390 3.11.2006. GODINA VIII |
|
||||
Piše: Temkov Nikola |
|
|
|
Piše: Zoran Stefanović |
||
Izdavačko preduzeće „Stella“, poznato po izvanrednim dečijim publikacijama na našim kioscima – Enigmatski zabavnik Munja, Munja Strip i Munja Bojanka — dalo je još jedan doprinos popularnoj kulturi, prvom knjigom u njihovoj novoj biblioteci „Reprinti“. Reč je o kompletnom preizdanju jednog od ranih stripova Nikole Pavloviča Navojeva, stripu „Tarcaneta“. Namera izdavača je da se na ovaj način predstave integralna dela klasičnog srpskog i jugoslovenskog stripa, pre svega ona koja zbog dužine mogu biti objavljenja celovito u manjim, tehnički kvalitetnim albumima, bez čekanja na buduće velike monografije. Time urednik edicije i istoričar domaćeg stripa, Zdravko Zupan, popunjava još jednu važnu nedostajuću kockicu kolektivnog pamćenja u oblasti za koju je najpozvaniji. Beogradsko izdanje Strip, odakle je „Tarcaneta“ preizdata, bilo je u stvari prvi jugoslovenski strip-magazin. Izlazio je od 10. aprila 1935. do 4. juna 1936, u ukupno 63 broja ćirilicom, kao i 14 paralelnih brojeva latinicom, pet na slovenačkom i dva na mađarskom. Uz dvojac Đorđe Lobačev i Vadim Kurganski, zatim opus Nikolaja Tiščenka, ovaj magazin je premijerno doneo još jedno važno ime našeg stripa: Nikolu Sergejeviča Navojeva. On je, kako je Zupan utvrdio, bio najzastupljeniji autor ovog magazina, sa 11 malih i srednjih priča tokom postojanja Stripa. Biografija Nikole Pavloviča Navojeva je umnogome slična ostalim ruskim umetnicima izbeglim od boljševičkog puča u Srbiju/Jugoslaviju, ali je i jedna od najtužnijih i najtragičnijih. Rođen je u Petrogradu 1913, odrastao bez oca, preseljen u Beograd kao dečak, a debitovao u 22. godini kratkim delom „Istorija Abisinske dinastije“ (Strip br. 25, septembar 1935). Umro je od tuberkuloze 1940. godine, u 27. godini života, crtajući do poslednjih trenutaka. Izvanredni opus poslednje dve godine života iznosi preko 400 tabli, zauvek ugrađenih u temelje našeg i evropskog stripa, naročito avanturističkog žanra, tog kralja zabave i uzbuđenja tridesetih godina. Podrobni podaci o nesrećnom mladiću i velikom umetniku, istraženi i zapamćeni zahvaljujući Zupanu, mogu se naći u izvorima koje smo naveli na kraju ovog članka.
Od Navojevljevih priča u magazinu Strip, „Tarcaneta“ je bila najznačajnija za rani opus umetnika, ali i najomiljenija kod publike. Čitajući ovaj album, sad znamo i zašto. Reč je, inače, o kolornom stripu od 19 strana, koji je originalno objavljivan na naslovnoj strani Stripa, po tablu svakog petka (16. januar — 4. jun 1936). Pre ovog najnovijeg albuma, pripovest je imala i dva preizdanja rotacionom štampom: Mala biblioteka Mika Miš (1936) i Politikin zabavnik (1996). Scenario je u potpunosti dosledan žanrovskim kanonima avanture 1930-ih, a naročito romana Edgara Rajsa Barouza (1875-1950) o Tarzanu, kao i pratećih filmova i stripova. Do trenutka kada je Navojev stvorio Tarcanu ili Tarcanetu već je bilo snimljeno sedam nemih filmova (1918-1929), zatim dva zvučna sa Banaćaninom, Temišvarcem, Džonijem /Janošom/ Vajsmilerom (Tarzan the Ape Man 1932, i Tarzan and His Mate 1934), kao i konkurentski filmovi sa — kasnijim filmskim Flašom Gordonom — Basterom Krebom (Tarzan the Fearless, 1933) kao i Hermanom Briksom (serijal i celovečernji film The New Adventures of Tarzan, 1935). U stripu, Harold Foster je debitovao svojim maestralnim Tarzanom 7. januara 1929. (dakle isti dan kad je počeo i Dik Kalkinsov „Bak Rodžers“), uz učešće Reksa Meksona na dnevnim kaiševima od 1931. Neki od navedenih filmova su bili popularni i u Kraljevini Jugoslaviji, a Fosterov maestralni i uticajni strip je predstavljen našoj publici 1935. u magazinu Crtani film. „U Fosterovim rukama, strip Tarzan postao je epski koliko je i film bio“ kaže umetnikov biograf Brajen Kejn. Dodali bismo ovde još jedan uticajan tadašnji strip sa sličnim miljeom, neku vrstu tržišnog odgovora na Tarzana; to je „Džim iz džungle“ Aleksa Rejmonda koji je u SAD počeo da izlazi 7. januara 1934. Navojev je ovaj strip mogao čitati na srpskom iste godine u Politici, a zatim nakratko i u Crtanom Filmu, 1935. (Filmove o „Džungla Džimu“ tada još nije mogao videti jer je prva serija od 12 delova snimljena 1937.) Uz ovako atraktivni talas imaginacije preko Atlantika, nije čudo što je motiv ljudskog bića odgajenog u džungli tako snažno uticao na našeg umetnika. Međutim, Navojevljeva nadahnutost je ponešto izdvajala Tarcanetu od drugih tadašnjih i kasnijih podražavanja Barouzovih i Fosterovih motiva. Takvih podražavanja ili čak parodija najvećeg kasnokolonijalnog mita o izvornom čoveku, jednom od najomiljenijih ikada, bilo je i kod nas. Na pamet prvo pada „Džungla Ved“, serijal od tri epizode 1937-1938, još jednog izvanrednog umetnika, Đorđa Đuke Jankovića (1908-1974), koji nam je kasnije dao i parodiju u svom serijalu o Maksimu („Maksim kao Tarzan“, 1940). Izdvojenost „Tarcanete“ od drugih tarzanoida leži pre svega u prostoj inovaciji da je glavni akter žensko, a još više u dramskoj i likovnoj obradi te početne odluke i svim njenim ishodima. „U to vreme junakinje poput Tarcanete bile su prava retkost u svetu stripa. Slična ostvarenja, kao što je na primer Šina Vila Ajznera, pojaviće se nekoliko godina kasnije“ — kaže Zupan u pratećem tekstu albuma. Avanturističkog žanra sa melodramskom potkom, ovaj strip priča o belačkoj koloniji koja drži plantažu kaučuka negde na ostrvima Južne Azije. Njihov član je ranjen a sumnja pada na vlasnicu koplja, misterioznu gospodaricu zveri, Tarcanu (Tarcanetu), koja je povezana sa još jednim lokalnim fenomenom za kojim belci žude — ali, da ne otkrivamo ovde zaplet. Nešto kasnije, pojava drugog melodramskog aktera, Klerka, unosi i ljubavnu potku, a drugi deo pripovesti dodatnu složenost i elemente koji nisu samo akcioni. Neki od tih manjih elemenata su nešto drugačiji nego u tadašnjem američkom stripu i danas deluju mentalitetski zanimljivo, poput motivacije urođenika Naramina, koga na zločin ne pokreće pohlepa već osećaj moralne dileme. Devetnaesta tabla priče je izašla u poslednjem broju Stripa i nakon završne slike piše „Kraj“. Međutim, znajući za kasniji pogovor i analizirajući dramaturgiju ovog stripa, mi imamo razloga da verujemo da je bio zamišljen i nastavak peripetija naše junakinje. Naime, u detaljnom propratnom tekstu u albumu, naveden je i ceo pogovor koji je pratio preizdanje stripa u Maloj biblioteci Mike Miša pola godine kasnije, krajem 1936. Taj pogovor stripu rezimira dalji Tarcanetin život, dajući time i jedan dovršeniji narativni okvir, ali i drugačiji misaoni pogled na sudbinu naše junakinje, uvodeći u daljini i nešto što bi bile moralne i filosofske dileme koje stoje iza stripskog žitija. Zato čvrsto smatramo da bi mladi autor napravio bar desetak stranica dužu priču da je magazin nastavio da izlazi. Zanimljivo je pitanje da li je sâm Navojev bio autor i ovog scenarija, sa obzirom na činjenicu da je od kraja 1936. potpuno odustao od pisanja, prepustivši pripovedačko kormilo magu našeg avanturističkog žanra, scenaristi i prozaisti Branku Vidiću (1904-1967). Ako je pisac bio sâm Navojev, onda mu ne možemo odreći živu nadarenost i na ovom polju, a ako se ispostavi da je bio neko drugi, to bi bio važan podatak na nedovoljno istraženom i rastumačenom polju srpske i jugoslovenske stripske dramaturgije i scenaristike, koja nije ništa manje dala evropskom stripu nego naši likovni umetnici. Čitljivost i čarolija dramaturgije u „Tarcaneti“ su ostali sveži i danas, naročito za današnje ljubitelje avanturističkog žanra 1930-ih, koji često umeju da potisnu u sebi čitalačko iskustvo celog kasnijeg stripskog i popkulturnog korpusa, i da prosto gledaju delo očima vremena kada se pojavilo. Međutim, te osobine čitljivosti i šarma su u punoj meri došle do izražaja lepom simbiozom priče sa likovnom obradom. Navojevljev crtež je u tim godinama bio još u formiranju, i tek je imao da nauči mnogo od kasnijih veština u grafičkom pokretu, anatomiji, kompoziciji, potezu tušem, odnosu crnog i belog, atmosferi i celokupnom crtačkom umeću. Velika je razlika između ovog ranog stripa i onih koje je radio 1939. i 1940, posle važne osamnaestomesečne pauze. I današnji čitaoci ove razlike mogu videti upoređivanjem sa prvim Vidićevim i Navojevljevim reprint-albumom, „Mladi Bartulo, sin Dubrovačkog gusara“. Ipak, i pored zanatske nesavršenosti u mnogim elementima, „Tarcaneta“ je jedinstven primer kako i u takvim slučajevima svet umetničkog dela može da „radi“, jer je mentalni efekat, a ne zanatska savršenost, ono što izaziva utisak čitaoca. Pošto je ovaj album u boji i predstavlja direktan pretisak sa stranica Stripa, kolorit je prva stvar koja će uvući čitaoca u ovu avanturu. Svedenost i skromnost tri štamparske boje su dovele i do nečega što je bila očigledna autorska strategija: ovaj strip ostavlja utisak zbog izrazite upotrebe zelene i crvene boje, koje ne samo da su pokušaj realističke materijalizacije sveta priče, već i sredstvo atmosfere, ali i simbolička poruka šta su glavni elementi i ovog univerzuma i njegove drame. Simbolički gledano — džungla, život, mladost, nežnost, nevinost, faunsko, primitivnost i izvornost su u stalnoj kolornoj suprotnosti i komunikaciji sa suprotnim fenomenima: odećom, oružjem, drugim artefaktima, vatrom, rubinima, strašću, snagom, nasiljem, pohlepom, civilizacijom... Čak i ako je ovo likovno rešenje bilo čisto nagonsko, zaslužuje sve pohvale zbog svog konačnog efekta. U stripu ima nekoliko momenata za pamćenje, koji nadilaze prosek tadašnjih autorovih zanatskih snaga. Smatramo da je tome doprinela i dramatična upotreba horizontalnih kadrova (poput tabli 4, 5, 11 i 12) kao i izrazita nadmoćnost svih scena akcije ili napetijih situacija u odnosu na neuporedivo bleđe ili lošije nacrtane vezne, razgovorne scene. Ta nadmoćnost akcionih delova je višestruka: pokret, gest, kompozicija, atmosfera, ukupna zrelost crtačkih i stilskih rešenja. Četvrti specifičan likovni aspekt ovog stripa — pored boja, kompozicionih rešenja i akciono-trilerskih trenutaka — jeste i najvažniji, onaj koji zaista izdvaja strip od ikonografije jednog vremena. To je likovni prikaz same junakinje, pa i njenog vernog pratioca, crnog pantera Kaa. Naime, u Navojevljevoj viziji, Tarcaneta je devojka u kasnim tinejdžerskim godinama, nešto viša i vitkija od tadašnjeg holivudskog proseka, a pripada antropološkom tipu koji je takođe vrlo neholivudski: očigledno istočnomediteranski, odnosno crna fleksija dinarskog tipa. Ta odluka je izvanredno primenjena, zato što skoro svako pojavljivanje Tarcanete ne samo da nosi pomenutu specifičnost i pamtljivost, već su i njena motorika, gestikulacija i mimika živi i čudno uverljivi, čak i kada su izvedeni vrlo svedenim crtačkim sredstvima. Očigledno je da je mladi autor imao za model neku devojku, verovatno naturalizovanu Beograđanku, koja mu je poziranjem pomogla da od Tarcanete dosledno napravi najljupkije žensko čeljade džungle svoga vremena. U nekim momentima u junakinjinim pozama (manje u licu) ima i dalekog odjeka vamp-žena, kao i pin-ap i modnih ilustracija, ali je konačni utisak nepogrešivo samosvojan, čineći od nje mis domaćeg stripa, koja iz svog zračenja mladalačkom lepotom i krajnje diskretnom erotičnošću, nikad nije prešla u vulgarnost ili banalnost. To je dalo jedinstven ikonički efekat u našoj popularnoj kulturi, gde je arhetip mitske device daleko ređi od arhetipova majke, sestre, vamp-dame, veštice, devojčice ili torokuše. Mnogo od vizuelno nabrojanog u vezi sa junakinjom može se reći i za crtačku obradu pantera Kaa, koji svakom silovitom, osenčenom pojavom, a naročito kada je zajedno sa svojom gospodaricom, oživljava plošni, dvodimenzionalni svet crteža i boja u živi pokret, stav ili stanje. Smatramo da je ovakav vizuelni, a delimično i dramaturški pristup pomogao da se u našim očima ovaj strip zaista odvoji od hrpe barouzovsko-fosterovskih klonova. Da dodamo zapažanje da je mladi crtač bio nadahnut i pri crtanju džungle ili urođenika, dok su opet neki drugi elementi prosečni ili čak ispodprosečni: beli muškarci, anatomija majmuna, arhitektura, kompozicija mnogih kadrova... Postoji i jedna moguća mala misterija, možda vezana za naglo gašenje magazina: poslednja tabla ima određenu nedovršenost i još neke likovne osobine koje je crtački razdvajaju od ostatka stripa (anatomija, boja kose, frizura, materijalizacija), a taj fenomen se možda može primetiti i nešto pre, od table 14. Da li je u pitanju nečija tuđa ruka, ili je sam autor bio prisiljen da u žurbi radi, to sad ne možemo tvrditi, ali ostajemo pri utisku o različitosti, kao i stavu da to pitanje zavređuje dodatnu analizu. Tehnički govoreno, ovo izdanje „Tarcanete“ je prvi put u istoriji izašlo na odličnom papiru visoke gramature, dobroj ofset-štampi, i sa preciznim pretiskom stranica Stripa onakvih kakve su bile. Izuzetno je važno da tekst ovog stripa nije menjan, niti je ponovo upisivan, a table nisu premontiravane, što je bila neoprostiva mana većine skorijih reprinta predratnog Beogradskog kruga. Album se završava detaljnim propratnim člankom „Tarcaneta, devojka iz džungle“ samog izdavača-urednika-istraživača, Zdravka Zupana. Pomenimo i druge zaslužne za ovo izdanje: recenzente Mirka Popovića i Predraga Jovanovića, štampariju „Print“ iz Kragujevca, kao i tehničkog pomoćnika Nenada Petrovića (koji je asistirao Zupanu i na reprintu stripova P. Poljakova i K. Kuznjecova 1999). Tiraž albuma je mali, 300 primeraka, a cena je pristupačna. Usput, ovo je i prvi pravi kolor-reprint nekog našeg predratnog stripa. Ukratko: retko pristojno izdanje za prave sladokusce. Pošto je ovo definitivni povratak Tarcanete među nas, a verujemo i da će skromni tiraž tražiti još jedan, veći, uzimamo slobodu i da kao čitaoci izmaštamo šta bi u tom većem izdanju moglo da bude. Voleli bismo još tekstova, na primer: opširna biografija Navojeva, fenomen Tarzana u svetu i kod nas, ili šira istorija izdanja Strip. To se još više odnosi na želju za još vizuelnog materijala: uvećane kadrove junakinje i njenog vernog pantera da se vidi/uživa crtačka strategija rada po živom modelu, zatim primere iz tadašnjeg stripa Tarzan, kao i primere iz drugih Navojevljevih stripova. Takođe smo od onih koji vole „staromodno“ likovno oblikovanje korica i drugih elemenata preloma i sloga, što bi bio potpuni vremeplov u 1936. Naravno, čak i ako su ova očekivanja za prošireno izdanje u stvari samo naše traženje hleba preko pogače, to ne treba da omete zaključak već o ovom izdanju: „Tarcaneta“ je jedan od najljupkijih poduhvata ove godine. Definitivni poklon za sve ljubitelje klasičnog stripa. (Beograd, 2. novembra 2006.) Izvori
|
||
Piše: Matija Pisačić |
|
|
|
Piše: Aleksandar Manić |
|||
U svetu nalik Konanovom, car Urgard šalje velikog ratnika Krifa da pronadje i oslobodi lepu čarobnicu i ambasadorku Dravinu, uhvaćenu tokom diplomatske misije. Medjutim, prilikom bežanja iz neprijateljskog grada, Dravina biva ubijena. Krivica pada na Krifa, njegova porodica biva zatvorena, dok je on prognan van carstva. Tako počinje njegovo samotnjačko lutanje kroz opasne i neprijateljske zemlje. "Nadir" je prvi album serijala "Pad Crnog Zmaja" (Delkur) belgijskog scenariste Miroslava Dragana i novosadskog crtača Gorana Josića.
Zamišljen u tri nastavka, ovaj serijal epske fantastike nalazi se na liniji hauvardovskih varvarskih svetova. Van ograničavajuće civilizacije, varvari žive u zajednici sa prirodom, a njihova snaga postavlja ih iznad svih zakona. Neverovatna životna energija omogućava im preživljavanje u svim uslovima, a odlazeći do kraja svojog bića, oni nalaze istinu. Priča Miroslava Dragana (Mišel Difran) oslanja se na žanrovske stereotipe o palom heroju, koji se u nastavku uzdiže i sveti. Medjutim, umesto karakterizacije likova i njihove psihološke razrade, scenarista se opredelio za preuzimanje žanrovskih stereotipa. Dramaturška obrada pripovesti zasnovana je na beskonačnim scenama borbe i neprekidnom nasilju. Naracija je pravolinijska, te je sasvim lako pretpostaviti kako će se radnja odvijati i završiti. Josićev crtež, uradjen mešovitom tehnikom, tuš i kompjutersko kolorisanje, ne odlikuje se preciznošću, niti lepotom. Medjutim, on je, u prvoj trećini albuma, uspeo svojim izlomljenim linijama da sugeriše kretanje i opštu surovost likova. Na žalost, u nastavku, Josićev grafizam više nalikuje na krokije, nego na dovršen crtež. Skicirane scene postaju statične, a osobe teško prepoznatljive zbog nedostatka detalja. Najveća zbrka stvara se u akcionim kadrovima gde se teško razaznaju dogadjanja. Kadriranje i montaža, nadahnuti američkim "comicsima" i japanskim mangama, ne omogućavaju pravilan ritam pripovedanja. Čitanje je dodatno otežano gustim i zaglušujućim smedjim i oker tonovima, presečenim crvenom bojom. Uprkos neprilagodjenom koloritu, stvoreni efekat povremeno doprinosi opštoj atmosferi table. Nejasno je da li se Goran Josić opredelio za ovakav grafički pristup pokušavajući da stilizuje crtež, ili nije imao dovoljno vremena za pažljiviju i promišljeniju obradu.
|
|||
Piše: Ilija Bakić |
||
Prikaz strip albuma „Doživljaji Kraljevića Marka” Nebojše Pajića izdavač: SKC Novi Sad, 2005 KRALJEVIĆ MARKO I OPET MEĐU SRBLJEM? I. Čista faktografija izdavač: SKC Novi Sad, 2005; edicija: Dirty edition; urednik: Jovan Gvero; format: veliki 32cm; strana: 62+2; povez: tvrd; korice u boji, ostalo crno-belo Zaključak: ne možete ga omašiti a i ne smete II. Sadržaj žanr: strip u 7 epizoda: 1. Kraljević Marko i vila Ravijojla (godina nastanka, prema autorovom datiranju, 1998) 2. Kraljević Marko i Musa Kesedžija (1998) 3. Kraljević Marko ore drumove (2001) 4. Kravljević Marko i Vilip Madžarina (2002) 5. Marko pije uz ramazan vino (2003) 6. Kraljević Marko i Ljutice Bogdan (2002) 7. Kraljević Marko i 12 Arapa (2004) III. Osvrt, razrada itd Sve zavisi sa kakvim predznanjem i ubeđenjima pristupite svakom pa i navedenom delom. Elem... Slučaj A: Znatiželjnik poseže za knjigom. Licem mu se razlio osmeh. Počinje da lista a osmeh se razvija u smijuljenje, hihotanje, grohot. Suzice vrcaju iz okica. Konačno, gledalac odnosi knjigu do kase i razmenjuje je za par šarenih lističa koje je držao u džepu. (Istini za volju, scenario u kome gledalac tužno ostavlja knjigu na policu i odlazi, praznih ruku je vrlo, vrlo verovatan.) Slučaj B: Znatiželjnik poseže za knjigom. Licem mu se razlio osmeh. Počinje da lista a nad glavu mu se navlače tamni oblaci, počne da grmi i, u sevanju munje, on, s gnušanjem, odbacuje knjigu i kreće prema kasirki željan da joj, pesnicama, objasni svoj stav. Zaključak: ni posetioci knjižara nisu kakvi su nekad bili, fini, kulturni, staloženi... Ali, moguć je i drugačiji zaključak: ni vremena ni knjige nisu što su nekad bili... Sinteza: Istorija je uvrnuta rabota. Posebno u vremenima kad širokim i izglednelim narodnim masama nije ostalo puno radosti, sem mnogo duvana i 'ljute', povremene kriške hleba i dragih, usađenih sećanja na velika vremena kada je ovaj Narod bio neko i nešto i jeo srebrnim kašikama dok su ovi novokomponovani silnici čupali meso i masne ruke brisali o odrane medveđe kože kojima su bili ogrnuti. 'O tempora...' uzdahnuo bi neko samo da zna latinski (a i Latini su izumrli pa što bi znao njihov jezik, uostalom ni sa rođenim tj. maternjim ne stoje najbolje - ne računajući masne reči koje same klize). Ako se neko drzne da, bezobzirno i oholo, gurne prst u tu zenicu naciona šta može očekivati? I pazi sad - neko da dira u heroja iz post apokaliptičkog (mislim post Kosovsko bojnog) ciklusa kada je, usred sve muke, stradanja nejači, tiranije okupatora, Kraljević Marko bio Dika i Ponos, Pravi Sin Naroda Svog, (nemaskirani) Zaštitnik, Muškarčina itd itd - rečju pravi Srbin (kako to gordo zvuči)! Da je taj neko - a nema potrebe kriti njegovo ime, on je Nebojša Pejić - psovao majke na gomilu ne bi bilo problema. Nije nam ni lepo ni milo tako šta čuti al - navikli smo. Ali Marka... Kud, bre, Marka, Uzdanicu našu. Šta mu je to trebalo? A ima naše ime i prezime što znači samo jedno - da je strani plaćenik! Treba to ispitati, uhapsiti, prosecuirati, raskrinkati svetsku zaveru protiv jadnog Nebeskog Naroda. Nek se zna. Nek znaju da znamo. Ne možemo im ništa al bar znamo i pamtimo i naša će ih kletva kad-tad stić. Kako svaki dobronamerni čitalac da ne bude revoltiran kad odmah na početku knjige ima šta da vidi: Marko koji je, zna se, silna junačina ima noge ko čačkalice i nosi - atlet majicu! Strašno. To je čista uvreda. Dobro, posle se autor nevoljno revidirao - jer ne može se sakriti junaštvo - pa je Marku nabacio kožuh tako da se vide razdrljena prsa sa dlakama, u narodu znanim kao 'ljubavničko ćebence'. I kako knjiga odmiče, sve je jasnije da Istina pomalja iza laži, pa se zato vidi kako Marko požrtvovano brani pobratima (Šarca dodatno motiviše obećanjem ljutih muka ako ne uradi šta treba), hrabro brani narod od zlotvora, ne da se okupatoru, nadmudruje cara njihovog, spreman je da pregovara ako je u defanzivi, fini je prema đevojkama. Tako se, kad se zavori knjiga, opet vidi da je Marko junak i frajer i mangup (kako samo bije glavom, bolje nego buzdovanom!), oštar na jeziku (sve one doskočice i podvriskivanja su biseri narodne visprenosti i mudrosti), nežan prema majci i ženama (osim ako nisu ljube izdajnika jer onda ni prema njima nema milosti) - rečju, pravi cvet svoga Naroda. To, koliko god se trudili belosvetski banditi i domaći izdajnici nije moguće sakriti jer 'Pravda će trijumfovati!' I vala jeste, bogami. Autoru nije pomoglo ni to što je Marka (kao i sve ostale al oni nas ne interesuju) naružio kolko god je mogao - Marko je ostao Lep ko upisan jer je Pravedan. To što mu je Šarac debeo i tankonog jadna je i neuspela provokacija.
Mnogo su teže - ali jednako jalove - dve teške neistine: 01. da je majka Markova alkoholičar! Dokaz: vidi se kako, u sceni dokolice, pre nego što će dobiti ideju da ore drumove, Marko pije vino a majka mu, uz pomoć staračkog štapa, krade piće i napija se! Takav pokušaj dezavuisanja, omalovažavanja i vređanja odavno nije zabeležen i mora biti oštro osuđen! To što Marko voli da popije i proveseli se, što ga svuda prate muzikanti znak je da je on zdrav i oran mlad čovek i da voli sve što vole mladi. On nije podlegao dekadentnim zapadnjačkim nedoumicama, depresijama, krizama identiteta i slično jer nije slabić već snažna ličnost koja otvoreno gleda oko sebe i u budućnosti i realno procenjuje situaciju, 02. drugi primer je takođe opasan (možda čak i opasniji od prvog): dok čeka da se pojavi kukavički Vilip Madžarin, Marko, kako i dolikuje, svraća u meanu gde ga nude raznim mesom i prerađevinama (sa sve papričicama ljutim) a on odbija rečima: „Neka, neka, ja sam čiraš, nego deder jedan sutlijaš”! Odmah treba reći da ovakva tvrdnja nije utemeljena u istorijskim faktima, da je, dakle, proizvoljna, tendenciozna i zlonamerna jer pokušava da baci senku na zdravlje našeg junaka - a zna se 'u zdravom telu zdrav duh' (ako telo nije zdravo nije ni duh a onda je to već ograničena uračunjivost i patologija, a onda se to sa pojedinca za primer generalizuje na Narod pa ovaj postaje 'lud' i svašta drugo itd itd); zbog ovakvih tvrdnji morao bi reaguje nekakav odbor za istoriju, zaštitu lika, dela i odela Marka i spreči dalje širenje laži. III. Zaključak, smernice i direktiva Na kraju ovog osvrta na knjigu „Doživljaji Kraljevića Marka” Nebojše Pajića treba zaključiti i reći da u njoj lik Marka sija punom lepotom uprkos svim pokušajima da se ukalja. Tako se potencijalni provokativni pamflet pretvorio u pohvalu Marku koja je tim veća jer dolazi iz redova onih snaga koje (mada im ne znamo prava imena) svakako nisu na Našoj strani. Mora se, međutim, biti oprezan (neprijatelj ne spava) jer knjiga sadrži navedene potajne i kukavičke neisitne. Ako već nadležni organi nisu reagovali na vreme i knjigu zabranili ili je barem cenzurisali (što je njihov posao u odbrani i zaštiti), čitaoci moraju samostalno, svesno i kritički čitati i razmatrati sadržaj. Bilo bi vrlo poželjno da svoja zapažanja zapišu jer će biti pokrenuta inicijativa za organizovanje letnjeg kursa, seminara, plenuma ili okruglog stola o ovom slučaju na kome će (jednoglasno) biti usvojena Rezulucija kojom bi se žigosale pojave koje blate Kraljevića Marka i štete Našem Nacionalnom interesu. Na kraju će biti citirani besmrtni stihovi: „Ko drukčije kaže taj kleveće i laže i osveta će ga naša stić!” Gotovo! Prekini - isprazni! | ||
Autor: Zoran Janjetov |
Piše: Zoran Đukanović |
|||
|
|||
Uređuje: Marko Ajdarić |
|
|
|
Autor: Darko Macan |
Strip vesti |
|
STRIPOVI KOJI REDOVNO IZLAZE: A STAR IS UNBORN (UnBornStar)
unbornstar.blog.hr/ BLIC STRIP (Marko Somborac) www.blic.co.yu/blic/strip BUZZ & FZ (Gudvin) www.screaming-planet.com/comics.php?area_id= ČAROBNJACI (Niko Barun) www.tportal.hr/stripovi/carobnjaci KUĆA STRAHA (Jurica) www.kajgod.co.nr/ MALI MEUR (Vladislav Gajski) www.plastelin.com/index.php?option=com_content&... MARTINA MJESEC (Macan - Sudžuka) www.stripovi.com/martinamjesec.asp MISTER MAČAK (Macan - Bob) www.stripovi.com/mistermacak.asp NETOVCI (Niko Barun) www.t.ht.hr/netuskoli/5-5.html OVERKLOKING (Dubravko Mataković) iskon.hr/webcafe/matakovic/ SERGEJ (Darko Macan) www.zmcomics.co.yu/sergej SIVI GRAD (Rico) www.stripovi.com/sivigrad.asp SOB SA SOBOM (Sonjecka) www.stripovi.com/SobSaSobom.asp STRIP "DAN"-a (Simon Vučković - Mirko Zulić) www.dan.cg.yu/stripovi.php SvRBI iU SVEMIRU (Milivoj Kostić) vigled.sky.prohosting.com/ ŠTEFICA Jambriščak, prijateljica noći koja je previše znala" (Nik Titanik) www.niktitanik.com STRIP ČASOPISI ZA DOWNLOAD ZONA 9 (Udruženje strip autora Crne Gore) STRIPOVI KOJI SE REDOVNO DISTRIBUIRAJU E-MAIL-om SAMONIKLI KOROV STRIP (Franja Straka) STRIPOVI SA ZAOKRUŽENOM PRIČOM Bilo jednom u Makarskoj (Dalibor Brdar) STRIPOVI DOMAĆIH AUTORA NA STRANOM JEZIKU ACTION TRIP COMICS (Jojić - Grabović - Solanović) STRIPOVI KOJI VIŠE NE OBNAVLJAJU SVOJE STRANICE JOHN'S PARADISE (Saša - Venes) |
|
Autor: Mladen Oljača |
Priredio: D. Banjanin |
|
| Festival dečijeg animiranog filma Čačak 2006. VIRUS ANIMACIJE KRUŽI SRBIJOM Posle Festivala animiranog filma koji se održava svake neparne godine, Čačak je dobio i Festival dečijeg animiranog filma koji predstavlja krunu onoga što rade mladi autori okupljeni oko Centra za animirani film. Kako je najavljeno na jučerašnjoj konferenciji za novinare, prvi - kome je kao svojevrstan uvod prethodila radionica animiranog filma koja radi od 20. oktobra - FEDAF će biti održan 27. i 28. oktobra. - Na ovom festivalu biće prikazana ukupno 22 filma koja su nastala u okviru sedam radionica održanih ove godine u Srbiji. Sa najviše filmova na prvom FEDAF biće zastupljene radionice održane u Vranju, Nišu i Čačku. Osim ovih ostvarenja, publika će se upoznati i sa onim što je rađeno u Ćupriji, Jagodini, Lozoviku i Valjevu, a gostovaće nam animatori i iz Skoplja. Nažalost, simptomatično je da nećemo imati priliku da se upoznamo sa onim što je rađeno u Beogradu iz koga nismo dobili nijednu prijavu - najavljuje prvi FEDAF Slobodan Pajić, koordinator Centra za animirani film u Čačku. Festival će svečano otvoriti animirano-igrani film Proja, svojevrsna parodija na holivudski blokbaster Troja nastao u produkciji mladih čačanskoh animatora koji su tokom prethodnih godina zabeležili značajne uspehe na domaćim i inostranim festivalima i smotrama animiranog filma. Kao prateća manifestacija Festivala predviđen je i Mali salon stripa na kome će svoje radove predstaviti 13 autora. Samostalnu izložbu će imati Maja Veselinović, dok će svoj crtački opus u okviru izložbe Dvanaest žigosanih predstaviti Miodrag Ivanović (Sremski Miletić), Miodrag Krstić (Niš), Darko Macan (Zagreb), Goran Sudžuka (Zagreb), Mladen Oljača (Novi Sad), Borislav Grabović (Vršac), Dalibor Talajić (Zagreb), Aleksandar Botić (Novi Sad), Robert Solanović (Zagreb). Goran Josić (Novi Sad), Nebojša Pejić (Novi Sad) i Saša Mihajlović (Beograd). Kako je nezvanično najavljeno, čačanski Festival animiranog filma od iduće godine će imati međunarodni karakter. A. Arsenijević | |
Autor: Simon Vučković |
Priredili: Marko Ajdarić i Denis Pajtak |
|
|
|
Strip vesti |
|
|
|
Ako znate nekog ko bi bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite njegovu email adresu ili mu predložite da se on sam javi i tako upiše na mailing listu. e-mail: zmcomics@neobee.net; web: www.zmcomics.co.yu i stripvesti.50webs.com; adresa: Zlatko Milenković, Pariske komune 31, 21000 Novi Sad STRIP VESTI SU BESPLATNE Ako ne želite da ubuduće dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu (subject) napišite ODJAVA. |