grafička umetnost, umetnost grafita, jeste stanje u kome se otkriva intima, u kome je umetnik, usudio bih se da kažem, još uvek neupotrebljen i čist, udaljen od svake strategije – piše Enki Bilal, strip autor i sineasta, u svom predgovoru knjizi "Odmor" Andrea Žilijara, velikog francuskog strip autora. Bilalovo razmišljanje o nežnosti i intimi kroz crtež, daje najkraće i najtačnije vidjenje njegovog kolege. Žilijar je verovatno jedan od nekoliko najvećih realističkih strip crtača današnjice. Njegov crtež, istovremeno akademski i elegantan, poseduje izuzetnu dinamiku i estetiku. Medjutim, knjiga "Odmor" ("Entracte", Editions Daniel Maghen) otkriva manje poznatu stranu velikog majstora. Mnoštvo crteža, krokija, skica, pripremnih radova i vanstripovskih pastela i akvarela, ukazuju na lepotu i senzualnost koju Žilijar nosi u sebi. "Kao što pijanista neprekidno vežba i sprema se za scenu, tako i ja neprekidno crtam. Istovremeno, to mi je veliko zadovoljstvo, jer u stripu postoje ograničenja, okvir u koji treba ucrtati slike i priča koja vas goni da nadjete rešenja, osobena za strip. Ja imam potrebu da redovno izlazim iz okvira stripa, crtajući portrete, aktove, pejzaže – objašnjava svoj rad poznati francuski strip majstor. Elegancija i profinjenost Žilijarovog crteža najbolje se vidi u ženskim portretima i aktovima. Mlade, lepe i senzualne, njegove žene često imaju zamagljen pogled i telo koje se predaje. Medjutim, u pitanju je varka, jer svaka od njih nosi u sebi čudnovatu snagu. "Žene sa mojih crteža su, uglavnom, idealizovane, ali imaju jake karaktere. Rodjen sam u porodici punoj žena jakih karaktera, a takve su moja žena i ćerka – kaže Žilijar – inače, povremeno radim prema fotografijama ili platnima slikara, ali ne kopiram. Na primer, mogu da se nadahnem jednim stilizovanim Matisom koji mi se dopao zbog položaja ženskog tela i da na osnovu toga uradim akademski crtež."
Žilijarova knjiga "Odmor" podeljena je u devet "svezaka" koje prikazuju njegovu raznostranost u radu van stripa, ali i u okviru 9. umetnosti: Sedam života jastreba, Pero na vetru, Plava sveska, Lenin dug put... Pripremni radovi, krokiji, portreti, mešaju se sa naslovnim stranama i ex-librisima, radjenim najjednostavnijim tehnikama. "Volim strip jer se pri radu koriste tradicionalne pisaljke – olovka, ugljen, pero, tuš... Pri upotrebi ovih starinskih sredstava, ja prosto osećam čulno zadovoljstvo – kaže Žilijar. Posebnost ove knjige od 435 strana jeste izbor papira različitih boja i tekstura. "Često mi papir daje želju da crtam i ja sam u neprekidnoj potrazi za različitim papirima. Ponekad pronadjem papir tako prijatne teksture da odmah poželim da na njemu crtam. Inače, za mene je papir najveći čovekov izum." Izlazak knjige propratila je izložba stotinak Žilijarovih crteža, ilustracija i strip tabli u pariskoj Galeriji Maghen.
|
|||||
Piše: Zoran Stefanović |
||||||
Poimanje stripske umetnosti. Ove jeseni smo ljubaznošću beogradske umetničke grupe „Kosmoplovci“ dobili švedsko izdanje: C'est Bon Anthology (vol 1/2006). Ova antologija predstavlja krunu dosadašnjeg delovanja jedne takođe zanimljive umetničke grupe koja se u Švedskoj, u Malmeu, pojavila 2001. pod nazivom „C'est Bon Kultur“, i koja od svog osnivanja.
Početno jezgro grupe su činili Oskar Aspman, Jakob Kinstet (Jacob Kindstedt), Danijel Novaković i Matijas Elftorp (Mattias Elftorp). Vremenom su se priključili Niklas Asker i Suzana Johanson (Susanne Johansson), Marija Borgelev (Maria Borgelöv), Džamil Mani (Jamil Mani) a u odboru udruženja su i Mats Nordstrem (Mats Nordström), Katarina Karlstrem (Katarina Karlström) i Dženi Ivarson (Jenny Iwarsson). Neki od osnivača danas nisu više u užoj grupi, već se bave svojim ličnim projektima, poput Novakovića, Kinsteta i Borgeleve.
Stripska težnja grupe bila je da proširi prostor za drugačije stripove na uskom švedskom tržištu, ali se strategija vrlo brzo razvila i na ostala likovna polja, organizovanje paralelnih umetničkih događaja i davanje prostora autorima van užeg kruga. Grupa je time veoma angažovana i van stripa, ali u okviru jednog šireg umetničkog koncepta: bave se filmovima, muzikom kao i likovnim izložbama, koje su ovekovečene u seriji izdanja „C'est Bon Artalogue“. Neki članovi, poput pisca i scenariste Katarine Karlstrem, su i deo književnosti. Spoj likovnih događaja i stripa je u njihovom radu dao i jedno zanimljivo teorijsko načelo:
Grupa učestvuje i na tuđim projektima, festivalima i skupovima, kako u Malmeu tako i u svetu. Postoji i komercijalna ekstenzija grupe, to je „C'est Bon Bild“ namenjen komercijalnim delatnostima na ilustrovanju i grafičkom dizajnu. Od 2005. dom grupe je zgrada Mazeti u Malmeu.
C'est Bon Anthology Za prve tri godine grupa je već ostavila traga u švedskom stripu i kulturi, ali se nakon 11. broja magazina (2004), dešava kvantni skok. Izdanje menja ime iz C'est Bon u C'est Bon Anthology , i postaje međunarodno.
Od 2004. jedna čitava međunarodna serija autora gostuje u magazinu, a dovoljno je navesti jugoslovenska imena (tačnije osovinu Zagreb-Beograd), pa da se vidi koliko je izbor zaista istančan i sa poznavanjem: Igor Kordej, Nenad Mikalački Đango, Danijel Žeželj, a sada i Radovan Popović, Igor Hofbauer, Danijel Savović i Filjio. Mada nemamo primerke drugih prethodnih brojeva, već samo uzorke i bibliografije, ne sumnjamo da je -- pored svetskih veterana -- svaki broj pun i novih imena koja šira svetska publika zasluženo tek treba da upozna. U tom smislu se čitaoci koji cene ljubljanski Stripburger ili delatnost beogradskog Stripera i „Kosmoplovaca“, mogu osloniti na ukus redakcije.
Redakcija hrabro kaže svetu: „Bićemo novi glavni tok“. Naravno, još niko nije uspeo da postane glavni tok objavljujući samo kratke forme. Međutim, kakvoća ovogodišnje antologije jasan je znak da je samo pitanje vremena kad će grupa početi da objavljuje i velike narativne celine. Antologija „C'est bon“ Grafički izgled prvog toma u ovoj godini je odličan, a za njega su zaduženi Matijas Elftrop i Oskar Aspman. Slog, slovni tip i grafičko oblikovanje imaju likovnu vrednost za sebe i predstavljaju poželjan primer i za druge izdavače. Otisak poljske štamparije Finemark je takođe na odličnom nivou. Posle omota Brajana Vuda (Brian Wood) i nadahnutog redakcijskog uvodnika nalazimo sledeće stripove: Back from space (autor: Radovan Popović), The cat (Björn Öberg), Heartache (every inch) (Arne Bellstorf), Slave (Mattias Elftorp), Jimmy Jukebox (Ho Che Anderson), Annabelle (R Kikuo Johnson), FM2 (Jimmy Jönsson & Mia Fredriksson), Band you never heard never saw (Igor Hofbauer) Mother (Susanne Johansson) 1922 (Danijel Savović), Last train to Hässelby strand (Loka Kanarp), Noah's tale (Chiu Kwong Man), Family (Filjio) i La FM (Martin Tom Dieck), kao i tekst Angoulême (Fredrik Strömberg). Za srpskog i jugoslovenskog čitaoca — razmaženog visokim dometima autorskog stripa u omladinskoj političkoj štampi i glavnom toku 1970-ih i 1980-ih, i vrlo nesklonog početničkom brljanju i sirovom andergraundu — čitanje ove antologije predstavlja potpuno familijarni osećaj i daje uživanje slično onom koje imamo kod izdanja na koja smo navikli u Beogradu ili Ljubljani. Sa lokalnog, beogradskog, aspekta prijatno je iznenađenje videti da je uvodni strip od Radovana Popovića, jer smo u prethodnim godinama navikli više na njegov izdavački, urednički, aktivistički i scenaristički rad vezan za Striper i „Kosmoplovce“. Međutim, Popović je debitovao u kulturi glavnog toka kao kompletan autor još 1995, u elitnoj beogradskoj Književnoj reči , na zadnjim koricama, u vreme kada su na istom mestu debitovali i Milan Pavlović (Mr. Stocca), Siniša Sumina, Antoan Simić, Borislav Grabović Grabowski i grupa „Momci“, svi tada uvršćeni uz afirmisana ili barem već poznata imena (Z. Tucić, S. Ivkov, S. Rakezić, D. Ruvidić, L. Pilipović, D. Milošev Wostok, J. Milošev Lola...). Popovic je već zreo autor, a strip mu je upečatljiv i zanimljiv, mada na jedan likovno vrlo zgusnut način. Drugo ime naših krajeva, Danijel Savović je standardno dobar, na način kako bismo i očekivali od ovog autora koji je sigurno jedan od najzanimljivijih koji su svojevremeno debitovali u Striperu . Njegova pitka i izbrušena „1922“ takođe dopušta prostor za razna poimanja i ostavlja prijatan utisak svojom elegancijom. Zagrebački autor Igor Hofbauer svojom pričom o vukodlačkom rok-bendu pravi antiutopijsku parabolu, koja je likovno u vezi sa savremenim američkim autorskim stripom, a ceo svet je pogodan za veće naracije. Mada scenariji sva tri stripa pripadaju fantastici, stripovi su potpune suprotnosti u dramaturgiji, likovnosti, zamisli i opštoj poetici. Hofbauerov zemljak, zagrebački ulični umetnik, Filjio, daje eksperimentalnu lirsku minijaturu, pomalo u dosluhu sa Dejvom Mekkinom. Dakle, četiri čoveka, četiri sveta.
Realističkoj, ali često lirizovanoj, naraciji pripadaju priče H. Č. Andersona, R. Kikuo Džonsona, Dž. Jensona i M. Fredrikson, S. Johanson i L. Kanarp. Međutim, njihove likovnosti su visoko stilizovane na razne načine, ali su manje-više vezane za glavne struje u savremenom autorskom stripu. Popovićeva, Ebergova, Elftropova, Hofbauerova, Savovićeva i Č. Kvong Manova priča, potpuno ili delimično pripadaju fantastici, ali se ovaj poslednji dodatno izdvaja i po stilu, i po svedenoj montaži, otkrivajući svoju vezu sa grafikom i crtežom. Elftropova priča pokazuje jasnu korespondenciju sa Gajmanom, Mekkinom i drugim autorima oko edicije „Vertigo“, a svojom čvrstom dramaturgijom verovatno najavljuje jednu od verzija „glavnog toka“ koje bi stvaraoci švedske grupe voleli da imaju. Poput Filjia i Kvong Mana, jaku vezu sa drugim likovnim umetnostima nalazimo i u radovima Belstorfa i Martina Toma Dika. Ako bismo bili baš surovo prisiljen izdvojiti ličnog favorita iz ovog vrlo pristojnog izbora, po potpuno privatnom ukusu ukazao bih na strip „Annabelle“ havajsko-njujorškog stvaraoca R. Kikuo Džonsona (rođen 1981), koji je nedavno ozbiljnije debitovao crtanim romanom Night Fisher . Njega ističemo ne samo zbog likovno-montažnih kvaliteta koji su pomalo na tragu jednog Iva Milaca (Ivo Milllazzo) nego i zbog izuzetnog scenarističkog dara koji je u minijaturi od šest strana dao jednu veliku dramu na način na koji bi mu pozavideo i sâm Milacov scenarista Berardi (Giancarlo Berardi). Sve u svemu, „C'est bon“ 1/2006 je jedna vrlo solidna antologija, a celo izdanje toplo preporučujemo za dalje praćenje. Jedine mane koje su nama zasmetala su sekundarne, ali i ispravljive: nedostatаk biogrаfijа аutorа, kаo i česti nezdrav običaj redakcijâ da se stripovi ne razdvajaju praznim stranama, praveći time „šum“ koji pomalo onemogućava da svako delo zaživi u svom sopstvenom staništu. Ali to su sitnice. Pored već navedenih, pojedinačnih, postoji još jedan razlog za toplu preporuku. Neka imena ovog i drugih brojeva na svojim velikim celinama već jesu ili je skoro sigurno da bi mogla biti „pravi“ glavni tok — zreli glasovi svetske kulture, a ne samo umetnosti i medijuma stripa u užem smislu. I tu redakcija svojim izborom nije izneverila svoju hrabru najavu. (Beograd, 10. novembar 2006) Izdanja i obaveštenja: Podrobnije o grupi, uključujući i uputstva za priloge na veb-sajtu: www.cestbonkultur.com Pretplata na C'est Bon Anthology i druga izdanja: takođe na veb-sajtu ili preko elektronske pošte shop@cestbonkultur.com |
||||||
Piše: Slobodan Ivkov |
|
Demonstracija privatne sile Posle društvenih novinsko-izdavačkih kuća, novosadskih "Dnevnika" i "Marketprinta", gornjomilanovačkih "Dečjih novina", beogradske "Politike" i još nekih koje su u Srbiji objavljivale strip i koje su od devedesetih naovamo u procesu privatizacije prošle i ovako i onako, manje ili više dobro i spretno, početkom devedesetih nastalo je zloslutno zatišje. A onda, prazninu su polako počeli da popunjavaju privatnici kojima je od samog kraja osamdesetih pa do tada država dozvoljavala da štampaju pojedine sveske i brojeve časopisa pod uslovom da, bez obzira na broj stranica, na svoje časopise stave podnaslov "knjiga" (Zdravko Zupan, Žika Bogdanović...). Do tada se znalo: Država i vladajući Savez komunista Jugoslavije su bili ti koji su odobravali postavljenje svih Urednika Nečega, a ne tamo neki neodgovorni i samovoljni pojedinci. Elem, oni su u takvom statusu "nepreduzeća" mogli da se u impresumu potpisuju samo kao "samostalno prevodilačko izdanje Pere Perića, Jovana Jovanovića i Sime Simića", na primer. A sve uz napomenu da je neko od njih morao da diplomira i Nadležnima to diplomom dokaže, na nekom filološkom fakultetu ako se radilo o prevodima (ili potvrdom da je izdavač član Udruženja prevodilaca) i drugim literarnim ostvarenjima koje bi nadležna državna tela okarakterisala kao takva, ili diplomom specijalizovanog fakulteta ako se radilo o drugim temama (likovna umetnost, muzika...). U pogledu zahteva za samostalno izdavanje stripa u državnoj birokratiji su vladali nemala konfuzija. Cirkulisala su različita tumačenja zakona i "pozitivnih propisa". Na kraju, opet je sve zavisilo samo od dobre volje i jednog zatvorenog oka nadležnog službenika u parohiji. Niste tada imali pravo ni da držite privatnu knjižaru (vrlo dobro se znalo Ko sme da prodaje knjige i Gde), već ste samo mogli da se provučete kao "galerija knjižara". Nisam siguran, o tome iz ličnih iskustava pouzdano mogu da govore samo neverovatno uporni učesnici ovih birokratskih vratolomija i bitaka sa monopolisanom kulturom u Državi, sa ovim nakaradnim socijalističkim viđenjem privatizacije date na kašičicu (doduše, sličnom ovom u Istočnoj komunističkoj Evropi još neviđenog dozvoljenog slobodnog preduzetništva - kako je bilo Česima i ostalima, to oni znaju), ali samo pretpostavljam da je do tada nezamisliva i nezapamćena liberalna ideja naših maštovitih samoupravnih činovnika bila da u galeriji često mogu da se nađu i štampani katalozi, da se oni, je li, logično, prodaju posetiocima dotične galerije, te da onda, shodno tome, najšire shvaćeno, mogu tu da se prodaju i knjige kao, em takođe štampane stvari, em kao nekakvi katalozi ideja, šta li. I onda je išlo dalje ludilo: ne samo da su knjižari u prvo vreme morali da zaposle i nekog istoričara umetnosti, sa diplomom specijalizovanog fakulteta, kvalifikovanog kustosa likovnog programa takve galerije knjižare koja je morala da državi stavi na uvid svoj program budućih izložbi (zna se Ko sme da izlaže i Šta), već smo se, verujte mi na reč, u tim galerijama i nagledali svakakvih postavki. Vremenom je ta obaveza i bizarna praksa postala čista forma, jer su u nadmetanju oko kvalifikovanosti da procenjuju validnost izložbe Knjižari neuporedivo kvalifikovaniji od Činovnika (birokratiji i policiji je bilo važno da tu ima Nekakva, baš ih briga kakva, ali unapred najavljena izložba, a ne neko "sumnjivo okupljanje" ili nePartijsko, nedajbože disidentnsko eksponiranje), pa je u prvoj polovini devedesetih, sa okretanjem Države njoj milijim temama, kao što je na primer građanski rat, sasvim i nestala. Što se tiče stripa, prvo su se odvažili knjižara "Bata" i preduzeće "Orbis" Aleksandra Dramićanina, smešteni u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Posle čuvenog požara početkom druge polovine devedesetih, stripske aktivnosti su prestale, ali je u atraktivnom prostoru do ulaza u pozorište do tada, za svega par godina, učinjeno mnogo. Prvenstveno izdavanjem desetak brojeva časopisa "Tron" u kojem su štampani mnogi novi radovi naših stripara u zemlji i inostranstvu, zatim objavljivanjem nekoliko stripskih albuma i teorijskih knjiga, pa reprintovanjem starih brojeva i obnavljanjem čuvenog specijalizovanog časopisa "Pegaz"... Kasnije je Milan Jovanović nastavio da izdaje časopis sličan "Tronu", ali većeg formata i pod naslovom "Megatron", no posle svega par vrlo zanimljivih brojeva, i on se ugasio. Zatim, u prvoj polovini devedesetih pojavio se i takođe beogradski izdavač "Luksor" porodice Kutlešić koji je pokušao da ustanovi serijsku i komercijalnu stripsku produkciju domaćih scenarista i crtača u maniru, za lokalne prilike, relativno veoma solidne "marvelovske" škole, sa svojim edicijama "Generacija Tesla", "Borci sumraka" i drugim, ali izgleda da je komercijalni efekat bio slab, pa se od toga odustalo. Za srpski strip je neuporedivo važniji njihov produkt bio stripski časopis "Stripmania", nažalost takođe ugašen posle desetak vrlo dobrih brojeva. Ovih dana stripska produkcija "Luksora" opet je došla do izražaja. Ratomir Kutlešić kao osnivač i Milan Konjević kao scenarista stoje iza, za naše prilike izuzetno visokoprofesionalno produciranih edicija "Faktor 4" i "Divlja magija". Svi autori su ovdašnji, a i neki fiktivni likovi u stripovima potiču sa našeg prostora, što svemu daje još zanimljiviju dimenziju. Druga polovina devedesetih dovela je do nekoliko projekata sa domaćim stripovima koje je sufinansirao Fond za otvoreno društvo: časopisa "Striper" Radovana Popovića, multimedijalne "Grafičke zavere" Zorana Penevskog i nekih izdanja Aleksandra Zografa koji je već u to vreme postao istinska zvezda međunarodnog alternativnog stripa, što je i danas. I stripski scenarista Zoran Stefanović se oprobao, što u stripskom izdavaštvu (nažalost, posle nultog broja stripskog biltena "Mali striponoša" nikada nije izašao neki naredni), što u internet prezentaciji (na njegov sajt srpske kulture "Rastko" postavljen je još pre pune decenije domen posvećen stripu; on i danas, ne samo da traje, već se i dopunjava). Kakav - takav hod sa prevođenim svetskim stripom jedino su održavali srpski stripski "pirati". Neko je protiv njih, neko ih tiho podržava i odobrava njihovo delovanje, ali činjenica je da, tokom devedesetih, gotovo da u Srbiji uopšte ne bismo imali prevođenog stripa da nije bilo njihovih, u pogledu prezentacije visokoprofesionalnih aktivnosti i obimnih izdanja. I ovde je svetla tačka časopis "Politikin zabavnik". Zahvaljujući glavnom uredniku Zefirinu Grasiju, čitali smo mnoštvo vrlo dobrih, čak i odličnih, vrhunskih inostranih stripova. Veoma značajna pojava iz tog perioda je i aktivnost preduzeća "Komuna" koja se inače bavi muzičkom, filmskom i koncertnom produkcijom, a koja se tada upustila i u stripsko izdavaštvo. Nekoliko godina je sistematski, na vrhunskom nivou, sa potpuno legalno plaćenim izdavačkim pravima, u punom koloru i na velikom formatu, potpuno identično izvornom inostranom, izdavala stripske knjige Huga Prata o "Kortu Maltežaninu". Iza svega je stajao veliki poštovalac i poznavalac opusa Huga Prata, političar Milorad Vučelić, a i tu je kao jedan od urednika slovio Zefirino Grasi. Ta poslednja polovina protekle decenije je ujedno i jedna od najsumornijih u srpskom stripskom izdavaštvu u proteklih pola veka, a uglavnom alternativan strip tada negovan u pomenutim projektima, kakav je da je, bio je jedini koji je održavao kontinuitet originalne srpske stripske produkcije. To je ujedno i period kada su se naši stripari potpuno okrenuli inostranstvu, a neki se, razočarani ovdašnjom nezainteresovanošću za njihove talente, i sasvim odrekavši bilo kakvih veza sa našom scenom. U zlo doba, na smom kraju 1998. godine, iz Novog Sada je počeo da se svake nedelje preko interneta emituje elektronski časopis "Strip vesti" Zlatka Milenkovića. Izlazio je i u vreme bombardovanja Novog Sada, a evo ga i danas, skoro da je dogurao do 400 broja. On je u pomenutom mračnom periodu popunio prazninu nastalu neizdavanjem stripova i odsustvom specijalizovanih informacija, pa je uspostavljao kontakte između autora, izdavača i ljubitelja, uz besplatno emitovanje prevedenih aktuelnih inostranih vesti. Neomeđen granicama, političkim, ekonomskim i carinskim barijerama, vrlo brzo je, pored ostalog, postao i efikasno međunarodno, prvenstveno eks-jugoslovensko glasilo, medijum saobraćanja sve manje, ali zato kompaktnije preostale grupe ljubitelja stripa. Milenković je svoje delatnosti proširio i na štampu. On stoji i iza nekoliko štampanih stripskih projekata ("Crna zver",...). Onda je 2000. godine malo izdavačko preduzeće "Hinaki" iz Beograda nagovestilo novi preovlađujući izdavački koncept. Naime, pošto je tržište premalo, knjižarski tiraži idu najviše do hiljadu primeraka, zbog velikih rabata na kioscima pristup im je iz ugla malih stripskih izdavača gotovo neracionalan, a kupovna moć ljubitelja stripa, i ne samo njih, je svedena samo na najoosnovnije životne potrepštine, dok je strip luksuz, ergo, pri svemu tome, na brzi ekonomski uspeh se više ne računa. No, zato, iza svakog stripskog izdavača sada počinje da staje po neki uspešan poslovan čovek iz neke druge oblasti, uglavnom privrede koji, prvo, voli strip i predstavlja mu zadovoljstvo da izdaje kvalitetene naslove prema svom ukusu, a, drugo, ipak je spreman da na nekakvu eventualnu zaradu računa na dugi rok i posle više izdanja, pa za sada investiciju koja pokriva osnovne troškove, uz malu naknadu urednicima, smatra podnošljivom. I tako, osnovni finansijer beogradskog "Hinakija", izdavača uglednih intelektualaca Petra i Vesne Jevremović koji su 2000. obnovili osamdesetih veoma uspešnu ediciju stripovanih tematskih "početnica", a koji je u svemu video neki svoj interes, postao je privrednik Dušan Bursać, trgovac cvećem. Zajedničkim izborom, finansiranjem i dogovorom, do 2006. godine je objavljeno dvadesetak naslova. (ZAVRŠIĆE SE U SLEDEĆEM BROJU) (ovo je nešto izmenjeni tekst koji je pod naslovom "Srpski strip u Srbiji i van nje" prethodno objavljen na str. 97 - 103 časopisa "Status" br. 45 od septembra 2006. godine, izdavač "BIS PRESS" d. o. o., Beograd) |
|
Autor: Zoran Janjetov |
Piše: Zoran Đukanović |
|||
Тreća generacija, zemo, zemljače, gene, ista smo generacija u vojsci... sitnOOO!, julska. Da, zvuči tako nekako, ali nije. Reč nije o uspomenama iz vojske nego o kreativnom, jelde, usmerenju u izražavanju medijem. Pa, da. Šta se to izvuklo iz tame stripskog kvadrata sredinom sedamdesetih i ujelo publiku za srce da stvari nikada ne budu više iste, jer nepovratno izgubili smo nevinost? Je li to bila samo fatamorgana u pustinji dosade, ona iz stripa Kostje Gatnika u kome nećemo popiti Coca-Colu nasred pustinje samo zato što ne verujemo u mogućnost osvežavajućeg sveta tamo gde nam je rečeno da ne postoji i da ga ne trebamo tražiti, ili je pak jezik u kome se oprobao “Novi kvadrat” izmenio samo značenje jezika stripa, drsko nam bacivši u lice šta sve strip može da bude? Posle Magne Purge, posle velike čistke ništa, a ma ništa nije više bilo kao pre - posle državnog udara u stripskoj državi. Kad se jednom poklizneš, kada popucaju šavovi, ni najneupitnija dogma više ne može izgledati čvrsto kao nekada. Mogli smo voleti ili mrzeti “Novi kvadrat”, ali od tada znamo da ne postoji samo jedan svet stripa nego makar dva, etablirani i alternativni, a ako smo još zericu pametniji, znaćemo, shvatićemo da je stripskih svetova u stvari mnogo i da svi oni, gle dokurca, imaju pravo na postojanje i da vas pritom ni ne pitaju za dopuštenje da budu to što jesu. Prvi deo eseja o ovom zemljotresu u izražavanju stripom nalazi se kada posegnete mausom, a obrve vam zaškripe od koncentracije i trenja jedne o drugu kao kod osuđenika Momčila Krajišnika, pa onda dosegnete epicentar i klinete, pa kom obojci kom opanci, kom klasika kom alternativa. “Pitali su nekog crnogorskog seljaka kako se osjećao za vreme potresa u Crnoj Gori. Osjetio ja da se nešto trese, izađem iz kuće, kaže seljak, kad ono - vidim epicentar na dva koraka od mene. Eno ga podrhtava... Jurnem nalijevo, kad epicentar za mnom, okrenem nadesno, epicentar opet za mnom... ” Znate li čiji je ovo citat? Od Dubravke Ugrešić, moje komšinice i dobre prijateljice. Kad ide u Bugarsku, ostavi mi voća i povrća iz frižidera, da ne propadne. Kad ja idem u Iraq, ostavim je da drži šipke, posto je to mnogo dalje od Diyarbakira, a iz njega se ide (posle najbolje kafe na aerodromu Ataturk) u sve udaljene krhotine nekadašnjeg Osmanskog carstva. A, ako vam i tada nije dosta, zanjurite se u epicentar2 od koga, moram da upozorim, svaku Deksu Seka Persu ima da zaboli moždani horizont. To je highbrow, nisam rekao eyebrow. |
|||
Uređuje: Marko Ajdarić |
|
|
|
Autor: Darko Macan |
Strip vesti |
|
STRIPOVI KOJI REDOVNO IZLAZE: A STAR IS UNBORN (UnBornStar)
unbornstar.blog.hr/ BLIC STRIP (Marko Somborac) www.blic.co.yu/blic/strip BUZZ & FZ (Gudvin) www.screaming-planet.com/comics.php?area_id= ČAROBNJACI (Niko Barun) www.tportal.hr/stripovi/carobnjaci KUĆA STRAHA (Jurica) www.kajgod.co.nr/ MALI MEUR (Vladislav Gajski) www.plastelin.com/index.php?option=com_content&... MARTINA MJESEC (Macan - Sudžuka) www.stripovi.com/martinamjesec.asp MISTER MAČAK (Macan - Bob) www.stripovi.com/mistermacak.asp NETOVCI (Niko Barun) www.t.ht.hr/netuskoli/5-5.html OVERKLOKING (Dubravko Mataković) iskon.hr/webcafe/matakovic/ SERGEJ (Darko Macan) www.zmcomics.co.yu/sergej SIVI GRAD (Rico) www.stripovi.com/sivigrad.asp SOB SA SOBOM (Sonjecka) www.stripovi.com/SobSaSobom.asp STRIP "DAN"-a (Simon Vučković - Mirko Zulić) www.dan.cg.yu/stripovi.php SvRBI iU SVEMIRU (Milivoj Kostić) vigled.sky.prohosting.com/ ŠTEFICA Jambriščak, prijateljica noći koja je previše znala" (Nik Titanik) www.niktitanik.com STRIP ČASOPISI ZA DOWNLOAD ZONA 9 (Udruženje strip autora Crne Gore) STRIPOVI KOJI SE REDOVNO DISTRIBUIRAJU E-MAIL-om SAMONIKLI KOROV STRIP (Franja Straka) STRIPOVI SA ZAOKRUŽENOM PRIČOM Bilo jednom u Makarskoj (Dalibor Brdar) STRIPOVI DOMAĆIH AUTORA NA STRANOM JEZIKU ACTION TRIP COMICS (Jojić - Grabović - Solanović) STRIPOVI KOJI VIŠE NE OBNAVLJAJU SVOJE STRANICE JOHN'S PARADISE (Saša - Venes) |
|
Autor: Mladen Oljača |
Priredio: D. Banjanin |
|
LJUBITELJI FANTASTIKE ODALI POŠTU TVORCU KONANA Više od 900 profesionalaca i fanova fantastike okupilo se na Svetskoj fentezi konvenciji koja je održana od 2. do 5. novembra u Ostinu (Teksas). Ove godine posebno priznanje odato je upravo jednom Teksašaninu - Robertu I. Hauardu, čuvenom tvorcu Konana. Ovaj stvaralac je rođen pre sto godina, a preminuo je tragično 1936, kada je imao 30 godina. Veći deo programa konvencije bio je posvećen Hauardu ili vrsti fikcije koju je pisao. Održano je i dosta panel diskusija na kojima se govorilo o raznim temama - od zaboravljenih autora do korišćenja varvarskog arhetipa u modernoj fantastici. Takođe je predstavljena antologija "Cross Plains Universe: A Texan Tribute to Robert E. Howard", koju su priredili Džoe R. Lensdejl i Skot Kap. Sledeća Svetska fentezi konvencija biće održana od 1. do 4. novembra u Saratoga Srpingsu. V. T. Objavljeno: DANAS, Beograd, 08.11.2006.godine RUSKI SINEASTA TIMUR BEKMAMBETOV - koji je režirao "Noćnu stražu", imaće svoj debi u delu na engleskom jeziku, pošto će snimati SF akciono ostvarenje "Wanted", na osnovu strip serijala Marka Milara i Džeja Dži Džonsa. U filmu će glumiti Džejms Mekevoj, dok je Morgan Frimen i dalje u pregovorima. Priča se bavi čovekom (Mekevoj) koji otkriva da je njegov dugo odsutni otac ubica. Nakon što otac bude ubijen, sina regrutuje tajna organizacija ubica i vežba ga da krene očevim stopama. Frimen bi trebalo da glumi glavnog ubicu koji vežba Mekevoja. V. T. Objavljeno: DANAS, Beograd, 09.11.2006. godine | |
Autor: Simon Vučković |
Strip vesti |
|
|
|
Ako znate nekog ko bi bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite njegovu email adresu ili mu predložite da se on sam javi i tako upiše na mailing listu. e-mail: zmcomics@neobee.net; web: www.zmcomics.co.yu i stripvesti.50webs.com; adresa: Zlatko Milenković, Pariske komune 31, 21000 Novi Sad STRIP VESTI SU BESPLATNE Ako ne želite da ubuduće dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu (subject) napišite ODJAVA. |