|
|
Broj: 365 05.05.2006. Godina VIII |
|
prošli broj - arhiva - sledeći broj
|
|||
|
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora), u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI. Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za strip je na sledećoj adresi: www.zmcomics.co.yu stripvesti.50webs.com UVODNIK... Verujte, takva je frka da ne znam ni da li broj ima puno priloga ili malo...:) Znam da sam Ajdariću strašno skratio news -odložio za sledeći petak. Ali znam i da on ima veliku vest o izdanju koje radi za Brazilskog izdavača!!! Takođe znam da nikako da dobijem neku zvaničnu informaciju od organizatora Festivala stripa u Makarskoj, za koji se očekuje dosta novih albuma, kao i gostovanje Hermana!!! Dok od Mafest-a (19.-21.05). - ne dobijemo program i sve ostale informacije možete uporno posećivati njihovu internet stranicu: www.mastripfest.com. Znam i to, krajnje je vreme da šaljem ovaj broj...:) S poštovanjem, Zlatko Milenković |
|||
|
1. |
Slavica Agatonović |
||
Promocija strip albuma Mumin održava se u Dečijem kulturnom centru (Takovska 8, Beograd), 6. maja u 12 sati. Predstaviće se 3 nova albuma u izdanju izdavacke kuce MINA iz Švedske. |
|||
|
2. |
Zoran Jović |
||
|
SUBOTA 06.05.2006. |
|||
|
3. |
Marko Ajdarić |
||
Mogu vam svima reci da, uz veliku cast, imam zahtev od strane brazilske izdavacke kuce "Opera Graphica", da pripremim antologiju devete umetnosti koja ce obuhvatiti autore svih zemalja bivse Jugoslavije, u duhu naseg portala "Strip vesti" u kome su autori i Izdavaci pomenutih zemalja, fokusirani I zastupljeni sa velikim respektom. Antologija ce imati 200-280 strana a postoji mogucnost da sadrzi i jednu do dve kolor sveske (dodaci) sa po 16 strana. Veoma sam srecan sto sam izabran da organizujem prvo ovakvo izdanje u svetu, za koje zelim pripremiti prezentacioni tekst i pokazati sta je sve ucinjeno zadnjih 60 godina. U pomenutom tekstu namera ce biti da se citaocima prikazu cinjenice o strip crtacima, karikaturstima, casopisa, Izdavaca i dogadjajima povezanim za i oko 9-te umetnosti. Imajuci u vidu da brazilsko trziste nije tako sjajno, nemoguce je uraditi ovu knjigu bez razumevanja i podrske od strane samih autora, u smislu da daju svoju saglasnost za objavljivanje njihovih radova. Kako bih zeleo da stupim u kontakt sa umetnicima, i tako uspesno zavrsim ovaj posao uz nadu da ce to pomoci da se sazna za nas rad, evo vam mojih kontakta: e-mail: ajdaric@uol.com.br MSN: neoramaqq@hotmail.com |
|||
|
4. |
Marko Stojanović |
||
|
|
|||
|
5. |
Dušan Cvetković |
||
|
|
|||
|
6. |
Damir Smith |
||
|
|
|||
7. |
V. Fumeti |
||
Pa dobro, kad taj čovek sve to stigne?
|
|||
|
8. |
Marko
Stojanović |
||
Azarelo je šmekerski, kao pravi dasa, iskoristio ženine veze u industriji, njene kontakte i poslovne kanale da dođe do Aksela Alonza, Vertigivog urednika sa vizijom i mudima (što je retka kombinacija, naročito u američkom stripu!). Onda su, po sopstvenom priznanju, njih dvojica zasela u jednom hotelu uz viski i tompuse, pa je čika Alonzu čika Azarelo na bazi dvadesetak do tada napisanih strana stripa predložio jednu mini seriju i jednu stalnu strip seriju – pokazujući na primeru da mu je sadržaj gaća makar podjednako velik koliko i Alonzov. Za dokazivanje veličine vizije je ipak trebalo malo više... I ne, to nije bio Johnny Double, oživljavanje jednog od starih DC-ijevih likova, njuškala bitnika u penziji, u mutnoj i zamršenoj priči o prevari u prevari u prevari – iako je, ruku na srce, jasno pokazivao da Azarelo poznaje i iskreno voli zaostavštinu noira, da je spreman da u nju inkorporira neke nove elemente (kao što je jasna socijalna kritika ili demitologizacija ) kao i to da je našao skoro savršenog vizuelnog pripovedača u Argentincu Eduardu Rizou koji će od tada pa zanavek za njega vizuelno pričati njegove priče. |
|||
|
9. |
Darko
Macan |
||
Kako sam ja zapravo glup, nastavak tko zna koji... |
|||
|
10. |
Strip Vesti |
||
Na blogu Q STRIP Darka Macana ima puuuno vesti i zanimljivosti a Strip vesti vam uvek prenesu jednu kao malu drašQalicu: Ima nešto u potezu Thierry Robina (koji crta Malog Djeda Mraza ) što me uvijek veseli, iako mi nisu sve njegove stilizacije drage. Odite mu na sajt i nemojte zaboraviti pogledati kineske stripove/ilustracije koje je stavio na svoj putni izvještaj (gornji bar, gumb po imenu "actu"). Osim toga, na Q Strip-u ste protekle nedelje mogli pročitati sledeće priloge:
|
11. |
Strip Vesti |
|
|
STRIPOVI KOJI REDOVNO IZLAZE: -A STAR IS UNBORN (UnBornStar) STRIP ČASOPISI ZA DOWNLOAD -ZONA 9 (Udruženje strip autora Crne Gore) STRIPOVI KOJI SE REDOVNO DISTRIBUIRAJU E-MAIL-om -SAMONIKLI KOROV STRIP (Franja Straka) STRIPOVI SA ZAOKRUŽENOM PRIČOM -Bilo jednom u Makarskoj (Dalibor Brdar) STRIPOVI DOMAĆIH AUTORA NA STRANOM JEZIKU -ACTION TRIP COMICS (Jojić - Grabović - Solanović) STRIPOVI KOJI VIŠE NE OBNAVLJAJU SVOJE STRANICE -JOHN'S PARADISE (Saša - Venes) |
|||
|
12. |
štampa |
||
Mumin, lik iz knjiga i stripova spisateljice Tuve Janson, ponovo progovorio srpski NAJPOPULARNIJI FINAC POSLE NOKIJE Priče nisu ni jednoznačne, ni predvidljive. Junaci nisu sterilni, već od krvi i mesa. Vladanje im nije primerno, ali jeste životno. Tata Mumin voli da cirne. Svađe im nisu strane. Znaju i da opsuju Najznačajniji izvozni adut Finske posle Nokije? Mumin. Lik iz knjiga i stripova finske književnice Tuve Janson (1914-2001). Podseća na nilskog konja, nije neki lepotan, sam za sebe kaže da je Mumintrol. Šezdeset godina pošto mu je Tuve Janson udahnula život (prva knjiga o Muminu objavljena je 1945), ovaj nekonvencionali individualac, pustolov i ljubitelj opasnosti, predstavlja "brend" poput Diznijevih likova. Junaci od krvi i mesa Po čemu je to "Mumin" poseban? Pre svega po tome što je reč o duhovitom i inteligentnom štivu (u obliku knjige i stripa) koje je podjednako zabavno i deci i odraslima. Priče nisu ni jednoznačne, ni predvidljive. Junaci nisu sterilni, već od krvi i mesa. Vladanja im nije primerno, ali jeste životno. Tata Mumin, na primer, voli da cirka. Svađe im nisu strane. Znaju i da opsuju. Tepaju "Magarče" jedni drugima, govore "Do đavola" kad se naljute... Međutim, čak i kad se vređaju, čine to dobrodušno.
Beskrajna radoznalost i neutaživa žeđ za avanturama zajednička je svim junacima: Filifjonki - histeričnoj dami sa enciklopedijskim znanjem bontona; Hemulu - smotanom pustinjaku koji stalno nosi haljinu; prgavoj i drčnoj maloj Mi... Svako od njih bavi se svojim poslovima i svako želi da se ostvari na svoj način. Međutim, u isto vreme imaju osećaj za zajedništvo. Tajna "muminovskog" humora upravo se i krije u susretu i prožimanju veoma različitih karaktera i naravi. Sledeći svoju znatiželju, junaci ne prezaju da napuste svoju sigurnu dolinu i izlože se raznim opasnostima. Uvek se vraćaju, ali pre povratka proživljavaju "strašne" stvari. Muminu, na primer, više puta preti opasnost da nastrada, usput naleće na strašna stvorenja - na Karakondžulu, Ledenu gospođu, naelektrisane Hatifnatove, otrovne žbunove... Knjige o Muminu su, kažu u Finskoj, voljene upravo zato što su strašne - jer strah i smeh su prve komšije. Tri talasa "Muminomanije" Jezikoslovci, pak, hvale jezik kojim je Mumin napisan - čaroban zbog svoje jednostavnosti i konkretnosti. Tuve Janson je, inače, pripadala švedskoj manjini u Finskoj i pisala je na švedskom. A pre nego što je počela da piše, bila je slikarka. Mumin je bio njen potpis, koji će joj kasnije, sticajem okolnosti, postati sudbina. Slično Arturu Konanu Dojlu, koji nije voleo svog Šerloka Holmsa ali nije mogao ni da ga se reši (pošto mu je donosio prihode), i Tuve Janson je postala "talac" Muminove velike popularnosti. Prva "Muminomanija" dogodila se pedesetih godina prošlog veka - knjige su tada prevedene na norveški, nemački i engleski, a u britanskom Ivning njuzu počeo je redovno da izlazi strip. Sledeći bum bio je dve decenije kasnije, kada u Japanu objavljuju gotovo sve što je Tuve Janson o Muminu napisala. Ipak, verovatno najveću globalnu ekspanziju Mumin doživljava pre petnaestak godina, kada je, na osnovu scenarija Denisa Livsona i Larsa Jansona, napravljena serija crtanih filmova. Mnogi ljubitelji Mumina nisu oduševljeni komercijalizacijom svog junaka. Naprotiv. Smatraju da su crtani filmovi o veselim trolovima jednodimenzionalni, da im nedostaju dubina i duhoviti sarkazam... Ovdašnje ljubitelje Mumina to, ipak, ne treba da brine - stripovi i knjige koji se posle duge pauze ponovo pojavljuju na srpskom jeziku nose potpis Tuve Janson... G.J. Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, Beograd, 03.05.2006.godine Internacionalni festival autorskog stripa u Pančevu  GRRR! peti putPrvomajskom ekskurzijom u Deliblatsku peščaru prekjuče je završen zvanični deo Petog internacionalnog festivala autorskog stripa u Pančevu. Od subote, 29. aprila na nekoliko lokacija u gradu, Pančevo je petu godinu zaredom bilo domaćin okupljanja strip autora, izdavača i teoretičara iz celog sveta. Pored glavnog programa koji je uključivao izložbe, razgovore, projekcije, radionice, koncerte u galerijskim prostorima Centra za kulturu Pančevo, Festival je imao i prateći program, koji se odvijao u nekoliko gradskih prostora - od kluba Arhiv do poslastičarnice Popović. Među ovogodišnjim izložbama je i pregled savremene strip scene u Srbiji. Jedan od gostiju festivala bio je Čak Speri, predstavnik dizajnerskog tima Firehouse iz San Franciska, koji se ubraja među najznačajnije kreatore rok plakata na svetskoj sceni. Čak Speri je pod značajnim uticajem strip ikonografije, o čemu govori i činjenica da je bio urednik poznatog njujorškog strip časopisa WW3 Illustrated. Iz Lisabona je u Pančevo došla Rita Braga, muzičarka i strip crtačica, koja je održala koncert i izložila ne samo svoje, već i radove svog dede Reja Brage i pradede Antonija Brage, koji su prvi put bili izneti iz privatne arhive! Izložbu posvećenu naslovnim stranama strip izdanja u Italiji šezdesetih godina priredila je Andrea Placi, strip kritičar, urednik i teoretičar. U pitanju je jedan od najuzbudljivijih perioda italijanskog i evropskog stripa, koji je imao uticaja i na strip izdanja i časopise nastale u našoj sredini. Takođe, zanimljiva je bila i izložba posvećena odjecima na produkciju Volta Diznija u istočnoevropskim zemljama do vremena hladnog rata. Priređivač, ekskluzivno za ovu priliku nastale izložbe, bio je Dider Ghez, istoričar i teoretičar popularne kulture iz Pariza, poznat i kao sakupljač "Disneyana" produkcije, koji trenutno radi u predstavništvu kompanije Volt Dizni u Madridu. Nastavljajući bavljenje istorijatom lokalne scene u Srbiji, s druge strane, strip istoričar Zdravko Zupan je u Galeriji Dvorište priredio izložbu pod nazivom "Strip u Srbiji 1972-1975", uz selekciju originalnih crteža i izdanja iz tog vremena. Specijalitet festivala bila je i izložba originalnih tabli stripa "Dikan", kojeg od 1969. crta Lazar Sredanović. Dikan je autentični junak ovih prostora, uz kojeg su rasle čitave generacije čitalaca Politikinog zabavnika. U razgovorima o savremenom strip izdavaštvu u Evropi, učestvovali su Omar Martini, vlasnik izdavačke kuće Black Velvet iz Bolonje, i Adam Halmos, predstavnik novopokrenute budimpeštanske edicije Art Comix, zajedno sa još nekoliko sagovornika iz nekoliko zemalja. Među predavanjima koje je GRRR! ove godine organizovao je "Comix Files - Susret devete i ostalih osam umetnosti", koje je priredio đanis Koukoulas, urednik časopisa Galera iz Atine. Drugo predavanje bilo je posvećeno istorijatu još uvek nedovoljno poznate strip scene u Mađarskoj, a predavač je bio Triceps, poznati umetnik iz Budimpešte, poreklom iz Subotice. Na Festivalu su bili strip autorka iz Britanije Li Kenedi i crtači Pjero Macola, italijanski autor nastanjen u Parizu, Grof Balaš iz Mađarske, Eda Strobl i Helmut Kaplan iz Austrije i Jakob Klemenčić i David Krančan iz Slovenije. Posebna izložba bila je posvećena ljubljanskom časopisu Stripburger i njihovom novom projektu "Honey Talks!", koji spaja tradiciju ukrašavanja pčelinjaka u Sloveniji devetnaestog veka sa savremenom produkcijom nekih od najzanimljivijih strip autora u svetu. Nova nada domaćeg stripa, Maja Veselinović, svoje radove je izložila u prostoru legendarne poslastičarnice Popović u centru Pančeva. Priređen je i koncert njujorške muzičarke Dorit Krajsler. Publika će izložene radove moći da pogleda do 9. maja. V.J.P. Objavljeno: DANAS, Beograd, 03.05.2006.godine MAJSKI MIKI MAUS OTKRIVA TAJNE SREDNJOVEKOVNOG DVORCA Ako želite da otkrijete tajne srednjovekovnog dvorca, ili su vam možda milije prolećne poslastice, onda ste vi prava adresa za majski broj Mikija Mausa, koji već drugu godinu vraća poverenje u dečje izvaštvo, tačnije kuća Egmont, koja se potpisuje kao vlasnik na Diznijeve stripove u Srbiji. U majskom broju ima i viteški viceva, ali je svakako najinteresantnija serija strip epizoda sa već poznatim likovima: Pajom Patkom, Švrćom, Prokom Pronalazačem, Bakom Katom... stanovnicima Patkovgrada. D.S. Objavljeno: DANAS, Beograd, 04.05.2006.godine Film: NAIVNI MASKENBAL: V KAO VENDETA Režija: Džejms Mektig Scenario i produkcija: braća Vačovski Uloge: Natali Portman, Hugo Vejving, Stiven Ria, Stiven Fraj, Džon Hert Nakon čuvenog serijala Matriks sa pažnjom se očekivala sledeće filmska bravura od ingeniozne i mistifikatorski povučene braće Vačovski. A ispalo je ovo. Reč je o ostvarenju V kao Vendeta koje se odnedavno prikazuje u nekoliko domaćih bioskopskih sala, u produkciji i po scenariju čuvene braće dok je pešadijski posao režije poveren šegrtu Džejmsu Mektigu. Kruna uvodnih referenci predstavlja podatak da je scenario nastao po strip predlošcima slavnog Alana Mura. Zabava je tebalo da može da počne. Kao prvo, film su očigledno pravili ljudi zadovoljni sobom. Naime, ostvarenje kao što je Matriks se desi, ne jednom u karijeri, već jednom u čitavoj generaciji. Kada te strefi takav uspeh na samom začetku kreativnog života, kao što se to desilo braći Vačovski, onda možeš samo da promeniš ime ili da se penzionišeš. U njihovom poslednjem projektu nema onog pozitivnog grča, ambicije, stremljenja, straha, ludila koje te tera da voliš ili mrziš neki film. Da parafraziram Barikoa: Da bi bio dobar bokser moraš da budeš gladan nečega , bilo čega . Ta trutovska pozicija Braće provejava kao naročita vrsta neiskrenosti. Radnja filma je smeštena u London koji je, ni krivog ni dužnog, u neodređenoj ali bliskoj budućnosti, ophrvala apokalipsa civilnog društva izazvana još jednom verzijom antiutopijskog totalitarnog košmara orvelovske inspiracije. Heroja i borca protiv Zlog Režima nalazimo ispod maske koja asocira na Gaja Fouksa, katoličkog disidenta, koji je uhvaćen u pokušaju da ubije kralja Džejmsa Prvog i digne u vazduh Britanski parlament 5. novembra daleke 1605. godine. Naš junak, kratko označen slovom V, želi da na pomenuti datum izvrši ono što njegov predak po neposluhu nije uspeo. Ostatak filmskog dela priče, režija, gluma, specijalni efekti i ostalo sasvim je korektan i apsolutno beznačajan. Zanimljiviji, politički deo cele stvari ima dva aspekta: jedan tradicionalni i drugi savremeni. Osnovni problem što se film doima krajnje detinjastim jeste što su se oblici političke paranoje drastično promenili od kada je Orvel pisao svoje knjige pa i od kada je Mur pisao stripove. Ili, konciznije: 1984. je davna prošlost. Model jednopartijske diktature u kojoj izvršna vlast sprovodi totalnu socijalnu represiju uz pomoć sile i medijskih manipulacija je zastareo, pa, koliko Če Gevara i Sid Višes zajedno. Ta vrsta diktature još postoji na par skrajnutih mesta na svetu kao što je Severna Koreja (ne mogu da se setim još jednog primera) i predstavlja bezazleni arhaizam. Nije da je tim ljudima koji žive pod tim sistemima kao u banji; bezazlenost nije materijalne, već ideološke prirode. O čemu se radi? Ta vrsta represije je prepoznatljiva i izaziva jednoznačne emocije. Prema njoj se lako i moralno i politički odrediti. Daleko opasnije su one diktature koje se za svoje ciljeve služe sredstvima demokratije. Primer za to je, recimo, Meksiko u kome je jedna partija uz pomoć lažiranja izbora i kontrole medija bila na vlasti preko 70 godina, pa i Srbija za vreme Miloševića. Preteravši u kićenju autori ovog filma su ikonografijom prve vrste diktature hteli da prikažu drugu, i u tome, u najmanju ruku, omanuli. Još jedan primer za zloupotrebu demokratskog legitimiteta, ovaj put ne prema svojim već prema građanima drugih zemalja, jeste američka intervencionistička politika, što nas vodi do sledećeg tematskog kruga kojim se V kao Vendeta bavi, a to su reminiscencije na savremena politička dešavanja. Film ih je, zapravo, prepun. Krenimo redom: ptičiji grip, napadi u podzemnoj železnici, "Američki rat", sistematski progon homoseksualaca i muslimana, beskrupulozne farmaceutske kompanije, konzervativni glasnogovornici koji svesno kultivišu atmosferu straha, televizijski kanali opsednuti terorom i mržnjom, zloupotreba religije za ukidanje ljudskih prava, jasne aluzije na Abu Graib i reference na Irak i Avganistan, uz već standardne aluzije na epidemiju side i nacizam, lista ide dalje. Ali, stvar je u tome što to nije ništa drugo i ništa više od liste. Napraviti aluzije i pomoću njih proizvesti neko značenje su dve posve različite stvari. Strip živi od jednostavnih moralnih podela, tu je uvek jasno ko su "dobri" a ko "loši" momci. Onaj ko u kontekstu savremene politike upotrebi ovu dihotomiju ispašće u najboljem slučaju smešan. Ovaj film, napravljen po stripu koji se bavi političkim alegorijama, ne pruža zadovoljstva nijednog od različitih svetova koje spaja: previše komplikovan i zapetljan da bi bio dobra, akcijom nabijena, stripovska avantura, dok s druge strane previše jednostavan i naivan da bi bio dobra politička kritika. Dva minusa daju plus samo u matematici. U filmu, stripu i politici najbolje se držati onoga što radi, dakle: laži, maži, al' nemoj da šaraš. Ivan Jević Objavljeno: Vreme, Beograd, 27.04.2006.godine ORVELIJANA ZA POČETNIKE „V kao Vendeta“ reditelja Džejmsa Mektiga Braća Vačovski, tvorci danas već legendarnog „Matriksa“, ponovo jašu, ali sada svoj film „V kao vendeta“ (godina proizvodnje 2006. trajanje: 130 minuta) potpisuju samo kao producenti i pisci scenarija, dok se na poslu reditelja pojavljuje Džejms Mektig. I još jedno uvodno iznenađenje: autor stripa iz 1989. godine, Alan Mur je tokom snimanja povukao svoj potpis sa špice. Reč je o delu spektakularne dramaturgije, u kome se tragični buntovnik Gaj Foks (nastradao pri pokušaju da zapali britanski parlament 5. novembra 1605. godine) ukršta sa orvelovskom budućnošću koja se već dogodila. U 2020. godini opaki virus je već izazvao strahovite žrtve u SAD, a ugroženom Britanijom vlada diktator Satler (Džon Hart). Međutim, pojavljuje se buntovnik V, pod drvenom maskom Gaja Foksa, koji želi da ispuni davnašnji naum i nudi današnji terorizam u najdoslovnijem smislu (sa mnogo razaranja). Dobili smo žestoku kritiku tačerovske Engleske, sa pomalo prevaziđenim orvelovskim postavkama o svemoći medijske kontrole i sa junakom koji želi osvetu (nastradao je usled monstruoznih, mengeleovskih eksperimenata). Tragična žrtva u dvostrukom smislu je mlada tv-novinarka Ivi Hemond (Natali Portman) kojoj junak s maskom najpre spasava život, a potom je uključuje u svoj rušilački plan. Autori svesno igraju na kartu približavanja pojmova terorizma i revolucije, ideja prilično subverzivna za današnje političke prilike na Zapadu. Ivin lični junak je Dantes iz Diminog „Grofa Monte Krista“, a osvetnik V deluje kao drugi skriveni junak - „Fantom iz opere“. I tu se sličnosti završavaju. Uprkos spektakularnom ishodu (razaranje Vestminsterske palate i legendarnog Big Bena), priča dubinski hramlje, pošto V neprekidno ostaje pod drvenom maskom. Film spasava Natali Portman koja nosi baklju verovanja i zabluda do kraja. Orvel pripada jučerašnjim, istorijskim lekcijama i ovo je bio samo mali podsetnik za lenje i zaboravne. I za decu, naravno. Milan Vlajcic Objavljeno: BLIC, Beograd, 05.04.2006.godine BLEŠTAVO A ISPRAZNO „V kao Vendeta”, režija DŽon Mektig; scenario Endi i Leri Vačovski; uloge: Hjugo Viving, Natali Portman, Stiven Ria..., SAD, 132 min. FILMSKA KRITIKA Pompezno najavljivan pred osvajački pohod bioskopa širom sveta, „Vornerov” film „V kao Vendeta” s potpisom reditelja DŽona Mektiga, ispostavilo se, nije ništa drugo do još jedna od onih poprilično skupih i isto toliko besmislenih futurističkih „mački u džaku”. Prema istoimenom popularnom stripu iz 80-ih autora Alena Mura, scenario za film napisala su braća Vačovski (potpisuju se i kao producenti), koja su svojevremeno naprečac osvojila svet „Matriksom”, atraktivnom filmskom vizijom totalitarističke budućnosti. Jasno je, „V kao Vendeta” je njihov film. Mektig je ovde samo u funkciji „izvršioca radova”. Prepoznaje se to po zaplitanju u Matriksovoj matrici koja je svežinu izgubila još u drugom i trećem nastavku a u „Vendeti” doživela konačni sunovrat. Radnja filma smeštena je u drugu polovinu 21. veka u futuristički pejzaž totalitarne Britanije u kojem mladu radnicu Ivi (Natali Portman) od smrtne opasnosti spasava maskirani osvetnik (Hjugo Viving), revolucionar – superheroj, borac za povratak slobode i pravde u korumpirano društvo nacističke ikonografije. I dok je Murov strip važio za zabavnu ali i angažovanu „literaturu”, u čijem je središtu bio intrigantan lik revolucionara, mešavina grofa Monte Krista, Fantoma iz opere i X–mena, njegova filmska verzija nije ništa drugo do neuverljiv, holivudski bleštav a isprazan pamflet o očuvanju demokratije, prepun patetičnih parola o snazi čoveka, ljubavi i mira. Likovi u filmu su na rubu karikature, bez životnosti, herojska romantičnost topi se u hipokriziji i besmislenoj dužini filma (132 min.), te gledaocu preostaje da pokuša da se zabavi i zaboravi u pokojem od elemenata, toliko već puta u holivudskim filmovima viđene spektakularnosti. Ukoliko nekom zaista želite da se osvetite, preporučite mu ovaj film. Dubravka Lakić Objavljeno: POLITIKA, Beograd, 05.04.2006.godine BILALOV SASTANAK U PARIZU Poznati francuski strip i filmski reditelj Enki Bilal, nekadašnji Beograđanin poreklom iz Ljubuškog, upravo je objavio u Parizu novi album poznate trilogije "San monstruma". Bilal na 72 strane upozorava na postojanje fanatizma, nacionalizama, integrizma i naučnih ludosti, koje mogu imati katastrofalne posledice. Posebno obrađujući fasciniranost smrću, Bilal je na još jedan način izrazio neslaganje sa ratom na Balkanu, odakle potiče, javlja za portal SEECULT.org Džana Mujadžić. Radnja se događa u bliskoj budućnosti, u nekom udaljenom svetu u kojem se troje sarajevskih siročadi Nike, Lejla i Amir, rođeni 1993. i raspršeni po celoj planeti, ponovo pronalaze i zakazuju susret u Parizu, Gradu svetlosti. Bilalovi heroji, veoma lepi i dopadljivi, obeleženi su metalom, jer su poluroboti. Njegov novi izdavač "Casterman" je, pored aktuelnog albuma, štampao i "Stanje stokova" iz 1986. To delo je objavljeno i 1999, ali je današnje izdanje obogaćeno novim fotografijama. Kompletnije su sakupljena brojna Bilalova ostvarenja - posteri, dekoracije za film i teatar, različite makete, te scenska odeća. Ogromne slike mešaju epohe i žanrove za pregled Bilalovog opusa. Bilal je prve crteže, urađene 1972, objavio za Pilot. Kao uvod u ovogodišnje izdanje, Bilal je nacrtao sve svoje ličnosti, kako ga posmatraju dok odlazi sa zavežljajem na kojem piše "Beograd - Pariz". SEECULT.org Objavljeno: DANAS, Beograd, 05.05.2006.godine DŽON FAVRE - reditelj predstojeće filmske verzije Marvel stripa "Iron Man", najavio je da će njegovo ostvarenje imati dosta akcije, ali i da će se otkriti prošlost glavnog junaka koji je pola čovek, pola mašina. "Oduvek sam bio veliki fan Robokapa, a uz današnju tehnologiju stvaranje jednog takvog heroja može biti izuzetno zabavno. Tu je, doduše, i daleko komplikovanija politička situacija, pa će stoga biti više pitanja na koje će morati da se obrati više pažnje, a da se i dalje istraže neke oblasti koje se obično sreću u filmu inspirisanom stripom", naglasio je reditelj. Scenario pišu Artur Markum i Met Holavej, a osnova priče govori o milijarderu-alkoholičaru Toniju Starku koji je ostao nepokretan posle nesreće, tako da mora da napravi čelično odelo kako bi produžio svoj život. Favre najavljuje da će ostati veran mitologiji ovog stripa, dok će sama priča biti originalna. V.T. Objavljeno: DANAS, Beograd, 05.05.2006.godine KVARENJE MLADEŽI KROZ STOLJEĆA Mislite da su najnoviji istupi političara protiv nasilnih videoigara nešto novo? Ne, ne, dragi moji, na zapadu ništa novo - što god je bilo novo ili zabavno, odmah se proglašavalo nečime od čega se kičma suši, rastu dlake gdje ne treba i mladež generalno kvari poput kvarnog zuba. "Slobodan pristup koji mnogi mladi ljudi imaju romansama, romanima i dramama zatrovao je um i iskvario moral brojnih mladića koji su mnogo obećavali, a spriječio druge da svoj um poboljšaju korisnim znanjima. Roditelji se brinu da svojoj djeci pruže zdravu prehranu; a koliko se pak ne brinu za održavanje uma, dobiva li on zdravu hranu, ili smeće, plijevu, otrov?" (vlč. Enos Hitchcock, 1790.) "Nećudoredni strani ples po imenu valcer pojavio se na engleskom dvoru prošli petak. Sasvim je dovoljno baciti jedan pogled na to sladostrasno ispreplitanje udova i blisko stiskanje dvaju tijela da se vidi koliko je to daleko od skromne samozatajnosti kojom su se Britanke dosad dičile. Dokle god je to opsceno izlaganje bilo ograničeno na prostitutke i preljubnice, nismo smatrali da je vrijedno pažnje; ali sada kada ga na poštovane dijelove društva širi zao primjer viših slojeva, smatramo svojom dužnošću upozoriti svakog roditelja da svoju kćer ne izlaže tako fatalnom kompromitiranju." (londonski Times , 1816.) "Ovaj novi oblik zabave daleko je zašao u pokušajima da uništi djevičanstvo. Izopačeni odrasli slatkišima i novčićima opčaravaju djecu, s neizbježnim rezultatom. Ovo Društvo je mnoge progonilo zato što su djevojke odveli na stranputicu putem tih filmskih projekcija , ali sam Bog zna koliko ih sad vodi raskalašene živote započete u 'kinodvoranama'." (Njujorško društvo za sprečavanje okrutnosti prema djeci, 1909.) "Čini li telefon ljude aktivnijima ili ljenijima? Uništava li on kućni život i stare navike posjećivanja prijatelja?" (Komitet za obrazovanje odraslih, San Francisco, 1926.) "Mnogi odrasli smatraju da su zločini opisani u stripovima toliko udaljeni od dječjih života da su za djecu oni samo nešto maštovito i fantastično. Ali ustanovili smo da je to velika pogreška. Stripovi i život su povezani. Pljačka banke se lako prebacuje u krađu slatkiša u dućanu. Prijestupe ranije ograničene na odrasle sve češće čine omladina i djeca... Sva djeca ovisnici o drogi i sva djeca uvučena u prodaju droge kao kuriri s kojima smo imali dodira bili su strastveni čitatelji stripova. Takve stvari nisu dobra duhovna hrana za djecu!" ( Zavođenje nevinih , Fredric Wertham, 1954.) "Učinak rock and rolla na mlade ljude je da ih pretvori u štovatelje đavla; da potiče samoizražavanje kroz seks; da izaziva bezakonje; da ošteti stabilnost živaca i uništi svetinju braka. To je zao utjecaj na mladež naše zemlje." (svećenik Albert Carter, 1956.) "Uznemirujući materijal u Grand Theft Autu i drugim igrama je krađa nevinosti naše djece i čini težak posao roditeljstva još težim... Vjerujem da je mogućnost naše djece pristupanju pornografskom i izrazito nasilnom materijalu u videoigrama namijenjenim odraslima izmakla kontroli." (senatorica Hillary Rodham Clinton, 2005.) M.F. Objavljeno: Klik online, 26.04.2006.godine |
|||
|
13. |
Strip Vesti |
||
|
|||
|
14. |
|
||
| Marko Ajdarić nam je "dobacio" sledeće pozive na saradnju: V BIJENALE LIKOVNIH I PRIMENJENIH UMETNOSTI Smederevo 2006. Preuzmite prijavu (45kB) PRAVILNIK I POSLOVNIK Bijenale likovnih i primenjenih umetnosti je manifestacija značajnih ostvarenja u protekle dve godine. Organizatori Bijenala su Centar za kulturu Smederevo i Opština Smederevo. Bijenale se organizuje svake druge godine juna meseca. Pravo prijavljivanja radova za izlaganje na Bijenalu imaju svi likovni i primenjeni umetnici iz Srbije. Svaki umetnik ima pravo da prijavi do dva rada iz oblasti (slikarstvo, vajarstvo, grafika, crtež, fotografija, keramika...). Organizator će jedan deo autora pozvati da učestvuju bez žiriranja. Ostali prispeli radovi podležu žiriranju od strane Žirija koji imenuje Centar za kulturu. Autori čija dela podležu žiriranju plaćaju participaciju u neto iznosu od 500,00 dinara lično prilikom podnošenja radova ili na žiro račun Centra za kulturu 840-180664-75 , sa naznakom za 5. Bijenale. Dela prispela poštom moraju imati dokaz o uplati participacije. Nagrade Bijenala dodeljuju se na dan otvaranja. Izložba će biti postavljena u Galeriji Centra za kulturu. Radovi koji se prijavljuju moraju biti opremljeni (osim grafika i fotografija) i da su galerijskog formata (do 100x100cm). Uz radove moraju biti dostavljene prijave sa biografskim podacima i podacima o delu. Radovi poslati poštom moraju stići do 7. maja 2006. godine. Radovi se mogu doneti lično 5, 6 i 7. maja u Centar za kulturu Smederevo, ul. Karađorđeva br. 5-7, 11300 Smederevo, u vremenu od 8 do 14 sati. Organizator štampa katalog sa biografijom i jednom reprodukcijom dela. Pravo na reprodukovanje dela ima isključivo organizator Bijenala. Autori ne mogu povući svoje radove za vreme trajanja izložbe. Radovi koji nisu primljeni za izlaganje mogu se preuzeti do 26. maja 2006. Potpisivanjem prijave autor prihvata sve odredbe Pravilnika i Poslovnika Bijenala. Informacije: Centar za kulturu Smederevo 026/224-815; 026/640-360; 026/640-363 I na sajtu Centra za kulturu www.smederevo.org.yu e-mail: czks@EUnet.yu V KONKURS ZA NAJKRAĆU KRATKU PRIČU Izdavačka kuća „Alma”, u saradnji sa „Beografitima”, organizuje V konkurs za najkraću kratku priču. Šalju se do tri neobjavljene priče, ne duže od 15 redova (900 znakova). Nema nikakvih tematskih ili žanrovskih ograničenja. Priče, odštampane u tri primerka, potpisuju se šifrom, a razrešenje šifre dostavlja se u zasebnoj manjoj koverti, gde se navode i osnovni podaci o autoru (datum i mesto rođenja, zanimanje, književni rad, saradnja sa časopisima, objavljene knjige, adresa, telefon, e-mail adresa...). Žiri će dodeliti I, II i III nagradu. Priče, potpisane imenom i prezimenom, mogu se poslati i elektronskom poštom, i u tom slučaju ne učestvuju u konkurenciji za nagrade, ali će biti objavljene u zborniku – ukoliko to svojim kvalitetom zavređuju. Radovi se šalju na adresu: „Alma” Molerova 62-A 11000 Beograd ili almabg@sezampro.yu |
|||
|
15. |
Strip Vesti |
||
|
|||
| ... | |||
| Ako znate nekog ko bi
bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite
mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi i
tako upiše na mailing listu.
Zlatko Milenković zmcomics@neobee.net Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad |
|||
|
STRIP VESTI
SU BESPLATNE
|
|||
| Ako ne želite da ubuduće dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu (subject) napišite ODJAVA. | |||