STRIP VESTI
Broj:
370
09.06.2006. Godina VIII

prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

  1. IZLOŽBA STRIPA MIJATA MIJATOVIĆA - Strip vesti
  2. kritIVKOVanje 22 - Slobodan Ivkov
  3. POST SCRIPTUM (68) - Zoran Đukanović
  4. JUŽNJAČKA UTEHA No 262. - Marko Stojanović
  5. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (321) - Darko Macan
  6. Q STRIP - Strip Vesti
  7. INTERNET STRIPOVI - Strip Vesti
  8. PISMA ČITALACA - mail
  9. LINKOVI - Strip Vesti


Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora), u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.

Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za strip je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu

stripvesti.50webs.com



UVODNIK...


Kratke vesti,... nije da je stiglo previše priloga, ali je ipak ovog puta glavna krivica na meni. U velikoj frci sam, i u ovaj broj SVesti sam upakovao samo priloge koji su mogli da se brzo ubace bez dodatnih sređivanja, kako bi ovaj broj ipak mogao ovog vikenda da stigne do vas.

Najviše je "nastradao" Marko Ajdarić jer imam brdo vesti i konkursa pristiglih od njega, ali sam imao samo toliko vremena da ih arhiviram na racunaru, čak bez provere da li je nešto hitno. Veliko izvinjenje, ali trenutno nisam mogao drugačije.

Takođe, da nevolja nebi išla sama, ostao sam bez sajta, na zmcomics.co.yu, kanda zadnjih šest meseci nisam plaćao hosting...:(
Gledaću da to što pre regulišem. Računam da sledeći broj ide u "redovnom stanju"... što će reći pun priloga i lepših vesti...:)

Naravno, stripvesti.50webs.com radi i dalje bez problema!(nadam se...:)


S poštovanjem,

Zlatko Milenković

sadržaj

1.

IZLOŽBA STRIPA MIJATA MIJATOVIĆA

Strip vesti



Gornjomilanovački Kulturni centar organizuje prvu izložbu ilustracija, stripa i karikatura nastalih pod rukom Mijata Mijatovića, crtača iz ovog grada.

Izložba obuhvata radove nastale u poslednjih deset godina objavljene u časopisima za decu i odrasle, knjigama, dnevnim i nedeljnim novinama ali i neobjavljene radove.

Mijatović, dobitnik nekoliko nagrada i priznanja za svoj likovni rad, prošlogodišnji je osvajač gran-prija međunarodnog  festivala stripa koji je organizovao beogradski SKC.

Otvaranje izložbe je 15. juna u 19 sati u svečanoj galeriji gornjomilanovačkog Kulurnog centra. Izložba traje dve nedelje.


sadržaj

2.

kritIVKOVanje 22

Slobodan Ivkov



ZEMUNSKI SALON

Ovaj tekst uglavnom nije o stripu, ali pošto sam veoma često u dodiru sa karikaturom i poznajem tu scenu kao i njene aktere, ne baš sasvim no skoro isto toliko koliko i stripsku, mislim da bi povremeno trebalo, ako ne prožimati ih, a ono bar učesnike obe informisati o trendovima i događajima u svakoj od njih. Naime, koliko je karikatura kao jezik (i kao način likovne stilizacije, i kao vrsta pristupa humorističkoj naraciji) prisutna u stripu, toliko je strip kao forma (kaiši, table, kadriranje, baloni...) prisutan u karikaturi. Nisam do sada bio ni na jednoj većoj izložbi karikature, a da se tu u bilo kom obliku nekako nije našao i strip.

Zahvaljujući Branku Najholdu koji već jedanaestu godinu kao spiritus movens uspešno vodi Zemunski međunarodni salon karikature, kod nas je početak juna opet bio u znaku ove grafičke discipline primenjene umetnosti. Zimsko takmičenje i istoimena izložba "Pjer" su okrenuti isključivo domaćoj karikaturi i u tek ponekom radu stripu, dok je zemunski Salon najveća srpska smotra na kojoj su se do sada, posle raspisanih konkursa i zadatih tema (mislim da su propozicije konkursa povremeno objavljivane i u "Strip vestima"), naši umetnici ogledali sa inostranim kolegama.

Od 1997, svake sezone je učestvovalo od 200 do 1000 karikaturista i stripara, ponekad istovremeno i iz preko 80 zemalja, sa po nekoliko hiljada radova. Izložbe u uglednoj zemunskoj galeriji "Stara kapetanija" otvarali su, što naši ministri, što predsednici Skupštine. Posle svega, uvek je ostajao impresivni katalog koji je kao dragocena knjiga svedočio o postignutim visokim likovnim i idejnim dometima svetskog humora i grafičke veštine.

Nažalost, 2006. nije raspisan konkurs, prvenstveno zbog odsustva finansijske, ali i svake druge podrške naše sredine koja u ovakvom događaju izgleda nije prepoznala svoj interes. I po tome vidimo sličnost sa problemima srpske stripske scene.

No, da bi se koliko - toliko manifestacija održala, organizatori su samoinicijativno napravili retrospektivnu izložbu svih nagrađenih radova iz prve decenije postojanja konkursa. Uz to, pored naših, stigli su u goste i karikaturisti iz Holandije i Švajcarske, ali i iz većine okolnih zemalja (Bugarska, Rumunija, Hrvatska...) koji su dva dana pre izložbe, počevši od 10 časova u subotu 3. juna na čuvenoj zemunskoj slikarskoj koloniji "Široka staza" pa do kasnog popodneva, na samoj obali Dunava, uz jelo i piće uživo stvarali karikature i razgovarali sa publikom. Ko se ohrabrio da kao model sedne pred karikaturiste - dobio je svoje besplatne portrete. Prvi dan se u kotliću kuvao pasulj sa dimljenim mesom, a drugog pileći paprikaš na mađarski način, što, kao što znamo, na ovakvim akcijama nije nebitno.

Bio sam prisutan, sve lično proverio i degustirao, i, kako bih eufemistički rekao, nisam nešto bogznakako bio zauzet sa publikom, već sam se okrenuo aktuelnim tekućim problemima. Bilo je hladno, kiša je neprestano lila oba dana, valjalo se zagrejati i založiti. To ne znači i da me uvažene kolege nisu crtale dok nisam obraćao pažnju. Naprotiv. Kasnije sam neke artefakte, video, neke dobio, neke oteo, neke bogme ni video - ni dobio, a neki će mi, stoga računam, možda kao "crna pošta" stići za koju godinu.

Okupljanje i akcije su svoj vrhunac imali u utorak 6. juna u 19 časova, kada je u lokalnoj galeriji "Stara kapetanija" na Dunavskom keju bila otvorena izložba nagrađenih radova iz perioda 1997 - 2005, a zatim i postavka crteža Holanđanina Petera Niuvendijka, prošlogodišnjeg dobitnika Gran prija. On je u Srbiju došao i u svojstvu predsednika najznačajnije međunarodne organizacije karikaturista FEKO, pa je ovu priliku iskoristio da Najholdu uruči najznačajnije svetsko godišnje priznanje za doprinos umetnosti karikature.

Nije nevažno reći da se posle otvaranja išlo na večeru, i sve što uz to pristoji, u sjajni novootvoreni restoran u zgradi bivše austrougarske Carinarnice, nedaleko od galerije.

Iza smotre je ostala već jedanaesta knjiga (pun kolor, oko 140 stranica) sa karikaturama i tekstom o prethodnim salonima. Kako sam imao čast da budem član žirija 7 od dosadašnjih 11 konkursa, od čega dva puta i sa Džonom Lentom (koga svi koji se u svetu bave teorijom stripa i karikature znaju kao gurua koji je, kao jedan od nekolicine mladih zanesenjaka u SAD šezdesetih godina, uveo teoriju i kritiku stripa u korpus "ozbiljnih" umetnosti), Markom Brajantom (jednim od vodećih teoretičara u Velikoj Britaniji - autor je "Istorije britanske karikature") i još nekim velikanima našeg posla iz inostranstva, i moja malenkost se našla u tom jubilarno-retrospektivnom katalogu.

U galeriji je postavljen i mali in memoriam nedavno preminulom karikaturisti Zdravku Todoroviću, a, pored toga, u zasebnom prostoru je uzvraćeno gostoprimstvo umetnicima iz švajcarskog gradića Vintertur u čijoj galeriji su pre nekoliko godina gostovali zemunski karikaturisti.

Ako prođete kroz Zemun ovih dana, svratite do keja i pogledajte izložbu u "Staroj kapetaniji". Otvorena je do utorka, 20. juna.

A kako se uopšte razvijalo sve to oko zemunskog Salona?

Uobičajeno je da se rezimei manifestacija koje traju godinama prave o jubilejima, ali jubileji su veoma relativan pojam. U našem numeričkom i matematičkom desetičnom sistemu to su destleća, a po potrebi i petogodišnjice. Dakle, zaokruživanje se vrši drugačije nego u civilizacijama koje su iščezle, a u kojima su za osnovu uzimane cifre 6, 7, 12 ili neke druge. Stoga sam, mimo konvencija, dao sebi slobodu da 2002. godine, posle 7. zemunskog salona karikature bacim pogled unazad, napravim malu analizu svega proteklog i, u tom svetlu, prikaz najnovije smotre održane od 11. do 30. juna. Tim pre što je prethodnih šest godina zemunski salon bila nesumnjivo najbolje i najpouzdanije organizovana manifestacija ove vrste u Srbiji, a verovatno već tada i jedna od 10 – 15 najmasovnijih i najvažnijih u celom svetu.

Prvi Salon je održan 1996. godine pod nazivom “Prvi zemunski salon karikature”. Inicijalni povod manifestacije je bila promocija teorijske knjige Branka Najholda “Zemunska škola karikature” za koju je autor osmislio prigodnu izložbu, ilustraciju rada karikaturista zastupljenih u knjizi. Dakle, izložba je bila revijalna, a ne takmičarska, konkurs nije bio otvorenog, već pozivnog tipa, a autori su bili iz naše zemlje, svi poreklom iz Zemuna ili vezani za ovo mesto, danas urbanistički, ali ne i duhom stopljeno sa Beogradom. Izložba sa šezdesetak radova je uoči promocije otvorena uveče, 30. maja 1996. u zemunskom “Domu vazduhoplovstva”, a već sutra ujutro je kompletna prenesena nekoliko stotina metara dalje, u galeriju Doma “Pinki”.

Bez obzira na sve navedeno, poseta na otvaranju je bila izvanredna i odjek u zemunskoj javnosti snažan, pa se odmah rodila ideja o međunarodnom konkursu, no sa još, u trenutku odluke, neprofilisanim pravilima i propozicijama. Autor ideje Branko Najhold je, bar sudeći prema mnogim njegovim objavljenim tekstovima i izjavama u medijima, velikim delom sve, formalno ispred svoje izdavačke kuće “Trag”, pokrenuo i zbog svog (mislimo, opravdanog) nezadovoljstva višedecenijskim, gotovo po pravilu aljkavo, nedosledno i neodgovorno vođenim sličnim smotrama po Srbiji. Odlučio je da ličnim primerom pokaže kako bi valjalo organizovati jedan masovni događaj posvećen karikaturi.

Pravilo je, ne samo u našoj javnosti, da ovakve odluke mnogo obavezuju, fokusiraju pažnju publike na njihovog donosioca, ali i izazivaju odijum, zlobu i ljubomoru njegovih kolega. Uglavnom to biva, ili od neradnika ili od loših organizatora ophrvanih svojim neiživljenim liderskim sklonostima u čijem su korenu, bez izuzetka, niski organizacioni standardi, sebičnjaštvo, sujeta, sitnošićardžijska svest (njihovi žargonski izrazi "gde sam tu ja" i "koliko sam ja tu dobar" imaju samo jedno značenje koje ne dotiče ni toponime, ni pridevske odredbe za mesto i vreme, ni spojeve nesamostalnog fermanta i imenice, a nemaju ni filozofske implikacije), tupost za opšti interes i, rečju, skromni duhovni vidici.

Na svu sreću po našu karikaturu, sve se odlično razvijalo, organizaciona forma konkursa, oblik izložbe i način uređenja kataloga su ustanovljeni za manje od godinu dana, a samo dvoje Zemunaca, pored Najholda i njegov najbliži saradnik Julijana Živković (nažalost po sve nas, preminula već 2003.), su, u gotovo nemogućim društvenim i finansijskim okolnostima s kraja devedesetih, sve sami realizovali “u domaćoj radinosti”, od inicijalne prepiske sa autorima i njihovog kompjuterskog evidentiranja, do finalne postavke izložbe, skeniranja radova i preloma uoči štampe kataloga.

(NASTAVIĆE SE)


Ovo je proširena i "Strip vestima" prilagođena verzija 3 moja teksta (hronološki redosled objavljivanja):
1. "Istorija svetske gluposti", prvobitno objavljenog u rubrici Kultura, na str. 37 nedeljnog časopisa "NIN" br. 2582 od 22. juna 2000. godine; izdavač "NIN d. o. o.", Beograd
2. "Zemun 2002 - sedmi od sedam međunarodnih salona karikature", prvobitno objavljenog na str. 17-20 kvartalnog stručnog časopisa "Likovni život" br. 97-98 od avgusta 2002. godine; izdavač "Društvo likovnih i primenjenih umetnika Zemuna", Zemun
3. "Svet karikature" u rubrici Kultura na str. 17 dnevnog lista "Politika" br. 33254 od 7. juna 2006. godine; izdavač "Politika - novine i magazini d. o. o.", Beograd


sadržaj

3.

POST SCRIPTUM (68)

Zoran Đukanović



ENCIKLOPEDIJSKE ZAMISLI


O jednom vidu strip izdavaštva

Jubilej sedamstotog broja jugoslovenske strip revije “Stripoteka” (tekst je pisan 1982) može poslužiti kao povod za razmišljanje o jednom pristupu u našem strip izdavaštvu. Način na koji izdavačka kuća “Forum” iz Novog Sada iz godine u godinu izdaje stripove smatram primernim u svetu. Ova dugogodišnja praksa otvara mogućnost opsežnog i relativno iscrpnog pregleda istorije svetskog stripa. Uz to, da dodam, “Stripoteka” ponekad objavljuje i radove domaćih autora.

Obrisi ovakve koncepcije pojavljivali su se tokom niza godina, još od izlaženja strip revije “Panorama” (od 1965. do 1971; 318 brojeva). “Stripoteka” je, pak, izlazila kao vanredni broj “Panorame” pod imenom “Stripoteka Panorama”. Nakon gašenja “Panorame”, “Stripoteka” počinje da menja učestalost izlaženjada bi se ustalila kao nedeljnik i postala naslednik “Panorame”.

Razlika u koncepcijama ovih revija je da je “Panorama” objavljivala stripove u nastavcima najčešće od po dve table, kasnijih godina to kombinujući s kompletnim stripovima u sredini magazina. “Stripoteka” je oduvek stavljala težište na objavljivanje kompletnih stripova. Ono što me ovde, međutim, zanima nisu razlike nego sličnosti između ova dva magazina. Te sličnosti su izraz jedne opšte tendencije koja se do sada najviše ispoljila u “Stripoteci”.

“Stripoteka”, odnosno njen izdavač, ostvaruje saradnju s čitavim mnoštvom distributera, sindikata i izdavačkih kuća u svetu kao što su King Features Syndicate, United Features, Marvel, Dargaud, London Express, da pomenem samo one najrazličitije. Ovako široka lepeza kvalitetnih izdavača počinje da se približava jednom pruralnom i kosmopolitskom pristupu zaista obuhvatne geografije (“Stripoteka” je objavljivala i kineske stripove). Što je još važnije, ovaj pristup prati raznolikost žanrova. Da nasumice nabrojim samo neke od njih: naučnofantastični, fantastični, istorijski, ratni, humoristički, vestern, detektivski, super-herojski itd. Ovaj široki spektar obogaćuje raznovrsnost autorskih interpretacija unutar tih žanrova, što u punom svetlu pokazuje širinu pristupa stripovnoj praksi uopšte, kakvu u osamdesetim neguje “Stripoteka” na svojim stranicama. Ove osobine nisu nastale odjednom nego su pokazatelj dugogodišnjeg zrenja, spoja entuzijazma i ozbiljnosti pri uređivanju, artikulacije jedne istinski obuhvatne koncepcije objavljivanja stripova.

Prihvatanje vrlo različitih vrsta strip produkcije otvorilo je mogućnost prevladavanja konzervativnog pristupa stvaralaštvu i njemu svojstvene autocenzure. Objavljivanje stripova sa neskrivenim erotskim nabojem bili su ohrabrujući koraci napuštanja tabua koji su nekada vladali u stripu.

Tokom dugogodišnjeg izlaženja, u “Stripoteci” se menjao i odnos prema značaju tzv. strip zaglavlja. U početku, kod domaćih izdavača, ono se sastojalo od pukog naziva stripa i, ako je strip serijal u pitanju, imena strip junaka, odnosno serije, i naziva konkretne epizode. Pri tome je često bila očigledna proizvoljnost u prevođenju, nevernost originalnom nazivu. Čitaoci koji su bili zainteresovani za podrobnije informacije o datom stripu bili su prepušteni slučaju kada se konkretni autor potpisivao na samim tablama ili kaiševima, ili kada kada je izdavač ili sindikat ostavljao trag sistematske evidencije (godina izlaženja na ivici kaiša i mesec i dan koje upisuje sam autor dnevnih verzija). Ovu vrstu podataka su neki domaći izdavači brisali, što se srećom u “Stripoteci” nije dešavalo. Kasnije, “Stripoteka” počinje da menja i osvešćuje svoj tretman strip zaglavlja. U njega, prvo povremeno a zatim redovno, unosi imena scenariste i crtača, a na krajevima svake epizode dodaje i naziv izdavača koji je nosilac kopirajta, odnosno distributer.

Usmerenje “Stripoteke” išlo je sve više i ka objavljivanju relevantnih stripova iz perioda od tridesetih i pedesetih godina, od kojih su mnogi bili u međuvremenu zaboravljeni ili nikada prethodno objavljeni kod nas. Širenje vremenske perspektive u oba pravca, ka klasičnom i ka modernom stripu predstavljalo je jedan od ključnih elemenata za uobličavanje onoga što u osamdesetim jeste “Stripoteka”.

Sledeća karakteristika objavljivanja tokom osamdesetih u “Stripoteci” je sitematska briga da se očuva hronologija pri objavljivanju serijala, od kojih neki traju i preko trideset godina. Takođe, teži se, kada je moguće, da se stripovi objavljuju počevši od prve izvorno objavljene table, odnosno kaiša. Da pomenem tek neke od serijala koji na ovaj način izlaze: Princ Valijant, Džoni Hazard, Stiv Kenjon, Poručnik Bluberi, Kosnički putnici itd. Zbog ove promene u pristupu bile su nužne neke reprize s obzirom na prethodni, mnogo stihijniji način objavljivanja. Time se stvara jedinstvena mogućnost na ovim prostorima da se upoznaju kompletni opusi najznačajnijih autora, što je inače moguće još jedino preko albuma i monografskih izdanja (koji su se početkom osamdesetih mogli na prste izbrojati i, naravno, bili neuporedivo skuplji).

Sve ove karakteristike poprimaju obrise jedne dugogodišnje strategije i označavaju uspostavljanje novih standarda u domaćem strip izdavaštvu. Ovo nije samo imalo za posledicu da “Stripoteka” bude strip revija s jednim od najvećih tiraža u nas, implikacije daleko premašuju čisto brojčani rast publike - “Stripoteka” postaje sredstvo obrazovanja publike i uzdizanja njenih čitalačkih mogućnosti na zreliji nivo kulturne potrošnje.

Naravno, neophodno je ovu koncepciju dalje artikulisati. Pored ostalog, posvetiti veću pažnju kvalitetu prevođenja i biti još sistematičniji pri oblikovanju strip zaglavlja. Ohrabrenja i sugestije upravo vezane za tretman strip zaglavlja pojavljivale su se u pismima čitalaca u “Spunku” i isto tako u “YU stripu”, što pokazuje da ovakav trend ozbiljnijeg pristupa strip izdavaštvu uopšte nije prošao nezapaženo kod čitalaca.


(tekst, sad neznatno skraćen i stilski editovan,
objavljen
je u dnevnom listu “Politika”, Beograd, 8. 5. 1982)



sadržaj

4.

JUŽNJAČKA UTEHA No 262.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu



ALEKSA, BIČ ZEMUNSKI (2)

Neo: I know you're out there. I can feel you now.
I know that you're afraid... You're afraid of us.
You're afraid of change. I don't know the future.
I didn't come here to tell you how this is going to
end. I came here to tell you how it's going to begin.
I'm going to hang up this phone, and then I'm going
to show these people what you don't want them to
see. I'm going to show them a world without you.
A world without rules and controls, without borders
or boundaries. A world where anything is possible.
Where we go from there is a choice I leave to you.
THE MATRIX, Andy Wachowski & Larry Wachowski

Bič Božiji je priča o Atili, vođi Huna, koji u dalekoj budućnosti pustoši svemir u potrazi za Rimom, prestonicom Rimske Glaktičke Imperije Orbisa, i kome se odlučno suprotstavlja Flavija Aetius, neuspešno žrtvovana Rimljanka za koju se veruje da je reinkarnacija kraljice haosa Kerke. Borba besni sve jače i jače, dok se u moćnim svemirskim bitkama sudaraju svemirske letelice i u beskrajnom bezvazdušnom prostoru gore planete, udara voljeni na voljenu, Rimljanin na Rimljanina, plamen na krv...

Inače prozaična priča, koja prosto transponuje istorijski poznatu vojnu između Rimljana i Huna u budućnost i kosmos, ipak nudi neke zanimljive mogućnosti svome crtaču, a Gajić ne propušta ni jednu od njih da stvori kakav upečatljiv prizor i da je majstorskom paletom zauvek ureže u čitaočevu memoriju. Upravo je realizovan peti album iz serije, u kome je očigledna evolucija Gajićevog izraza, gde crtež postaje sve jednostavniji, sve svedeniji a boja polako ali sigurno u sve većoj meri preuzima primat. Francuska publika nije ostala imuna na Gejićev stril crtanja koji kombinuje dinamiku i lakoću u Evropi i Americi sve popularnije japanske Mange sa raskošnim i detaljima bogatim francuskim stripom, pa su tiraži rasli vrtoglavom brzinom...

A onda, šok za sistem! Aleksa odlučuje da (bar na neko vreme) napusti svet stripa, i da od svog diplomskog rada, Tehnotajza, napravi dugometražni animirani firmi! Rečeno, učinjeno: dok ovo pišem, ekipa od desetak crtača i animatora u Aleksinoj kući u Zemunu sklapaju prve minute pomenutog crtaća, a to već sad (ko je uopšte sumnjao?) izgledasvetski...

Za sve vreme rada za strano tržište Aleksa Gajić nikada nije prestajao da stvara i za svoje domaće fanove, a područja njegovog kreativnog delanja su raznolika. Tako je u izdanju Sistem Komiksa izdao zbirku kratkih stripova, U Šrafovima, gde opušteno, u crno belom izdanju priča kratke priče, pokazujući da ima šta da kaže ne samo crtački, već i scenaristički. Gajić je sem toga autor animacije za nekoliko tehno spotova domaćih grupa što mu je donelo još više medijske pažnje, a sasvim je nepotrebno posebno isticati kako je kroz sve ove godine rada za inostrano tržište ostao veran Politikinom Zabavniku, za koji je počeo da izrađuje ilustracije još dok je bio na studijama i koji je bio prvi časopis koji je objavio njegove radove ilutrativne prirode. Aleksa Gajić je uz sve to našao i vremena da pomaže domaću strip scenu na svaki mogući način, između ostalog i uradivši naslovnicu za strip album Postelja od gloga, ali i promovišući devetu umetnost gde god i kad god mu je za to pružen prostor. Iz svega toga prosto se nameće zaključak da je srpski strip dobio ne samo vrhunskog autora nego i, što mu je možda i potrebnije, elokventnog i ubedljivog glasogovornika...

(Kraj)


Na adresi www.upps.org.yumomci iz UUPS-a, jednog veoma posebnog udruženja ljubitelja stripa, napravili su jedan veoma interesantan i kvalitetan sajt sa gomilom najraznovrsnijih podataka, leksikona i svojim sopstvenim, veoma živahnim forumom. Posetite ga i vidite šta se sve dešava u srpskom i svetskom stripu na dnevnoj bazi,i prodiskutujte o tome sa finim ljudima UPPS-a...



sadržaj

5.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (321)

Darko Macan
darko.macan@zg.htnet.hr



RANI DANI (4): MAJSTOR BEZ ZANATA

Gdje je razlika - pitali su me, pitao sam se ne jednom - između krađe i hommagea, između slijeđenja uzora i plagijata? A odgovor znam, i ne znam. Jer, premda je svakome tko je ikada makar pokušavao crtati lako prepoznati koliko je truda, talenta, vještine i razmišljanja uloženo u neki crtež, čitatelj koji je samo konzument (pri čemu "samo" nije pokuda, tek opis) vidi površinu i spreman je povikati "faul" čim mu se učini da je nešto slično već negdje drugdje vidio. Granica plagijata je, dakle, negdje u iskustvu: ili je vidiš ili je ne možeš vidjeti.

A plagijat je, uz to, i stara dobra navada stripovskog naroda. Ima scena u "Profesionalcima" Carlosa Gimeneza kad glavni junak, crtač, na buvljaku kupuje dokumentaciju u vidu starih američkih stripova. Bilo je to, jest, vrijeme prije interneta koji nam je dokumentaciju svake vrste donio pod vrške prstiju pa se precrtavanjem iz drugih stripova danas bave samo ortodoksne lijenčine, ali bilo je tu još nečega: učenja zanata na onaj radionički, najtradicionalniji način.

Koji je razlog što školovanje nisam pokušao nastaviti u Školi za primijenjenu umjetnost? Učiteljici sam rekao naučenu mudrost kako se od stripa ne živi i kako će mi trebati neko "normalno" zvanje. Doma nisam htio, poslušno dijete, stvarati probleme opredjeljujući se za upitan životni put. Jesam smatrao da će mi šire obrazovanje samo koristiti u pisanju stripova, jesam smatrao da ne crtam dovoljno dobro, jesam idealizirao Umjetnost, jesam se bojao da me u ŠPU ne bi ni primili i ... što sam time propustio?

Oni koji su išli u ŠPU kažu: ništa. No, mislim da malo griješe. Ma koliko se možda te četiri godine bavili stvarima koje ih nisu zanimale, neke su osnove zanata stekli. Ili mogli steći. Nisu bili prepušteni sami sebi i nagađanju. Evo, tridesetak godina crtam stripove, a još uvijek ne znam osnovne grafičke stvari i - što je još gore - kad nekoga od kolega pitam neka me pouči svi misle da ih vučem za nos i čude se zašto se time opterećujem kad mi dobro ide i ovako kako radim.

A ja znam da nije dovoljno dobro. Znam da sam se trebao, dok je bilo vremena, posvetiti crtanju koliko i pripovjedanju. Znam da nisam svladao zanat.

Znam da nisam dovoljno precrtavao.


(Nastavlja se ...)


sadržaj

6.

Q STRIP

Strip Vesti



Na blogu Q STRIP Darka Macana ima puuuno vesti i zanimljivosti a Strip vesti vam uvek prenesu jednu kao malu drašQalicu:

Nova serija koju Alex De Campi piše za Humanoide zove se Messiah Complex čime dobro opisuje stil njezina bloga koji se fura na Warrena Ellisa. Odnosno na Warrena Ellisa koji ponekad želi glumiti malu curicu. Mislim da mi Alex , dakle, poprilično ide na živce, ali nije da loše piše (blog, njezini stripovi, koliko sam do sada vidio, su mi bez veze) - a kako je provela 9 dana u Cannesu, imate što i pročitati. Uz to, možete na blogu tome vidjeti još jednu stranu iz Ćurinova stripa u nastajanju.



Osim toga, na Q Strip-u ste protekle nedelje mogli pročitati sledeće priloge:
  • [priQaz] Sedam zlih bivših momaka (Djole)
  • [članaQ] MAFEST - reQapitulacija (Darijo Antunović)
  • [priQaz]Battle Angel Alita (denza@yoshi.iugrina.com)
  • i naravno [dnevniQ] Pregled vijesti za svaki dan 03.06.-09.06.


    Kompletne priloge možete pročitati na sledećoj adresi:
    http://qstrip.blog.hr/


7.

INTERNET STRIPOVI

Strip Vesti



Ovo rubrika je redovna, pozicionirana na ovom mestu u SVestima, nije u samom vrhu jer na sajtu već stoje, u samom vrhu na udarnom mestu, linkovi ka svim domaćim internet stripovima koji redovno izlaze. Ostali stripovi, koji ne zadovoljavaju ove kriterijume - dakle nisu na nekom od domaćih jezika ili ne izlaze redovno - će ipak imati svoje mesto u ovoj rubrici.
Dakle zasucite rukave i poradite na dopunjavanju ove rubrike tako što ćete pokretati nove internet stripove. Svaki novi strip na spisku će, onog petka kada bude dodat, imati oznaku NOVO!
Redosled je po abecednom redu:

STRIPOVI KOJI REDOVNO IZLAZE:

-A STAR IS UNBORN (UnBornStar)
unbornstar.blog.hr/

-BLIC STRIP (Marko Somborac)
www.blic.co.yu/strip/

-BUZZ & FZ (Gudvin)
www.screaming-planet.com/comics.php?area_id=

-ČAROBNJACI (Niko Barun)
www.tportal.hr/stripovi/carobnjaci

-KUĆA STRAHA (Jurica)
www.kajgod.co.nr/

-MALI MEUR (Vladislav Gajski)
www.plastelin.com/index.php?option=com_content&...

-MARTINA MJESEC (Macan - Sudžuka)
www.stripovi.com/martinamjesec.asp

-MISTER MAČAK (Macan - Bob)
www.stripovi.com/mistermacak.asp

-NETOVCI (Niko Barun)
www.t.ht.hr/netuskoli/5-5.html

-OVERKLOKING (Dubravko Mataković)
iskon.hr/webcafe/matakovic/

-SERGEJ (Darko Macan)
www.zmcomics.co.yu/sergej

-SIVI GRAD (Rico)
www.stripovi.com/sivigrad.asp

-SOB SA SOBOM (Sonjecka)
www.stripovi.com/SobSaSobom.asp

-STRIP "DAN"-a (Simon Vučković - Mirko Zulić)
www.dan.cg.yu/stripovi.php

-SvRBI iU SVEMIRU (Milivoj Kostić)
vigled.sky.prohosting.com/

ŠTEFICA Jambriščak, prijateljica noći koja je previše znala" (Nik Titanik)
www.niktitanik.com

STRIP ČASOPISI ZA DOWNLOAD

-ZONA 9 (Udruženje strip autora Crne Gore)
www.zona9-stripmagazin.users.cg.yu

STRIPOVI KOJI SE REDOVNO DISTRIBUIRAJU E-MAIL-om

-SAMONIKLI KOROV STRIP (Franja Straka)
prijaviti se na email adresu: fstraka@eunet.yu

STRIPOVI SA ZAOKRUŽENOM PRIČOM

-Bilo jednom u Makarskoj (Dalibor Brdar)
www.stripovi.com/makarska.asp

-Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes)
www.najbolje.com/zagor/

-Stripovi... (Dunja Janković)
deenes.ffzg.hr/~tdujmovi/strip.htm

STRIPOVI DOMAĆIH AUTORA NA STRANOM JEZIKU

-ACTION TRIP COMICS (Jojić - Grabović - Solanović)
www.actiontrip.com/index/comics.phtml

-JOHN'S PARADISE (Alić/Gelemanović)
www.johnsparadise.com

-Mc DUFFIES (Srđan Aćimović)
mcduffies.keenspace.com

-LITTLE WHITE KNIGHT (Srđan Aćimović)
www.graphicsmash.com/series.php?name=littlewhiteknight&view=current

-LEGOSTAR GALACTICA (D. M. Jeftinija)
legostargalactica.keenspace.com/

STRIPOVI KOJI VIŠE NE OBNAVLJAJU SVOJE STRANICE

-JOHN'S PARADISE (Saša - Venes)
www.crazytwo.com/novi/

-NEDELJNI STRIP (Oljača, Aćimović, Ikonić, Jovanović, Vučković)
members.lycos.co.uk/zmcomics/strip/strip.htm

-VILINTULJKOVA DRUŽINA (zmcomics)
www.zmcomics.co.yu/vilintuljak



sadržaj

8.

PISMA ČITALACA

mail



From:M. Stojanovic <misto83@ptt.yu>
Subject: Pisma citalaca


Postovani Gospodine Djukanovicu,

vidim da je moj uzgredni komenatar (izazvan, nisam mogao a da ne navedem, nekolikim uniformim kritikama odredjenih kolekcionara i izdavaca, koji su igrom pukog slucaja hrvatske nacionalnosti) kod vas izazvao burnu reakciju. Po cemu je moja izjava “uprkos mnogim manama koje zapadne komšije danas iznalaze Dnevnikovim izdanjima Kena (u pogledu prevoda, naslovnica i koječega još), uživali jesmo”. istoriografski netacna? Po tome sto ste vi godinama ranije imali iste primedbe koje danas iznose navedeni poklonici stripa? Pozdravljam to... I dodajem da za moj tekst nije relevantno. Cinjenica, koju ne mozete osporiti ni vi ni bilo ko drugi, ostaje da meni, koji sam (i tad i sad) prilicno pazljiv citalac stripa sve te navedene mane Dnevnikovih izdanja Kena Parkera NIKADA NISU OZBILJNIJE ZASMETALE. Da li je sadasnje hrvatsko izdanje Kena Parkera tehnicki superiornije u odnosu na Dnevnikovo? Jeste. Da li su u Dnevnikovom izdanju pojedine table izbacene? Jesu. Da li su nozevi brisani? Jesu. Da li mi je to smetalo tada kada sam to citao, da li mi je pomutilo uzivanje? NIJE. Uzivao sam u Dnevnikovim izdanjima, i iako sam povremeno uocavao navedene promasaje, nisam mnogo gubio vremena na njih, nisam dozvoljavao sebi da mi te sitnice oduzmu od uzivanja u celini. Zao mi je ako to sa vama nije slucaj, ali to nije dobar razlog da pokusate da ispolitizujete ono sto sam rekao, kao i da me proglasite sovinistom te nelojalnim konkurentom hrvatskih izdavaca. Kao prvo, ja nisam uposljenik System Comics-a, i time apsolutno nemam razloga da se svrstavam na bilo ciju stranu. Kao drugo nisam, niti cu verovatno ikada biti, izdavac stripa. Kao trece, aposlutno nisam kriv sto su pomenute kritike, koje zvuce kao napamet naucena pesmica, stigle preko, kako vi to lepo rekoste, komsijske tarabe. Kao cetvrto, odbacio sam kritike, ne ljude koji su ih izgovorili. Kao peto, i konacno, ne mogu i ne zelim da snosim odgovornost za vasu preteranu osetljivost koja se tice svakog iole nepozitivistickog vrednosnog suda koji se u bilo kom kontekstu tice bilo kojeg naroda i narodnosti bivse SFRJ. Ne znam za vas, ali u moj se zivot ne okrece oko politike, pa samim tim ni oko politicke korektnosti.

S postovanjem,

Marko Stojanovic.

sadržaj

9.

LINKOVI

Strip Vesti



Marko Somborac nam je prosledio link za vesti o konkursima:
http://www.xensei.com/users/adl/

sadržaj

...
Ako znate nekog ko bi bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi i tako upiše na mailing listu.

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad

STRIP VESTI SU BESPLATNE
Ako ne želite da ubuduće dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu (subject) napišite ODJAVA.