press:
StripCore

     stripovska zbirka - predstavitev
     www.ljudmila.org/forum/rs/glave

     Nova izdaja izdaja Republike Strip je stripovska zbirka Glave Iztoka Sitarja. V zbirki se kot v ogledalu vidi bolj ali manj celotna slovenska druzba s pojavi, kot so nacionalizem, ksenofobija, homofobija, sovinizem, nestrpnost do drugace mislecih, do manjsin, zensk... Glave sestavljajo pripovedi, dolge po eno stran, z razlicnimi, a med seboj povezanimi glavnimi liki.

     Prva predstavitev izdaje bo v cetrtek, 26. okt. 2006 ob 19.00 v ljubljanski StripArtnici Buch, kjer bo pogovor z avtorjem vodil Sandi Buh. Vabljeni!

     Fran Levstik je v Popotovanju od Litije do Čateža mlajšim kolegom svetoval: "Pišite tako, da se bo Slovenec videl kot v ogledalu." Iztok Sitar se v trilogiji Svobodna Slovenija striktno drži tega nasveta. V prvem albumu zbirke, Črni možje, bele kosti, bralcem razkrije slovensko katoliško cerkev; v drugem, 4000, slovensko (desničarsko) politiko, v tretjem, Glave, pa se v ogledalu vidi bolj ali manj celotna slovenska družba s pojavi, kot so nacionalizem, ksenofobija, homofobija, šovinizem, nestrpnost do drugače mislečih, do manjšin, žensk... Glave sestavljajo pripovedi, dolge po eno stran, z različnimi, a med seboj povezanimi glavnimi liki. Je 7. izdaja Republike Strip.

     Iztok Sitar je širšemu občinstvu znan predvsem po časopisnem serialu Bučmanovi, ki ga je izdal tudi v 4 zvezkih. Sitarjev opus obsega 11 samostojnih izdaj. Ustvarja stripe za otroke, mladostnike in odrasle. Njegova najbolj priljubljena tematika je spolnost, katere se je na svojevrsten grafični način lotil v albumu Sperma in kri.

     Stripovski albumi IZTOKA SITARJA: Sperma in kri (zbirka Erotika), 1990; To je torej ljubezen (zbirka Bučmanovi), 1996, Zakoni ljubezni (zbirka Bučmanovi), 1997; Čar fieške obale (zbirka Bučmanovi), 1998; Ženska, ki se ljubi z mačkom (zbirka Erotika), 1998; Večerja pri Agati (zbirka Bučmanovi), 1999; Črni možje, bele kosti (zbirka Svobodna Slovenija), 1999; Matilda (zbirka Teens), 1999; 4000 (zbirka Svobodna Slovenija), 2001; Zgodba o bogu (zbirka Svobodna Slovenija), 2004; Glave (zbirka Svobodna Slovenija), 2006.

     Četrtek, 26. okt. 2006 ob 19.00, StripArtnica Buch, Murgle center, Ljubljana

VIZUALNI MATERIAL ZA NOVINARJE JE NA VOLJO NA
http://www.ljudmila.org/stripcore/press/iztok_sitar_glave/

Strip vesti

Piše:
Željko Mijatović

     Izveštaj sa 4. Šabačkog festivala stripa

Vladimir Bursać - Naslovna strana „Eona“ br. 5

     U foajeu Šabačkog pozorišta od 13. do 14. oktobra održan je 4. Šabački festival stripa. Glavni događaj prvog dana bilo je otvaranje izložbe “Šabački strip danas”. Originalnim strip tablama predstavljeni su najbolji šabački autori: Vladimir Aleksić, Vladimir Bursać, Slobodan Jovanović - Čarli, Zoran Janković, Petar Papić, Stefan Mrkonjić, Josipa Čok i Uroš Mrkonjić. Najuspešniji je Vladimir Aleksić koji je potpisao ugovor sa francuskim izdavačem Delcourt. Prema scenariju belgijanca Michela Dufrannea čiji je pseudonim Miroslav Dragan, crta prvi album serijala „Souvenirs de la Grande Armée“. Naziv albuma je „Osveta za Austerlic“ i opisuje bitku kod Projsiš Ajlaua (danas u Poljskoj) u kojoj su francuzi porazili pruse i ruse. Izlazak albuma predviđen je za februar 2007. godine kada se slavi dvesta godina od ove bitke. Planirano je ukupno šest albuma koji prate Napoleonove ratove. Na ovogodišnjem konkursu IV Međunarodnog salona stripa, koji je održan u beogradskom SKC-u, Aleksić je osvojio nagradu sponzora (firma Computer land iz Beograda). Nagrađeni strip "Pseći životi" nacrtao je po scenariju Marka Stojanovića. Posle otvaranja izložbe bila je promocija petog broja šabačkog strip magazine “Eon”. Objavljen je u tiražu od petsto primeraka, na 114 strana u B5 formatu. Prethodna izdanja nose brojeve 0, 1, 2, i 4 (što znači da „Eon“ označen brojem 3 ne postoji). Naslovnu stranu uradio je Vladimir Bursać. Zastupljeni su šabački autori Vladimir Aleksić, Petar Papić, Stefan Mrkonjić, Uroš Mrkonjić i Slobodan Peladić. Aleksić je nacrtao strip prema scenariju Leskovčanina Marka Stojanovića. Tu su i dva stripa Peđe Slavnog iz Srpskog Sarajeva (Republika Srpska) i šest kratkih stripova Zlatka Krstevskog multimedijalnog umetnika iz Prilepa (Makedonija). Table stripova Peđe Slavnog i Zlatka Krstevskog bile su izložene na festivalu. Po prvi put u „Eonu“ imamo stripove mladih autorki, Josipe Čok iz Šapca i Marine Vasić iz Smedereva. Našlo se mesta i za nekoliko tabli najmlađih polaznika Eonove škole stripa. Sticajem okolnosti nije objavljen najavljeni strip „Poslednja bajka“ Slobodana Jovanovića - Čarlija koji je dobio nagradu sponzora na prošlogodišnjem konkursu beogradskog SKC-a. Od tekstualnih priloga možete pročitati portret Jill Thompson koji je priredio Stefan Mrkonjić i članke Željka Mijatovića, četvrti nastavak feljtona „Knjige o stripu“ i „Strip i rokenrol (i obrnuto)“. Josipa Čok dobila je nagradu festivala za debitantski strip objavljen u „Eonu“ a Željko Mijatović za angažovanje u okviru Udruženja ljubitelja stripa „Eon“. Drugog dana festivala organizovana je strip radionica. Crtanje i druženje u prijatnoj festivalskoj atmosferi rezultirali su stvaranjem novih stripova i ilustracija. Uveče su emitovani filmovi: „V kao Vendeta“, „Da li je čovek dobar?“ i „X-MEN: Poslednje uporište”. Sva tri filma su ekranizacije stripa.

Šabački strip crtači na 4. ŠFS-u: V. Aleksić, Z. Janković, J. Čok, S. Mrkonjić, U. Mrkonjić i P. Papić

     Šabac je jedan od retkih gradova u Srbiji koji ima strip festival. Manifestaciju ovakvog tipa imaju još samo Beograd, Leskovac, Pančevo i Novi Sad. Za ove četiri godine, festival je bio zapažen i dobro primljen ne samo u Šapcu već i kod poznavaoca stripa širom naše zemlje. Ovogodišnji je održan samo zahvaljujući pomoći ULSŠ-a i angažovanju članova Udruženja ljubitelja stripa „Eon“. Nije bilo novca da se obezbedi bogatiji program pa je doneta odluka da festival u celini bude posvećen domaćim, šabačkim autorima. To samo po sebi nije loše, jer imamo vrlo kvalitetne crtače što je ova izložba jasno potvrdila. Međutim zatvaranjem u lokalne okvire gubi se festivalski karakter samog događaja. Zato bi bilo dobro da se naredne godine festival stripa vrati u sastav Šabačkog letnjeg festivala i da se u njegovo finansiranje ponovo uključi opština. Samo na taj način, uz adekvatnu finansijsku podršku može se sačuvati ugled festivala. Nisu u pitanju neka velika sredstva ali se njima može mnogo učiniti za popularizaciju i razvoj devete umetnosti u našem gradu.

Objavljeno: „Šabačka revija“ br. 61

Piše:
V. Fumeti

Piše:
Slobodan Ivkov

     Svugde prođi - kući ne dođi

     Dok se u zapadnim zemljama tiraži stripskih izdanja mere stotinama hiljada primeraka, kod nas su, prvenstvo zbog nesistematskog rada onih od kojih to zavisi, što uredništava i izdavača, što prodajne mreže, uglavnom ispod hiljadu Tek poneki naslovi kao izuzeci premaše nekoliko hiljada. Najgore je to što su naši veliki izdavači nezainteresovani za neopravdano omalovažavane domaće autore - stripare.

     A onda dolazi do najvećeg paradoksa: srpski autori se okreću svetu i počinju da rade za strane, uglavnom francusko - belgijske kuće, dok srpski izdavači koji su ih ovde do tada odbijali, posle moraju strancima devizama da plaćaju izdavačka prava za crtane priče tih istih umetnika. I to je lakše, misle naši urednici, nego da ovde odmah organizuju domaću stripsku produkciju koja bi mogla da se ponudi Zapadu. Neko bi morao stvarno da zapne, mnogo više da radi, bogme i da nauči neki strani jezik, ovlada rukovanjem kompjuterima... Osim toga, stripari bi se više obogatili nego urednici, a "gde su onda oni" u celoj priči i "koliko su u tome dobri"?!

     Nije to ništa novo za Srbiju.

     Ovakav neodgovoran, nezreo, iracionalan, zloban, sitnošićardžijski, malouman i autodestruktivan stav srećemo i u drugim oblastima našeg tužno primitivnog društvenog života, politike, ekonomije, pronalazaštva i nauke, sa sasvim im primerenim srpskim čelnicima i rukovodiocima tih delatnosti, prvenstveno nesposobnim, dakle dragocenim poslušnicima ovdašnjih političkih partija, neretko strukturisanih kao postkomunističke mafijaške bande. Surovo uprošćeno vanstripsko poređenje bi moglo da bude sa aktuelnim odnosom prema našim voćarima čije sirovo voće se potcenjuje, vlast određuje obavezne preniske otkupne cene, pa se sve prodaje strancima pri čemu je tu neko "uvek dobar", a onda po mnogo puta višim cenama se kupuju i uvoze tamošnji sokovi i druge prerađevine, umesto da se na licu mesta stimuliše i organizuje otkup i njihovo prerađivanje. U korenu svega je duboko ukorenjena uravnilovka i zavist - sve da se nedajbože neki naš poljoprivrednik - sunarodnik ne bi ovde obogatio.

     Kako god, tek sada opet dolazi do preokreta i novog lokalno obojenog fenomena: većina naših stripskih gastarbajtera se posle kraćeg boravka "napolju" vraća u Srbiju. Ovde se sa honorarima koji se tamo dobijaju, i o kojima će biti reči nešto kasnije, živi nekoliko puta bolje nego u inostranstvu. Štaviše, "na visokoj nozi".

     Za to vreme, oni naši stripari koji nisu našli angažman u inostranstvu, osuđeni su da bez ikakvih honorara, i uglavnom o svom trošku, izdaju fanzine i da idu po improvizovanim i većinom loše organizovanim domaćim stripskim festivalima.

     Nedavno je, prvi put od kada postoji čuvena Tribina Udruženja književnika Srbije (UKS) u Francuskoj ulici br. 7 u Beogradu, a ona neprekidno traje već decenijama, konačno održano i jedno tematsko veče u celini posvećeno stripu. I udruženje naših profesionalnih prevodilaca je, nezavisno od ove tribine, u okviru svog godišnjeg skupa na istoj adresi održalo jednu panel diskusiju na temu prevođenja stripova (videti preciznju i detaljniju informaciju o tome u arhivi Strip vesti).

     Inicijalno zamišljeno u okviru mesečnog programa Tribine kao predavanje o stripu kao sredstvu masovne komunikacije, uz usputnu obradu dve teme ("Da li je srpski strip u krizi" i "Kako je naš strip primljen u inostranstvu") i sa dva predavača (potpisnikom ovih redova i Srboljubom - Srbom Ignjatovićem), kao i sa urednikom Tribine, književnikom Dušanom Cicvarom kao moderatorom, posle odustajanja Srbe Ignjatovića zbog drugih obaveza, predavanje je prošireno. Inače, Ignjatović je svima znan kao ugledni književnik i urednik mnogih časopisa, ali je široj javnosti manje poznato da je on i autor prve domaće teorijske knjige o stripu "Poetizam stripa" iz 1979. godine.

     Smatrajući da je, s obzirom da je to prvi put da se pred specifičnom publikom govori o ovoj grafičkoj disciplini primenjene umetnosti neophodan uvod, organizatori su predložili malu promenu, pa je još održano i predavanje "Istorija svetskog i srpskog stripa". Voditelj Dušan Cicvara je uzeo veoma aktivno učešće u dvočasovnom predavanju i razgovoru sa publikom, pa se na kraju pokazalo kako je i on vrlo dobar poznavalac "devete umetnosti", koliko aktera i prilika u njoj, toliko i relacija koje strip ima sa drugim oblicima umetničkog izražavanja, prvenstveno sa filmom, ali i sa celokupnom popularnom kulturom.

     Neki neposredni povod ovom događaju nije postojao, ali je on nekako došao kao sasvim prirodna posledica, s jedne strane u poslednju deceniju i po drastično smanjenog broja kupaca i čitalaca crtanih priča (neko za to okrivljuje sve manje raspoloživog slobodnog vremena, besparicu, gubljenje navika, zatim pojavu novih zabava, prvenstveno kompjuterskih video igrica, jeftinih, više piratskih nego legalno izdavanih i nabavljanih video, DVD i DIVX filmova za kućne projekcije, itd...), a s druge strane potpune nezainteresovanosti urednika domaćih knjižarskih i novinskih izdavača za srpske stripske autore i nesposobnosti da iskoriste ogroman potencijal domaćih stripara, što za afirmaciju srpske (popularne) kulture van granica zemlje, što za promociju umetnika, pogotovo u inostranstvu, što za sopstvenu, prvenstveno deviznu zaradu.

     "Hinaki", od 2000. godine opet na našem tržištu prisutnih popularnih "početnica" ("Frojd za početnike", "Anštajn za početnike", "Feminizam za početnike", "Postmoderna za početnike"...). pa je Tribina UKS odista pravo mesto za ovakvu diskusiju.

     Go west

     Dve osnovne teme predavanja "Da li je srpski strip u krizi" i "Kako je naš strip primljen u inostranstvu" u sebi sadrže i pitanje i odgovor, sliku situacije i započete trendove, odnosno, ako gledamo iz ugla stanja u našoj (popularnoj) kulturi, tu su predočeni, i problem i njegovo rešenje.

     Srpski strip jeste u krizi, ali ona se tiče organizacionog i komercijalnog, a ne kreativog aspekta stripske produkcije, nesporno visokog prosečnog nivoa umetnika i, uopšte, egzistencije "devete umetnosti" u jednoj sredini. Osim toga, treba razdvojiti rukovodstva privatnih i društvenih, sposobnih i nesposobnih izdavačkih kuća i specijalizovanih stripskih redakcija, od kojih su ove druge uglavnom sa urednicima zaostalim iz vremena samoupravljanja, zatucanim, tvrdoglavim, konzervativnim, često ispodprosečnoobrazovanim, ziheraškim, nemaštovitim, inertnim i lenjim. Uostalom, svi trpimo posledice negativne jednopartijske i rane postjednopartijske selekcije koja je tokom više od pola veka na najrazličitija rukovodeća mesta dovodila takve kadrovike, kao podobne poslušne i spore, na mesta na kojima su kao idealni oportunistički "spavači" ostali i posle najraznovrsnijih "privatizacija" i privatizacija.

     Jedna od najvećih, ne samo stripskih, izdavačkih kuća "Dečje novine" iz Gornjeg Milanovca, sinonim za raznovrsno i masovno stripsko izdavaštvo od šezdesetih pa do početka devedesetih, baš zbog takvih razloga je pre godinu dana, posle jednodecenijskog mrcvarenja i životarenja, definitivno propala.

     Još jedan izdavač, odnosno stripska redakcija lista "Dnevnik" iz Novog Sada čiji su se godišnji stripski tiraži (edicije "Zlatna serija", "Lunov magnus strip", "Zlatni kliker", "Strip zabavnik", "Crni Roko", "Dilan Dog", "Marti Misterija"...), prema zvaničnim biltenima Udruženja novinskih izdavača Jugoslavije, sedamdesetih i osamdesetih merili skoro desetinama miliona primeraka, je zbog neverovatno nesposobne, aljkave, nezainteresovane i neodgovorne uređivačke politike tih, u sistemu socijalističkog samoupravljanja nemotivisanih urednika - potpuno ugašena.

     Novinsko izdavačka kuća "Politika" je sedamdesetih i osamdesetih imala svoje stripske edicije, ali po pravilu sa prevođenim stranim stripovima. Na domaće stripare nije se računalo. Edicije su ugašene, ostao je samo nedeljnik "Politikin zabavnik" i on je, iako ne prevashodno stripski list, tokom svih ovih decenija bio i ostao jedina konstanta u domaćem stripskom izdavaštvu. Naime, uvek je, svake nedelje, velik deo svog sadržaja, u nekim periodima osamdesetih i devedesetih više od pola svih stranica, odvajao za strip. Nažalost, opet za strane crtane priče i gegove, uz neke retke izuzetke, kao što je bio "Dikan" crtača Lazara Sredanovića, čije je obnavljanje nekoliko puta pokušavano, jednom početkom devedesetih, drugi put pre nekoliko godina, no bezuspešno. Ostalim srpskim autorima, svima zajedno, vrata "Zabavnika" bi se otvarala jednom u nekoliko godina i oni bi se tu sa svojim stripovima konačno pojavili i pred našim čitaocima. Tokom poslednje decenije i po bilo je perioda u kojima se i po pet - šest godina u časopisu ne bi našao nijedan domaći strip.

     A i tada, išlo se proverenom, ranije opisanom uredničkom logikom. Nije se objavljivalo ništa što bi, ako izuzmemo, u proseku svaku deceniju jedanput već obnavljanog pomenutog "Dikana" i jednu epizodu stripa "Kalokagarti" scenariste Đorđa Milosavljevića (ovde poznatijeg kao domaćeg filmskog režisera i scenariste: "Točkovi", "Mehanizam"...) i crtača Milana Jovanovića, eventualno nastalo u sopstvenoj produkciji, već samo ono što je od naših stripara kreirano "napolju" i što je već bilo "overeno" u inostranstvu.

     Tako, u poslednjih šest godina, imali smo u "Zabavniku" priliku ipak da čitamo tri takva, u inostranstvu već uspešna stripa. Prvi, 2001. "Bič božji" crtača Alekse Gajića iz Zemuna i francuske scenaristkinje Valeri Manžen, drugi, 2004. "Vinsent i Van Gog" eks-Novosađanina Gradimira Smuđe koji već više od decenije živi na potezu od Italije, preko Švajcarske, pa do Francuske i Holandije, i, treći, 2005. godine strip "Bordel muza" istog kompletnog autora (Smuđa je i scenarista i crtač), takođe prvobitno objavljenog na frankofonskom tržištu. No, tu se iskazao i očigledni problem koji je tipičan za naše nespecijalizovane stripske izdavače i "šarene" časopise, dakle one u koje spada i "Zabavnik". Naime, iako je "Bordel muza" samo pomenut u naslovu, neki redakcijski čistunac, malograđanski i sasvim nepotrebno je promenio naslov u "KUĆA MUZA"! Još jedan dokaz da redakcije stripa treba specijalizovati i odvojiti od porodičnih magazina tipa "za sve od 7 do 107 godina". Tim pre kada se zna da ogromnu "prođu" uz koju ide i velika zarada na zapadnim tržištima imaju blago erotizovani stripovi i stripska izdanja samo za odrasle, sa ili bez erotike, a to nikako ne ide uz redakcije za decu, porodice i žiznjeradosnu zabavu naših bakica i dekica koji se odnekud jedino još sećaju Mikija Mausa, kojeg nam inače svima toplo preporučuju.

     Samo jedna mala statistička računica koja pokazuje koliko je domaći strip u odnosu na raspoloživi prostor zapostavljen. Ako pogledamo period od 15 godina (1990 - 2005. godina), pa konstatujemo kako svaka godina ima 52 nedelje, doći ćemo do cifre od 780 objavljenih brojeva "Politikinog zabavnika". Dalje, ako uzmemo da svaki broj ima 80 stranica, stići ćemo do ukupno objavljenih 62.400 stranica "Zabavnika". Dopustimo, neka je i samo okvirno od strane urednika u intervjuima rečeno kako je "više od polovine sadržaja" ustupljeno stripu, dakle izostavimo reči "više od", neka bude i samo pola sadržaja, to mu za 15 godina dođe oko 31.200 objavljenih stranica stripa u "Zabavniku". Vama ću ostaviti da se u tom moru prevođenog stripa bavite preciznom veličinom kapi od par stotina tabli domaćeg stripa, ali da se radi samo o neznatnoj kapi - o tome se valjda ne sporimo.

          Pored "Dnevnika" drugi novosadski društveni stripski izdavač koji je zadužio našu stripsku istoriju je "Marketprint" (bivši "Forum-Marketprint"), najpoznatiji po časopisu "Stripoteka", ali i po "Asteriksu", "Princu Valijantu", kao i raznovrsnoj drugoj srodnoj periodici, na prelazu iz osamdesetih u devedesete je doživeo statusnu transformaciju i svojevrsnu privatizaciju. No, on je 1991. godine sa početkom ratnih dešavanja, a pogotovo tokom super-hiperinflacije i naših drugih ekonomsko-političkih sunovrata tokom devedesetih usporavao i skoro potpuno obustavio izdavačke aktivnosti. Kada je izlaženje posle te višegodišnje puze obnovljeno, zloslutna najava redakcije iz decembra 1999. da "radove domaćih autora nećemo za sada objavljivati u Stripoteci", na žalost, sasvim je ispoštovana već sedam godina. I zaista, nijedan kaiš i nijedna stranica nekog domaćeg crtača tokom naredne godine u "Stripoteci" nisu štampani, čak ni da popune pauze i "rupe na stranicama" između dužih stripova. No, ni njihovi urednici nisu bili "srca kamenoga", pa su 2001. objavili zasebni stripski album "Točak" scenariste Gorana Skrobonje i crtača Dražena Kovačevića koji je prethodne sezone pobedio u Francuskoj na međunarodnom konkursu tamošnje stripsko-izdavačke kuće "Glena" ("Glenat"), a 2004. godine album "Hauard Blejk" ("Pirati") kompletnog autora eks-Beograđanina Rajka Miloševića - Gere koji od devedesetih živi i stvara u Barseloni. Dva albuma stripara našeg porekla u sedam godina nije bogznašta, ali nije nevažno ni nešto drugo: "Marketprint" od kraja 1999. redovno svakog meseca izdaje časopis sa inostranim stripovima "Stripoteka" koji je 2004. štampao svoj 1000. broj, a to je doživelo malo evropskih i svetskih stripskih časopisa, dok pored toga izdaje i mnoštvo luksuznih albuma sa prevedenim crtanim pričama, i to na izuzetnom grafičko-tehničkom nivou, što samo čini čast našoj stripskoj sceni.

(ZAVRŠIĆE SE U SLEDEĆEM BROJU)


(ovo je nešto izmenjeni tekst koji je pod naslovom "Srpski strip u Srbiji i van nje" prethodno objavljen na str. 97 - 103 časopisa "Status" br. 45 od septembra 2006. godine, izdavač "BIS PRESS" d. o. o., Beograd)

Piše:
Zoran Đukanović

     BLAGO SAMARKANDA

     Ima jedan sajt www.stripovi.com, ima tu svašta, za Bonelli fanove, u koje spadam, i za kojekoga drugoga. Velika dilema Thomas Ken Mann Parker ili Philip K. Zagor Dick ostaje na ovom sajtu nerešena. Možda su Rapućinovi i Cortovi hašišni snovi uneli zbrku i pometnju u jasne podele? Ima jedno poglavlje jedne crne knjige, potpuno crnih korica, iz kojih blešti belo nebo iza Kortuškinog profila. Ako me varljivo sećanje ne vara, zove se Blago Samarkanda. To nije naslov epizode nego naslov traganja za blagom koje tragači neće naći. Ako kliknete na ne, nemoj ovde nipošto kliknuti otvoriće se tajna vrata koja će vas odvesti do urnebesnog ritma derviškog plesa, do igre senki i umnožavanja. Za svako zbunjivanje odgovorno je čelično nabiranje mojih obrva gustih pijavica.

Raspućin ume da se raduje zlatnim istinama života

- Ko je Andrej Mitrović i šta će on u eseju o stripu?
- Za koga je Mustafa Kemal sekularni prosvetitelj, a za koga zver?
- Jesu li vam draže ljuske od jajeta ili krhotine Osmanskog carstva?
- Za šta vam nije neophodan hašiš?
- Koja je razlika između Zorana Đukanovića i Karla Maya?
- Šta Corto hoće od svog starog znanca Giuseppea - Beppija?
- Zašto ispijam najbolju kafu na aerodromu Ataturk, pre nego što otputujem za Diyarbakir, i dalje... do krhotina velikih svetova?
- Šta se dogodilo na kraju i kome je ostalo blago Samarkanda, vama ili meni?

povratak na sadržaj

Autor:
Darko Macan

povratak na sadržaj

Strip vesti

     Qolumbo - obavijest

     Kaqo ne bih prenisqo potisqivao opche obavijesti iz prethodnog posta, samo kratqo: Qolumbo ide i dalje, utorqom , ali na svom vlastitom blogu . Hop tamo!
     Fala,

     (mcn)

Darka Macana možete sresti na internetu na još par mesta!!!

Strip vesti

     Ovo rubrika je redovna, pozicionirana na ovom mestu u SVestima jer na sajtu već stoje u samom vrhu na udarnom mestu, linkovi ka svim domaćim internet stripovima koji redovno izlaze. Ostali stripovi, koji ne zadovoljavaju ove kriterijume - dakle nisu na nekom od domaćih jezika ili ne izlaze redovno - će ipak imati svoje mesto u ovoj rubrici.
     Dakle zasucite rukave i poradite na dopunjavanju ove rubrike tako što ćete pokretati nove internet stripove. Svaki novi strip na spisku će, onog petka kada bude dodat, imati oznaku NOVO!
     Redosled je po abecednom redu:

A STAR IS UNBORN (UnBornStar)
unbornstar.blog.hr/

BLIC STRIP (Marko Somborac)
www.blic.co.yu/blic/strip

BUZZ & FZ (Gudvin)
www.screaming-planet.com/comics.php?area_id=

ČAROBNJACI (Niko Barun)
www.tportal.hr/stripovi/carobnjaci

KUĆA STRAHA (Jurica)
www.kajgod.co.nr/

MALI MEUR (Vladislav Gajski)
www.plastelin.com/index.php?option=com_content&...

MARTINA MJESEC (Macan - Sudžuka)
www.stripovi.com/martinamjesec.asp

MISTER MAČAK (Macan - Bob)
www.stripovi.com/mistermacak.asp

NETOVCI (Niko Barun)
www.t.ht.hr/netuskoli/5-5.html

OVERKLOKING (Dubravko Mataković)
iskon.hr/webcafe/matakovic/

SERGEJ (Darko Macan)
www.zmcomics.co.yu/sergej

SIVI GRAD (Rico)
www.stripovi.com/sivigrad.asp

SOB SA SOBOM (Sonjecka)
www.stripovi.com/SobSaSobom.asp

STRIP "DAN"-a (Simon Vučković - Mirko Zulić)
www.dan.cg.yu/stripovi.php

SvRBI iU SVEMIRU (Milivoj Kostić)
vigled.sky.prohosting.com/

ŠTEFICA Jambriščak, prijateljica noći koja je previše znala" (Nik Titanik)
www.niktitanik.com

Autor:
Mladen Oljača

povratak na sadržaj

Priredio:
Dušan Banjanin

     ČETVRTI ŠABAČKI FESTIVAL STRIPA

     Sinoć je u foajeu Šabačkog pozorišta otvoren dvodnevni festival stripa. Pored izložbe radova najboljih šabačkih strip autora promovisan je i novi broj strip magazina Eon. Ovaj magazin pokrenut je pre pet godina sa ciljem objavljivanja radova mladih i neafirmisanih šabačkih strip crtača. Danas će biti organizovane strip radionice, a uveče su na programu projekcije filmova nastalih na osnovu ekranizacije stripa. Izložba radova biće otvorena do 20. oktobra. Strip festival dosad je bio u sastavu Šabačkog letnjeg festivala, a glavni sponzor bila je Skupština opštine Šabac. Sadašnji, Četvrti festival stripa organizovan je zahvaljujući pomoći Udruženja likovnih stvaralaca Šapca.

D. E.

Objavljeno: DANAS, Beograd, 14.10.2006.godine

---

ALEKSANDAR RAKEZIĆ ZOGRAF - govoriće večeras u Narodnoj biblioteci Srbije o stvarnosnom stripu, povodom objavljivanja stripova "Persepolis" Marđan Satrapi - prvog iranskog stripa u istoriji te zemlje, kao i stripa "Palestina" D�oa Sakoa. Tim povodom biće prikazani i filmovi "American Splendor" (Shari Springer Berman...) i "Crumb the Movie" (Terry Zwiggof).

Objavljeno: DANAS, Beograd, 19.10.2006. godine

---

     UGODNO STARENJE VJEČITA MLADIĆA

     Tintin je imao golem utjecaj na popularnu kulturu, a kao svog uzora isticali su ga Andy Warhol, Roy Lichtenstein i Steven Spielberg

     Jedan od najpopularnijih europskih stripova svih vremena (prodan je u više od dvjesto milijuna kopija i preveden na više od pedeset svjetskih jezika), već je sedamdeset i sedam godina s nama. Osmislio ga je George Remis „Herge”, a svoj je debi imao u belgijskim novinama „Le Vingtieme Siecle” daleke 1929. godine.
Tintin, neustrašivi tinejdžer – novinar s neukrotivim čuperkom, tipičan je predstavnik crteža „čiste crte” i do sada je doživio brojne avanture širom svijeta u dvadeset i tri izdana albuma.
     U njegovim avanturama vjerno su ga pratili pas Milou, vječno pijani kapetan Haddock, profesor Cuthbert Calculus, te istraživači blizanci Thomson i Thompson.
     S obzirom na dugi vijek izdavanja stripa, brojne avanture mladog su novinara vodile u Rusiju za vrijeme Boljševičke revolucije, doživio je Drugi svjetski rat, a bio je i na Mjesecu. Likom Tintina, Herge je često iznosio vlastite stavove i poglede na svijet, pa je bio optuživan za rasizam i kolonijalizam, a nije nedostajalo ni zabrana (na primjer, za vrijeme vladavine nacista, dok su u Kini tek nedavno predstavljena legalna izdanja). Autori jednog dokumentarca o Hergu opisali su ga kao „izuzetno osjetljivu, nervoznu osobu obuzetu nagonima, koja pokušava zadržati kontrolu i mudrost u isto vrijeme”.
     Ipak, njegov su utjecaj isticali Andy Warhol i Roy Lichtenstein. Warhol je jednom prigodom izjavio kako je Herge utjecao na njegov rad jednako koliko i Walt Disney, te da je Herge za njega bio mnogo više od običnog crtača stripa. Njime su se ozbiljno bavili i znanstvenici, pa je Claude Cyr, profesor pedijatrije na sveučilištu u Quebecu, analizirao strip junaka i ustanovio da Tintin nije nikada odrastao zbog oboljenja nastalog od brojnih udaraca koje je primio (u svoje 23 pustolovine ukupno je 43 puta onesviješten).
     Osim na stripu, Tintina smo imali prigodu gledati i u brojnim crtićima na televiziji, kazalištu, poštanskim markama. Za njegovu 75. godišnjicu belgijska Kraljevska kovanica novca iskovala je posebne srebrnjake od 10 eura s likom maloga novinara i njegova vjerna psića, dok je „Le Figaro” objavio poseban dodatak o Tintinu na 114 stranica. Steven Spielberg oduvijek je bio obožavatelj stripa, pa se njegov utjecaj jasno vidi u trilogiji Indiana Jones, a slavni redatelj upravo priprema cjelovečernji film o Tintinu.
     Herge je preminuo 1983., ostavivši nedovršen dvadesetčetvrti strip, ali oporukom se osigurao da nitko nakon njegove smrti nema pravo nastaviti njegovu kreaciju. Možda je u nas teško shvatiti razloge goleme popularnosti tog stripa, jer su objavljene samo dvije epizode (stvar je donekle popravljena emitiranjem crtane serije), ali strip-junak za kojeg belgijski ministar vanjskih poslova izjavljuje: „Tintin je najpoznatiji veleposlanik Belgije u cijelom svijetu”, a Charles de Gaulle svojedobno je rekao da ga smatra „jedinim međunarodnim rivalom”, zaslužuje svako poštovanje.

Marijan Brala

Objavljeno: VJESNIK, Zagreb, 17.10.2006.godine

---

ALAN FORD U ZAGREBU

Luciano Secchi, autor legendarnog stripa “Alan Ford”, stiže na 9. međunarodni festival stripa “Crtani romani šou” koji će se sljedeći mjesec održavati u Zagrebu. Bit će to do sada najpoznatiji gost festivala

Luciano Secchi, poznatiji kao Max Bunker, autor stripa “Alan Ford” koji je dugo vremena bio hit u Italiji i Hrvatskoj, no nažalost ne i diljem svijeta, doći će u Zagreb na festival stripova koji će se održavati u prostorima Zekaema.. Tema ovogodišnjeg natjecanja je “Vampir”, a svi pristigli radovi završno sa 16. listopada bit će izloženi na natječajnoj izložbi.

(bs)

Objavljeno: Večernji list , Zagreb, 20.10.2006.godine

Autor:
Simon Vučković

Strip vesti

Ako znate nekog ko bi bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA,
pošaljite njegovu email adresu ili mu predložite da se on sam javi i tako upiše na mailing listu.
e-mail: zmcomics@neobee.net; web: www.zmcomics.co.yu i stripvesti.50webs.com;
adresa: Zlatko Milenković, Pariske komune 31, 21000 Novi Sad
STRIP VESTI SU BESPLATNE
Ako ne želite da ubuduće dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email
i u naslovu (subject) napišite ODJAVA.