prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. IZLOŽBA LEONIDA PILIPOVIĆA - Damir Smith
2. HONEY TALKS - GRRR! - Strip Core
3. STRIPWEBZIN KOMIKAZE #13 - Ivana Armanini
4. STRIP NEWSLETTER #4 - mail
5. KAINOVA RUKA - Aleksandar Manić
6. kritIVKOVanje 20 - Slobodan Ivkov
7. ARHIV SEVERA (23) - Boris Lazić
8. POST SCRIPTUM (64) - Zoran Đukanović
9. JUŽNJAČKA UTEHA No 256. - Marko Stojanović
10. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (315) - Darko Macan
11. Q STRIP - Strip Vesti
12. INTERNET STRIPOVI - Strip Vesti
13. ŠTAMPA - štampa
14. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -MARKO AJDARIĆ NEWS
15. LINKOVI - Strip Vesti
    
    

1.

IZLOŽBA LEONIDA PILIPOVIĆA

Damir Smith

OTVARA SE IZLOŽBA STRIP-KARIKATURA LEONIDA PILIPOVIĆA

Šta je novo u Zoo vrtu?

Izložba strip-karikatura "What's new in da Z00" - retrospektiva iz "Flasha”, autora Leonida Pilipovića, otvara se u subotu, 29. aprila, u Amfiteatru Zoološkog vrta na Paliću, sa početkom u 17 časova.

sadržaj

2.

HONEY TALKS - GRRR!

StripCore

Honey Talks, razstava stripov po motivih panjskih koncnic zacenja svojo turnejo po bliznjih in bolj oddaljenih krajih. Prva postaja bo na petem mednarodnem festivalu avtorskega stripa GRRR! (vec o programu nawww.klopkazapionira.net) v Pancevu, SCG), kjer se bo zadrzala od 29. aprila do 9 maja. 2006.Posebna gosta festivala sta tudi dva izmed avotrjev, Jakob Klemencicin Vladan Nikolic. Poleg razstave originalnih del iz istoimenske zbirke stripov pa bo uredništvo revije Stripburger predstavilo svoje druge dejavnosti in sodelovalo na razpravah o stanju avtorskega stripa v svetu danes.

Vec o Honey talks na www.ljudmila.org/stripcore/bee/index.html
oz. www.ljudmila.org/stripcore/panjske

Vizualni material za novinarje se nahaja na:
www.ljudmila.org/stripcore/grrr!/

Strip Core c/o Forum Ljubljana
Institute for Art and Cultural Production
Metelkova 6, SI - 1000 Ljubljana, Slovenia
tel. +386 1 2319662, fax. +386 1 4338074
www.ljudmila.org/stripcore
Forum Ljubljana je clan Asociacije

sadržaj

3.

STRIPWEBZIN KOMIKAZE #13

Ivana Armanini

k0m1k4zE!
www.jedinstvo.hr/komikaze
k0m1k4zE!


K0M1KAZE broj # 13

exskluzivno izdanje popularnog webzina
iz kolekcije proljece-ljeto 2006
s novim & boljim marketinskim sloganom:

>> sareno, multimedijalno, interaktivno, a besplatno <<
.konzumirati ravno kroz oko mozga.

-stripovi-haikustripovi-zidnistripovi-ilustracije-plakati
-graffiti-maske-stickersi-kolazi-fotomontaze-projekcije-

Novi autori/ce na sajtu:
Eddi Hara /Indonesia/stripilustracija
Neck /England/strip, ilustracija
Jebotestrip /Uzice/SCG/bandera-strip
Gnjida /Cro/fotomontaza, strip
Wostok /SCG/strip
Dunja Jankovic/Cro/graffitistrip,maska,stickers,plakat
Anna Ehrlemark /Sw/strip
Dalibor Baric /Cro/stripilustracija
Igor Hofbauer /Cro/strip
Miro Zupa /Cro/haikustrip
Filjio /Cro/strip
Jurica Staresincic /Cro/strip
Ivana Armanini /Cro/stickers, projekcija
Seljak /SCG/strip

sva ostala izdanja! dostupna na istoj adresi NON-STOP!

k0m1kAwiki!
www.jedinstvo.hr/pmwiki/Komikaze
k0m1kAwiki!

sve sto ste uvijek zeljeli znati o Komikazama a niste se
usudili pitati sada mozete sami napisati na

KOMIKAZE WIKI:
www.jedinstvo.hr/pmwiki/Komikaze


k0m1kAzE INFO:
fotoreportaze: radionice, gostovanja/2006:
www.jedinstvo.hr/pmwiki/Komikaze/KomiTempzin
www.jedinstvo.hr/pmwiki/Komikaze/Ravenna
www.jedinstvo.hr/pmwiki/Komikaze/Bg

fotoreportaza/info skvotirane tvornice u Ljubljani/TEMP:
www.jedinstvo.hr/pmwiki/Komikaze/Temp

11.4. podignuta tuzba protiv inicijatora akcije:
!!! POTPISITE POTPORU AKCIJI SKVOTIRANE TVORNICE ROG !!!
!!! tovarna.org/?q=feedback !!!

interview: Anna Ehrlemark /Sw-Slo/aktivistica,stripcrtacica:
www.jedinstvo.hr/pmwiki/Komikaze/AnnaEhrlemark

price MIME SIMIC: Pustolovine Glorie Scott:
www.jedinstvo.hr/pmwiki/Komikaze/Gloriascottprice
www.jedinstvo.hr/pmwiki/Komikaze/GloriaScott

naruci Komikaze album #1,#2,#3,#4 bez pohlepnog posrednika:
www.jedinstvo.hr/pmwiki/Komikaze/Distro

+ jos: razgovori s autorima/cama, stripnatjecaji,
stripnovosti, jammsessioni, scenariji, tekstovi, linkovi,
itditditditditditditditditditditditd.

----------------------------
Program su podrzali:
Ministarstvo kulture RH,
Gradski ured za kulturu-Zagreb
----------------------------

www.jedinstvo.hr/komikaze
www.jedinstvo.hr/pmwiki/Komikaze

www.jedinstvo.hr/komikaze
www.jedinstvo.hr/pmwiki/pmwiki.php/Komikaze/HomePage

sadržaj

4.

STRIP NEWSLETTER #4

mail

Dragi ljubitelji stripa,
Predstavljamo Vam četvrti broj našeg
Strip Newslettera-Magazina Za Strip Kulturu.

Link:
Strip Newsletter #4

U OVOM BROJU:
-novosti iz svijeta stripa
-tema broja: Tex Willer

Peti broj newslettera očekujte 22.5.2006
Tema broja: stripovi Hermanna Huppena+ MAFEST

sadržaj

5.

KAINOVA RUKA

Aleksandar Manić

Velika Britanija nema više zaliha nafte i nalazi se pred bankrotom. Predsednika OPEK-a, svetske organizacije naftaša, dolazi u London na pregovore sa britanskom vladom. Međutim, njega kidnapuje banda debelih koji traže besplatnu estetsku hirurgiju. U isto vreme, pukovnik Tim, umirovljeni oficir i šef specijalnih jedinica biva zaklan u svom vrtu. Rupert Kain, bivši Timov vojnik i profesionalni ubica za račun britanske vlade, kreće u istragu oko ubistva svog nekadašnjeg komandanta. Zadatak je složen, a posledice prevazilaze Kainova očekivanja, uprkos njegovoj navici da iz velike blizine vidi manipulacije, prevare i ubistva. "Kainova ruka" prvi je album ciklusa "Dim" (Delkur), grafičkog romana američke scenaristkinje Aleks De Kampi i hrvatskog strip majstora Igora Kordeja. U osnovi, radi se o političko-finansijskoj zaveri i manipulaciji jedne tajne organizacije. Dominiran brzom i surovom akcijom, "Dim" gaji određenu formu subverzivnog cinizma i crnog humora. Realistički dekori, solidna karakterizacija likova i dobro zamišljene scene akcije, vode 160 strana dugu radnju kroz mnoštvo neočekivanih, ali koherentnih preokreta.

Amerikanka Aleks De Kampi, bivši novinar i finansijski analitičar, napustila je prvobitnu karijeru, nastanila se u Engleskoj i posvetila se stripu. "Dim", njen prvi projekat, napisan u maniru Alana Mura i Grenta Morisona, ambiciozno je predviđen u šest blokova od tri knjige. Prva tri dela, događaju se na političko-finansijskoj pozadini korumpirane i cinične Britanije. "Klinton i Bler ostavili su nam u nasleđe političke partije postavljene u centru, ali sa konzervativnim načelima. Više nema partija sa 'platformama', nego svi gledaju šta vi želite da čujete i to vam pričaju. Takva je i vlada u "Dimu". Narodu daje hleba i igara, a svako moguće suprostavljanje uništavaju na najbrutalniji način - kaže Aleks De Kampi, scenarista ciklusa, čiji su roditelji radili za dve najmoćnije špijunske organizacije Amerike - CIA i NSA.

Scenario je urađen vrlo efikasno, mada je priča ponekad teža za praćenje zbog složenosti dramaturgije. Rupert Kain, dobro razrađen junak serijala, hladnokrvni je profesionalni ubica kome počinje da se javlja začetak savesti. Njegov put ka osveti slučajno se ukršta sa krupnim političkim događanjima. Vešto održavajući napetost, De Kampi prikazuje Kaina samo kao figuru u krupnoj igri. Međutim, ispostavlja se da je on vrlo opasna figura. "Zanimala me je psihologija nekoga ko ubija za svoju zemlju. Ne u borbi, niti slučajno, nego profesionalca koji ustane ujutro i zna da će do večeri uzeti nečiji život. Zanimalo me je kakve laži on sebi govori i šta se dešava kada je primoran da uđe u društvo gde ne može više da laže - objašnjava scenaristkinja. Posebnost De Kampijeve narativne strukture jeste uvođenje likova kao sekundarnih karaktera, da bi potom bivali razvijani do punog značaja.

Crtež Igora Kordeja u "Kainovoj ruci" u potpunosti prati dinamiku i ritam naracije. Smenjujući realistički i stilizovan crtež, on daje grafizam koji je istovremeno detaljan, jasan i povremeno neprecizan. "U zadnjih nekoliko godina razvio sam tehniku koju zovem 'suva četka'. Za mene je to najbolji i najbrži način da uradim ljudsku anatomiju, svetla i senke, bez upotrebe šrafure koje oduzima puno vremena i likove ponekad čini drvenastim. Kako ja crtam brzo, ta tehnika mi u potpunosti odgovara. Istovremeno, u 'Dimu' ona mi je omogućila da, ako tržište zahteva, strip može da bude štampan crno-belo i da ništa ne izgubi - kaže Igor. Očigledno je da Kordejev cilj nije bio da nacrta lepu knjigu, nego da odgovori na potrebe pripovesti. To je naročito vidljivo u njegovoj upotrebi najrazličitijih uglova radi stvaranja dinamike i ritma u kompozicijama tabli, naročito akcionih scena. Do nedavno, Igor Kordej je crtao serijale superheroja za američkog izdavača "Marvela": X-Ljudi, Kejbl, Vojnik X i Crna Udovica. Potom, jednog je dana, bez ikakvog objašnjenja, bio otpušten na najgrublji način. "Marvel i Holivud, kao delovi korporacijskog života, teraju vas da mislite kako je novac najvažniji i trude se da vam unište dušu i da im pripadnete. Njihov sistem vas tera da samo mislite na novac i ni na šta drugo, što je za mene neprihvatljivo. Osim toga, tematika superheroja upravo nestaje. Filmski uspesi samo su poslednji trzaji umirućeg žanra - kaže Kordej, koji se stripom i ilustracijom bavi već trideset godina. Inače, Igor je umetnik čija je publika podeljena na one koji ga vole ili koji ga mrze. Njegova umetnost, britkost duha i jezika nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Prva knjiga ciklusa "Dim" neguje ekstrapolaciju britanskog društva i šire, novog svetskog poretka, slično kao "Transmetropoliten" i "V za Vendetu". Dobra osobina ovog ambicioznog grafičkog romana na ivici američkih "komiksa" i evropskog autorskog stripa, jeste njegova čitljivost. Zamerke, a nema ih mnogo, mogle bi da se nađu u po nekad "pričljivom" scenariju, povremeno neizražajnom koloru Lena O'Gredija i naslovnoj strani albuma, urađenoj kao magazinska ilustracija, a ne kao naslovnica strogo vezana za jednu knjigu.

sadržaj

6.

kritIVKOVanje 20

Slobodan Ivkov

HOGAROLOGIJA

NASLOV: Dik Braun "Hogar Strašni - Najbolje od mene"
IZDAVAČ: "Beli put", Beograd
GODINA IZDAVANJA: 2006.

U nekoliko prethodnih tekstova na ovom mestu pokazali smo da, iako likovna naracija postoji od kada i ljudska potreba za vizuelnim izražavanjem, a da se crtane sekvence umnožavaju gotovo od trenutka kada je pronađena štampa, ono što danas podrazumevamo pod pojmom "strip", kao zaokruženi i definisani koncept, odnosno kao sasvim artikulisana, relativno nova grafička disciplina primenjenih umetnosti, traje svega 110 godina - tu negde od 1895/96.

Stoga, manje upućene više ne treba da čudi činjenica da se jedan stripski lik koji je na sceni tek malo više od tri decenije, junak po kojem je i nazvana istoimena serija u kojoj se pojavljuje, smatra nespornim klasikom žanra.

Nedavno je beogradska izdavačka kuća "Beli put", koja je na polju prevoda i izuzetne, vanserijske tehničke prezentacije najpoznatijih inostranih dela "devete umetnosti" za prethodne pola godine predstavila više premijerno prevedenih luksuznih stripskih izdanja nego ijedan srpski stripski izdavač u tako kratkom periodu još od 1934., to jest od kada se strani strip ovde objavljuje, pored ostalog, publikovala i sjajnu monografiju o "Hogaru Strašnom". Držim da je i na naslovnoj stranici trebalo istaći da je njen priređivač Brajan Voker (ako se ne varam, sin Morta Vokera, višedecenijskog porodičnog prijatelja i poslovnog partnera Dika Braunija), bez koga ove monografije verovatno ne bi ni bilo i na čije pravljenje je tek posle mnogo nagovora Morta i Brajana tvorac "Hogara" Brauni pristao, ali to se ne može uzeti za neku veliku manu sjajno uobličenoj srpskoj verziji izdanja.

Knjiga je u SAD, u zemlji u kojoj je lik nastao, izvorno objavljena 1985. godine pod naslovom: "Najbolje od Hogara Strašnog". Iako je strip prvi put štampan februara 1973. godine, dakle samo 12 godina pre izlaska monografije, ona je širom sveta izazvala ogromnu pažnju i doživljena je kao omaž klasiku.

I Žika Bogdanović, utemeljitelj naše stripske teorije ju je nekoliko godina kasnije predstavio, ali na posredan način. U svom časopisu "Pegaz" organizovao je čitav jedan, samo njoj posvećen temat. Zgodno je bilo to što je prvo američko izdanje bilo štampano crno-belo, kao i "Pegaz", pa su propratni tekstovi naših teoretičara stripa bogato ilustrovani kaiševima i tablama iz monografije. Danas je zanimljivo uporediti ih sa novim prevodom i nanetim kolorom.

Pošto sam se, u želji da steknem bolji uvid, proteklih nedelja baš oho-ho hronološki vratio unazad i, pored ostalih izvora, detaljno pregledao svoje komplete "Politikinog zabavnika" iz 1973/74., pa uporedio prevode i načine nanošenja boje u ondašnjem "Zabavniku" i u ovoj monografiji (komentarisanje bi oduzelo mnogo vremena, ali moji komplimenti ne idu baš uvek u korist najnovijeg izdanja "Belog puta"), iznenadio sam se što izgleda da je neko, možda Brauni za života, a možda i neko drugi, ili po predlošku ponovo crtao, ili (kod nas?!) podebljavao linije sa tabli iz 1973. Na primer, to se lako da uočiti poređenjem table sa str. 100 naše verzije ove knjige (originalno signirane sa 5-6, dakle nastale 6. maja 1973. ili namenjene objavljivanju toga dana) i iste table iz "Zabavnika".

Nije jasno da li ova knjiga predstavlja monografiju o Hogaru ili o njegovom tvorcu Diku Brauniju. Izgleda da nije ni važno, a i njima dvojici je svejedno. To su pokazali time što su se zajedno, kao krajnje nezainetresovani, dobrano naćeflejisani flegmatici, prikazali na poslednjoj stranici korice ove "hogarologije" - jedan fotografisan, a drugi nacrtan.

I tako, tačno dve decenije kasnije kompletna knjiga je prevedena na srpski. Naša verzija je potpuno u boji, tvrdo je ukoričena, vrlo dobro prevedena (Goran Skrobonja), obojena (potpuno originalan kolor: Aleksandar Petković!) i vrhunski odštampana ("Birografika", Subotica), pa ću sasvim slobodno izneti sud da je, po formi, neuporedivo kvalitetnija od originalne.

Njen značaj od 1985. samo raste, tim pre kada se zna da Hogarove avanture svakog dana čita bar sto miliona ljudi. Samo u SAD ga redovno objavljuje oko 2.000 dnevnika, a precizan broj im se u svetu i ne zna jer se ponegde štampa i "piratski". Među dnevnim listovima je od pre nekoliko godina i "Politika". To nije čudno kada se već deceniju - dve unazad uviđalo da su Diznijevi "Miki" i "Paja" su u obliku kaiševa odavno "potrošen" stripski koncept, pa je sasvim razumljivo što se tragalo za adekvatnom zamenom.

No, "Politika" je i ranije u svojim drugim izdanjima ("Politikin zabavnik", "Denis", "Zdravo" i još nekima, a danas i u dodatku "Magazin") decenijama svoje čitaoce uveseljavala ovim genijalno koncipiranim stripom, a kod nas ga objavljuje i mesečni časopis "Stripoteka" novosadskog izdavača "Marketprint". Osamdesetih smo ga viđali i u izdanjima "Dečjih novina" iz Gornjeg Milanovca. Mora se istaći i to da je baš "Politikin zabavnik", i to redovno od 1974. pa do danas, bio prvi koji ga je (ne "dnevnu" verziju kaiša od 1-3 kadra, već "nedeljnu" tablu) objavljivao na srpskom. Povremeno ga je štampao još u 1973., ali do danas neprekidno - samo godinu dana od prvog pojavljivanja! U bivšoj zajedničkoj državi SFR Jugoslaviji prvi nam ga je predstavio Ervin Rustemagić u sarajevskom časopisu "Strip art", samo par meseci od svetske premijere. Nažalost, posle svega nekolikom kaiševa, u tom nezaobilaznom časopisu za ovo čime se bavimo, Hogara više nismo videli.

Svetska premijera crtanih gegova, većinom sa tekstom, ali neretko i bez njega, o vikinškoj porodici i njenom životu u "mračnom srednjem veku" dogodila se 5. februara 1973. Kompletan autor je Dik Brauni (Dik Browne). Neka me isprave oni koji možda bolje poznaju engleski jezik, izgovor i transkripciju, ali mi se čini da je u knjizi korišćena transkripcija Dik Braun pogrešna (da je Braun, izvorno bi bilo Brown, no moguće da grešim, moj prijatelj Goran Skrobonja je za mene nesporni autoritet u pogledu prevođenja - greh na moju dušu), da se od početka koristi pogrešno i da je jedna od onih koje baš ne govore dobro o savesnosti i pedantnosti naših prevodilaca i urednika. Setimo se samo iz unazad višedecenijske literature "Tima Tejlera" ili "Tima Tejlora" (a ne "Tima Tajlera" od "Tim Tyler's Luck"), "Flaša (a ne Fleša) Gordona", Si Berija (a ne Saj Berija od Sy Barry)... To sa Braunijem je možda, a možda i nije, još jedna od onih nepreciznosti koje kada se kod nas jednom zapate u jeziku, najčešće nikad ne nestaju.

Neke ovdašnje jezičke omaške nastaju iz neznanja, neke iz nehata, neke iz površnosti i nedovoljne promišljenosti, neke iz pomodnosti, a neke se namerno prave, no, kako god da nastanu, kada se jednom uspostave, mala je verovatnoća da će neko u ovoj našoj neorganizovanoj masi želeti da ih ispravi i dotera, a još manje, bilo opet iz lenjosti, bilo pomodnosti, da imperativno naloži sinhronizovano i ispravno korišćenje.

Mnogi naši intelektualci, valjda u želji da sebi i drugima u ovoj našoj tužnoj sredini deluju tajanstvenije, posvećenije ili otmenije, šta li, ime i nadimak antologijskog stripskog lika Korta Maltežanina, ne prevodeći ga, navode kao Korto Malteze.

I Hogar je mogao malo da se izdigne iz svog provincijskog porekla, samo da je imao više sreće i da mu je njegov tvorac bio naklonjeniji, pa ga, recimo, nazvao Hogar Norvege - Hogar Norvežanin. Nazivom toponima i, uopšte, izborom zabitog Bergena kao njegovog mesta "rođenja" Brauni je verovatno hteo da nagovesti Hogarovo sirovo, brđansko poreklo (lično, za Norvešku i ne znam za drugo, osim da se eventualno rodio u nekom fjordu ili na ledniku, ali možda grešim, možda i tamo ima pitomih ravnica kada se lednici povuku), dok mu je supruga Helga iz tamošnjeg megalopolisa Osla, što i pokazuje svojim otmenim i prezrivim držanjem prema beznadežnoj provinciji koja je okružuje, a nastanjuju likovi koje reprezentuje Srećni Edi. Dakle, sve je relativno.

Nije lako poznati američki stripar koji je do tada, bilo kao scenarista, bilo kao crtač, decenijama radio sa drugima, prvenstveno sa svojim najbližim prijateljem, takođe genijalnim Mortom Vokerom (u svetu poznatom po "porodičnom" geg-stripu "Haj i Loiz", a kod nas po nezaobilaznom "Redovu Biliju"), prelomi, no jednog dana je čvrsto odlučio da se u svojoj 56. godini prvi put oproba sa potpuno samostalnim stripom. Već se decenijama pre toga bezrezervno specijalizovao za humorističku, grotesknu likovnu stilizaciju koju, prvenstveno zbog relativno grube roto-štampe i eventualnog naknadnog bojenja karakterišu snažne, glatke neisprekidane konturne linije, malo detalja, crnih površina, svedeni enterijeri i eksterijeri, i gotovo potpuno izostajanje šrafure. Smišljao je za svaki dan po jedan kaiš, jednom nedeljno tablu, a pored toga i duže epizode od 22-48 tabli.

Nekoliko razloga je uslovilo ovaj projekat. Najvažniji je to što je i od ranije imao ideju da za likove uzme vikinge o kojima mu je u detinjstvu pričala, a i literaturom ga snabdevala tetka Šveđanka. Osim toga, polako je gubio vid, pa više nije mogao kao do tada da na istom nivou vizuelizuje "ispeglane" novinske porodične stripove. Kasnije će likovni kritičari, ne znajući za Braunijeve zdravstvene probleme, stranice i stranice ispisivati o inovativnim aspektima njegove autentične grafičke "hogarovske" stilizacije (kao: "iz drugog plana svojom grubom linijom nagoveštava opori splin mračnog srednjeg veka", i sl.) koja je, ustvari, bila samo rezultat jednog ogromnog crtačkog iskustva i - slabog vida. Jednostavno, bolest očiju je uslovila nestajanje glatke linije i "zašećerenog" crteža, a sa prethodnim ogromnim radom iza sebe Brauni je postizao genijalna likovna rešenja.

Hogar je viking osvajač. Istorijske činjenice govore da su to bili beskrupulozni, surovi ratnici i nemilosrdne ubice gotovo svih koji bi im se suprotstavili i koji nisu pripadali njihovom narodu, no Brauni je, u maniru "političke korektnosti" iznedrene u Americi, ali i u skladu sa konvencijama humorističkog stripa, stvari okrenuo u zajebanciju.

Tako, Hogar je krajnje neobrazovan. Potpuno nepismen. Poročan. Pije besomučno. Ne puši samo zato što duvan još nije stigao iz Novog sveta, ali obožava da pali i ruši. Lažljiv je. Neodgovoran. Radoznao. Voleo bi da je ženskaroš - ali nije. Otimao je na ranim tablama ženske, nekako u ono vreme kada je Srećni Edi u Skandinaviju u džaku donosio "kineske češalice", samo ga je elan za tu zanimaciju napustio, što sa godinama koje su ga polako stizale, što kako je sve više upoznavao žene.

Brod "drakar" je takođe lik za sebe. U početku je, sve sa svojom zmajevskom glavom na pramcu, bio samo mrtva stvar i zaista je odavao utisak namere njegovog vlasnika da, u okviru postojeće stilizacije, moreplovci njime nekoga zaplaše, no, s protokom vremena, kako se Brauni opuštao, brod je oživeo i poprimio zaseban karakter. Glava zmaja se pretvorila u pitomi dekor kakav se ne razlikuje od onog na dečjim gumama za plivanje, a ponekada je znala da se poprilično nasmeje onim svojim blentavim ustima, da stisne zube kada zagusti, pa čak ponešto i da prokomentariše.

Posle Dikove smrti 1989. godine, strip je nastavio da crta njegov sin Kris, koji mu je i do tada asistirao. Te kaiševe danas objavljuje "Politika".


(ovo je proširena i "Strip vestima" prilagođena verzija teksta objavljenog pod naslovom "Vanserijska hogarologija" u rubrici Kultura na str. 16 dnevnog lista "Politika" br. 33215 od 27. aprila 2006. godine)

sadržaj

ARHIV SEVERA (23)

Boris Lazić
boris.lazic@wanadoo.fr

ŠTA DA SE RADI?

Naslovi: "Zapata, u vreme rata"; "Beli teror".
Scenarij, crtež: Filip Skvarconi.
Izdavač: Les requins marteaux, 2003, 2004.

"Državni terorizam pothranjuje terorizam"
F. Skvarconi

Nekad su junaci stripova bili detektivi i novinari. Bavljenje tim profesijama je bilo – za same crtače – dobro pokriće za negovanje pustolovnog žanra. Zato je moralo doći vreme kad će stvarnost zakucati na staklenu baštu stripa i uneti u bezbrižni vilajet rasterećenih malo zadaha truležne stvarnosti. Sećam se nekadašnjih rasprava u "Strip Vestima" povodom radova Džoa Sakoa. Pamtim, takođe, stav urednika (više stvar projektovane želje nego stvarnosti medija) po kome na forumu posvećenom stripu nema mesta politici. Ovaj naivni vapaj se razbijao o kruta pravila stvarnosti, u više navrata, a jednom, kada se bude pisala hronika jedinog posleratnog jugoslovenskog foruma posvećenog stripu (ja se nadam da će do toga doći), nepristrasni proučavalac biće u prilici da sagleda koliko je, uistinu, posao urednika takođe i dar diplomatske umešnosti. Možda će, takođe, u svetlu takve perspektive, najpodsticajnjiji brojevi biti oni polemičke prirode, iz kojih – vaj – niko nije izlazio neozleđen. Pitanje cenzure i autocenzure staro je koliko i pitanje umetničkog izraza. Bilo bi nerazumno smatrati stripare za izdvojene od ostalog sveta, ko da su nekakva sekta, srećnih, preobraženih, kojih se ne dotiče kompleksnost života i koji o tome ne treba, više (budući da su spaseni, stripom!), ni da misle.

Uistinu, ima li oprečnijih gledišta povodom raspada SFRJ od stavova Sake i Skvarconija? Dok oba autora posežu za grafičkim iskustvom američkog stripa kontra-kulture šezdesetih godina, dotle Sako, na štetu dubinske analitičnosti svojih radova, iznosi stavove tkz. "Međunarodne zajednice", dok Skvarconi tumači međunarodne odnose kroz prizmu alter-mondijalističkih ekonomsko-političkih analiza (namerno prenebregavam reč "ideologija", jer je alter-mondijalizam u svojoj osnovici više analitičan nego dogmatičan, i više pragmatičan nego ideologičan). Sako posmatra dramu južnih Slovena iznutra, i to iz perspektive jedne od zaraćenih strana, i to s dogmatičnom isključivošću arogantnog staljiniste. Njemu žurnalizam služi samo kao povod konkretnog opredmećenja – putem terenskog ispitivanja – unapred zadatih analitičkih okvira. On u Goraždu ne pronalazi nešto od ljudske tragike što već nije zapisano na kakvom bilbordu uredničkog kolegijuma svog Njujorškog izdavača, on ne polazi s ciljem da shvati koren tragedije, on kreće s namerom da ilustruje ideološko predubeđenje.

Skvarconi takođe putuje (Čijapas, Izrael-Palestina, Jugoslavija) unapred pripremljen. S tim što kod njega nije reč o predrasudi, niti o vulgarnoj navijačkoj strasti, nedostojnoj umnog radnika, koliko o intelektualnom aparatusu pomoću kojeg ispituje opravdanost vlastitih polazišta (taj se aparatus može svesti na odbacivanje globalizacije okarakterisane kao savremeni oblik američkog imperijalizma s čime, naravno, čitalac može ili ne mora da se slaže).

Paradoks položaja kritičara liberalnog poretka: mogao bi da provodi sate i sate u knjižari FNAC (to je ono parisko mesto gde, na Kišovo veliko zaprepaštenje, odrasli ljudi zaneseno, kao da čitaju "Cvetove zla", listaju stripove), ne gubeći, istovremeno, iz vida da ovaj knjižarski lanac uništava nezavisne knjižare. Raspet između tih dveju krajnosti – između stvarnog i poželjnog – Skvarconi prožima svoj elegantni realistički crtež zdravim ironijskim otklonom bez koga tako kritički nastrojen strip ne bi mogao da diše, niti da ostvari komunikaciju s čitaocem. Skvarconi je svestan svih svojih – naših – nedorečenosti. Od njih i polazi.

Svoje shvatanje o državno-ekonomskom teroru multnacionalnih kompanija Skvarconi najbolje izlaže kroz onirično-satirične slike u poglavlju stripa "Zapata" posvećenom američkoj spoljnoj politici. Preplićući masmedijske simbole branitelja slabih (junake, superjunake, itd.) američke pop-kulture s likovima američkih državnika, instistirajući time na američkoj etičkoj protivrečnosti, Skvarconi okuplja sve predsednike, bili oni republikanci ili demokrate, od Kenedija do poslednjeg (dečaka Buša kome tata Buš sve potanko pojašnjava) na svojevrsnu pres komferenciju na kojoj će biti reči o njihovoj viziji svetske politike. Stapajući sve govore predsednika u jedan isti, posvemašnji imperijalistički diskurs, crtač kao da nastoji da što jače izloži svoj stav i što više pripravi na budnost. Uprošćena, stvar izgleda ovako: po Skvarconiju, opšta američka opsesija je pitanje stabilnosti, kontrole. SAD kontrolišu 50% svetskih resursa, za samo 6% svetskog stanovništva. Da bi to održali, istovremeno potstiču protekcionizam iznutra i obaveznost slobodne razmene robe, odnosno deregulaciju, spolja. Otpor država s tradicijom socijalnog progresa slamaće državnim udarima, uz pomoć nekadašnjih nacista, krajnje desnice, itd., u zavisnosti od istorijskih okolnosti. Spoljna kontrola se vrši putem međunarodne administracije, odnosno Svetske banke i Svetskog monetarnog fonda, koji podstiču otvaranje domaćih ekonomija za inostrane investicije, tj. ekonomske predatore.

Stripovi koji imaju za predmet pitanje socijalne regresije u međunarodnim okvirima osetno drugačije pristupaju pitanju raspada Jugoslavije ili Izraelske okupacije Palestine, dvaju akutnih problema savremenog sveta. Darvinizmu ekonomskih oligarhija i Mac-mundijalizmu suprotstavljaju niz konkretnih ideja-mera pokreta ATAC-a, ističući u prvi plan bitnost postojanja civilnog društva i alernativnih oblika društvenog ispomaganja. Kada je reč o polju međunarodnih odnosa, ova dela ne nude drugo (niti bi mogla) do realističnu mrežu čitanja uzroka i posledica. Naravno, kao što "Zli dusi" Dostojevskog, kako je dobro primetio Uelbek, nisu spasli svet od boljševizma, kao što nijedno delo umetnika ili mislioca uopšte nije ikad sprečavalo političko-ekonomski teror, tako to ne može da učini ni ovaj strip. Pojedine scene, vrlo teške – poput palestinskog oca koji bezuspešno zaklanja sina od izraelskog rafala (znamo da je dete ubijeno) – preuzete s fotografija, ugravirane u strip, neprestano ističu to pitanje socijalnog darvinizma (taj užas od zla u čoveku), kao i pitanje nužnosti pravde za slabije (sapatnje prema žrtvovanom).

Po čitanju Skvarconijevih grafičkih reportaža svaki se čitalac suočava s bolom (tuđim, koji postaje i njegov). I zato, pored svih ekonomskih i političkih pitanja koja pokreće, ovaj crtač-novinar postavlja i ono osnovno, najdublje: pitanje ljudske drame, ljudskog dostojanstva. Šta da se radi? Samo je umetnost u stanju da izdrži pritisak tih patnji, a da se govor o njima ne pretvori u slatkorečivost, u kič. Samo ih ona može da sublimira. Možda zato poslednji odgovor i leži u njoj? U umetnosti, religiji, utesi (post)modernih?

sadržaj

8.

POST SCRIPTUM (64)

Zoran Đukanović

KRITIČARSKI BEDEKER - PRIPOVEDAČ I BIBLIOTEKA

(Zoran Janjetov: Bernard Panasonik, izdali Momčilo Rajin, Tanja Vukalić i autor, Beograd, 1990)

Pojava albuma Bernard Panasonik kazuje nam mnogo štošta. Između ostalog, njegove korice (reč je o prvom izdanju iz 1990) potvrđuju nagradu Zoranu Janjetovu za strip-ilustraciju (kao integralni deo neke stripske poetike) 1986. godine. Panasonik je najbolje ilustrovan i dizajniran domaći album u 1990. No još mnogo prioritetnije od toga, ovaj album savršeno ocrtava Janjetovljevu autoprsku poziciju u stripu osamdesetih godina.

Ranije sam već pisao o vavilonskoj strategiji Zorana Janjetova i infantilnoj subverziji hladnoće koju je primenio na vlastitog gurua Mebiusa. Janjetovljeve “mistifikacije”, njegova nehajna poetika ponašanja prostire se i van radijusa Panasonika: rad u grupi Greta Farenheit pod imenom Dr Woo, zajedno s Rex Illusiviijem; dizajnerska strategija Mikke Musse koja je sjajno ostavila svoj znak na transformaciji novosadskog “Glasa omladine” u magazin “Stav”; objavljivanje Nestale avenije, romana “u nastavcima” pod imenom Herbert Kraus itd.

Janjetovljeve postmoderne poetičke igrarije jesu čin čiste intuicije u doživljavanju duha vremena. Njegov Bernard Panasonik ukida vreme ne da bi odbacio prošlost nego da bi je obgrlio detinjom srdačnošću. Sve što je ikad bilo (i Erže i Žakobs) i sada je tu u Biblioteci, a na nama je da se igramo. Zato je ovaj strip pun lažnih početaka i još lažnijih krajeva. “Onog časa kada je Borhes šire shvaćen, postmoderna je počela kao epoha”, rečenica je jednog od najboljih tekstova o postmoderni koji su se kod nas pojavili. Reč je o eseju Pavla Pavličića Moderna i postmoderna intertekstualnost (“Umjetnost riječi” br. 1, Zagreb, 1989). Citiranje i metanaraciju koristili su mnogi pre postmoderne. Ona, međutim, ne citira pojedinačno delo nego se obraća čitavim žanrovima, epohama i kreativnim konvencijama.

Vizuelni citati i sve grafičke bravure Bernarda Panasonika toliko dominiraju da mogu, samo na prvi pogled doduše, da prikriju izvanredno važan jezički sloj. Neophodno je, međutim, primetiti da je Janjetov izvrstan jezički stilist, da su njegove verbalne bravure potpuno dorasle vizuelnim. Time Zoran dokazuje da je moguće graditi stil u haosu jezičkog eklekticizma. Majstorska upotreba dijaloga neophodna je da bi se suvereno vladalo sadržajem koji se ispražnjava, čitavim konglomeratom žanrovskih iščašenja. Panasonik je istovremeno brutalan i bezazlen, a pošto je igra jedina dominantna stvar u univerzumu, spoj toplog i hladnog kod Janjetova završava u toplom. I pored svih otkačenosti, Janjetov nam ipak pripoveda pravu pravcatu storiju. Bernard Panasonik sadrži sve što i klasična priča: akciju, napetost, priču o prijateljstvu i priču o ljubavi – na jedan ljubak, čak neodoljiv način samlevene u avanu, doduše. Hoće li se, onog časa kada Bernard Panasonik bude šire shvaćen, postmoderna pretvoriti u staru baku?


(“NIN”, Beograd, 6. maj 1990)

sadržaj

9.

JUŽNJAČKA UTEHA No 256.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

NEON NOIR (2)

Wylie: I’m empty here...

Bartender: S’bottle that’s empty...
You’re anything but.
100 Bullets 51#, BRIAN AZZARELO

Seme noira je ipak bilo bačeno, a njegovi plodovi, pored brojnih uticaja na druge filmske žanrove i medij filma uopšte dovelo je i do pojave svojevrsnog naslednika noir poetike, neo noira. I dok se kroz neo noire šezdesetih, sedamdesetih pa čak i osamdesetih (Chinatown, Point Break, The Driver) provlačila neka nostalgična crta, neki žal za moralnim kodeksima prošlosti (vremenima kad je sve bilo čistije i jednostavnije, naročito ubijanje i umiranje), neki retro, nikada od strane poznog kapitalizma sasvim upokojen duh, dotle su neo noiri devedesetih (Pulp Fiction, Things to do in Denver when you’re dead, Get Shorty) označili jasan odmak od prošlosti, postmodernističko preispitivanje i redefinisanje obrazaca originalnog noir filma.

Neo noir se služi demitologizacijom, savršeno svestan globalnih socijalno-političkih promena, opšte ofanzive potrošačkog društva na pojedinca i mas medija na njegovu privatnost, kao i umetničke eksploatacije klišea noira do neprepoznatljivosti u savremenoj pop kulturi. Samo je otklon (najčešće ironičan), čega je literaturi postao bolno svestan Elmor Lenard a u filmskoj industriji Kventin Tarantino, nudio mogućnosti da se sa noirom učini nešto novo. Tarantnino je izvšio totalnu ofanzivu devedesetih sa nekoliko svojih neo noirova koji su sitne kriminalce i uopšte moralno potpuno nepodobne likove promovisali u protagoniste time što su ih suprotstavili od njih još gorem šljamu – ogolivši nasilje, raskrinkavši one koji se njime služe te uklonivši šmekersku glazuru i mitove koje su sami izgradili oko sebe, i pri svemu tome zabavivši publiku, Tarantino je zadao domaći zadatak svima koji će se baviti neo noirom posle njega. Bilo je svakako teško posle njega uraditi nešto toliko novo, bezobrazno i kreativno, i stoga nije ni čudo što je to retko kome u filmu uspelo – pa ni samom Tarantinu u njegovim docnijim ostvarenjima. Što se pak stripa tiče... Strpite se malo.

Brajan Azrelo je igrač, ovih dana možda više no ikad. Slavljen, uvažavan, a ipak nesumnjivo kontraverzan, uspeo je da samo jednom svojim serijalom skrene pažnju i kritike i publike i uspostavi nove standarde u svetu stripa, za šta su možda zaslužni upravo njegovi rani dani... Za razliku od svojih kolega koji su kao klinci gutali stripove, on ih u svojim mladim godinama nije čitao (sem ponešto ratnih i stripova sa čudovištima), a u naročito je širokom luku zaobilazio superherojske naslove, prema kojima dečačku ljubav danas priznaju čak i najveća gunđala američkog i britanskog stripa! Azarelo je, umesto toga, odrastao na autobiografskim i biografskim književnim prikazima kriminala, poput danas toliko pominjanog romana Tarumana Kapota In cold blood i njegovih literarno mnogo slabijih ali zato mnogo realističnijih nastavljača, otkrivši da je ono što ga zaista interesuje ne samo devijacija ljudskog ponašanja već i kodeksi koji mogu u toj i takvoj devijaciji biti obavezujući... Završio je likovnu akademiju, radio kao restaurator stilskog nameštaja i usput uspeo da u popunosti preskoči uobičajnu stepenicu na stepeništu do vrha, šljaku za manje i nezavisne izdavače; nikada se, da po njegove kolege bude crnje, nije bavio ni jednom formom pisanja niti crtanja stripova! Reklo bi se, u stvari, da je pre nekih sedam godina Azarelov jedini kontakt sa svetom stripa bila njegova supruga Džil Tompson, strip autorka zamašne reputacije (i fizičke lepote, kako pouzdani izvori tvrde!).

(Nastaviće se)


A na adresi www.upps.org.yu momci iz UUPS-a, jednog veoma posebnog udruženja ljubitelja stripa, napravili su jedan veoma interesantan i kvalitetan sajt sa gomilom najraznovrsnijih podataka, leksikona i svojim sopstvenim, veoma živahnim forumom. Posetite ga i vidite mesto gde se zaista odvija internet život srpskog stripa – na dnevnoj bazi...

sadržaj

10.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (315)

Darko Macan
darko.macan@zg.htnet.hr

TRIDESET SEDAM I NEŠTO

Imam temperaturu. Kad imam temperaturu, nemam koncentracije. Misli mi se vrte u krug, svaka je takva da ju je bolje ne završiti. Niti jednu mi rečenicu ne uspijeva napisati od prve. Budući da sam obećao, pokušavam da kolumna ne bude negativna, ali sve što pogledam bolesno je kao i ja. Ne valja.

Razmišljam o slavi. Ne znam jesam li slavan. Poznat sam. Recimo. U stripovskim sam krugovima poznat, ali od toga nemam nikakve koristi. Da živim u Americi, mislim grozničavo, slava bi bila pretočena u konkretnu financijsku podršku. Ljudi bi kupovali moje stripove jer bi mi znali ime. Kod nas ne kupuju moje stripove baš zato jer mi znaju ime pa misle da znaju sve o meni. U Americi bih prodao sto tisuća knjiga svaki put kad bih se pojavio na TV. Kod nas dobijem parsto kuna (ne bih ni to da ne tražim) i kažu mi da je to dobar PR.

Uhvatio me prije nekoliko mjeseci strah da ću ostati bez novca, da moram više zarađivati. Prihvatio sam se svakakvih poslova, zbog polovice sam potom zažalio. Rekao sam da više neću, da ću nakon četrdesete birati. Zašto se uzbuđivati zbog novca kad on ne postoji? Što više razmišljam o novcu, manje razmišljam o stvaranju. Što više mislim kako zaraditi, manje sam to sposoban.

Što više razmišljam kakvi se stripovi prodaju, to više želim dići ruke od svega. Što više zanata imam, to manje volje imam. Vizija je posve nestala. Ostvario sam sve što sam mislio ostvariti, nisam vratio vrijeme unatrag, nisam u stanju čak naći novi dom ni stripu koji je izgubio časopis, nekmoli nekom novom stripu. Imam li išta novo za reći? Fućkaš novo, imam li išta za reći? Nisam ni za što. Bacite me u smeće. Dajte mi šalicu juhe i ruma na dan, pjevat ću nešto falš ispod glasa u svome kutu i neću nikome smetati. Kad ne radim stripove koje ljudi žele čitati, kad ne radim stripove koje ljudi žele kupovati, bolje nisam ni zaslužio.

Ne razumijem PR. Mislim da razumijem kapitalizam, ali je banalan do boli pa ga ne želim razumjeti. Sve je banalno: život, smrt, ljubav, mržnja ... Gdje su mi ideali, gdje mi je gnjev? Ako ništa više ne mrzim, onda ništa više i ne volim. O čemu da pišem? Trebam li se ostaviti stripova? Što da radim? Zašto?

Ne znam što govorim. Ne mogu se koncentrirati. Imam temperaturu.

sadržaj

11.

Q STRIP

Strip Vesti

• [preporuQe]Odabir iz Previews kataloga za 4. mjesec (Bob)
• i naravno [dnevniQ] Pregled vijesti za svaki dan 22.04.-28.04.
  
  
  Kompletne priloge možete pročitati na sledećoj adresi:
  http://qstrip.blog.hr/
  
  
  

sadržaj

12.

INTERNET STRIPOVI

Strip Vesti

Ovo rubrika je redovna, pozicionirana na ovom mestu u SVestima, nije u samom vrhu jer na sajtu već stoje, u samom vrhu na udarnom mestu, linkovi ka svim domaćim internet stripovima koji redovno izlaze. Ostali stripovi, koji ne zadovoljavaju ove kriterijume - dakle nisu na nekom od domaćih jezika ili ne izlaze redovno - će ipak imati svoje mesto u ovoj rubrici.
Dakle zasucite rukave i poradite na dopunjavanju ove rubrike tako što ćete pokretati nove internet stripove. Svaki novi strip na spisku će, onog petka kada bude dodat, imati oznaku NOVO!
Redosled je po abecednom redu:

STRIPOVI KOJI REDOVNO IZLAZE:

-A STAR IS UNBORN (UnBornStar)
unbornstar.blog.hr/

-BLIC STRIP (Marko Somborac) NOVO!
www.blic.co.yu/strip/

-BUZZ & FZ (Gudvin)
www.screaming-planet.com/comics.php?area_id=

-ČAROBNJACI (Niko Barun)
www.tportal.hr/stripovi/carobnjaci

-KUĆA STRAHA (Jurica)
www.kajgod.co.nr/

-MALI MEUR (Vladislav Gajski)
www.plastelin.com/index.php?option=com_content&...

-MARTINA MJESEC (Macan - Sudžuka)
www.stripovi.com/martinamjesec.asp

-MISTER MAČAK (Macan - Bob)
www.stripovi.com/mistermacak.asp

-NETOVCI (Niko Barun)
www.t.ht.hr/netuskoli/5-5.html

-OVERKLOKING (Dubravko Mataković)
iskon.hr/webcafe/matakovic/

-SERGEJ (Darko Macan)
www.zmcomics.co.yu/sergej

-SIVI GRAD (Rico)
www.stripovi.com/sivigrad.asp

-SOB SA SOBOM (Sonjecka)
www.stripovi.com/SobSaSobom.asp

-STRIP "DAN"-a (Simon Vučković - Mirko Zulić)
www.dan.cg.yu/stripovi.php

-SvRBI iU SVEMIRU (Milivoj Kostić)
vigled.sky.prohosting.com/

ŠTEFICA Jambriščak, prijateljica noći koja je previše znala" (Nik Titanik)
www.niktitanik.com

STRIP ČASOPISI ZA DOWNLOAD

-ZONA 9 (Udruženje strip autora Crne Gore)
www.zona9-stripmagazin.users.cg.yu

STRIPOVI KOJI SE REDOVNO DISTRIBUIRAJU E-MAIL-om

-SAMONIKLI KOROV STRIP (Franja Straka)
prijaviti se na email adresu: fstraka@eunet.yu

STRIPOVI SA ZAOKRUŽENOM PRIČOM

-Bilo jednom u Makarskoj (Dalibor Brdar)
www.stripovi.com/makarska.asp

-Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes)
www.najbolje.com/zagor/

-Stripovi... (Dunja Janković)
deenes.ffzg.hr/~tdujmovi/strip.htm

STRIPOVI DOMAĆIH AUTORA NA STRANOM JEZIKU

-ACTION TRIP COMICS (Jojić - Grabović - Solanović)
www.actiontrip.com/index/comics.phtml

-JOHN'S PARADISE (Alić/Gelemanović)
www.johnsparadise.com

-Mc DUFFIES (Srđan Aćimović)
mcduffies.keenspace.com

-LITTLE WHITE KNIGHT (Srđan Aćimović)
www.graphicsmash.com/series.php?name=littlewhiteknight&view=current

-LEGOSTAR GALACTICA (D. M. Jeftinija)
legostargalactica.keenspace.com/

STRIPOVI KOJI VIŠE NE OBNAVLJAJU SVOJE STRANICE

-JOHN'S PARADISE (Saša - Venes)
www.crazytwo.com/novi/

-NEDELJNI STRIP (Oljača, Aćimović, Ikonić, Jovanović, Vučković)
members.lycos.co.uk/zmcomics/strip/strip.htm

-VILINTULJKOVA DRUŽINA (zmcomics)
www.zmcomics.co.yu/vilintuljak

sadržaj

13.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin je obezbedio sledeće priloge:

sadržaj

14.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-MARKO AJDARIĆ NEWS - Neorama dos Quadrinhos

U Lambiek-ovu Comiclopedia su, sa naših prostora, ušli još Ahmet Muminović i Darko Žebić.

Esad Ribič i Danijel Žeželj u antologiju od Image Comics-a 24seven.

Kordej, Sudžuka i Pilipović preko Delcourt: rezenzija prva četiri albuma serijalaL'Histoire Secrete.

Brian Wood počinje novu seriju The Tourist.

Prvi broj nove velike serije od DC Comics-a52, koji počinje da izlazi u petom mesecu možete videti ovde.

16 godina nakon što je majstor humora u bandes dessinées Raymond Macherot ostavio svoju odličnu seriju (večito za decu) Sibylline, ona sada počinje novi život - seriju, potpisana od strane André Taymans-a. Stigla nam je recenzija od naših prijatelja od BD Selection koja kaže da je smisao serije jos uvek isti. Zanimljivo je da je sam Macherot odobrio štampanje ovog albuma.

Women of Comics simpozijum u toku Toronto Comicon-a.

Neorama WEb TV- 2 prva talkshows:
Program 0 (nula) - Sa Marcio Baraldi (Brazil)
www.neorama.com.br/neo_baraldi.wmv
Program 1 - Sa Crist (Argentina)
www.neorama.com.br/neo_cristi.wmv


I za kraj da spomenemo da je Marko Ajdarić nominovan za najboljeg novinara koji se bavi stipom u Brazilu. Pogledati u kategoriji pod rednim brojem 42.

sadržaj

15.

LINKOVI

Strip Vesti

-Brazilski elektronski magazin Sonasto Maneco je došao do svog osmog broja, te ga možete preuzeti sa sledeće adrese:
www.labanacomic.com.ar/home.htm

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad