prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. HONEY TALKS - STOCKHOLM - StripBurger
2. PRVI STRIP UDŽBENIK - FPU
3. TIKER - Strip vesti
4. SVE O NAJPOZNATIJEM VIKINGU SVIH VREMENA - Ilija Bakić
5. IDE MAČAK DETEKTIV OKO TEBE... - V. Fumeti
6. POST SCRIPTUM (67) - Zoran Đukanović
7. JUŽNJAČKA UTEHA No 261. - Marko Stojanović
8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (320) - Darko Macan
9. Q STRIP - Strip Vesti
10. INTERNET STRIPOVI - Strip Vesti
11. ŠTAMPA - štampa
12. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -MARKO AJDARIĆ NEWS
13. POZIVI NA SARADNJU - mail
14. LINKOVI - Strip Vesti
    
    

1.

HONEY TALKS - STOCKHOLM

StripBurger

Honey talks- Kulturhuset, Stockholm

Honey talks - comics inspired by painted beehive panels ali po domace Sekira v medu - stripi po motivih poslikanih panjskih koncnic je projekt urednistva revije Stripburger, ki je od prvotne postavitve v Slovenskem Etnografskem Muzeju v Ljubljani pozel kar precej zanimanja tako doma kot v tujini. Po uspesnem sodelovanju na mednarodnem festivalu avtorskega stripa GRRR! v Pancevu, kjer je bila razstava na ogled v Galeriji za sodobbno umetnost, se seli v se en posvecen prostor in sicer v Kulturhuset v Stockholm. Otvoritev bod v petek, 9. junija. Kulturhuset je osrednja svedska kulturna institucija, v kateri domuje tudi Serieteket, stripovska knjiznica, ki jo je ustanovila Kristiina Kolehmainen. Kristiina Kolehmainen je dolgoletna Stripburgerjeva znanka (Stripburger je s projektom Stripburek - comics from the other Europe sodeloval na festivalu SPX, ki ga organizira ga. Kolehmainen), ki je tokrat tudi sodelovala pri uredniskem delu zbirke Honey Talks - comics inspired by painted beehive panels. Poleg razstave bodo v okviru tega projekta potekali razlicni pogovori o tej problematiki in predavanje o poslikanih panjskih koncnicah, ki ga bo vodil Ivan Mitrevski. Gostji bosta tokrat dve avtorici, obe mednarodno nominirani stripovski ustvarjalki in ilustratorki, ki sta prispevali svoj strip za zbriko Honey talks?, in sicer Nemka Anke Feuchtenberger ter Izraelka Rutu Modan. Obe bosta ob otvoritvenem programu, ki bo potekal med 9. - 11. junijem vodili stripovske delavnice.

Poleg originalnih stripovskih del, replic izbranih motivov, kratkega animiranega filma slovenskega avtorja Mateja Lavrencica, mini skulptur Andreja Stularja in Petre Stare ter sodobnih verzij poslikanih panjskih koncnic, ki so jih ustvarili slovenski sodobni ustvarjalci (Petra Prezelj, Marko Kociper, Sasa Kerkos, Natan, Zoran S. Janezic, Ajda Mavser, Gorazd Bizjak, David Krancan, Gasper Rus, Andreja Kladnik, Terrah, Liza Komar, Jakob Klemencic, Koco, Matej Lavrencic, Petra Stare, Andrej Stular...)

Razstava bo na ogled do 2. septembra.

www.kulturhuset.se/default.asp?id=3191&refid=10244&ptid=
www.ljudmila.org/stripcore/bee
www.ljudmila.org/stripcore/panjske

Vizualni material za novinarje je na voljo na
www.ljudmila.org/stripcore/panjske/press

Strip Core c/o Forum Ljubljana
Institute for Art and Cultural Production
Metelkova 6, SI - 1000 Ljubljana, Slovenia
tel. +386 1 2319662, fax. +386 1 4338074
http://www.ljudmila.org/stripcore
Forum Ljubljana je clan Asociacije

sadržaj

2.

PRVI STRIP UDŽBENIK

FPU

U ponedeljak 29. maja 2006.
na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu
predstavljen je naš prvi strip udžbenik.

Osim autora Ranka Munitića i urednika prof. Rastka Ćirića
bili su prisutni recenzent prof. Jerko Denegri i strip crtači
Milan Pavlović, Aleksa Gajić, Boban Savić Geto...

DEVETA UMETNOST, STRIP
Ranka Munitića
je knjiga o teoriji stripa, odlikama i značeju medija, majstorima i remek-delima, karakterima, ukratko, stripovskoj "alhemiji". Autor objašnjava samu suštinu gradivne tajne ovog medija.

Ovo je prva knjiga nove edicije SIGNUM odseka Primenjena grafika Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, kojoj je zadatak da unapredi teorijske osnove na predmetima Odseka. Knjiga "Deveta umetnost, strip" biće pomoćni udžbenik za predmet Ilustracija na FPU.

Retki su tekstovi koji tako analitički i sažeto obrađuju neku temu, u ovom slučaju strip, kao što je to ova studija Ranka Munitića. Zahvatajući ikonografske odlike, istoriju i estetske karakteristike medija, ova knjiga predstavlja pravu udžbeničku literaturu neophodnu svakome ko se iole zanima za ovaj medij. Dragocen, pomalo zaboravljen i prilično nedostupan tekst "Strip - deveta umjetnost?" koji je izašao 1975. kao vodeći tekst tematskog broja časopisa Kultura, ovde je, od strane autora, predstavljen u doteranom i znatno dopunjenom obliku. Pored izmena u tekstu, dodata je i ilustrovana hronoantologija stripa u autorovom izboru. Jedino što je iz stare verzije, sa pravom, oduzeto, je znak pitanja koji je tada stajao u naslovu. Bilo je to doba kad se strip kod nas borio za svoju čast i mesto među ostalim umetnostima, medijima i disciplinama. Evo, posle trideset godina, stripa ustaljenog u programu univerzitetskih studija, a tog teksta u ulozi udžbenika.

Format 15 x 21, 216 crno-belih strana, od kojih 80 ilustrovanih
Cena 400 dinara (bez poštanskih troškova)
Javiti se izdavaču TK MONT IMAGE na telefon (011) 2080280


(Iz predgovora urednika edicije prof. Rastka Ćirića):

Strip je na FPU oduvek bio smatran logičnim nastavkom izučavanja predmeta Grafika knjige kod profesora Bogdana Kršića. Na grafičkom odseku diplomirali su i strip crtači kao što su Radivoj Bogičević ("Akant", strip o slovenskom ratniku, koji je izlazio od 1961-1965) i Gradimir Smuđa (nedavno nagrađeni stripovi o Van Gogu i Tuluz Lotreku izdati u Francuskoj).

Sredinom devedesetih, kad se formirao predmet Ilustracija, strip je uveden i kao obavezni zadatak u trećoj i četvrtoj godini studija, sa mogućnošću da se izabere i kao tema diplomskog rada. Sa zadovoljstvom mogu da primetim da je dobar deo autora koji formiraju današnju beogradsku strip scenu prodefilovao kroz ovaj predmet: Milan Pavlović alias Mr. Stocca, Aleksa Gajić, Dražen Kovačević, Tihomir Čelanović, Nikola Vitković, Neda Dokić, Tiberiu Beka, Jakša Vlahović, Leonid Pilipović, Darko Antanasijević, Saša Arsenić, Darko Pajčin, Miloš Slavković, Siniša Banović, Nino Maljević, Saša Mihajlović, Boban Savić Geto, Nikola Vujačić...

Posle nagrade velikog francuskog izdavača Glenat koju je 2000. osvojio strip - diplomski rad "Točak" Dražena Kovačevića (po scenariju Gorana Skrobonje) a nakon koje je sledio serijal od nekoliko albuma, kao i status velike strip-zvezde koju je stekao Aleksa Gajić radom na serijalu "Bič Božji", naši mladi autori dobili su potvrdu da se i pored nepovoljnih uslova ovdašnjih, talenat i trud mogu isplatiti.

Možda je najvažniji učinak uspeha Gajića i Kovačevića ohrabrenje koje je dobila čitava mlada beogradska strip scena. Jedan strani kritičar tada je izjavio da je srpski strip "sledeća velika stvar na svetskoj strip pozornici". To bi i bilo tako da je situacija u strip izdavaštvu kod nas bolja i da je strip podržan od strane zvaničnika. Ljudi i institucije koji se brinu o domaćem stripu mogu da se nabroje na prste jedne ruke, tako da za albume naših autora moramo da plaćamo licence stranim izdavačima.

Strip "Tehnotajz" (po scenariju Darka Grkinića), ambiciozni diplomski rad Alekse Gajića, sada izdaje i francuski izdavač, a Aleksa je po njemu započeo rad, ni više ni manje nego na dugometražnom animiranom filmu.

U takvoj atmosferi, kad se na FPU i predmet Ilustracija gleda kao na rasadnik mladih autora koji su se životno opredelili za strip, ilustraciju i animaciju, osetila se ne samo potreba, već i obaveza da se pokrene edicija koja će ovu tradiciju održati i unaprediti.

sadržaj

3.

TIKER...

Strip vesti

sadržaj

4.

SVE O NAJPOZNATIJEM VIKINGU SVIH VREMENA

Ilija Bakić

Povodom knjige "Hogar Strašni: Najbolje od mene" Dika Brauna

SVE O NAJPOZNATIJEM VIKINGU SVIH VREMENA

Ako bi se pravila anketa o najpopularnijem Vikingu na svetu u poslednjih 30-tak godina jedno ime bi bilo neprikosnoveno - Hogar Strašni. Možda se sa ovim ne bi složili istoričari ali milioni ljudi imaju svoje argumente koje je teško osporiti. Jer, od kako je 5. februara 1973.g. osvanuo prvi kaiš, na kome Hogar i rulja njegovih naoružanih i besnih boraca dobija nonšalantni odgovor vlasnika zamka: "Ne, ovo je br. 35... taj zamak je niže niz ulicu...", debeli bradonja u medveđoj koži i sa rogatim šlemom na glavu ušao je u domove i srca čitalaca, izmamljujući salve smeha ali i kiselkaste osmehe prepoznavanja večitih porodičnih situacija. Dik Braun (1917-1989) dokazao je Hogarom da porodični strip, distribuiran od velike korporacije, može biti i duhovit i vredan (naravno, ako je početna ideja dobra i prati je pošteni rad); fantastična cifra od 200 listova koji su kupili Hogara pre nego što su ga videli i činjenica da je ovaj strip imao najveću godišnju stopu rasta u sledećim decenijama, potvrda je kvaliteta ponuđene robe. Hogar je, usto, bio i porodični posao: ocu je pomagala čitava familija a strip je neposredno pred očevu smrt preuzeo sin Kris koji ga radi i danas za publiku u 60 država sveta. Godine 1985. dakle malo više od decenije pošto se pojavio i dodatno profilisao (crtež je postao mekši), Dik Braun je sačinio knjigu "Hogar Strašni: najbolje od mene" u kojoj je predstavio istorijat nastanka stripa i izdvojio najbolje epizode; stripove prati i niz informativnih (ponekad previše navijačkih) tekstova o Braunovom životu i radu; ova knjiga pojavila se kod nas u izdanju "Belog puta".

Knjiga je koncipirana tako da predstavi svakog člana vikinške porodice odnosno glavne i sporedne saborce i protivnike Hogara. Ključna figura je, naravno, otac porodice (mada žena mu Helga takođe nosi pantalone u kući). Iako je ime dobio po majci, on se pošteno trudi da bude uspešan osvajač na poslu i dobar muž i otac kod kuće (ipak, često gorko zaključuje da pravi Viking ne treba da se ženi). Na žalost, trud nije uvek uspešan. Često se kući vraća pun masnica, sa par strela u stražnjici, sekirom zabijenom u šlem, mršavim ulovom. Kako će ga dočekati žena zavisi od nepredvidivih okolnosti: od toga da li je, u međuvremenu, neka banda varvara 'navratila' i opljačkala ih ili je čitavo imanje poplavljeno ili Hogar nije doneo ono što je obećao ("najveći broj 19" haljine na koji bude naišao) ili nije obrisao noge na ulazu... Ponekad se Hogaru ne ustaje iz kreveta mada je Helga zgrožena idejom da prespava vikend. Dešava se da je suviše bolestan da bi pljačkao; drugi put ga familija izbacuje u hladno jutro i neizvesnost. A kada on, sasvim oran, krene u juriš Helga mu utrapi kantu sa đubretom koju usput treba isprazniti. Hogar ume,revnosno, da legne rano, sa sve bojnom opremom jer ujutro ima poslovni sastanak. On je profesionalno frustriran jer su neki drugi varvari već razorili sjajni Rim. S druge strane, Helgu brine to što je Hogar otišao da pronađe novi svet jer to znači da je i to - izgubio! Kad se opušta, Hogar zaglavi sa društvom u kafani i za to teško ispašta (čak i ako se prikrade ženi, koja ga čeka sa oklagijom, pokrije joj oči i kaže: "Pogodi ko je?). Kad pokušava da opravda kašnjenje rizikuje da mu otpadnu rogovi sa šlema ali ponekad rogovi otpadaju i kravama u štali! Hogar odbija optužbe po pitanju svog ogromnog stomaka jer je to njegov najbolji prijatelj (pridržava mu kaiš, otvara vrata, javlja kada je gladan). Da su se vremena promenila govori i to da je prestao da otima device i počeo da krade kuvare. Muževljeva neproduktivnost, ometa ostvarenje planova kršne Helge. I ona se ubija od posla ali muž to ne vidi: on je zatekne kada je mrtva umorna ispružena na fotelji i lakonski konstatuje "Odmaraš se danas, draga? Pametno, baš pametno..." Helga ne voli što je Hogar detinjast, šljapka po baricama ili je preskače dok riba pod. Ipak, ume i uzvrati: jednom je naterala Hogara da glavom probije plafon obznanivši da je - trudna. Njena najteža mora ipak se ostvarila: Hogar jede brže nego što ona kuva! Nažalost, muž je zaboravio i na romantiku: dok su zagrljeni u noći on tvrdi da mesec liči na sir. Zato Hogar ima trajnu čvorugu na glavi jer je zaboravio godišnjicu braka. Kad on, na igranci, pleše sa drugim damama, žena mu bez griže savesti podmeće nogu. Helga bdi nad njihovim decom, Hamletom, koji je večito očevo razočarenje jer je nežan i pismen a ne surov i opak i dražesnom Honi koja bi da bude i ratnica i zavodnica. Istina, Hogar se trudi da vaspita sina, daje mu stručne savete ("Neznanje je majka avanture!") ali nema odgovore na sinovljeva pitanja. Mada mrzi čitanje ne može da odoli i pokušava da vidi da li ga pominju u knjizi o najvećim osvajačima ali - u knjizi nema slika! Među budućim osvajačima i gusarima, Hamlet stiče strahopoštovanje kada izjavi da će postati stomatolog! Za Honi otac nema previše saveta osim da ne plače jer će joj zarđati haljina; majka je ta koja ćerku upućuje u tajne ženske mudrosti, mada Honi nije najbolja učenica. Otuda joj, posle propalih zanosa, ostaje večiti dragi, smotani trubadur Leut dok Hamleta prati Hernija, nežna devojčica problematičnog ponašanja.

U kući Hogarovih ima mesta i za ljubimce; Hogarov je pas Snert, sa sve malim šlemom,kao i gazda, mora da trpi grdnje supruge kada se kasno vrati kući a Helgin ljubimac je patka Kvak. Među ljudskim ljubimcima izdvaja se Srećni Edi, neverovatni Viking sa dve leve ruke, koji je meta svih nesreća. Najkorisniji je kad ga s broda bacaju u vodu da proveri dubinu. On nije ni bistar ni hrabar mada mu je pravo ime, ni manje ni više, Stameni Eduardo. Ali, ko bi tako zvao nosonju sa levkom na glavi? Među redovne posetioce stripa spadaju doktor Zuk, čudo od medicinara koji kugu leči ko od šale, prepredeni advokat Kojera i namrštena Hogarova tašta; tu su i Prljavi Dirk, pored koga je Hogar oličenje urednosti, i zadrljeni Opaki Maks koji traži da mu se cveće skloni s puta. Ostatak sveta naseljavaju svakakvi Vikinzi (čak i oni što kelnerice bodu rogovima!), uvek spremni na veselje ili tuču a ponekad i na preventivnu bažaniju od neprijatelja, nezgodni vitezovi u oklopu, 'krvavi Bugari', horde prgavih Huna i Turaka; istini za volju, ima i raznoraznih čudovišta i zmajeva (na koje ne treba obraćati pažnju na porodičnom pikniku) ali i bajnih sirena, začaranih šuma i mačeva u kamenu (Hogarov komentar "Bre, neko mora da je bio stvarno ljut na taj kamen"). Najgori od svih su poreznici koji pljačkaju efikasnije od Hogara i poprilično mračni tipovi koji su Helgina familija.

I tako, život teče u kockastom svetu sa strmim ivicama, sa retkim uspesima i čestim lošim danima (među koje spada i onaj kada se, na palubi Hogarovog broda, pijani pacovi - kockaju!), posle kojih umorni osvajač jedino želi da ga neko razume, zagrli i doda mu vrč ubitačnog groga koji tera čoveka da lebdi u krug. Šta pošteni Viking posle svega da kaže osim: "Žurke stvarno više nisu kao nekad! Ništa nije kao nekad!...Englezi grade veće zamkove... Pa sad moramo da pravimo veće brodove... A gde da nađeš posadu? Ljudima više nije do posla... Onda sve te priče o moralu... Šta god to bilo! Kažem ti, svet se menja! Ovo može biti kraj civilizacije kakvu poznajemo..."Toliko od jednog sasvim (ne)običnog Hogara. Malo li je?

sadržaj

IDE MAČAK DETEKTIV OKO TEBE...

V. Fumeti

IDE MAČAK DETEKTIV OKO TEBE...

Kanales i Guarnido: Bleksed, Bukglob, Zagreb, 2006.

Istovremeno, kao u dobrom filmu, zagrebački Bookglobe je objavio dva luksuzno opremljena albuma o Bleksedu (Blacksad), čiji su autori španski scenarista Huan Dijaz Kanales (Juan Diaz Canales) i crtač rođen u Grenadi, Huanjo Guarnido (Juanjo Guardnido), koji od 1993. godine živi u Parizu, gde je nekoliko godina sarađivao s Diznijevim studiom. Ovaj podatak ističem s razlogom – naime Bleksed je njujorški detektiv, a njegove akcije smeštene su u Ameriku po završetku Drugog svetskog rata, tačnije u zlokobne pedesete godine. Bleksed i svi ostali junaci ovog stripa su antorpomorfne životinje ili pak animalizovani ljudi! Glava svakog od junaka stripa Bleksed je životinjska, a telo ljudsko!

Naslovni junak Džon Bleksed ima glavu crnog pantera, policijski inspektor Smirnov glavu nemačkog ovčara, bokser Džejk ima glavu gorile, filmski producent Zenuk morža, barmen bilijar kluba «Iguana», glavu iguane, jedan drugi barmen glavu svinje, plaćeni ubica zmije, bluzer u baru orangutana, sitni potkazivač pacova itd. Među ženama dominiraju mačke, ali ima i srna, mišica ...Ukratko: kao da latino-tandem veruje u reči: lik je karakter!

Rekli smo, pa da utvrdimo gradivo: agilni zagrebački izdavač stripova je odjednom objavio dva prva albuma iz serijala u nastajanju, štampana u perfektnom koloru, i sa optimalnim otiskom i tvrdim albumskim koricama, u opremi koja potvrđuje hvalospeve koje ovaj strip doživljava u Evropi. Iako je glavni pozitivni lik, karakterom sličan Čendlerovim ili Spilejnovim detektivima, žanr dve prve epizode se razlikuje! Epizoda s naslovom Negdje među sjenama, je tipičan detekcijski strip u kojem Bleksed traga za ubicama glumice Natalije s kojom je i sam ranije imao ljubavnu vezu. U finalu on lično, klint-istvudovski ubija vrhovnog negativca s glavom žabe krastače. Druga epizoda Arctic Nation ispod storije o detektivu-pravedniku, krije priču o rasizmu, odnosu belih i tamnih (ljudi - životinja!), odlično koristeći američku rasnu situaciju. Inače, beli rasisti imaju glave: belog medveda, snežnog hermelina, albino pit bula i drugih «čistunaca»...

Šta je to što Blekseda čini važnim pa i nezaobilaznim ostvarenjem?

Naravno ne (samo) žanr i ne (samo) same priče, mada su one vrlo dobro ispričane. Nego, i pre svega, inteligentan spoj žanra u scenariju i (animaliziranih) likova svih junaka stripa. Tu do izraza dolazi ono najbolje: Guarnidov crtež. Miksom skrupulozno realistički iscrtanih enterijera i eksterijera, kostima i svih drugih znakova vremena i senzacionalno iskarakterisanih životinjskih lica (odnosno animacije ljudskih tela), ovaj crtač stvara originalnu ikoniku obeju priča, kojoj doprinose njegove crtačka virtuoznost, dubinsko poznavanje modernog stripskog jezika i odgovarajuća upotreba kolora.

Obe epizode stripa Bleksed potvrđuju da je slutnja svih onih koji su osećali zbunjenost čitajući prerazglašenog Spigelmanovog Mausa, počivala upravo na suštinskom neskladu u Spigelmanovom stripu. Njegov vrlo dobri scenario, dovodio je u pitanje njegov skromni crtež (i obratno, ako tako shvatate ovu figuru!), crtež koji je likovima glavnih i inih junaka ukinuo bilokakvu dimenziju patnje na licima, čime je sasvim dovedena u pitanje mogućnost čitaočeve empatije s iluzijom.

Dakle, Bleksed je, po mom mišljenju, strip neuporedivo atraktivniji i vredniji od Spigelmanovog dela – a to dovoljno govori samo za sebe!


V. Fumeti

Objavljeno u dvonedeljniku Bestseler broj 6 ., 19.06. u izdanju Narodne knjige.

sadržaj

POST SCRIPTUM (67)

Zoran Đukanović

Iznalaženje mana, plotovi, tarabe i kritika

U prošlom broju “Strip vesti”, u tekstu o Frankenu, pisao sam o jednom benignijem obliku nebrige izdavača. Naravno, postoje i manje beningne forme izdavačkog ponašanja. O njima u ovom tekstu. U istom broju “Strip vesti” Marko Stojanović u svojoj kolumni a pod naslovom Na kraju puta piše o dugogodišnjem druženju sa Kenom Parkerom. U tekstu iza čijih mnogih kritičkih sudova bih mogao da stanem, pa i iza nekih sentimenata, potkrala se jedna istoriografska neprecinost. Pišući o prvom prodoru Kena Parkera na domaće tržiste posredstvom novosadskog “Dnevnika” sedamdesetih i osamdesetih godina, Stojanović napominje: “uprkos mnogim manama koje zapadne komšije danas iznalaze Dnevnikovim izdanjima Kena (u pogledu prevoda, naslovnica i koječega još), uživali jesmo”. I ja sam. No, ovde je reč ne o uživanju nego o tome da li je uživanje moglo da bude potpunije? Naravno, svako od nas je prepušten sam sebi da prosuđuje da li je reč o ozbiljnoj kritičkoj zamerci ili “komšijskoj surevnjivosti” koja se, gle eto, prostire dve decenije unatrag, čak u prošli (dvadeseti) vek, pa nam eto, (j)opet, prilike da govorimo, možda, o vekovnoj surevnjivosti? Ili je tek, možda, reč o potrebi novog izdavača stare serije Kena Parkera da kritikovanjem starog izdanja uzdigne vlastito? Ne očekujem nužno da Stojanović o tome promeni svoje mišljenje ni nakon ovog mog teksta. Ipak, osećam se dužnim da podsetim na malo istoriografskih fakata koji ukazuju da ipak nije reč o “današnjem”, pa ni “komšijskom”, a možda uopšte ni o “iznalaženju mana” nego ipak o nečem mnogo ozbiljnijem. Naravno, ne očekujem da je autor u svojoj jedanaestoj godini (uzrast pominje u tekstu, pa je lako bilo izračunati) čitao u “Stripoteci” moju analizu problema cenzure. Zato ću ovde navesti odlomak koji se direktno, po prvi put, bavi ovom temom:

Ovako ja pre devetnaest godina. Fragment je deo teksta O nagosti objavljenog u “Stripoteci” (6. 1. 1987) i zatim uvrštenog u knjigu Tomas Man ili Filip K. Dik (1988). Da nije bilo reči o surevnjivosti jedne izdavačke kuće prema drugoj, pri čemu bih ja bedno i uslužno pothranjivao sentiment jedne od njih, govori to da je moj sud bio rezultat neophodnog poređenja ne dve izdavačke kuće nego pre svega dve izdavačke prakse tog vremena, “Dnevnikove” oličene u Kenu Parkeru, i “Forumove” oličene u “Stripoteci” koja se, pak, sistematski trudila da stripove predstavi čitaocima u njihovom integralnom vidu, štaviše hronološkom redosledu nastajanja i razvoja serijala. Da sam bio svestan posledica ovih razlika u izdavačkim pristupima govori i tekst koji sam objavio još pre dvadeset četiri godine (Enciklopedijske zamisli, “Politika”, 1982) u kome sam se podrobno bavio svetlijom stranom izdavaštva koje je poprimalo obrise upravo u “Stripoteci”. Taj tekst ići će u sledećem broju “Strip vesti”. Opet za svrhe poređenja kako se može (i moglo) odgovorno objavljivati stripove.

Da li se takva razlika u uređivačkom konceptu, dakle i u uređivačkoj estetici i etici, može svesti na surevnjiva poređenja između izdavača, između komšija koje zlurado pogledavaju preko plota? Izdavački propust je izdavački propust, pa desio se u Novom Sadu, Gornjem Milanovcu, Zagrebu, Tokiju ili Njujorku, svejedno. Dakle, da li je reč o iznalaženju mana ili nedopustivoj izdavačkoj praksi? Rekao bih ipak o ovom drugom. Jednostavno - ozbiljno ogrešenje o univerzalni izdavački princip poštovanja integriteta (celovitosti) dela ne sme da prođe bez kritike.

sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No 261.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

ALEKSA, BIČ ZEMUNSKI (1)

Neo: I know kung fu.

Morpheus: [eyeing him, hand on chin] Show me.
THE MATRIX, Andy Wachowski & Larry Wachowski

Strip autori su uglavnom povučeni ljudi, koji ne vole previše da se eksponiraju niti da govore o svom radu. Neki od njih u tome idu dotle da su čak i nekomunikativni, a krivicu, osim individualnih ćudi svakog crtača ponaosob, snosi i sama profesija strip crtača koja nije jedna od onih karijera koja izbaci čoveka u medijsku orbitu niti ga čini veoma pričljivim. To je zato to strip crtač po pravilu većinu svog vremena provodi nad svojim crtaćim stolom, robujući nad svakom stranom stripa, iscrtavajući prvo detaljno tablu u olovci, prelazeći potom olovku tušem, da bi eventualno sve to finiširao punim kolorom – sve vreme sam. Usamljenička priroda posla većinu crtača čini nespremnim na svetla relektora kao i na na teret slave, zaslužen mukotrpnim radom... Većinu, ali ne sve. Na svu sreću, tridesetdvogodišnji Zemunac Aleksa Gajić nema problema da sa najraznovrsnijim medijima priča o mediju stripa, njegovim bogatim mogućnostima i svojim ugodnim iskustvima u radu na stripu.

Gajićev put do zvezda, a ni za trenutak ne smetnite s uma da Gajić jeste zvezda sa velikim Z kako ovde tako i u Francuskoj, počeo je upisom na Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, gde je imao sreće da pohađa predavanja profesora Rastka Ćirića – vrsnog i raznovrsnog umetnika od kojeg je mnogo toga naučio što se likovnosti tiče, ali koji mu je takođe dao i jedinstvenu priliku da diplomira tako što će nacrtati strip album! Gajić nije gubio vreme, već je diplomirao stripom Tehnotajz, šezdesetak slikanih tabli stripa koji juri dvesta na sat Beogradom budućnosti, prateći u stopu grupu tinejdžera sasvim slučajno upletenih u prljavu igru vezanu za prastare tunele ispod Beograda...

Sa izlaženjem Tehnotajza tri su stvari postale jasne – prvo, da je Gajić intimno upoznat sa tekovinama japanskog stripa i voljan da ih primeni u svom ličnom crtačkom rukopisu, drugo, da izuzetno vlada bojom, i treće, da smo u njemu dobili savremenog i inovativnog autora.

Sa diplomom Fakulteta primenjenih umetnosti u džepu i tablama Tehnotajza pod miškom, mladi se Gajić zaputio put evropske strip perjanice, Francuske, na noge velikim izdavačima. Ti su izdavači, istina, bili prilično nezainteresovani za priču o tamo nekim beogradskim klincima, ali im je sasvim očigledno bilo jako stalo da beogradskog klinca koji ju je nudio angažuju na nekom svom projektu. Gajić je prvi ponuđeni pojekat odbio, izgovarajući se plitkim scenarijem, ali ga je kod drugog ponuđenog projekta sunce obasjalo, pa je sa izdavačku kuću Solej počeo sa scenaristkinjom Valeri Manžen realizuje, kako će se kasnije ispostaviti, mega popularan serijal Bič Božiji.

(Nastaviće se)


Sedmi i osmi broj (dvobroj) Think Tanka posvećen fenomenu novije američke književnosti! Originalni kritički tekstovi Kurta Vonegata, Dubravka Đurića, Čarlsa Simića, Jelene Stakić, Darija Grgića, Igora Jekoviča, Džeroma Sala, Dejana Stoiljkovića, Majkla Palmera, Lidije Beatović, Pola Huvera, Saše Stojanovića, Čarlsa Bernstajna,Bogdana Tirnanića, Ljube Živkova ... Plus originalne karikature Miodraga Veličkovića! Plus mini strip specijal – fenomen grafičke novele! Pod autorsku lupu Ota Oltvanjija, Pavla Zelića i moje malenkosti stavljeni su Berlin, Dark Knight Returns i Preacher... A to je sve samo uvod upravi pravcati strip specijalac, treći po redu, koji stiže u najskorijoj budućnosti!

sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (320)

Darko Macan
darko.macan@zg.htnet.hr

RANI DANI (3): PLAGIJATOR!

No, prvi stripovi koje sam crtao za te svoje raznopokrenute novine nisu bili stripovi u nastavcima, već gegovi. Loše crtani gegovi, dakako, a mislim da ih se nije moglo ni razumjeti bez da stojim kraj čitatelja (čitatelji su bili moja familija koja je za tu privilegiju, jasno, plaćala) i tumačim što je nacrtano, što tko govori i što je smiješno.

Uz to su bili i plagijati.

(Ako smijem otići u digresiju - a tko bi mi zabranio kad me, haha!, nitko ne čita? - ne vjerujem kako je djetetu jasan pojam plagijata. Ono crta, iz glave ili kopirajući, i sve što je nacrtalo izašlo je iz njegove ili njezine ruke te je ono, dakle, autor. I jest, u neku ruku. Malo me više čude nastavnici koji onda takve crteže, precrtane čak stripove, šalju na natječaje ne prepoznavši nesklad koncepta i izvedbe. To dvoje, naime, obično sazrijeva istovremeno pa kad suvisao strip crta iznimno nevješta ruka najvjerojatnije je riječ o plagijatu. Još me više čude oni koji bi trebali biti odrasli koji mrtvi hladni prodaju tuđe crteže pod svoje. Ima i u novije vrijeme kod nas albuma sa "skinutim" kadrovima, knjiga s drpnutim ilustracijama ... Bio je i jedan momak koji je u pokojni "Plavi zabavnik" donio čitavu svesku precrtanu i prevedenu s njemačkog da pita kako bi se to moglo izdati. A ja još bio zelen pa nisam odmah ni shvatio gorespomenuti nesklad već sam se godinama poslije brinuo da gdje je momak nestao, od takvog je pripovjednog talenta možda nešto moglo i biti da je samo vježbao ruku ... Ali stanimo sad, digresija postaje duža od teksta. Plagijati, dakle.)

Prvi kojeg se sjećam zvao se "Porodica Bezvezić" (jesam li i ime ukrao negdje?), a radilo se o obitelji neprepoznatljivo nacrtanih vukova i gegu ukradenom iz Mikija u "Politikinom zabavniku" (Miki dade nećacima vodene boje kako bi bili tihi, a oni se namažu poput Indijanaca i prourlaju). Posve je moguće, a možda i izmišljam, kako su me potom pitali jesam li to sam smislio, a ja priznao da nisam. Ili su me uhvatili u krađi bez priznanja - kako bilo, odmah sam na početku shvatio kako je krađa nešto ružno i kako je treba izbjegavati.

Govorimo li o stripu, još uvijek se pitam jesam li time pogriješio.

(Nastavlja se ...)

sadržaj

9.

Q STRIP

Strip Vesti

• [frišqo!] Samo smo 70 godina čeqali... (mcn)
• [direQtno] Varaždin (zveles)
• i naravno [dnevniQ] Pregled vijesti za svaki dan 27.05.-02.06.
  
  
  Kompletne priloge možete pročitati na sledećoj adresi:
  http://qstrip.blog.hr/
  
  
  
  

sadržaj

10.

INTERNET STRIPOVI

Strip Vesti

Ovo rubrika je redovna, pozicionirana na ovom mestu u SVestima, nije u samom vrhu jer na sajtu već stoje, u samom vrhu na udarnom mestu, linkovi ka svim domaćim internet stripovima koji redovno izlaze. Ostali stripovi, koji ne zadovoljavaju ove kriterijume - dakle nisu na nekom od domaćih jezika ili ne izlaze redovno - će ipak imati svoje mesto u ovoj rubrici.
Dakle zasucite rukave i poradite na dopunjavanju ove rubrike tako što ćete pokretati nove internet stripove. Svaki novi strip na spisku će, onog petka kada bude dodat, imati oznaku NOVO!
Redosled je po abecednom redu:

STRIPOVI KOJI REDOVNO IZLAZE:

-A STAR IS UNBORN (UnBornStar)
unbornstar.blog.hr/

-BLIC STRIP (Marko Somborac)
www.blic.co.yu/strip/

-BUZZ & FZ (Gudvin)
www.screaming-planet.com/comics.php?area_id=

-ČAROBNJACI (Niko Barun)
www.tportal.hr/stripovi/carobnjaci

-KUĆA STRAHA (Jurica)
www.kajgod.co.nr/

-MALI MEUR (Vladislav Gajski)
www.plastelin.com/index.php?option=com_content&...

-MARTINA MJESEC (Macan - Sudžuka)
www.stripovi.com/martinamjesec.asp

-MISTER MAČAK (Macan - Bob)
www.stripovi.com/mistermacak.asp

-NETOVCI (Niko Barun)
www.t.ht.hr/netuskoli/5-5.html

-OVERKLOKING (Dubravko Mataković)
iskon.hr/webcafe/matakovic/

-SERGEJ (Darko Macan)
www.zmcomics.co.yu/sergej

-SIVI GRAD (Rico)
www.stripovi.com/sivigrad.asp

-SOB SA SOBOM (Sonjecka)
www.stripovi.com/SobSaSobom.asp

-STRIP "DAN"-a (Simon Vučković - Mirko Zulić)
www.dan.cg.yu/stripovi.php

-SvRBI iU SVEMIRU (Milivoj Kostić)
vigled.sky.prohosting.com/

ŠTEFICA Jambriščak, prijateljica noći koja je previše znala" (Nik Titanik)
www.niktitanik.com

STRIP ČASOPISI ZA DOWNLOAD

-ZONA 9 (Udruženje strip autora Crne Gore)
www.zona9-stripmagazin.users.cg.yu

STRIPOVI KOJI SE REDOVNO DISTRIBUIRAJU E-MAIL-om

-SAMONIKLI KOROV STRIP (Franja Straka)
prijaviti se na email adresu: fstraka@eunet.yu

STRIPOVI SA ZAOKRUŽENOM PRIČOM

-Bilo jednom u Makarskoj (Dalibor Brdar)
www.stripovi.com/makarska.asp

-Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes)
www.najbolje.com/zagor/

-Stripovi... (Dunja Janković)
deenes.ffzg.hr/~tdujmovi/strip.htm

STRIPOVI DOMAĆIH AUTORA NA STRANOM JEZIKU

-ACTION TRIP COMICS (Jojić - Grabović - Solanović)
www.actiontrip.com/index/comics.phtml

-JOHN'S PARADISE (Alić/Gelemanović)
www.johnsparadise.com

-Mc DUFFIES (Srđan Aćimović)
mcduffies.keenspace.com

-LITTLE WHITE KNIGHT (Srđan Aćimović)
www.graphicsmash.com/series.php?name=littlewhiteknight&view=current

-LEGOSTAR GALACTICA (D. M. Jeftinija)
legostargalactica.keenspace.com/

STRIPOVI KOJI VIŠE NE OBNAVLJAJU SVOJE STRANICE

-JOHN'S PARADISE (Saša - Venes)
www.crazytwo.com/novi/

-NEDELJNI STRIP (Oljača, Aćimović, Ikonić, Jovanović, Vučković)
members.lycos.co.uk/zmcomics/strip/strip.htm

-VILINTULJKOVA DRUŽINA (zmcomics)
www.zmcomics.co.yu/vilintuljak

sadržaj

11.

ŠTAMPA

štampa

sadržaj

12.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-MARKO AJDARIĆ NEWS - Neorama dos Quadrinhos

Evo kako lepo Bodoi, jedan od najvažnijihmagazina o stripu u Francuskoj čestita našemVukašinu Gajiću.

Dalibor Talajić nastavlja rad na Dead World i ovde možete videti strane stripa iz 4te sveske.

Bojan Kovačević je nacrtao 10 album Rubine "Série noire".

Ehapa-Newsletter od 31. maja javlja da će Igor Kordej i Zoran Janjetov biti prisutni nanjihovom štandu u Erlangen Comic-Salon2006, koji se održava od 15. do 18. juna.

Radovan Popović i Danijel Savović, od studija Kosmoplovci, će biti prisutni u Švedskoj C'est Bon Anthology, ove godine. Zajedno sa njima, Ho Che Anderson, R Kikuo Johnson, Brian Wood i Arne Bellstorf. Oficijalni preview ima crteže obojice.

Prvi albumod Toulouse-Lautrec im Moulin Rouge, izdat je kod velike (ali dobre) izdavačke kompanije Carlsen. Album je već dospeo u Die Welt kao jedan od najvažnijih izdanja u Nemačkoj, u toku nedelje. Drugi album treba da bude izdat u julu ove godine.

Naš prijatelj Joacy Jamys je postavio na portugalskom novi poziv od Stripurgera. K'o što prva vest u ovom broju SVesti javlja, Stripburger gostuje u Švedskoj, kako to tamo javljaju možete pročitati ovde.

Stranica od Bedteca de Lisboa (ako ne najbolja, onda jedna od najpoznatijih u svetu stripa, piše da će preko Inguine Mah (o kome sada redovno pišemo), verovatno biti u julu mesecu izložba u samoj Bedeteki od tog odličnog nezavisnog magazina. Ttekst iz Bedetece javlja prisusutvo naša dva umetnika, Wostok i Maja Veselinović, u 9. broju Inguine Mah!. Verovatno, će i oni biti naizložbi...

Odlična stranica o stripovima Comics Code izdaje svoje poslednje izdanje, pre svog kraja. Za poslednji broj, izdati su interviju sa Enki Bilal, i clanci o Brian Azzarello, Frank Cho i Ted McKeever.

Program za 100 godina od Hergé-a možete videti ovde.

500 heroja mange, u jednoj knizi može da se naruči ovde.

Persepolis Marjane Satrapi ide u bioskope kao crtić, javljaju.

Jim Lee, Joe Quesada, Amanda Conner, Andy Kubert, Joseph Michael Linsner, Steve McNiven, Michael Avon Oeming, Rags Morales, Jimmy Palmiotti, John Romita Sr i Jr i Michael Turner će biti prisutni na Wizard World Philadelphia, od 2. do 4. juna.

Varoš od Charlotte prima, između 30. juna i 2. jula svoj Comic Con. Ove godine biće prisutni između ostalih: Dan Didio, Joe Quesada, Colleen Doran, Scott Kurtz, Peter Bagge, Warren Ellis, Mark Millar, braca Luna, braca Hernandez, Jeffrey Brownm, J. Chris Campbell, Nick Cardy, CB Cebulski, CBLDF, Adam Hughes, Jamal Igle, Terry Moore, Steve Niles, George Perez,Paul Pope, Greg Rucka, Andy Runton, Tim Sale, Ethan van Sciver, Charles Vess i Mike Wieringo!

Harvey Awards 2006.- lista nominovanih je dostupna ovde.

sadržaj

13.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

sadržaj

14.

LINKOVI

Strip Vesti

STRIPBURGER je na svom sajtu postavio niz stripova, u PDF formatu, koji su čitaocim poznati po ranijoj žučnoj diskusiji. Želite da vidite o čemu je reč? Izvolte...
Ilegalni imigranti
Ilegalni imigranti 2
Seksualni imigranti
Cemu ovo vodi
Hoze Mentoles
Ljubavna veza u krizi
Nadrkani Miki
Nekaj najbolj kontroverznih stripov Balkana. Wostok in Burek delata sranje. Ni priporočljivo za mladino pod 21 let in za ljudi z občutljivim želodcem!! Pred uporabo se posvetujte z zdravnikom ali farmacevtom! Kmalu nove zadeve! / Some of the most contraversial comics from the Balkans from the hands of Wostok and Burek. More shit soon!

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad