prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. FESTIVAL GRRR! PETI PUT - Saša Rakezić
2. VLADIMIR NEDELJKOVIĆ U IZBI - Strip vesti
3. PROMO RADIOAKTIVNO I AKK - Zoran Jović
4. BLIC STRIP - Strip vesti
5. SELJAK NA NET-u - Zliko
6. kritIVKOVanje 19 - Slobodan Ivkov
7. ARHIV SEVERA (22) - Boris Lazić
8. JUŽNJAČKA UTEHA No 255. - Marko Stojanović
9. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (314) - Darko Macan
10. Q STRIP - Strip Vesti
11. INTERNET STRIPOVI - Strip Vesti
12. ŠTAMPA - štampa
13. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -MARKO AJDARIĆ NEWS
14. POZIVI NA SARADNJU - mail
15. LINKOVI - Strip Vesti
    
    

1.

FESTIVAL GRRR! PETI PUT

Saša Rakezić

PETO IZDANJE INTERNACIONALNOG FESTIVALA
AUTORSKOG STRIPA GRRR! U PANČEVU,
29. APRIL - 9. MAJ 2006

Po peti put, na nekoliko lokacija u gradu, Pančevo će biti domaćin okupljanja strip autora, izdavača i teoretičara. Pored glavnog programa ( koji uključuje izložbe, razgovore, projekcije, koncerte), vezan za galerijske prostore Centra za kulture Pančevo ( među kojima je i Galerija savremene umetnosti), festival ima i prateći program, koji će se odvijati u nekoliko gradskih prostora - od kluba Arhiv i Studija 21 do poslastičarnice Popović. Među ovogodišnjim izložbama je i pregled savremene strip scene u Srbiji. Među gostima festivala je Chuck Sperry, predstavnik dizajnerskog tima Firehouse iz San Franciska, koji se ubraja među nejznačajnije kreatore rock plakata na svetskoj sceni - Chuck Sperry je pod značajnim uticajem strip ikonografije, o čemu govori i činjenica da je bio urednik poznatog njujorškog strip časopisa WW3 Illustrated. Iz Lisabona dolazi Rita Braga, muzičarka i strip crtačica, koja će održati koncert i izložiti ne samo svoje radove, već i radove svog dede (Ruy Braga) i pradede (Antonio Braga), čiji će radovi po prvi put biti izneti iz privatne arhive! Izložbu posvećenu naslovnim stranama strip izdanja u Italiji šezdesetih godina priređuje Andrea Plazzi, strip kritičar, urednik i teoretičar. U pitanju je jedan od najuzbudljivijih perioda italijanskog i evropskog stripa, koji je imao uticaja i na strip izdanja i časopise nastale u našoj sredini. Takođe zanimljiva izložba je posvećena odjecima na produkciju Walta Disneya u istočnoevropskim zemljama do vremena hladnog rata. Priređivač ekskluzivno za ovu priliku nastale izložbe je Dider Ghez, istoričat i teoretičar popularne kulture iz Pariza, takođe poznat kao sakupljač "Disneyana" produkcije, koji trenutno radi u predstavništvu kompanije Walt Disney u Madridu. Nastavljajući bavljenje istorijatom lokalne scene u Srbiji, s druge strane, strip istoričar Zdravko Zupan će u Galeriji Dvorište prirediti izložbu pod nazivom "Strip u Srbiji 1972 - 1975.", uz selekciju originalnih crteža i izdanja iz tog vremena.

Specijalitet festivala je i izložba originalnih tabli stripa Dikan, kojeg od 1969. godine crta Lazar Sredanović. Dikan je autentični junak ovih prostora, uz kojeg su rasle čitave generacije čitalaca Politikinog zabavnika.

U okviru razgovora o savremenom strip izdavaštvu u Evropi, učestvuju Omar Martini, vlasnik izdavačke kuće Black Velvet iz Bolonje, kao i Adam Halmos, predstavnik novopokrenute budimpeštanske edicije Art Comix, zajedno sa još nekoliko sagovornika iz nekoliko zemalja. Među predavanjima koje će GRRR! ove godine organizovati je "Comix Files - Susret devete i ostalih osam umetnosti", koje priređuje Giannis Koukoulas, urednik časopisa Galera iz Atine. Drugo predavanje je posvećeno istorijatu ( još uvek nedovoljno poznate) strip scene u Mađarskoj, a u ulozi predavača pojavljuje se Triceps, poznati umetnik iz Budimpešte, inače poreklom iz Subotice. Festival će biti obogaćen prisustvom strip autorke iz Britanije ( Lee Kennedy), i nekolicinom crtača među kojima su Piero Macola, italijanski autor nastanjen u Parizu, grčki scenarista Dimitris Savvaidis, kao i predstavnici Madjarske (Grof Balazs), Austrije (Edda Strobl i Helmut Kaplan) i Slovenije ( Jakob Klemenčič i David Krančan). Zasebna izložba će biti posvećena ljubljanskom časopisu Stripburger i njihovom novom projektu "Honey Talks!", koji spaja tradiciju ukrašavanja pčelinjaka u Sloveniji devetnaestog veka sa savremenom produkcijom nekih od najzanimljivijih strip autora u svetu.

Ovogodišnje izdanje GRRR! festivala će biti obogaćeno i nekolicinom jedinstvenih izložbi kao što su «Kućna produkcija časopisa u Srbiji», u okviru koje će biti prikazani fanzini i unikatna kućna izdanja, od godine 1926. do danas, kao i izložba posvećena delima inspirisanim junacima Walta Disneya u Srbiji (uglavnom anonimnih autora), uključujući i raritetne «kuvarice» iz tridesetih godina, na kojima se pojavljuju Miki i Mini Maus. Kao i prethodnih godina, festival će okupiti brojne poslenike autorskog stripa u Srbiji, a nova nada domaćeg stripa, Maja Veselinović, će svoje radove izložiti u prostoru legendarne poslastičatnice Popović.

U okviru pratećeg programa festivala biće priređen koncert njujorške muzičarke Dorit Chrysler, koja će izvesti koncert na tereminu u klubu Arhiv. Arhiv će svoj prostor posvetiti i izložbi crteža strip autora iz nekoliko zemalja, inspirisanih radom ove umetnice. U prateći program spada i ekskuzija za Deliblatsku peščaru, gde će strip crtač Mr Spiral prirediti oproštajnu izložbu posvećenu završetku njegovog petogodišnjeg projekta crtanja i izlaganja stripa u prodavnici cipela u kojoj je bio zaposlen.Takođe, lokalna inicijativa će biti zastupljna predstavljanjem novog izdanja strip plakata Silent Wall, i kompilacije pančevačkih bandova nazvana Crna tačka.

Prateći program sadrži i dešavanje u Studiju 21, gde će izdavačka kuća Radioaktivno prirediti koncert pančevačkih bendova (koji su uvek tesno sarađivali sa lokalnim strip crtačima)...

GRRR! PROGRAM

Subota, 29. april 2006.

- 12h OTVARANJE IZLOŽBI:

Galerija savremene umetnosti Pančevo
Trg Kralja Petra Prvog br.8
CHUCK SPERRY (S.A.D.)
LEE KENNEDY (Velika Britanija)
RITA BRAGA + Antonio Braga, Ruy Braga (Portugalija)
PIERO MACOLA (Italija/Francuska)
GROF BALAZS (Madjarska)
DIMITRIS SAVVAIDIS (Grčka)

Nezavisni strip izdavači/kolektivi/časopisi
BLACK VELVET (Italija)
GALERA ( Grčka)
TONTO COMICS (Austrija )
ART COMIX (Mađarska)

NOVI STRIP U SRBIJI

HONEY TALKS! - Stripburger izložba (Slovenija)

Foaje CZK
Vojvode Živojina Mišića ( Ex Narodnog Fronta) 4
IZBOR NASLOVNIH STRANA ITALIJANSKIH STRIPOVA ŠEZDESETIH
(Priredio Andra Plazzi)

Prostor Ispod Scene CZK
Vojvode Živojina Mišića ( Ex Narodnog Fronta) 4
STRIP U UŽICU 1975. – 2006. + ALMANAH ŠUPA

Galerija Dvorište
Vojvode Radomira Putnika 7 (ex JNA)
STRIP U SRBIJI 1972 –1975
( Priredio Zdravko Zupan)
KUĆNA PRODUKCIJA ČASOPISA U SRBIJI

Radionica studija CZK
Vojvode Radomira Putnika 7 (ex JNA)
DIKAN
VOLT DIZNI – INSPIRACIJA “NARODSKE” UMETNOSTI U SRBIJI

Stara autobuska stanica
Ugao ulice Nikole Tesle i Keja Radomira Dakića
DIZNI U CENTRALNOJ I ISTOČNOJ EVROPI DO VREMENA HLADNOG RATA
( Priredio Didier Ghez)

-13.30h
Scena CZK
Vojvode Živojina Mišića ( Ex Narodnog Fronta) 4
Koncert: RITA BRAGA (Portugalija)

-18h
Scena CZK
Vojvode Živojina Mišića 4
Razgovor sa gostima festivala
CHUCK SPERRY (S.A.D.), OMAR MARTINI-BLACK VELVET (Italija), ADAM HALMOS-ART COMIX (Mađarska)
Nakon razgovora: PROJEKCIJA FILMOVA- BETTY BOOP, MUZIKA I CRTEŽ

-22.30h
ARHIV
Nemanjina 7
Koncert: DORIT CHRYSLER ( S.A.D.)
( + predgrupa: DOBAR ČOVEK I PAIN KILLER)


Nedelja, 30.april 2006.

15h
Scena CZK
100 GODINA STRIPA U MAĐARSKOJ
- SLAJD PREZENTACIJA, AUTOR: TRICEPS

16h
Poslastičarnica Popović
Vojvode Radomira Putnika 5 (ex JNA)
Otvaranje izložbe stripova MAJE VESELINOVIĆ

17h
ART Klub
Vojvode Živojina Mišića 4
COMIX FILES – SUSRET DEVETE I OSTALIH OSAM UMETNOSTI
- SLAJD PREZENTACIJA, AUTOR: GIANNIS KOUKOULAS

22h
Studio 21
Petra Drapšina 2
RADIOAKTIVNO – predstavljanje izdavačke kuće, izložba stripova, projekcija video spotova, koncert grupa TUBAĆIN, NUP, WEIRDCOP


Ponedeljak, 1.maj 2006.

12h polazak iz Pančeva
GRRR!Ekskurzija

IZLET U DELIBLATSKU PEŠČARU
Izložba povodom petogodišnjice izlaganja stripova u prodavnici cipela – autor: Mr Spiral
Promocija CD komilacije Crna tačka

sadržaj

2.

VLADIMIR NEDELJKOVIĆ U IZBI

Strip vesti

Vladimir Nedeljković dana 28.04.2006. u Izbi, Novi Sad, ima promociju stripa "Tesla, Pančevo i druge priče".

U okviru promocije organizovao je i koncert Dorit Crysler u Sinagogi. Ona svira na tereminu koji je ustvari nastao na osnovu Teslinih ideja o mag talasima.

Takođe će 25-og imati promociju stripa u Gornjem Milanovcu.

sadržaj

3.

PROMO RADIOAKTIVNO I AKK

Zoran Jović

Jos jedna u nizu promotivnih aktivnosti Radionice Radioaktivno i Alternativnog Kulturnog Kluba odrzace se u Studiju 21 u Pancevu 30.04.2006. godine, u nedelju.
Ova promocija je takodje deo Prateceg programa GRRR! festivala autorskog stripa, petog po redu.

Vidimo se tamo,
AKK

Festival autorskog stripa GRRR #5 info:
www.klopkazapionira.net/?category=22&content=387

sadržaj

4.

BLIC STRIP

Strip vesti

Pojavio se link za "BlicStrip!" koji već neko vreme, pisalo u SVestima, izlazi u dnevniku Blic. Autor stripa je Marko Somborac. Za sada se redovno ažurira i donosi uvek zadnja tri kaiša. www.blic.co.yu/strip/strip.htm

sadržaj

5.

SELJAK NA NET-u

Zliko

dragi prijatelji,

imamo tu zaista izuzetnu cast i posebno zadovoljstvo da mozemo na stranicama naseg web sajta da predstavimo rad izuzetnog umetnika Vladimira Vukovica, javnosti poznatijeg pod psudonimom "seljak", jednog od najoriginalnijih i najinventivnijih autora u istoriji devete umetnosti na ovim prostorima. Adresa na kojoj se nalazi galerija sa njegovim radovima je sledeca:
www.members.lycos.nl/zlikos/seljak/menu.htm

sadržaj

6.

kritIVKOVanje 19

Slobodan Ivkov

SVETOVI U RASPADANJU

PROJEKAT: Enki Bilal u Beogradu
MESTA ODRŽAVANjA: Francuski kulturni centar (Knez Mihailova ulica) i bivši bioskop "Rex" (Jevrejska ulica)
VREME ODRŽAVANjA: 13 - 22. jul 2001. godine

Delo Enkija Bilala je, posle gotovo pune četiri godine od poslednjeg susreta sa ovdašnjim poštovaocima savremene umetnosti, ponovo jula 2001. godine bilo predstavljeno u njegovom rodnom gradu. Ovaj stripar rođen je 1951. u Beogradu, a od 1961. živi i radi u Parizu. Na konkursu za strip časopisa “Pilot” pobedio je 1971. Prve stripove je objavio naredne godine, dok mu je premijerna, knjiški uobličena zbirka stripova (album) publikovana 1975. Od tada ih je štampano preko tridesetak, većinom u po nekoliko visokotiražnih izdanja, i skoro svi naslovi (njih 18) su od 13. do 24. jula zainteresovanima bili dostupni na prvom nivou obnovljenog Francuskog kulturnog centra (FKC). Pored stripa i stripske ilustracije, kreirao je i filmske (Alen Rene “Život je roman”...), pozorišne i baletske (“Romeo i Julija”...) scenografije. Snimio je do tada i dva dugometražna filma (“Bunker Palas hotel” 1989. i “Tycho Moon” 1997.) u kojima su glumili i Mišel Pikoli, Žan Luj Trentinjan, Karol Buke, Žili Delpi, Svetozar Cvetković, Mira Furlan, Tanasije Uzunović, Zoran Cvijanović... Kao što znamo, pre dve godine završio je i treći film, maestralnu "Besmrtnu".

Postavku multimedijalne izložbe, relativno male (120 eksponata) s obzirom na Bilalov grandiozni opus, no sasvim dovoljno informativne, kreirala je Nađa Ivanji i efektno je, racionalno i pregledno, rasporedila na sva tri nivoa FKC-a. Izvanredno ju je prilagodila, posle od strane Miloševićevog režima namernog spaljivanja FKC-a u vreme bombardovanja Srbije 1999. godine, efektno renoviranom izgledu ove ugledne institucije.

Šarmantno je i to što nas neke ilustracije iz njegovog ranog perioda, iznenadno smeštene na trećem nivou zajedno s najnovijim kadrovima, istovremeno, kao nekakvi bljeskovi, podsećaju i na kontinuitet tematske opredeljenosti i na dramatičnu evoluciju likovnog stila. Izložba je već obišla Pariz, Brisel i Sarajevo. Svečano ju je otvorio francuski ambasador 13. jula odlučno izjavivši kako su tek tim čnom uspostavljeni puni diplomatski odnosi između Jugoslavije i Francuske, a zatvorena je 24. jula. Nadajmo se da to više nikada neće biti vezano opet za neki “diplomatski diskontinuitet”.

Pored likovnih dela, na nekoliko mesta su se neprestano emitovali dugometražni Bilalovi igrani fimovi i kratkometražna dela o njegovom stvaralaštvu. Posetioci su imali priliku, ne samo da posmatraju kako su nastajali mnogi od izloženih eksponata, već i kakva muzika (zvuci) ga pri tome okružuje, kako polazi u svoj atelje, kako se priprema i – kako se odmara.

Likovni pristup stripskoj naraciji kod Bilala se tokom trideset godina menjao polako, ali logično i zaprepašćujuće ujednačeno. Počeo je 1971. sa crno-belim crtežom, tuš na hameru. Onda je posle nekoliko godina otkrio Mebijusa (Žana Žiroa). Naknadno je u svojim intervjuima negirao da mu išta duguje, ali rani stripovi, crno-beli, popunjeni šrafurom na način kako je to radio Mebijus (na primer, u svom stripu "Skretanja" ili možda "Okretnice", kojeg smo mi u "Beogradskom krugu 2", impresionirani istim ostvarenjem kao i Bilal, valjda zbog naslova na francuskom jeziku o kojem nismo znali mnogo a ni danas nismo mnogo odmakli, samo približno ga navodim po sećanju, "La Deviation", nazivali "Devijacije"), govore nešto sasvim drugačije.

Sve gušća šrafura je već posle godinu dana pretila da mu potpuno zaguši table, da bi, od kako je u prvoj polovini sedamdesetih počeo, tek reda radi na zahtev urednika časopisa "Pilot", da boji radove koristeći akvarel, veoma razvodnjeni tuš u boji i još razvodnjeniju temperu, grafički pristup sve više mesta ustupao slikarskom. Prelomni trenutak je, po potpisniku ovih redova, možda došao sa kratkim stripom “Drame colonial (bis)” iz 1977. On je odredio Bilalov stil za narednu deceniju i po.

Od tada, konturne linije nisu više monotone i krute, figure poprimaju uverljiviju treću dimenziju, prizori postaju dinamičniji. Boja će se po stepenu važnosti u njegovom vizuelnom pripovedanju i kontaktu sa čitaocem prvo izjednačiti sa linijom, a zatim do danas potpuno preuzeti dominaciju. Stepen uverljivosti, što napisanog, što nenapisanog a podrazumevajućeg tekstualnog predloška, kao i suptilnosti njegove likovnosti se pojačava, table su mekše, opuštenije, likovi slojevitiji. Drugi prelom se dogodio 1984. sa polufiktivnim putopisom “Los Angeles” (saradnja sa Kristenom). Album se sastoji od zasebnih prizora (dorađenih fotografija, originalnih crteža...) i obimnog teksta. Gledajući strogo formu, u pitanju je slikovnica, a ne strip u kojem Bilal preispituje njegovu definiciju, ali je ona istovremeno i to. Nove albume, što ističe u svojim intervjuima, potpuno kreira potpuno zasebno, kadar po kadar, a tek zatim ih uklapa u table.

I dok se crtež postepeno redukovao, omekšavao, rasplinjavao, utapao i ustupao mesto boji i "kombinovanoj tehnici", literarna naracija se usložnjavala. Tu je u vreme izložbe svojim tada poslednjim stripom “San čudovišta” (“Le Someil du Monstre”) napravio pun krug. Pre tri i po decenije je počeo kao kompletan autor, i pisac teksta i crtač, da bi, sarađujući, prvo samo sa Pjerom Kristenom, a potom istovremeno i sa njim i sa još nekolicinom drugih scenarista, ponovo došao do toga da sam stvara svoje stripove. I u komponovanju se vratio u 1984. Stvara prizor po prizor, svaki zasebno. Bez teksta. Kao zasebne, međusobno naizgled uopšte nevezane ilustracije sjajnih kompozicija. Poštujući proces stvaranja, tako ih je i izložio u Beogradu.

Zaista je reč jednom od najneobičnijih načina kreiranja stripa. Gotovo da je sve ravno igranju šaha. Posle slikanja separatnih prizora, od sedam-osam takvih segmenata, istovremeno kalkulišući i sa tekstom, naknadno praviti uravnoteženu kompoziciju jedne table! Pa tako bar pedeset puta, koliko približno stranica ima jedan album da bi se napravika koherentna priča!

I u tekstu i u crtežu okrenut je fantastici ili bar oneobičavanju atmosfere, bilo da kreira sam ili sa nekim scenaristom. U pogledu naracije, žanr je teško odrediti jednom rečju, ali ga nesporno čini komplikovana, čudna mešavina političke fantastike (gotovo uvek i futurističke, sa, do tada, dva izuzetka: “Falangi Crnog reda” i “Partije lova/šaha”), nadrealizma, antiutopije, postapokaliptičnog miljea, truljenja i raspada ljudske civilizacije, ali i drugih svetova u permanentnoj dekadenciji.

Sivi centri moći, paranoja, bezosećajnost, manipulacija pojedincima, gradovima i narodima, bedni ostaci kulture, ostrvca tragikomično besmislenog insistiranja po inerciji na nekakvim iščašenim tradicijama, korumpiranost, iracionalni postupci, teror, nesigurnost, nasilje, beznađe, zagonetno prepletanje sa mističnim i onostranim, donkihotska borba pojedinca sa sistemom, neprestano kretanje, seobe, putovanja, memla, rđa, sve to zajedno čini bilalovske futurističke političke trilere koje sam naziva “političkim metaforama”.

Iako je prisutvo cinizma i crnog humora evidentno, NI JEDAN JEDINI LIK NIJE NASMEJAN, ne samo na ovoj izložbi, već gotovo ni u celom Bilalovom opusu. S ovim u vezi mogla bi da se konstatuje i jedina zamerka upućena delu ovog nespornog genija. Ne samo eventualni smeh, već uopšte slab raspon (gama, lepeza, bla, bla...) predstavljenih emocija Bilalovih likova (na isti način nam se, pogotovo na licu, dočarava njihova ozbiljnost, nezainteresovanost, angažovanost, zabrinutost, rezigniranost, bunt, depresija, melanholija...) uzrokuje dve loše posledice: i slabu vizuelnu izdiferenciranost likovai potencijalno zasićenje i monotoniju kod čitalaca osetljivih na nagoveštaje karakternih stereotipa. Na svu sreću, okruženje aktera je toliko maštovito osmišljeno da skoro potpuno osujećuje ove, bar sudeći po prodatim tiražima, većini poštovalaca za sada malo vidljive nedostatke. Daleko bi nas odvelo, a i nisam previše stručan za psihološku analizu, no ovo je vanserijski primer uz pomoć kojeg bi neko mogao bar da pokuša da traži odgovor na večno pitanje nas koji sa strane posmatramo nečije stvaralaštvo: koliko je delo, njegova forma i sadržaj, odvojeno od njegovog tvorca i njegove sposobnosti, koliko da u svoje delo unese, a zatim da posredno kod gledaoca isprovocira iskrene emocije.

Izbor likovne discipline koja je pažljivo, promišljeno odabrana da posle dve-tri godine pauze svečano otvori, promoviše novi izgled FKC-a i da utvrđuje i učvršćuje (neću baš insistirati na kvalifikaciji: "uspostavlja") diplomatske odnose između zemalja, najbolje svedoči o položaju stripa u francuskoj kulturi, o ozbiljnosti s kojom se on uvažava i o njegovoj tamošnjoj potpunoj ravnopravnosti sa ostalim umetnostima. I u ovom pogledu naši kulturni poslanici imaju od Francuske čemu da se nauče i na šta da se ugledaju.

Tokom trajanja sopstvene samostalne izložbe, Enki Bilal i galerista i izdavač Kristijan Debua (Christian Desbois) su, kao članovi žirija (Bilal je bio predsednik, a u komisiji su još bili profesor Fakulteta primenjenih umetnosti Rastko Ćirić i istoričarka umetnosti Jasmina Čubrilo) izabrali radove sa konkursa raspisanog na temu "Muškarac, žena i grad" i postavili zasebnu izložbu najboljih crteža u bioskopu "Reks". Neko je konkurs doživeo kao konkurs za strip, a neko za plakat, no na kraju su se žanrovi stopili. Najvažnija dešavanja su započeta u petak 20. ili u subotu 21. jula (Bilal je prvo trebalo da dođe 12. jula, pa je to odloženo za 20. jul, a onda je valjda stigao 21. ali nisam siguran, nešto me sećanje slabije služi u poslednje vreme) u 17 časova saopštili rezultate međunarodnog konkursa. Znam samo da je izložba valjda zvanično otvorena 16. jula, a da je u subotu u 20 časova u "Reksu" održan susret sa Bilalom. Bilo je sjajno.

Na konkursu je učestvovalo 204 umetnika sa 298 radova. Prvu nagradu i put u Pariz dobio je Ivica Stevanović iz Novog sada za digitalnu grafiku, dok su drugu i treću nagradu, Bilalove stripske albume, lično iz njegovih ruku dobili Saša Mihajlović i Milan Pavlović - Mr Stocca. Prema glasovima publike najbolji je bio Nebojša Dedić, a Zoran Penevski je samo u pola glasa, tek toliko da ga svi čuju, i poneko to svojevremeno u "Strip vestima" zlurado prenese i zabeleži, primetio da je sve to lepo, no da u propozicijama jasno piše da radovi ne treba da liče na Bilalove.

Enki je, smireno, sasvim u skladu sa izrazima lica svojih likova, na to izjavio:

„Prijatno sam iznenađen kvalitetom radova i zaista smo imali težak i nezahvalan posao da odaberemo najbolje. U svakom izbor uvek postoji doza subjektivnosti. Moram da konstatujem da je nivo kvaliteta radova daleko superiorniji od sličnih konkursa kojima sam prisustvovao u Parizu. Beogradski autori se otvaraju prema novim tehnologijama i to smatram velikim evolutivnim skokom."

Posle toga mi je bilo mnogo jasnije zašto su njegovi likovi takvi kakvima sam ih već opisao, ali šta mari kada je celokupan utisak raskošan.


(ovo je "Strip vestima" prilagođena verzija teksta "Svetovi u raspadanju", prvobitno objavljenog na str. 43-44 nedeljnika "NIN" br. 2638 od 19. jula 2001. godine; izdavač "NIN d. o. o.", Beograd)

sadržaj

7.

ARHIV SEVERA (22)

Boris Lazić
boris.lazic@wanadoo.fr

S DIVLJENJEM, NESKRIVENIM

Naslov: "Utvrđenje Viling"
Crtež, scenarij: Hugo Prat
Izdavač: Kasterman, 1995.

U ovaj roman se pristupa sporim hodom. On je sav od impresija, pejzaža, slika. U njemu je priroda – svevlasna. Postoje čitavi planovi u kojima se, kao kod međuratnih prozaista, kontrastrira bestijalnost ljudskih nedela, u doba ratova, s lepotom predela, kroz koja se kreću nevoljni, zavedeni, krhki junaci. Što bliža pretnja smrti – to jači mirisi zemlje, biljaka, voćki. Tardi smatra da je Prat išao ka suštini, te iz tog razloga nije pridavao veću pažnju sporednom (on dekor postavlja u svega nekoliko crta), odnosno, nije dopuštao da bude zaveden nevažnim. Prat, rekli bismo, ne želi da blista. Možemo, međutim, istaći i to da u skoro svakom Pratovom kvadratu svaki elemenat služi naraciji. U njima nema suvišnog. U njima, zato, sve govori. Prat je slikar atmosfere u jednakoj meri, ako ne i više, od prostog fabuliste. Postoji jedna psihološka dimenzija, pri portretisanju likova, čak sporednih, epizodnih, na kojoj insistira, jer je "Utvrđenje Viling" priča u kojoj je svako, u ključni čas, suočen sa sobom, sa svojim izborom. Dotad, u pikarskom stripu, zanemarivana, psihološka studija postaje metod pomoću kojeg Prat gradi sliku nekadašnjih Amerikanaca. Pijanstvo devičanskih predela – suludost ljudskih postupaka, kao njihov tragični kontrapunkt, tvore vrzino kolo ovih kolažnih novela. "Tvrđava Viling" je Amerika Džefersona, Lujisa i Klarka u kojoj je susret još mogućan, sav blistav, plodotvoran. Starosedelac, kolonista (bio on Francuz ili Englez, Jenki – po izgovoru starosedelaca), stoje, jedni naspram drugih, ravnopravno. Vasa Pavković je, povodom Korta Maltezea, zapisao sledeće reči : "Pouka Pratove umetnosti o Kortu jeste da je svet jedan, ali raznolik i ravnopravan u toj raznolikosti. Možda je stoga strip-ep o Maltezeu situiran u vreme kada je to poslednji put ne samo izgledalo nego i bilo tako (Ne slučajno, Korto ne posećuje Ameriku, civilizacijskog Moloha…)." podvlačim reč ravnopravan. Post-kolonijalna, revolucionarna, mlada američka demokratija, prožeta idejama prosvetiteljstva, tvorevina Frenklina i Džefersona, još uvek je zemlja susretanja (otvorenosti prema drugom, pa čak i opčinjenosti drugim). Korto nije mogao putovati za SAD, ali je Prat morao da izrazi američke predele. Zato je stvoren "Viling".

Pa ipak, i u ovom stripu Indijanci neobično često ginu, padaju ko kruške, pogođeni od kuršuma, zanjišu se, laki, nezemaljski, nad travom, visokom – pa tresnu o zemlju ko klade. Junaci, ko Blek Stena ili Komandant Mark, prežive, uvek. Danas nerado čitamo pustolovne romane, jer nam deluju isuviše naivni, nerealni. Prat gradi fabulu na sudbonosnim, iznenadnim, slučajnim susretima, prepoznavanjima, mirenjima. Previše ih je u životu samo jednog lika. Sve to deluje neuverljivo, netačno, nemogućno. Kao da su Apalači i Ohajo u to vreme naseljeni sa svega nekoliko belačkih i starosedelačkih porodica gde svako svakog zna i svako svakog susreće, isponova i isponova ! Toga nema ni kod Stivensona. Ali, ko zna ? Možda je tako i bilo. Tako je to često u ustaničkim pesmama Filipa Višnjića (za koga znamo, da ih nije izmišljao).

Ovo izdanje je propraćeno izvrsnim akvarelima, u kojima se dražesno stapa sa zagonetnim, i u kojima su starosedeoci – naposletku – zablistali svim svojim čudesnim, neobičnim sjajem, izazivajući u nama visoku čežnju za odbeglim vremenom susreta s njima. Pored akvarela, tu su i komentari, anotacije, grafikoni, mape koji svedoče o temeljnoj dokumentovanosti ovog crtača i pisca (treba zapaziti da je sebe, u ovom stripu – to nije slučajno – projektovao u lik Girtija - prevernika).

Pratov je crtež sav od finih, treperavih linija i senki, sav od beline i ćutanja. Precizan, akademičan, komercijalan s početka, pri kraju grafičkog romana postupno sublimira materiju da bi se pretvorio u čisto oruđe alegorijskog kazivanja. Kasni "Viling" je najbliži "Sent Egziperiju" ili "Muu". Ove stripove neće voleti oni koji ne cene to što je Prat drugima prepuštao crtanje lokomotiva i auta. Međutim, ko razume da Prat iznad svega izdiže refleksiju, te da nije puki zabavljač – makar se koristio pikarskim okvirom – nego umetnik zaokupljen tragikom bivstvovanja, razumeće i formu koju je odabrao pri stvaranju svojih epsko-lirskih stripova.

Umberto Eko je možda u pravu kad smatra da nema suštinske razlike između visoke umetnosti i kiča, dobrih romana i petoparačke literature (u smislu, naravno, estetskog i emotivnog delovanja "pamtljivih kvadrata" - izraz Pjera Sterksa – na čitačev duh), ali smo u pravu i mi kad, zaželevši se priča o Vukovima sa Ontarija, stavimo na stranu od vremena ožutele, stare "romane", pa iznova listamo, čitamo, s divljenjem, ipak, neskrivenim, "Utvrđenje Viling".

sadržaj

8.

JUŽNJAČKA UTEHA No 255.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

NEON NOIR (1)

Homer: What the hell kind of way
is that fer a man to talk? Take some
pride in yerself... Be a mean thorny
shit, if life’s an asshole.
100 Bullets 53#, BRIAN AZZARELO

Američki strip je industrija, ovih dana možda više nego ikad. Da se razumemo, najveći su američki strip izdavači oduvek igrali na sigurno. Marvel i DC (a osim njih su svi, nek mi oproste poklonici Image, Dark Horse-a i ostalih, sitna boranija) su od svojih prvih dana zapošljavali scenariste i crtače kao prostu najamnu radnu snagu, nametali stvaralačke kanone ne bi li se što uspešnije dodvorili što širim masama, surovo se rukovodili pravilima ponude i potražnje, preotimali kvalitetne autore jedni drugima (i manjim izadavčima) u velikim transferima... Dozvolili da im gospodin Dolar u potpunosti određuje izdavačku (kao uostalom i svaku drugu) politiku. Sredinom devedesetih su čak uspeli da, veoma slobodno tumačeći zakonitosti slobodnog tržišta (u prevodu, igrajući se distribucijskog monopola do tačke samouništenja), sebi zadaju skoro pa fatalni udarac. Ali hej, u igri su bili i ostali ogromni novci (čija se glavnica, kako stvari danas stoje, zarađuje uglavnom prodajom prava za filmsku adaptaciju i medijsku eksploataciju), a sa uloženim parama se ne igra, kao što svaki poštovanja vredan privatnik zna... I zato se od svakog scenariste i crtača koji ulaze u ovu utakmicu očekuje da igra po pravilima, da bude pre svega dobar zanatlija, da mnogo ne talasa. Rame uz rame s ovim stoji očekivanje da strip na kome radi materijalizuje u glavni zgoditak, da ga proda u što većem broju primeraka – jer u Americi, to je svima jasno, vaš status zavisi od toga koliko novca donosite kompaniji za koju radite. E sad, to što tiraže budže i dižu samo oni koji uz zdravu (po sebe) dozu prepoznatljivosti publici nude nešto svoje, nešto što im drugi ne mogu ponuditi, nije ničiji problem do samih autora. U toj i takvoj industriji teško je odgovoriti zahtevima izdavača a ipak zadovoljiti sve manju i sve izbirljiviju publiku, gotovo je nemoguće steći ime vredno poštovanja, a ostati svoj.

Noir je žanr, ovih dana možda više nego ikad. Nastao je iz lonca u koji su kao ravnopravni sastojci ubačeni zaostavštine tada već gotovo počivše gotske romanse, naruralističke poetike francuskog realizma, ekspresionizma Frica Langa kao literaturom palp krimića koja je doživljavala ogroman uspeh u postprohibicionoj eri i prodavali se kao alva. Sve ovo, začinjeno američkom globalnom klimom ratnih godina kao i mikroklimom promena u načinu na koji su holivudski studiji funkcionisali porodilo je filmski žanr koji je uveo nasilje, otuđenost, pesimizam, paranoju i sekspil na veliko platno sa mnogo više stila (i stilizacije) nego iko pre njega. Kršten od strane Francuza Nina Franka u drugoj polovini četrdesetih, film noir grubo zaprema nekih dvadeset godina snimanja filmova između četrdesetih i šezdesetih godina prošlog veka (pretežno u Holivudu, ali su i se i pripadnici francuskog novog talasa s uspehom okušali u noiru) i zaslužan je za karijere plejade glumaca na čelu sa Džejmsom Kegnijem, Hemfrijem Bogartom i Barbarom Stenvik. Stilizovani, često gotovo lakonski dijalozi, skoro obavezna crno bela kinometografija sa puno mutnih prizora, fatalne i jake žene s kojima nikada nisi načisto, okolina koju u najboljem slučaju boli dupe za pojedinca a u najgorem mu radi o glavi, fetišizam te moralno ambivalentni likovi, doprinosi su modernom filmu koje film noir može sebi da pripiše pod zasluge... I sve to postignuto do 1957. i filma Orsona Velsa Touch Of Evil, koga većina kritičara uzima kao kraj klasičnog noira.

(Nastaviće se)


A na adresi www.upps.org.yu momci iz UUPS-a, jednog veoma posebnog udruženja ljubitelja stripa, napravili su jedan veoma interesantan i kvalitetan sajt sa gomilom najraznovrsnijih podataka, leksikona i svojim sopstvenim, veoma živahnim forumom. Posetite ga i vidite mesto gde se zaista odvija internet život srpskog stripa – na dnevnoj bazi...

sadržaj

9.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (314)

Darko Macan
darko.macan@zg.htnet.hr

CHARLIER REVISITED

Uvijek mi se činilo kako bi svi trebali voljeti stripove koje ja volim. To je, vjerujem, česta pojava, ali meni se i dalje činilo kako je neupitno i kozmički dano da je, recimo, Comanche svjetlosnim godinama bolja od Blueberrya ili kako je nadmoć Bernarda Princea nad Riđobradim očita i slijepcima.

No, pokazalo se - a vi pogađate - kako sam slijepac u toj priči samo ja.

Prošlih mi je tjedana kroz tipkovnicu prolazio prijevod jednog Charlierova scenarija, te mi je to bila prilika da se - zna se kako pisac nema pažljivijeg čitatelja od svoga prevoditelja - po prvi put zapravo udubim u njegov način pisanja. I, Đavoljeg mu droba, našao sam unutra sve što me u njegovim scenarijima oduvijek nerviralo - logoreju, dupliranje slike i teksta, nedostatak simpatičnih likova - ali sam ujedno uvidio kako kod Charliera nije riječ samo o zanatu sklapanja predvidljive pustolovine. Jean-Michel je, naime i nesumnjivo, vjerovao u svoje hladne nadljude kojima sudbinska datost daje pravo da bez milosti ili razmišljanja kolju sve što im se nađe na putu ostvarenju njihovoga cilja. U jednom me trenu oblio hladan znoj od pomisli da sretnem takve ljude. U drugom me oblio još hladniji pa sam na brzaka postavio na net malu anketu za stare stripofile u kojima sam ih zamolio da Charlierove stripove (Blueberrya, Riđobradog) suprotstave meni omiljenom Gregu (Bernard Prince, Comanche).

I paf. Premoćna pobjeda Charliera.

Pomalo je to, mislim, onaj efekt maskiranja o kojemu u crtačkom vidu govori McCloud - Charlierovi (jednako kao, recimo, klasični Bonellijevi) likovi i nisu likovi koliko lutke u kojima lako zamišljamo sebe. Njihove su reakcije dječački osnovne: odanost drugu, mržnja prema neprijatelju, radost pred pustolovinom, potpuna odsutnost straha. Greg svoje likove uznemiruje i muči, Charlier je preteča ideje virtuala u tome da nam za naše novce daje uzbudljivu, ali sigurnu pustolovinu. Apsolutno nikakvo čudo nije da sigurnost pobjeđuje.

Jedino je čudo kako me svi ti ljubitelji šarlijerovskih übermenscha nisu zatukli kroz sve ove godine koliko ih pokušavam preobratiti.

Bit će da su u svojoj nadmoći milosrdni prema maloumnima.

sadržaj

10.

Q STRIP

Strip Vesti

• ...
• i naravno [dnevniQ] Pregled vijesti za svaki dan 15.04.-21.04.
  
  
  Kompletne priloge možete pročitati na sledećoj adresi:
  http://qstrip.blog.hr/
  
  
  

sadržaj

11.

INTERNET STRIPOVI

Strip Vesti

Ovo rubrika je redovna, pozicionirana na ovom mestu u SVestima, nije u samom vrhu jer na sajtu već stoje, u samom vrhu na udarnom mestu, linkovi ka svim domaćim internet stripovima koji redovno izlaze. Ostali stripovi, koji ne zadovoljavaju ove kriterijume - dakle nisu na nekom od domaćih jezika ili ne izlaze redovno - će ipak imati svoje mesto u ovoj rubrici.
Dakle zasucite rukave i poradite na dopunjavanju ove rubrike tako što ćete pokretati nove internet stripove. Svaki novi strip na spisku će, onog petka kada bude dodat, imati oznaku NOVO!
Redosled je po abecednom redu:

STRIPOVI KOJI REDOVNO IZLAZE:

-A STAR IS UNBORN (UnBornStar)
unbornstar.blog.hr/

-BLIC STRIP (Marko Somborac) NOVO!
www.blic.co.yu/strip/strip.htm

-BUZZ & FZ (Gudvin)
www.screaming-planet.com/comics.php?area_id=

-ČAROBNJACI (Niko Barun)
www.tportal.hr/stripovi/carobnjaci

-KUĆA STRAHA (Jurica)
www.kajgod.co.nr/

-MALI MEUR (Vladislav Gajski)
www.plastelin.com/index.php?option=com_content&...

-MARTINA MJESEC (Macan - Sudžuka)
www.stripovi.com/martinamjesec.asp

-MISTER MAČAK (Macan - Bob)
www.stripovi.com/mistermacak.asp

-NETOVCI (Niko Barun)
www.t.ht.hr/netuskoli/5-5.html

-OVERKLOKING (Dubravko Mataković)
iskon.hr/webcafe/matakovic/

-SERGEJ (Darko Macan)
www.zmcomics.co.yu/sergej

-SIVI GRAD (Rico)
www.stripovi.com/sivigrad.asp

-SOB SA SOBOM (Sonjecka)
www.stripovi.com/SobSaSobom.asp

-STRIP "DAN"-a (Simon Vučković - Mirko Zulić)
www.dan.cg.yu/stripovi.php

-SvRBI iU SVEMIRU (Milivoj Kostić)
vigled.sky.prohosting.com/

ŠTEFICA Jambriščak, prijateljica noći koja je previše znala" (Nik Titanik)
www.niktitanik.com

STRIP ČASOPISI ZA DOWNLOAD

-ZONA 9 (Udruženje strip autora Crne Gore)
www.zona9-stripmagazin.users.cg.yu

STRIPOVI KOJI SE REDOVNO DISTRIBUIRAJU E-MAIL-om

-SAMONIKLI KOROV STRIP (Franja Straka)
prijaviti se na email adresu: fstraka@eunet.yu

STRIPOVI SA ZAOKRUŽENOM PRIČOM

-Bilo jednom u Makarskoj (Dalibor Brdar)
www.stripovi.com/makarska.asp

-Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes)
www.najbolje.com/zagor/

-Stripovi... (Dunja Janković)
deenes.ffzg.hr/~tdujmovi/strip.htm

STRIPOVI DOMAĆIH AUTORA NA STRANOM JEZIKU

-ACTION TRIP COMICS (Jojić - Grabović - Solanović)
www.actiontrip.com/index/comics.phtml

-JOHN'S PARADISE (Alić/Gelemanović)
www.johnsparadise.com

-Mc DUFFIES (Srđan Aćimović)
mcduffies.keenspace.com

-LITTLE WHITE KNIGHT (Srđan Aćimović)
www.graphicsmash.com/series.php?name=littlewhiteknight&view=current

-LEGOSTAR GALACTICA (D. M. Jeftinija)
legostargalactica.keenspace.com/

STRIPOVI KOJI VIŠE NE OBNAVLJAJU SVOJE STRANICE

-JOHN'S PARADISE (Saša - Venes)
www.crazytwo.com/novi/

-NEDELJNI STRIP (Oljača, Aćimović, Ikonić, Jovanović, Vučković)
members.lycos.co.uk/zmcomics/strip/strip.htm

-VILINTULJKOVA DRUŽINA (zmcomics)
www.zmcomics.co.yu/vilintuljak

sadržaj

12.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin i Zoran Đukanović su obezbedili sledeće priloge:

sadržaj

13.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-MARKO AJDARIĆ NEWS - Neorama dos Quadrinhos

Sudžuka ponovo na Y The Last Man, još nije na stranici DC Vertigo, ali vec se najavljuje za juli mesec, i ilustraciju za naslovnu stranu možete videti ovde.

Ne znamo da li će, i koliko, biti dobro za našeg Gorana Sudžuku, ali sigurno je vredan pažnje podatak o uspehserije Y The Last Man u SADu činjenica da se najavljuje ekranizacija tog stripa.

Za bioskopsku publiku se najavljuje i ekranizacija stripa Sgt Rock! Kreatori ovog stripa, sa temom drugog svetskog rata, su Robert Kanigher (scenarista)Joe Kubert (crtač).

Captain Marvelće takođe doći u bioskope, više o tome ovde.

U MoCCA (u Njujorku), umetnika stripova Trina Robbins organizuje od 20. maja do 6. novembra veliku izložbu koja se zove She Draws Comics: 100 Years of America's Women Cartoonists.

Brojevi od 1 do 4, Wow Comics-a iz1936. se opet izdaju. A unutra, između ostalih Will Eisner i Bob Kane.

Rumuni i Mađari organizuju festival zajedno, SALON BD ROM la BUDAPESTA.

Free Comic Book Day 2006 - Ovde može da se vidi šta će se za džabe naći u američkim comics shops 7. maja od Jeph Loeb, Dupuy & Berberian, Colleen Doran, Andy Runton, Josh Howard i Wizard. A ovde, od Alex de Campi, Don Rosa, Matt Groening, Star Wars, Archie, JLU i X-Men.

Živeći sada u Sao Paulu, Marko Ajdarić će početi da "emituje" dnevni program u webTV formatu krajem ovog meseca, na svojoj stranici www.neorama.com.br. 3. juna, u saradju sa Devir (izdavačka kompanija od koje su se razvile Devir od Spanije i od Portugala), Marko organizuje prvi sastanak sa profesionalcima koji sada izdaju svoja radove u Brazilu i u SAD, uključujući autora stripova i Karikature i clana izdavačke kompanije.

sadržaj

14.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

sadržaj

15.

LINKOVI

Strip Vesti

Marko Somborac nam je poslao sledeće linkove:

Mike Luckovich, Mike Peters i (pokojni) Jeff MacNelly su Pulicerima ovencani crtaci dnevnih stripova i dnevnih karikatura (da, oni stignu (istina-neki i sa asistentima) da rade i jedno i drugo u isto vreme). Pogledajte jos i intervju sa Mikeom L. i njegov Superzeros kao i tekst sa jos par crteza MacNellyja.

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad