prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. TRIBINA O STRIPU U UDRUŽENJU
   KNJIŽEVNIKA SRBIJE - Strip Vesti
2. OKRUGLI STO "PREVOĐENJE STRIPA" - štampa
3. LESKOVAČKA SMOTRA - IZMENE I DOPUNE - Marko Stojanović
4. ČETVRTI MEĐUNARODNI SALON STRIPA - SKC
5. BEOGRAD MOG DETINJSTVA - Aleksandar Manić
6. LETTER FROM LONDON (6) - Žika Strip
7. kritIVKOVanje 21 - Slobodan Ivkov
8. ARHIV SEVERA (24) - Boris Lazić
9. POST SCRIPTUM (66) - Zoran Đukanović
10. JUŽNJAČKA UTEHA No 260. - Marko Stojanović
11. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (319) - Darko Macan
12. Q STRIP - Strip Vesti
13. INTERNET STRIPOVI - Strip Vesti
14. ŠTAMPA - štampa
15. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -MARKO AJDARIĆ NEWS
16. POZIVI NA SARADNJU - mail
17. LINKOVI - Strip Vesti
    
    

1.

TRIBINA O STRIPU U UDRUŽENJU KNJIŽEVNIKA SRBIJE

Strip vesti

U sredu 24. maja 2006. godine, PRVI PUT od kada postoji Tribina Udruženja književnika Srbije u Francuskoj ulici br. 7 u Beogradu, a ona neprekidno traje već decenijama, održano je jedno veče u celini posvećeno stripu. Inicijalno zamišljeno kao predavanje o stripu kao sredstvu masovne komunikacije, uz usputnu obradu dve teme ("Da li je srpski strip u krizi" i "Kako je naš strip primljen u inostranstvu") i sa dva predavača (Slobodan Ivkov i Srboljub - Srba Ignjatović), kao i sa urednikom Tribine, književnikom Dušanom Cicvarom kao moderatorom, posle odustajanja Srbe Ignjatovića (inače, on je ljubiteljima stripa dobro poznat kao autor teorijske knjige o stripu "Poetizam stripa", izdavač: IC "Revija", Osijek, Hrvatska) zbog drugih obaveza, predavanje je prošireno. Smatrajući da je, s obzirom da je to prvi put da se pred specifičnom publikom govori o ovoj grafičkoj disciplini primenjene umetnosti neophodan uvod, Slobodan Ivkov je održao i predavanje "Istorija svetskog i srpskog stripa". Voditelj Dušan Cicvara je uzeo veoma aktivno učešće u dvočasovnom predavanju i razgovoru Slobodana Ivkova sa publikom, pa se na kraju pokazalo kako je i Cicvara vrlo dobar poznavalac "devete umetnosti", koliko aktera i prilika u njoj, toliko i relacija koje strip ima sa drugim oblicima umetničkog izražavanja, prvenstveno sa filmom, ali i sa celokupnom popularnom kulturom.

sadržaj

2.

OKRUGLI STO "PREVOĐENJE STRIPA"

štampa

Pošto se sledeća informacija nadovezuje na prethodnu vest, prenosim je mimo izbora iz štampe:


Udruženje književnih prevodilaca Srbije
ima zadovoljstvo da vas
POZOVE NA
31. beogradski međunarodni susret prevodilaca

Program:
Petak, 26. maj 2006.
10.00 Otvaranje
Okrugli sto na temu "Nove tehnologije i prevodilaštvo"
13.00 Predstavljanje zbornika "Prevodna književnost 2004"
15.30 Okrugli sto na temu "Tumačenje i značenje"
Subota, 27. maj 2006.
10.00 Okrugli sto na temu "Prevođenje stripa"
16.00 Okrugli sto na temu "Opasni trougao: tržište - prevodilac - izdavač"
20.00 Sa Srpskim PEN centrom: uručenje nagrade najboljem stranom prevodiocu za 2005. g.

Dobrodošli u Francusku 7.


Objavljeno: Politika, Beograd, 25.05.2006.godine.

sadržaj

3.

LESKOVAČKA SMOTRA - IZMENE I DOPUNE

Marko Stojanović

sadržaj

4.

ČETVRTI MEĐUNARODNI SALON STRIPA

SKC

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD
Kralja Milana 48, 11000 Beograd; Srbija i Crna Gora

Srećna Galerija / Happy Gallery
tel:+ 381 11 3602044; e-mail:skchappy@bitsyu.net

ČETVRTI MEĐUNARODNI SALON STRIPA
28.septembar – 05. oktobar 2006.

Svečano otvaranje Salona i dodela nagrada: 28.09.2006.19h

KONKURS

Rok za slanje radova: do 15.09. 2006.godine

Adresa za slanje radova:
SKC, Happy Gallery
MEĐUNARODNI SALON STRIPA
Kralja Milana 48
11 000 Beograd, Srbija i Crna Gora

Propozicije za učesnike:
1. Pravo učešća imaju strip autori svih uzrasta iz svih zemalja sveta. Radovi takmičara do 15 godina biće posebno žirirani nezavisno od starijih takmičara.
2.Obavezno poslati ličnu biografiju /ime i prezime, datum i mesto rođenja, državljanstvo/. Bez ovih podataka rad se neće uzimati u razmatranje.
3. Obavezno poslati adresu stalnog boravka, e-mail adresu i brojeve mobilnog i fiksnog telefona za kontakt. Bez ovih podataka rad se neće uzimati u razmatranje.
4. Pristigli radovi će biti selektirani od strane žirija, za veliku izložbu Salona, za oficijelne nagrade Salona i za nagrade sponzora.
6. Svi radovi će biti vraćeni učesnicima 30 dana posle zatvaranja Salona.

Propozicije za podnošenje radova:
1. Kandidat može poslati ili doneti lično samo jedan rad u originalu ili dobroj kopiji, obima od 1 do 4 table.
2. Odabir teme, žanra, autorski pristup i format table za konkurs, potpuno je slobodan.
3. Rad može biti delo jednog ili više autora.
4. Posebno navesti naziv rada, autora/e (sa precizno naznačenim funkcijama u izradi stripa), tehniku i godinu nastanka dela. Bez ovih podataka rad se neće uzimati u razmatranje.
5. Tekst u stripu mora biti na jednom od jezika naroda ex-jugoslovenskih zemalja ili Engleskom jeziku.

Nagrade:
-GRAND PRIX SALONA /statueta Salona, diploma, 500eura/
- Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika /plaketa Salona, diploma/
-Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika /plaketa Salona, diploma/
-Nagrada za najbolji scenario (ideju) /plaketa Salona, diploma/
-Nagrada za najbolji crtež /plaketa Salona, diploma/
-Specijalne nagrade žirija /diplome/
-Nagrade u kategoriji takmičara do 15 godina
-Nagrade izdavača
- Nagrade sponzora

Dodatne informacije na: tel: +381 11 3602044; e-mail:skchappy@bitsyu.net; Srećna Galerija / Happy Gallery, SKC Beograd, Kralja Milana 48.

sadržaj

5.

BEOGRAD MOG DETINJSTVA

Aleksandar Manić

Tri godine posle "32. decembra", izašao je "Sastanak u Parizu" (Kasterman), treća knjiga Bilalove "jugoslovenske sage". Zamišljen kao trilogija, a zbog izdavačevih potreba pretvoren u tetralogiju, serijal nastavlja priču o troje siročadi rođenim 1993. godine u Sarajevu za vreme građanskog rata. Tri decenije kasnije, junaci, Najki Hacfeld, imenovan po marki patika i francuskom novinaru koji ga je spasio, Amir, sin srpskog snajperiste koji je ubio Najkijevog oca i Lejla Mirković, nastavljaju uzajamnu potragu. Optus Vorhol, umetnik ubica, rodonačelnik brutalne umetnosti, stvorio je svoje najveće delo, uništivši sopstveno telo u hiljadu komadića, ali premestivši duh u drugo stvorenje. Najki, slep ali neverovatno razvijenog njuha, vođen Vorholom, kao pas krvoslednik ide Lejlinim tragom.

Scenario prve knjige, "San monstruma", odlikovao se mnoštvom račvi, dok je drugi deo bio pojednostavljen u narativnom postupku linearno vođenom iz tri ugla. Prve dve knjige Bilalove "jugoslovenske sage", bavile su se ne samo potragom za identitetom, nego i drustveno političkim prilikama. U trećoj knjizi, "Sastanku u Parizu", totalitarizam, nacionalizam, mračnjaštvo, mafija i religija ustupile su mesto vrlo intimnim pričama u čijim je osnovama potraga za drugim. Istovremeno, treći čin drame okrenut je autorovim sećanjima iz detinjstva i njegovoj potrazi za samim sobom. Pozornica Bilalove seanse dirigovane psihoanalize je Beograd sa monumentalnim hotelom Moskva, Terazijama, francuskom ambasadom, krojačkom radnjom Bilala oca... "Imao sam potrebu da govorim o mom detinjstvu i o rani vezanoj za sudbinu Jugoslavije koju sam iz daljine gledao kako nestaje – kaže autor, koji je 1961, kao desetogodišnjak, napustio Beograd.

Treći tom stilski se i medijski udaljava od prethodna dva, narativno i grafički određenijim i bližim stripu. Kadrovi velikog formata, skenirani i kompjuterski montirani u album, imaju sve veću dozu apstrakcije, što čitaoce može da uvede u konfuziju. "Mogao sam da budem tečniji u naraciji – kaže Bilal – međutim, želeo sam da iskoristim slobodu koju nudi strip i da uvedem unutrašnje glasove, radikalne elipse, smanjen broj kadrova..." Naime, od 68 strana Bilalove knjige, samo četiri table imaju više od dva ili tri prizor polja. Dijalozi su retki i škrti, dok je narativan deo urađen u obliku didaskalija, van crteža. "Moj stil je udaljen od nekadašnjeg grafizma. Više ne tuširam crtež u olovci, nego ga fotokopiram i uveličam, a potom radim akrilikom, gvašem i pastelom – objašnjava Bilal u kratkom filmu koji je ispratio izlazak albuma – ova metoda mi omogućava da se igram materijom, što je smisao mog slikarskog rada."

Upotrebljavajući različite pripovedačke postupke, Bilal se u trećem tomu opredelio za lakoću. Na scenarističkom planu, njegovi protagonisti, koji u sebi uvek sadrže tezu i antitezu, imaju predvidljive putanje. Pozadina, načinjena od ekstrapolacije današnjih društveno-političkih problema, propuštena je kroz polarizovani bilalovski filter. Pažljivo dozirajući intelektualni pristup i elemente emocija, on nastavlja poigravanje ljudskim strahovima i stereotipima. Estetizovan i slikarski obrađen album, urađen je kroz samo 170 prizor polja, upola manje nego u prethodna dva nastavka. "Sastanak u Parizu" zato više nalikuje ilustrovanoj knjizi, nego strip albumu. "Ova tetralogija nije mogla da se uradi u tradicionalnom narativnom stilu. Osnovni tekst serijala, dat u "Snu monstruma", već je zahtevao grafičku slobodu. Potom, ušavši u vrlo gipku montažu, video sam da je neophodan četvrti deo. U narednoj knjizi videćete da umetnost takođe može da popravi zlo koje je čovek učinio planeti – kaže Enki Bilal koji u poslednjem aktu "jugoslovenskog serijala", predviđenog za januar naredne godine, ima nameru da Vorhola, umetnika ubicu, odvrati od masovne destrukcije i da ga pošalje ispravnim putem.

sadržaj

LETTER FROM LONDON (6)

Žika Strip

Strip situacija u Engleskoj i Reality-Based stripovi

Citaoci stripova u Engleskoj, kao i samo izdavastvo, mogu se podeliti u dve velike grupe, a sve ostalo je od minornog znacaja (underground, evropska produkcija i slicno).

Prva grupa su citaoci stripova o super junacima (izdavaci DC, Marvel, Dark Horse) i stripova sa nasiljem, magijom i horror-om (prethodni izdavaci i narocito Vertigo izdanja). Ti citaoci su uglavnom deca, neuklopljena potpuno u ostatak generacije, kao i odrasli koji nisu potpuno odrasli i promenili svoje kulturne potrebe. Druga grupa su odrasli citaoci stripova koje zanima pre svega graficka strana stripova. Ova grupacija je okrenuta novim autorima (izdavaci Jonathan Cape, Drawn & Quarterly, Last Gasp, Pantheon) i oni uzivaju pre svega u crtezu ali i sadrzaju ovih savremenih stripova.

Produkcija strip albuma, A4 formata, koja je tako popularna u Evropi i cini Main Stream produkciju kako u Evropi tako i kod nas, potpuno je, na zalost, na margini. Nasi citaoci su godinama odgajani na ovoj produkciji (na primer Stripoteka) i mislim da smo imali srecu da uzivamo u plodnoj i kvalitetnoj Main Stream produkciji, a u novije vreme da preko nasih talentovanih autora cak postanemo i deo nje.

Nama tako dragi istorijski, kvazi istorijski, western, horror, humoristicki, SF i ostali stripovi (francusko-belgijski autori, Spanci, Italijani) ovde kao da ne postoje. Kada se nedavno pokusalo sa Hermann-om (Tornjevi Boa Morija, preko Ervina Rustemagica), prodaja je isla jako slabo, a u Evropi se sve od Hermann-a prodaje kao alva.

Autori ove navedene druge grupe stripova na engleskom trzistu, osim dobrog i modernog crteza, poseduju jos i neke druge zajednicke karakteristike: (1) scenariji ovih stripova obradjuju teme iz realnog zivota i (2) skoro je nemoguce vrednovati ih u stripovskoj kritici paralelno sa stripovima o super junacima.

Organizatori Eisner Award-a za 2006 godinu su bili na muci kako da procene doprinos ovih autora, a neosporno je da oni imaju kvalitet kao i publiku, pa su od ove godine uveli novu nagradnu kategoriju: Reality-Based stripovi. Tako su ovi autori sada priznati i definisani od strane kritike.

Pretpostavljam da su Reality-Based stripovi slabo poznati kod nas, ali zbog njihovog kvaliteta, i bez daljeg upustanja u teriju o njima, naveo bih samo neke autore u nadi da ce ovi kratki komentari podstaknuti citaoce da ih potraze i procitaju:

• Jose Munoz – Ovaj umetnik vec toliko dugo stvara stripove (rodjen 1942) da je nemoguce svrstati ga u neku kategoriju. Medjutim neki radovi (Alack Sinner, Joe’s Bar) su definitivno Reality Based, a osim toga moram da iskoristim svaku priliku da pomenem mog najomiljenijeg autora
• Robert Crumb – Svrstavaju ga u underground autore, mada misilim da ga sigurno mozemo ubrojati i u osnivace ovog pravca sa njegovim izuzetno nactranim i do bola iskrenim licnim pricama (My Troubles With Women)
• Braca Hernandez – Takodje doajeni ovog pravca (inace su svrstani u alternativne stripove). Uverljivi zenski likovi koji su i noseci protagonisti prica iz realnog zivota negde na periferiji USA prema Meksiku (Love and Rockets)
• Daniel Clowes – Price o mladim osobama, njihovom otezanom komuniciranju sa okolinom, zadrzavanju u dokolici i odlaganju suceljavanja sa stvarnim zivotnim obavezama (Ghost World, David Boring)
• Adriane Tomine - Prava literatura sa slikama. Uglavnom usamljeni junaci, u realnom okruzenju i situacijama. Jedini problem je taj sto mu crtez lici na Daniel-a Clowes-a (Summer Blonde)
• Seth – Izuzetan crtez, uglavnom o junaku, crtacu stripova, koji pokusava da razume sebe tako sto traga za biografijama i originalima opskurnih autora iz proslosti. Veoma usporeno i melanholicno (It’s Good Life, If You Don’t Weaken)
• Marjane Satrapi – Snazan crno beli grafizam koji podseca na ilustracije za decije knjige, ali sa ozbiljnom tematikom. Ako zelite da razumete zivot u Iranu, zemlji sa istorijom od nekoliko hiljada godina, procitajte Mardzanine knjige (Persepolis, Embroideries)
• Chris Ware – Graficko remek delo o usamljenosti i beznadju savremenog zivota (Jimmy Corrigan, Acme Novelty Library)
• Craig Thompson – Remek delo o prvoj ljubavi (Blankets)
• Dylan Horrocks – O gradu i ljudima na Novom Zelandu, u kome svi citaju, cuvaju i obozavaju stripove, za koji je steta sto stvarno ne postoji (Hicksville)
• Debbie Drechsler – Zenski prikaz ranih tinejdzerskih godina (The Summer of Love)
• Kyle Baker – Talentovani autor realistickih i humoristickih stripova. Price o uverljivim karakterima u modernom velegradu (Why I Hate Saturn, You are Here)
• Joe Sacco – Dokumentarne skice iz zivota sa raznih strana sveta (Palestine, Safe Area Gorazde)
• Manu Larcenet – Remek delo sa junacima koji razmisljaju, kolebaju se i ostaju tamo gde jesu (Ordinary Victories)
• Posy Simmonds – Detaljni pogled na zivot savremenih ljudi, sa humorom i simpatijama (Gemma Bovery)
• Ralf Konig – Homoseksualni i biseksualni junaci pomesani u duhovitim pricama (Maybe…Maybe Not)

sadržaj

7.

kritIVKOVanje 21

Slobodan Ivkov

sadržaj

ARHIV SEVERA (24)

Boris Lazić
boris.lazic@wanadoo.fr

VOLŠEBNI TRIJUMVIRAT: MAŠERO, PEJO, FRANKEN

"To Držati sebe za je uzelo maha. Stalno moraš nešto da izigravaš. Ukoliko to ne želiš, drže te za budalu. Što i nije tako loše."
Remon Mašero

Česterton je negde zapisao: "Postoji u podsvesti svakog umetnika nešto nalik na stil ili vrstu arhitekture. Ta je stvar kao kakav predeo iz njegovih snova: vrsta sveta kojeg bi hteo da stvori ili kroz koji bi poželeo da luta; čudesna flora i fauna njegove tajne planete". Idealni svet prokaženih junaka naučno-fantastičnih priča Filipa K. Dika je Arkadija. Još nas je Ruso vraćao lugovima, poljanama: za njim su pošli i Vordzvort i Toro i toliki drugi. Već nekoliko vekova se sve više krećemo kroz gradske predele. Selo, šumske staze, poljane su za nas skoro postali enigme. Čeda smo betonskih krletki, poetike slivnika. Ali, ako je za utehu, nismo to svi. Jedan od vrednih delatnika u mediju stripa je Remon Mašero, koji je kroz svoje životinjske priče, poetizujući livade, šumarke, sitno zverinje, isticao našu prisnost s prirodom. Reč je o jednom od klasičnih tvoraca stripa čiji radovi danas, paradoksalno, nisu u prodaji. Nedostupnost stripovnih ostvarenja crtača takvog formata (izdavaštvo nas zakida na lutanju tim svetom!) povlači, zato, pre tržišnih, pitanje njegove kritičke recepcije, odnosno ispravne valorizacije od strane profesionalaca stripa.

U umetničkom delu ne treba tražiti čega nema, već ono što ima. Niti zahtevati jednu i istovetnu obradu sižea, već uzimati šta se pruža, hraniti svoj duh ostvarenim. Osnovni nesporazum između umetnika i kritike, u slučaju Mašeroa, je u tome što se on, radeći strip za decu, deci obraćao kao odraslima, kao sebi ravnima. I što se menjao, i menjao svoj rad. Svoj pristup pripovedanju, deci, u slikama. Mašero od samog početka nudi realnu sliku sveta, bez ulepšavanja, bez ulagivanja. On je féroce. Ne slovi bez razloga za omiljenog Eržeovog autora. Zanimljivo je da će na isticanju surovosti, i na cinizmu, u stripu namenjenom deci, da mu zameri Franken, i sam nezadovoljan izadavačkom politikom Dipuija, i sam jedna od žrtava sistema, koga parodira. Ali se Franken podavao igri marketinga, dok se majstor iz Vervijea držao i još drži podaleko od promocija i prijema. Ima nešto, u toj nemogućnosti francuske kritike da prati i razumeva, da ispravno vrednuje celokupno njegovo stvaralaštvo, što je psihološke prirode, što više govori o projektovanim željama žreca stripovne industrije nego o kvaliteti radova kasnog Mašeroa. Njegov "Hlorofil" i rane "Sibiline" su uneli dah svežine i dražesti u strip. Od njega se tražilo da se zadrži na tome. U sebi je nosio mnogo više. Pošto, za svoje nove projekte (posebno posle neuspeha "Šaminua"), nije uživao podršku kolega, on je još jače oscilirao između čudesnog i strahobnog, da bi na kraju neminovno prevagnula ta grimovska fantastika, a nesporazum sa esnafom i kritikom bio potpun. Onda se povukao, penzionisao se, a izdavači iz prodaje povukli albume (za koje, verovatno do danas, ne znaju spadaju li pod rubriku stripa za decu ili odrasle). Tako se došlo do toga da jedan od rodonačelnika novih žanrova postane "tržišno neprofitabilan", "tržišno mrtav". To je bar mišljenje većine knjižara, koji se povode za redakcijskim kolegijumima, koji se, opet, povode za svojim pustim uobraziljama.

Parodija redakcijskog rada, u "Gaši", predstavlja radikalnu satiru stripovnog života. Ni kod Bulgakova kritičari, redaktori nisu bolje prošli. A kako bi i mogli? Napad na nadrimudrijaše u foteljama je izduvni ventil za sva akumulirana profesionalna nezadovoljstva tih umetnika. Treba sve izvrgnuti ruglu, podsmehu, a pre svega i iznad svega one od kojih zavisi vlastiti književni rad, vlastiti hleb! Dovoljno je videti s koliko mara Franken slika samodovoljnost redakcijskih kolega, sveznadarstvo urednika, redaktora, crtača, menadžera. Svojeglavi Gaša sleće u taj svet kao tempirana bomba. Poslao ga je Voland, mudri! Kontekst je drugačiji, svakako, uslovi života i stvaranja ruskog majstora su tragični, što nije, sasvim, slučaj s Belgijancem. Pa opet, obojica su vlastite muke zaodenuli u tragikomičan vid, što ih čini bliskim. Njihova iskustva po pitanju vezanosti modernog umetničkog stvaralaštva za politiku ili kapital su rečita. Tu se svako delo čini mukom otrgnuto, izvojevano.

Pejo ističe bezazlenost, pitomost, čednost. Dražesnost. Predela, predmeta, lica. Ljubak je, naivan, pitak, bajkovit. To bajkovito u dočaravanju biljnog i životinjskog sveta ga čini srodnikom s Mašeroom. Od njega i Frankena odstupa kategoričnim odbijanjem bilo kakvog nagoveštaja zlokobnog u svojim tablama. Poznata je Frankenova probna skica Johana i Pirluija pred visokim dvorcem, u noći. Skica s drekom ptičurina nad donžonom, u daljini. Pejo iz crteža briše sve grozomorno, morbidno da bi ga preobrazio u idilično-setni motiv noći punog meseca. Groteskno, drečavo pretače u pitomo, meko, prisno. S Mašeroom stojimo u najprisnijem doticaju s prirodom. S njim doslovno "gledamo u svet očima bilja". Promatramo, osluškujemo živote biljki i sitnih zveri iz najneposrednije blizine. Pejo je pitom. Otac "Krcka" féroce. Oba su nam sveta potrebna, oba stvarna.

Jedna od krupnih razlika u pristupu radovima Pejoa s jedne, i Mašeroa ili Frankena s druge je u tome što je crtež, stlizacija likova, kod Pejoa, privlačna, dražesna, samo u njegovim prvima albumima. Njegovi kasniji radovi se usklađuju s komercijalnom normom crtanog filma i gube od originalnosti, svežine, zagonetnosti. To nije slučaj niti s Frankenom, niti Mašeroom. Mašero se u nekoliko navrata preobražava, menja: njegov stil se razvija, njegov životinjski svet hominizuje, a potom sam potez ruke, sama stilizacije, te upotreba table, kvadrata, perspektiva, kreće putem niza promena. Frankenov se kvadrat usložnjava, razigranost oblika, materija, zahvata svaki predmet, svaki lik. Franken se kreće od čiste, klasicističke pripovedne stišanosti čiste linije k baroknoj razbarušenosti, prezasićenosti: burleskna radnja pretvara sav svet u farsu i crtež je u službi tog podsmeha; sve mu je podložno, sve razobličava. Kod Mašeroa rastakanje linija, oštriji nagibi ili treperenja doprinose isticanju strave i zagonetnog. Mi ne možemo reći koji je Mašero privlačniji, da li rani ili kasni, upravo zato jer je svaki njegov vid izražavanja usklađen s naracijom, s pričom, sa osećajem koji ih je nadahnuo. Isto to vredi i za Frankena. Franken je svoju sklonost ka bizarnom, bolesnom, morbidnom čak izrazio tom razgoropađenošću, napadnošću crteža, bilo da ih je radio u boji, bilo u crnom, gde je najjači. Mašero se ističe posebnom upotrebom velikih planova ili gro plana: kod njega spodobe, u kasnoj "Sibilini", prete da razbiju kvadrate, da ih raznesu. Mislim da prvi ističem da iskustva depresije nisu – kao što se do sada, bezrazložno, smatralo kod profesionalaca stripa – doprinela padovima kod ove dvojice majstora. Nasuprot: i jedan i drugi su iznalazili načina da se izraze, ostvare, da istaknu te promene, da utisnu belege svojih patnji, kroz svoje crteže. Pozni Mašero je, za mene lično, kao čitaoca, najprivlačniji: za Frankenove "Crne misli" držim da su srž njegovih stremljenja, kvintesencija svega onog što je želeo da izrazi putem stripa. Mašeroova fantastika, stilizacija nakaza, upotreba jarkih, neprirodnih boja, je samo poslednji vid njegove poetizacije prirode i prirodnih zakona: jer on je proosećao strah, paranoju svakog od svojih šumskih stvorenja, i više čak: on je u njih utisnuo nešto od vlastitih zebnja, groženja.

Pejo uspeva da uokviri zagonetno u svega nekoliko crta, linija. Setimo se prvih kadrova Uklete zemlje iz "Flaute na šest štrumfica" (u prevodnom obliku reč štrumf mora da se slaže u rodu s rečju na koju aludira, odnosno na rupice od flaute). U početku su patuljci sitni, eterični, izduženi: s vremenom, međutim, crtač će ih sve više zbijati, zaobljavati. U tom procesu oni će izgubiti nešto od svojstva zagoneti, jer njihov prvobitni izgled upućuje na drugovetno, na htonsko, dok ih pozna stilizacija ugrađuje u prepoznatljive, umirujuće okvire konvencija groteske. Tih se konvencija Mašero s mukom oslobađa. On ne stvara serijal, on izražava misao, osećaj. Toj misli, osećaju, da bi se u potpunosti izrazili, nije dovoljan jedan stilski obrazac, kao što se ni slikar, niti pesnik, ni skladatelj, niti glumac, ne mogu da izraze navek jednim i istim sredstvom. A to se, eto, traži, bezmalo zahteva od stripara. To je koren svih nesporazuma s izdavaštvom i publikom.

Nije depresija uzrok postupnom iščeznuću idiličnih predela, kod Mašeroa, niti je tačno da su ona, pod njegovom rukom, iščezla. Od samih početaka ovaj crtač insistira na tome da je šumski i barski svet pitom spolja, svirep iznutra. Vremenom dolazi do postupnog obrta perspektiva: sve manje ističe spoljašnje (koje se oslanja na idilično, "Hlorofil", rane "Sibiline"), sve više obrađuje unutrašnje ("Krokijari", "Šaminu", kasne "Sibiline"). Uostalom, on je od samih početaka posebno polagao pažnju na svoje negativce. Dražesnom stlizacijom zaseoka, livada, bara, isticao je jednu atmosferu: drugim sredstvima, i drugačijim pristupom, izrazio je onu preteću, strašniju stranu. Pošlo mu je za rukom da osmisli grafičko-pripovedni oblik, žanr, za obe te atmosfere. A to znači da je svoj svet izrazio u potpunosti, odnosno da mu je dao konačan oblik i vid trajanja.

Kao i Hugo Prat, Mašero duguje Miltonu Kanifu. I, slično Pratu, njegove table su jednako dobre u crno-belom kao i koloru. To je pre svega zato što nije slepi podražavalac tehnike čiste linije nego joj predpostavlja crno-bela kontrastriranja. Središnji plan je uvek osvetljen, dok su ivice i drugi planovi u senci. Ima, kako je primetio Vincent Bodu, kod njega i čistih negativa. Njegov je svet smešten u suton, u zajutarja. Te su ljubičaste, roza, žute, plavkaste boje jarke i takođe doprinose izazivanju osećaja neobičnosti, čak nelagode. Kasna "Sibilina" je, mada u osnovi burleskna, kao farsa, bliža savremenom alternativnom nego dečijem stripu, bliža, ako hoćemo, Lavkraftu nego Stivensonu.

Mašero, u uvodnom kvadratu, poput Morisa, postavlja celokupan dekor da bi zatim samo ovlašno sugerisao delove nameštaja, kako bi dešavanje koncentrisao na likove. I tu otkrivamo srodnost sa Pratom, koji je, usredsredivši se na junakova lica, isticao psihološku dimenziju njihovih borbi. Treba još naglasiti da su ovi majstori stvarali u malim ekipama, zanatlijski, esnafski: da su radili strip za decu, malu, sasvim (sama stilizacija likova nas podseća na decu od dve, do tri godine: Štrumfovi, pa to su sasvim sitna deca: čudesna je ta pomisao!). I Pejo i Mašero nas upućuju k zemlji, spuštaju nas, doslovno, ka tlu: oni su se obraćali dečijoj mašti, a kulturni podtekst njihovog stvartalaštva je još ukazivao na devetnaesti vek, na bajke, na popularni roman, iz kog su proizašli, koga su podražavali, parodirali.

Ova trojica majstora su i vrsni poznavaoci jezika. Kod njih je njegova upotreba u bitnoj sprezi s vođenjem naracije. O reči "štrumf", koja je odmena za sve tuđice i domaće reči podjednako, i koja postoji u vidu glagola, imenice, prideva, priloga; koja, upotrebom predloga u obliku prefiksa ili sufiksa nastoji da postane reč posvemašnja, ključ gonetanja i odgonetanja sveg vilinskog i ljudskog sveta, toliko je pisano. Kao što je pisano o Frankenovim zvučno-grafičkim i leksičkim psovačkim podvizima, sličnim Adokovim solilokvijima uostalom, no za razliku od kapetanovih stvarnijim, većma psovačkim, čak otvoreno bogohulnim, antiklerikalnim (pusta, nemoćna verbalna paljba pred Gašom u zanosu stvaralačkom!). Mašero svoje junake imenuje najneobičnijim rečima. On je u tom inemovanju izbirljiv, kreativan, koliko i Adok pri psovanju. Kod njega ime označava bitno karakterno svojstvo, atribut, obeležje, a poigravanje vokalom "i" (kroz imena lica ili predela), kao da teži isticanju, po Boduu, izdvojenosti, odeljenosti, deteritorijalizaciji, decentralizaciji prostora obitavanja nad kojim nijedan despot ne može da zavlada.

Ne treba gubiti iz vida da je njihov diskurs upućen najpre savremenicima. Mašeroovi Crni pacovi su stripovni odraz belgijskih poratnih fašističkih stranki. Socijalni diskurs kojim odišu ti radovi su kritika upućena društvu, prkosni otkloni emancipovanih, inteligentnih pojedinaca od nedrage stvarnosti. Antologijski stripovi kao što su "Štrumfisim", "Krokijari", "Šaminu" ili "QRN u Brecelburgu" su onovremene varijacije na temu diktatorskih režima i svi se oni, na ovaj ili onaj način, pozivaju na rane "Tintine". Crtači vrše komičku karakterizaciju negativaca i s ciljem isticanja njihovih psihologija: takvi vladari su "nemilosrdni prema slabijima od sebe, ali puze pred jačim", kako je to, u jednoj drugoj prilici, zabeležio Roberto Raviola – Magnus. I pored svega, osnovni povod za pisanje o tim crtačima i dalje ostaje magija ranih otkrića. Čitalačke naslade koje su nam u detinjstvu pružali su tako snažne i tako izrazite da je to dovoljan razlog da im se i danas vraćamo. Mi ištemo magiju tih ranih posredovanja. Razrogačene, vodene oči unezverenih Frankenovih čovečuljaka, bajka o "Štrumfu šergtu", antracitov antologijski razgovor s vlastitom savešću, to je ikonografija rano začarane svesti, jedan trag detinjstva koje se nikad neće ugasiti.

sadržaj

9.

POST SCRIPTUM (66)

Zoran Đukanović

KRITIČARSKI BEDEKER - NOSTALGIJA PROTIV MODERNIZMA

(Franken, Greg i Židem: Avanture Spirua i Fantazija – albumi Z, dolazi Zorglub i Naš prijatelj Z, “Dečje novine”, Gornji Milanovac, 1989. i 1990)

Pet albuma Spirua i Fantazija, koje su kod nas objavile “Dečje novine”, nisu sasvim nasumično izabrani da bi se potom, po mozaičnom principu, samim činom daljeg objavljivanja kolekcionarski popunjavale praznine i, uz uložen napor rekonstrukcije, na kraju nazreo ne samo obris opusa nego i njegova dijahronijska, razvojna dimenzija. Naravno, priznajmo, mozaički princip ima i svoje draži; on je nalik ladici, ženskoj tašni ili tavanu čija nam neuređenost pruža nadu da je njihovo bogatstvo neiscrpno. Onog trenutka kad steknemo potpuni uvid u početak i kraj nekog fenomena i precizan - dakle konačan – broj njegovih varijacija, deo čari nesumnjivo prestaje. Ipak, ne pripisujmo zaslugu za ovaj benjaminovsko-bašlarovski efekt nekakvoj višoj mudrosti izdavača nego pre njihovoj nebrizi. A samom kritičaru, koji ovde ipak komunicira pre svega sa delom, a ne toliko sa izdavačima, “đavolovim šegrtima”, teško je da se privoli bilo jednoj bilo drugoj mogućnosti, neuređenom ili uređenom principu. Ovo jednostavno zato što posao kritičara, verujte mi na reč, jeste posao ne samo otčaravanja nego i začaravanja, približavanja i udaljavanja od svih, pa i ovakvih kolateralnih, pobočnih čari pojavljivanja dela pred nama, u našoj čitalačkoj svesti.

Ovog puta delimično smo pošteđeni draži i ozbiljnih nedostataka “mozaičnog” izdavačkog tretmana dela i čitaoca. Iako nije pošao od samog početka, bar onog kada je Franken preuzeo rad na Spiruu i Fantaziju, domaći izdavač se, krenuvši od dvanaeste epizode (album Gnezdo Marsupilamija), od tada drži vremenskog redosleda. Franken je u dvadesetogodišnjem periodu objavio tačno dvadeset albuma ove serije. Gnezdo Marsupilamija (Marsupilamija možete pisati i velikim i malim slovom, jednom kao dati lik, drugi put kao pripadnika vrste), Putnik iz mezozoika, Zatočenik Bude, Z, dolazi Zorglub i Naš prijatelj Z pokrivaju drugu polovinu pedesetih.

Dva Z albuma pripadaju tehnofazi u Frankenovom Spiruu i Fantaziju i u tom smislu radikalno se razlikuju od ironične idile u Gnezdu Marsupilamija, kao i Zarobljenika Bude, rađenog u duhu tradicije Kanifovog Terija i pirata. Posmatrano iz današnje perpektive, Frankenovog Spirua i Fantazija možemo sagledavati kao kariku između Eržeovog Tintina i Avantura Fredi Lombara Iva Šalana, genijalnoj crtača i istog takvog pripovedača, tvorca “rimejk svetova”, za života najeksponiranijeg predstavnika neoeržeovskog trenda (poginuo je 18. jula 1990, trideset osam dana nakon originalnog objavljivanja ovog teksta). Naravno, lako je suditi, pa i ponešto osuditi kod Frankena priklještenog između tridesetih sa Tintinom i Terijem i piratima, s jedne strane, i postmodernih osamdesetih sa Fredijem Lombarom, s druge.

U međuprostoru pedesetih i šezdesetih, Franken nije bio u prilici u kakvoj je osamdesetih bio Iv Šalan. Frankenovo tadašnje stvaralaštvo pripada duhu vremena koji nije posedovao, čak ni dopuštao, naglašenu senzibilnost za rimejk i nostalgiju. Bio je gotovo prinuđen da, oslanjajući se na pripovedački duh Tintina, krene dalje, ekstrapolišući neke od tendencija “modernizacije”, znatno diskretnije sadržanih već kod Eržea. Zamenivši egzotične okoliše tehnologizovanim i naučnofantastičnim, Franken je podlegao obrnutoj proporcionalnosti između onoga što Zorglub naziva “avangardnim vozilima” i egzotike i avanturizma koji su počeli da se gube. “Avangardistički” dizajn se tada (i danas) kosio sa nostalgijom. Sutra, kada poprimi ukus retro stila, to već verovatno neće biti slučaj.

Upravo stoga smatram slabijim dve priče o Z i Putnika mezozoika od Gnezda Marsupilamija i Zatočenika Bude. U Marsupilamiju i Budi sve tehnološke igrarije samo su sredstvo za avanturu. Jedan od izvornih mitova sadržanih u Spiruu i Fantaziju svakako je onaj isti iz Terijai Tintina – infantilna projekcija egzotičnog avanturizma i nostalgije. Oni su, kao i sva deca, konzervativni i ne dopuštaju “avangardne papazjanije”.


(“NIN”, Beograd, 10. jun 1990)

sadržaj

10.

JUŽNJAČKA UTEHA No 260.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

NA KRAJU PUTA

HOR
Niko neće bez nevolje
život mirno proživeti.
Lele, lele!
Sad il sutra svako strada.
ORESTIJE; POKAJNICE, Eshil

Izašao je poslednji broj Ken Pakera. Biće još avantura Duge Puške u “Ken Parker Specijalu”, kažu mi, ali je redovna serija Kena Parkera definitivno završena. Zamolili su me da napišem par reči o tome u samom broju – a ja se osećam kao da su me pozvali da govorim na sahrani nekog prijatelja. Ne volim sahrane. I šta se uopšte može reći? Neko ko ti je na ovaj ili onaj način bio bitan je otišao, zauvek otišao, i ostavio prazninu koja se ne može popuniti... I ti sad treba da kažeš nešto što će onima koji su ga poznavali imati smisla, nešto što će njegov odlazak na neki način učiniti podnošljivijim? „Nedostajaće nam...”? „Bio je dobar tip...”? Pa to već svi znaju – inače ne bi ni u startu došli da se oproste s njim. Niko ne voli sahrane.

Duga Puška je drug iz detinjstva, jedan od mnogih uz koje sam odrastao, jedan od retkih sa kojim sam i kasnije nastavio da se družim. Prva je Berardijeva i Milacova epizoda u izdanju Editoriale Cepim-a izašla u Italiji juna 1977., što ga čini starijim od mene manje od godinu dana. Samo par godina kasnije i miuSrbiji imali smo prilike da uživamo u njegovim dogodovštinama posredstvom izdanja novosadskog Dnevnika... A uprkos mnogim manama koje zapadne komšije danas iznalaze Dnevnikovim izdanjima Kena (u pogledu prevoda, naslovnica i koječega još), uživali jesmo. Sijao je plavokosi izvidnik kao grumen zlata u bujici Bonelijevih junaka (poput Zagora, Teksa, Mister Noa) koja je na, čini mi se, nedeljnoj bazi poplavljivala kioske osamdesetih godina prošlog veka. Đankarlo Berardi je pričao svoju priču na jedan moderan, do tada neviđen način, kombinujući literarne i kinematografske uticaje sa konvencijama stripa kojima je suvereno vladao, i za razliku od mnogih svojih kolega gostio svoje čitaoce uvek novim i vazda snažnim pripovestima – ne o savršenim junacima, već o ljudima... Onima sa manom i strahom. Ivo Milaco, prvi i najveći od svih crtača koji su radili na vizuelizaciji Kenovih avantura, sa crtaćim priborom pravio je čuda. Njegov slobodan pristup stripu (ipak čvrsto oslonjen na dotadašnju svekoliku tradiciju devete umetnosti), mekani i blagi potez četkice nalik na istočnjačke kaliografske majstorije, vizuelni haiku crno-belog koji je patentirao, te savršeno kadriranje svedočili su o crtaču bez mane. Ovaj je dvojac, uz nesebičnu pomoć prave male vojske crtača koja se i danas čita kao ko je ko u italijanskom stripu, poveo Dugu Pušku na nezaboravno putovanje Divljim Zapadom u čijem se jedinstvenom pejzažu gubila linija između istorije i legende a granica između realnosti i mašte postala nevidljiva. Što se mene lično tiče (a sva dobra umetnost je lična upravo jer je, hteli mi to ili ne, tako doživljavamo), kako to u životu inače i biva, tek sad, na njegovom odru, počinjem da uviđam koliko mi je zaista ovaj strip bio i ostao bitan: Samim tim što sam njegove avanture toliko voleo da čitam (iako iz različitih razloga) od kad znam za sebe pa do ovog sudbonosnog broja, Ken je na neki volšeban način, uspeo da relativno nevažnom i neprimetnom učini i među koja bi trebalo da razdvaja moje detinjstvo od ostataka života!

Zaista, šta posle ovoga da kažem o Berardiju (od kojeg sam, između ostalih, učio da pišem stripove) i Milacu (od koga sam, između ostalih učio da stripove crtam – sem da to što sam danas slabiji crtač nego scenarista nije Milacova, već isključivo moja krivica!)? Šta mogu još da napišem o najcelovitijem među vesternima, najemotivnijom među avanturama, najzabavnijom među dramama, o stripu koji jeste sve to i još mnogo više, o Kenu Parkeru? Ne volim rastanke. Niko ih ne voli. Uprkos tome, danas smo tu, i vi i ja.

„Nedostajaće nam. Bio je dobar tip...”


Sedmi i osmi broj (dvobroj) Think Tanka posvećen fenomenu novije američke književnosti! Originalni kritički tekstovi Kurta Vonegata, Dubravka Đurića, Čarlsa Simića, Jelene Stakić, Darija Grgića, Igora Jekoviča, Džeroma Sala, Dejana Stoiljkovića, Majkla Palmera, Lidije Beatović, Pola Huvera, Saše Stojanovića, Čarlsa Bernstajna, Bogdana Tirnanića, Ljube Živkova ... Plus originalne karikature Miodraga Veličkovića! Plus mini strip specijal – fenomen grafičke novele! Pod autorsku lupu Ota Oltvanjija, Pavla Zelića i moje malenkosti stavljeni su Berlin, Dark Knight Returns i Preacher... A to je sve samo uvod u pravi pravcati strip specijalac, treći po redu, koji stiže u najskorijoj budućnosti!

sadržaj

11.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (319)

Darko Macan
darko.macan@zg.htnet.hr

RANI DANI (2): STARE NOVINE

Zapravo sam pokrenuo više novina. Konzekutivno, koliko pamćenje služi, prvi je bio New York Times (e da, ja sam bio taj, s osam godina), u kojemu sam bijeli tabak presavijenog papira krenuo ispunjavati izmišljenim vijestima. Mislim kako sam bio zahvatio više no što sam mogao ispuniti pa je idući projekt, Stari i Novi Zagreb, imao manje stranica (osam?) i bio ispunjen istinitim vijestima o mojoj obitelji. Idući list, Pablo, sublimirao je sva prethodna iskustva, batalio vijesti, orijentirao se na zabavu i sveo se na svega 4 stranice, ali i na - mjesečni ritam (s ljetnom pauzom). Pisan i crtan flomasterima u jednom primjerku doživio je respektabilnih trideset i nešto brojeva, koliko i MiŠ, razredni časopis kojega sam u otprilike dvotjednom ritmu radio s Robertom Šelendićem (uočite misteriozno očit naslov), ali na - dvije stranice. Ako ništa drugo, od malih sam nogu znao procijeniti koliko materijala stižem proizvesti u kojoj količini vremena (te tako i ove Kartice - taman koliko se u zadnji čas stigne).

MiŠ je bio značajan po tome što smo Robert i ja, nakon prvih nekoliko brojeva rađenih u pet primjeraka preko indiga, otkrili fotokopiranje. Kopiralo se na poslu kod ove ili one tetke (Lenke? Jadranke?), a časopis potom prodavao po razredu za nerentabilnih 50 para. No, broj pretplatnika ponekad je dosezao i 25 tako da mislim kako uspješniji časopis nikad nisam radio.

Uz navedene redovne novine, u ladicama mi se sigurno nalazi i koji broj Ahila (nazvanog po "Novi Novatoru"), časopisa u kojeg sam rukom prepisivao tekstove o stripu, pa kratkovječnog srednjoškolskog X-a, ali i znatan broj pisama iz vojske u obliku Editions Quintal Newslettera (rani znaci kasnije kronične Q bolesti su već prisutni). Po povratku iz vojske preuzimam SFerin Parsek, nakratko sam urednik Patka ali odustajem prije no što sam završio prvi (19.) broj, radim strip u Plavom Zabavniku, Strip republiku i, qonačno, Q strip.

Novine su, kaže Tanja, danas atavizam. Ali ja volim njihovu efemernost, volim brojeve koji se slažu jedan na drugi, volim redovitost, volim neizvjesnost, iznenađenje, način na koji uhapse vrijeme, volim njihov život i smrt.

I volim strip u novinama. Volim kad piše "Nastavlja se ..."

(Nastavlja se...)

sadržaj

12.

Q STRIP

Strip Vesti

• [preporuQe] Odabir iz Previews kataloga za 5. mjesec(Bob)
• [direQtno] MaFest, dan drugi (zveles, bob & jgoran)
• [direQtno] MaFest, dan prvi (zveles & jgoran)
• i naravno [dnevniQ] Pregled vijesti za svaki dan 20.05.-26.05.
  
  
  Kompletne priloge možete pročitati na sledećoj adresi:
  http://qstrip.blog.hr/
  
  
  

sadržaj

13.

INTERNET STRIPOVI

Strip Vesti

Ovo rubrika je redovna, pozicionirana na ovom mestu u SVestima, nije u samom vrhu jer na sajtu već stoje, u samom vrhu na udarnom mestu, linkovi ka svim domaćim internet stripovima koji redovno izlaze. Ostali stripovi, koji ne zadovoljavaju ove kriterijume - dakle nisu na nekom od domaćih jezika ili ne izlaze redovno - će ipak imati svoje mesto u ovoj rubrici.
Dakle zasucite rukave i poradite na dopunjavanju ove rubrike tako što ćete pokretati nove internet stripove. Svaki novi strip na spisku će, onog petka kada bude dodat, imati oznaku NOVO!
Redosled je po abecednom redu:

STRIPOVI KOJI REDOVNO IZLAZE:

-A STAR IS UNBORN (UnBornStar)
unbornstar.blog.hr/

-BLIC STRIP (Marko Somborac)
www.blic.co.yu/strip/

-BUZZ & FZ (Gudvin)
www.screaming-planet.com/comics.php?area_id=

-ČAROBNJACI (Niko Barun)
www.tportal.hr/stripovi/carobnjaci

-KUĆA STRAHA (Jurica)
www.kajgod.co.nr/

-MALI MEUR (Vladislav Gajski)
www.plastelin.com/index.php?option=com_content&...

-MARTINA MJESEC (Macan - Sudžuka)
www.stripovi.com/martinamjesec.asp

-MISTER MAČAK (Macan - Bob)
www.stripovi.com/mistermacak.asp

-NETOVCI (Niko Barun)
www.t.ht.hr/netuskoli/5-5.html

-OVERKLOKING (Dubravko Mataković)
iskon.hr/webcafe/matakovic/

-SERGEJ (Darko Macan)
www.zmcomics.co.yu/sergej

-SIVI GRAD (Rico)
www.stripovi.com/sivigrad.asp

-SOB SA SOBOM (Sonjecka)
www.stripovi.com/SobSaSobom.asp

-STRIP "DAN"-a (Simon Vučković - Mirko Zulić)
www.dan.cg.yu/stripovi.php

-SvRBI iU SVEMIRU (Milivoj Kostić)
vigled.sky.prohosting.com/

ŠTEFICA Jambriščak, prijateljica noći koja je previše znala" (Nik Titanik)
www.niktitanik.com

STRIP ČASOPISI ZA DOWNLOAD

-ZONA 9 (Udruženje strip autora Crne Gore)
www.zona9-stripmagazin.users.cg.yu

STRIPOVI KOJI SE REDOVNO DISTRIBUIRAJU E-MAIL-om

-SAMONIKLI KOROV STRIP (Franja Straka)
prijaviti se na email adresu: fstraka@eunet.yu

STRIPOVI SA ZAOKRUŽENOM PRIČOM

-Bilo jednom u Makarskoj (Dalibor Brdar)
www.stripovi.com/makarska.asp

-Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes)
www.najbolje.com/zagor/

-Stripovi... (Dunja Janković)
deenes.ffzg.hr/~tdujmovi/strip.htm

STRIPOVI DOMAĆIH AUTORA NA STRANOM JEZIKU

-ACTION TRIP COMICS (Jojić - Grabović - Solanović)
www.actiontrip.com/index/comics.phtml

-JOHN'S PARADISE (Alić/Gelemanović)
www.johnsparadise.com

-Mc DUFFIES (Srđan Aćimović)
mcduffies.keenspace.com

-LITTLE WHITE KNIGHT (Srđan Aćimović)
www.graphicsmash.com/series.php?name=littlewhiteknight&view=current

-LEGOSTAR GALACTICA (D. M. Jeftinija)
legostargalactica.keenspace.com/

STRIPOVI KOJI VIŠE NE OBNAVLJAJU SVOJE STRANICE

-JOHN'S PARADISE (Saša - Venes)
www.crazytwo.com/novi/

-NEDELJNI STRIP (Oljača, Aćimović, Ikonić, Jovanović, Vučković)
members.lycos.co.uk/zmcomics/strip/strip.htm

-VILINTULJKOVA DRUŽINA (zmcomics)
www.zmcomics.co.yu/vilintuljak

sadržaj

14.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin je obezbedio sledeće priloge:

sadržaj

15.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-MARKO AJDARIĆ NEWS - Neorama dos Quadrinhos

Nisu samo naši prijatelji od LerBD pročitali 9 knjigica od 'Honey Talks' u Portugalu (kao što smo napisali prošle nedelje).Na blogu od Chili con Carne, jednog od najvažnijih fanzina u Portugalu, pise se da je to još jedna od velike tačake od Stripburger-a.

Tomaž Lavrič i Aleksandar Zograf u Grčkoj. Od 26. do 30. maja dešava se Kape Kape, međunarodni festival koji je podrzen od magazina Galera.

Malo od Alexandra Zograf u novom Hardcomics-u može da se vidi ovde.

Izlazi u julu, preko Image Comics 24seven, Antologija gde će biti zastupljeni sledeći autori: Danijel Žeželj, Esad Ribić, Becky Cloonan, Farel Dalrymple, Phil Hester, Mike Huddleston, Adam Hughes, Frazer Irving, Alex Maleev, Jim Mahfood, Tony Moore, Mike Avon Oeming, Rick Remender, John Ney Rieber, Eduardo Risso, Jim Rugg i Ben Templesmith,takođe su prisutni brazilci Fabio Moon i Gabriel Ba, koji su braća, i koji komentarišu na njihovom blogu kako je Newsarama pokazala njihov rad u tom projektu, kao i drugih drugi umetnika. Naslovnu stranu antologije možete videti ovde.

Ovde, na Comic Book Resources, intervijuisan je Ivan Brandon, koji je dao listu autora iz antologije "24seven". Tu možete videti i jedan crtež Danijela Žeželj-a za taj rad.

Deveti broj od Inguine Mah!Gazineobjavljuje rad Danijela Žeželja. Evo vam interviju i preview, u Lo Spazio Bianco.

Evo i preview-a od sedmog albuma serijala Tecnhoperes našeg Zorana Janjetova, koji izlazi ovog mesec preko Ehapa, u Nemačkoj.

Blacksad će po svim dosadašnjim informacijama doživeti filmsku adaptaciju te doći u bioskope.

Bucaresti opet ima svoj salon stripa, informacija je sigurna. Došla nam je od našeg prijatelja Marian Mirescu-a.

Od 18. maja do 3. septembra, La Triennale di Milano predstavlja izložbu o velikim školama modernog stripa. Među avtorima su,Davide Toffolo, Igort, Giuseppe Palumbo, Baru, grupa Canicola (u kome je izvezda stripova iz Finske, Amanda Vähämäki), Alfredo Castelli i manje poznata ali isto tako genijalna Gabriella Giandelli (evo vam, za one koji je još ne poznaju, preview njenog divnog albuma o Arkitekturi 'Interiorae').

Moreno Burattini pise o 500-om broju Zagora, ovde.

Novi strip "But I Like It"od Joe Sacco-a, može da se naruči ovde.

Sa trećom knjigom, "Making Comics", Scott McCloud ćeposetiti sve države SADa, između septembra 2006-e i august 2007-e.

I za kraj ovog bloka vest da Marko Ajdarić organizuje sastanak o stripovima u Sao Paulu, a prvi je objavio vest La Nuez, iz Perua.


...i, naravno: nastaviće se... ne postigoh ovog puta da obradim sve vesti pristigle od Marka Ajdarića.

sadržaj

16.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

sadržaj

17.

LINKOVI

Strip Vesti

-Boneville, zvanični sajt posvećen stripu Bone je dobio novu, blogersku, formu:
http://www.boneville.com/

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad