prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. HONEY TALKS - Strip Vesti
2. BOROVNICA #2 - Strip vesti
3. WONDERCITY - Strip vesti
4. ALTERNATIVNO DOGAĐANJE - KOMAR - Zoran Jović - Letač
5. RADIONICA S-TRIPTRIP-S - Zoran Jović - Letač
6. STRIP VESTI - Tiker... - Strip vesti
7. DEČKO KOJI (I DALJE) OBEĆAVA - Ilija Bakić
8. kritIVKOVanje 16 - Slobodan Ivkov
9. JUŽNJAČKA UTEHA No 250. - Marko Stojanović
10. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (309) - Darko Macan
11. Q STRIP - Strip Vesti
12. INTERNET STRIPOVI - Strip Vesti
13. ŠTAMPA - štampa
14. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -MARKO AJDARIĆ NEWS
15. POZIVI NA SARADNJU - mail
16. LINKOVI - Strip Vesti
    
    

1.

HONEY TALKS

Strip Vesti

U izdanju Stripburgera je izašla kolekcija strip sveščica "Honey Talks" u kojoj su objavljeni stripovi inspirisani oslikanim panelima sa košnica. Oslikavanje košnica je deo Slovenačke tradicije, te je redakcija Stripburgera spajajući tradiciju i savremenu, strip, umetnost (ruku na srce te košnice su u nizu i mogle da budu svojevrsni stripovi) napravila ovo neobično izdanje.

U dobro upakovanoj kutiji će vam stići (cena je 3.000 sit - 22 eura) deset sveščica neobičnog formata, strane su u formi strip kaiša. Prva sveska je praktično uvodnik, sa pričom o tradiciji oslikavanja košnica kao i o autorima zastupljenim u ostalim sveskama. Autorske sveske idu ovim redom: Feuchtenbergerowa "The King of the bess", Matthias Lehmann "Grandma's painting", Milorad Krstić "Pegam & Lambergar", Danijel Žeželj "Beton & Honey", Vladan Nikolić "Wanted!", Jakob Klemenčič "Sidetracked", Rutu Modan "The Hunter's Daughter", Koco "The Goat" i Mrcel Ruijters "Alvearium".

sadržaj

2.

BOROVNICA #2

Strip Vesti

Ima više nedelja, što će reći niko da lepo napiše vest, kako je izašao drugi album stripa Borovnica "Protiv Paje Pauka". Autor stripa je nama znani Darko Macan. Izdavač je Mentor, ima 45 strana, u boji je i ima tvrde klorice. U Hrvatskoj je cena 70-tak kuna, a do sada ga već sigurno ima i u striparnicama diljem ex-yu prostora.

sadržaj

3.

WONDERCITY

Strip Vesti

Na Hrvatskim kioscima se od sedmog marta može naći novi strip serijal u formi kolor svesaka. Reč je o serijalu italijanskom strip serijalu Wondercity. Sveske su, k'o što rekoh kompletno u boji, koštaju 160 kuna (oko 170 dinara) i izlaze svaka dva meseca. Izdavač je zagrebački Bookglobe.

Kada se već u prošlom uvodniku pomenuo ovaj strip, Marko Ajdarić je prosledio sledeći link, gde možete malo da se upoznate sa njim:
www.free-books.it/it/news/view.asp?id=103
A postoji i ova adresa na kojoj možete da saznate o kakvom stripu je reč:
www.ubcfumetti.com/preview/0411r_e.htm

sadržaj

4.

ALTERNATIVNO DOGAĐANJE - KOMAR

Jović Zoran - Letač

Pre neki dan u Kovačici (mesto u Banatu poznato po naivnom slikarstvu), (10. marta 2006.godine), održana je KOvačička Manifestacija Alternativnih Reakcija – KOMAR. U podrumu lokalne gimnazije „Mihajlo Pupin“ - klubu Ponorka, priređena je zajednička izložba strip i likovnih radova autora iz Banatskog Novog Sela i Kovačice, kao i promocija izdavačke produkcije Alternativnog kulturnog kluba i radionice Radioaktivno. Priređena je i promocija prvog broja fanzina BLACK SYRUP u izdanju KOMAR-a.

AKK (Alternativni kulturni klub) iz Banatskog Novog Sela se prestavio sa izložbom stripova (Letač, Mr Spiral, Krle), predstavljena su nova izdanja „Ponekad osećam da se krećem brzo“ (autor:Letač) i „Mrak strip #2“ (autori: učenici 8 razreda oš "Ž.Zrenjanin"). Promovisana je konpletna izdavačka produkcija AKK-a i radionice Radioaktivno (muzička i strip izdanja, publikacije, promo majice, poezija,animacije, itd.). Novoseljansku i pančevačku alternativnu stvaralačku produkciju u ime AKK-a i Radioaktivno prestavljali su Jović Zoran i Pavlov LIvius.

Nešto kasnije, program je nastavljen u Domu kulture „3. oktobar“. U vellikoj sali je održana projekcija 9 kratkih filmova sa DVD-a „Kino Aero Plan“ u izdanju Kino Kluba - Novi Sad (Mosquito Hunter, Vukodlak, Život, You Are Good Friend, Disorder, Raj na zemlji postoji - komment, Pijaca, Seni i sni, Balans). Sa pozorišnom predstavom „Pozdrav niekoho“ ansambla iz Vojlovice (režija: Fedor Popov), program KOMAR-a je bio priveden kraju. Za sve učesnike je priređen koktel perty gde se sasvim spontano dogodio džem sešn (jam session), svirka koju su inicirali lokalni muzičari.

Na ovaj način organizatori KOMAR-a su uspešno potvrdili njegovo postojanje i najavili nastavak. Saradnja između lokalnih (banatskih) alternativnih organizacija i pojedinaca se nastavlja.Više o ovom događaju (i drugim zanimljivostima iz Kovačice) pročitajte na sajtu www.komar.org.yu

sadržaj

5.

RADIONICA S-TRIPTRIP-S

Jović Zoran - Letač

RADIONICA S-TRIPTRIP-S
studio 21, Pančevo
pregled sa prethodne dve održane radionice

Peto okupljanje polaznika radionice S-TRIPTRIPS-S zbilo se u ponedeljak, 6. marta. Posle crtanja na temu sopstvene interpretacije fenomena super-heroja pređosmo na novu – muziku Dorit Krajsler. Ova američka umetnica, koja svira dosta neobičan instrument – teramin, gostovala je na prošlogodišnjem GRRR! festivalu, a biće je i na ovom. Radovi nastali na tu temu trebalo bi da čine neku vrstu prateće izložbe. Slušanje muzike, koja varira od čiste ženstvene suptilnosti do atmosfere horora iz tridesetih, moralo je da bude prekinuto nakon pola sata jer se u istim prostorijama, Studiju 21, održavao festival izraaelskog filma. Nas desetak je predviđenih tri sata ipak crtalo nešto što bi se moglo nazvati sećanjem na slušanje. Nastavak je u sledećem broju, sledećeg ponedeljka.

13. 03. – I dalje smo crtali uz muziku Dorit Krajsler, s tim što su sada pojavile i fotke koje su mogle da u nekom smislu približe to što slušamo. Ipak, nije poenta u situaciji „Tito dolazi u moj rodni grad”, pa da crteži budu neka vrsta hvalospeva liku i delu (iako mogu da budu, naravno). Više je stvar u tome da se na početnu inspiraciju deluje tim spoljnim uticajima i za sad ima interesantnih stvari za videti.
I ovog puta nešto kasnije počeo je paralelni program – predavanje o Dioklecijanovoj palati u Splitu. Razmišljamo da promenimo prostor.
Dobra stvar je što se izgleda formirala stalna grupa, pošto su se do sada, od početka, izmenile 3-4 ekipe. Bilo nas desetak.

Radionica je otvorena za sve zainteresovane svakog ponedeljka od 19 do 22 časa. Ponesite svog psa sa sobom...

Priredila:Marah
Izvestio:Letač

sadržaj

6.

STRIP VESTI -Tiker...

Strip vesti

sadržaj

DEČKO KOJI (I DALJE) OBEĆAVA

Ilija Bakić

STRIP: GRABOVSKI – KO JE TAJ MOMAK?

DEČKO KOJI (I DALJE) OBEĆAVA

Bude li se neko nekada (što je vrlo neverovatno) prihvatio posla da napravi iole kompletnu panoramu dešavanja u stripu na ovdašnjim prostorima tokom 1990-tih nači će se pred teškoćama koje će zahtevati krajnje mazohistički stav prema sopstvenom postojanju. Jer, da bi se stekao i površan uvid u ondašnju produkciju moraju se prikupiti retka 'regularna' strip izdanja i napabirčiti čitava gomila svakojakih fanzina, magazina i sveščica koje su izašle na svetlo dana u liku samizdata fotokopiranih u malim ili minimalnim tiražima. Raspad države, sankcije, rat itd. otvorile su mentalne vidike mladim autorima, oslobodile ih dotadašnjeg terora velikih izdavača, mrgodnih i mrzovoljnih urednika, 'ozbiljne' produkcije i sličnih bauka i pustile da im talenti švrljaju kud im drago. A sve što je izašlo ispod olovke-flomastera-rapidografa moglo se objaviti samo u sopstvenoj režiji, o sopstvenom trošku i podeliti drugarima-istomišljenicima; tako se izgradila svojevrsna mreža tzv andergraund stripa koja je disala po sopstvenim pravilima (a osnovno je bilo da nema pravila). I sve je to - sloboda od svega i svih kanona i autoriteta - bila ona lepša strana priče. Ona druga, mračana strana, jeste da se bezbroj autora u međuvremenu pogubila i nestala, upravo zahvaljujući slobodi koju su shvatili kao neobaveznost pa su lako prihvatili one narodne mudrosti 'lako ćemo' i 'ima vremena i sutra-prekosutra-nakosutra-dogodine'. Stoga će u imaginarnoj istoriji stripa (SFRJ-SRJ) poglavlje posvećeno stripadžijama koje su započele svoj opus i otišle iz njega biti mnogo deblje od onoga o autorima koji su nastavili da stvaraju.

(Naravno, mogli bismo sada da mudrijašimo koliko je državni i kulturološki haos tih godina pomogao da nastane alternativni strip i potom, neopažen od bilo kog zvaničnika, nestane mada je nemoguće kvantifikovati koliko je procenat 'rastura' veći od uobičajenog za 'normalne' države jer ne bi se mogla prenebregnuti istina da nekim autorima stvaranje dosadi ili ogadi pa se svesno distanciraju iz priče; takođe ima i onih kojima talenat presahne pa više nemaju šta da kažu – o svemu tome se može raspredati ali ne na ovom mestu.)

Negde na razmeđi između onih koji su zagrizli u strip i ne puštaju ga i drugih koji su digli ruke od priča u slikama postoji 'siva zona' autora koji su nešto uradili pa sad pauziraju, uzeli su odmor na neodređeno vreme i, eventualno, tu-i-tamo ponešto crtkaju za svoju dušu, na kratke staze i bez određenog plana. U međuvremenu su zaokupljeni svakodnevnom (golom) egzistencijom koja im jede vreme. Raskorak između ova dva novoa može da traje mesecima ili godinama. Nerad na stripu oni uglavnom pravdaju (jer ih negde iznutra grize osećaj krivice) potrebom da reše životne probleme a čim reše ovaj važan problem baciće se na crtanje (ali, na onaj problem se nadovezuje sledeći i sledeći itd itd). Tako, sve-u-svemu, imamo grupu ljudi koji su talentovani ali se ne razvijaju. Oni su potencijal koji (po)stoji ali nije realizovan u potpunosti (a kako vreme prolazi ta realizacija je, na žalost, sve manje verovatna).

(Naravno, na ovom mestu bismo mogli da otvorimo priču o žrtvama koje stvaranje traži od umetnika, o ceni koja bi trebala da se plati bez garancije da će napor uroditi vrednim plodovima, o fantomima koji gone autora da radi i drugima koji neprestano otvaraju sumnje u valjanost sopstvenog dela, o tvrdoglavosti istrajavanja i neodoljivom zovu konformizma – o ovome se debelo da raspredati ali ne, ne ovaj put.)

Jedan od stripadžija koji opstaju u 'sivoj zoni umetničke ekonomije' jeste i Borislav Grabović (rođ. 1970.g.), poznatiji kao Grabowski. Njegova prva pojava u malo široj javnosti pada na sam početak 1990-tih, na sastanke vršačkog Kružoka ljubitelja naučne fantastike, pri Gradskoj biblioteci, kojima je on prisustvovao. Ubrzo se otkrilo da osim intenzivnog čitanja SF knjiga i stripova i gledanja filmova, Grabović i crtka pa je, čak, i priređena mala izložba njegovih crteža-ilustracija i nekih tabli koje su mogle biti delovi stripova koji nisu završeni. Koju godinu kasnije, tačnije 1993.g, Grabović, sad već Grabovski, postaje autor koji objavljuje stripove u vršačkom strip magazinu "Patagonija". U njoj je počeo da 'peče zanat' i da se druži sa ostalim stripadžijama što je dovelo do intenzivne saradnje sa Danilom Miloševim – Wostokom koja je proizvele popriličan broj strip tabli različitog tematskog profila; većina radova, pak, pripada, širem fantastičkom usmerenju koje obuhvata kako žanrovsku, SF fantastiku tako i fantastike koje u svojoj osnovi imaju poigravanje situacijama i raspoloženjima. Wostok i Grabowski svoje su radove objavljivali u gotovo svim domaćim fanzinima i magazinima a prešli su i preko granica u bliže i dalje inostranstvo (tj. pojavljivali su se na ex-YU prostorima a i šire); osim stripova štampanih u periodici objavljena im je i inostrana samostalna knjiga: vršački tandem Wostok&Grabowski 1997.g. je za britansku izdavačku kuću "SLAB-O-CONCRETE" objavio album pod nazivom "Tata je tako daleko... moramo ga naći!" u kome su sabrana prva četiri segmenta serije o devojčici Popošak i njenom psu Cveću (inače kod nas štampanu u raznim izdanjima, počev od "Strip manije" i "Patagonije" do fanzina). Izuzetno pohvalnu uvodnu reč za album napisao je Džim Vudring, legenda američkog i svetskog andergraund/alternativnog stripa. Za nepoznate umetnike (iz krvoločne zabiti) bolja preporuka od ove ne bi se mogla zamisliti.

Naravno, kako je to uobičajeno za naše prostore, sem šačice poštovalaca, niko iz zvanične kulture nije obratio pažnju na ovaj uspeh, pre svega zato što u ovdašnjim krugovima etablirane umetnosti strip postoji samo kao "šund i kič"; istini za volju, Vršac se autorima 'odužio' paradnom dodelom tzv "Nagrade oslobođenja" za uspehe na polju stripa. Wostok i Grabowski nastavili su da rade bez ikakve vidljive (čitaj materijalne) podrške držeći se sopstvenog koncepta i vizije stripa (cinici bi, pak, mogli da primete da se zahvaljujući odsustvu 'brige' autori bili oslobođeni bilo kakvog pritiska koji bi uticao na njihovu produktivnost i beskompromisnost). Kako god bilo da bilo, tek 2002. godine našao se ovdašnji izdavač ("Lavirint" i "Samizdat B92") voljan da odštampa i ponudi čitaocima originalne table ovog strip serijala (u vanredno uspeloj grafičkoj realizaciji Saše Mihajlovića

"Popošak i Cveće" započinju prizorom na groblju: "Dvogodišnja curica po imenu Popošak i njen veoma obrazovani pas zvani Cveće" stoje na grobu Popoškine majke. Ona pita "Mama paji?" a nakon potvrdnog odgovora i "'De je tata?". Cveće pokazuje vrh brade koji viri iz "plave sobe". Ali, ispostaviće se, radi se o vrlo, vrlo dugačkoj bradi tako da putnici-tragaoci, prolaze kroz kuće, lavirinte, pejzaže, šume i polja, odlaze u svemir i druge dimenzije. Naravno, sasvim u skladu sa stazama i bogazama sreću i svakovrsne kreature, monstrume, veseli čamac Suvozemac, junake iz Oza, braću Marks, morževe iz Vladivostoka, proždrljivog Mnogobojca, zečeve, pticu Soko-sokoćalo, mrguda kome će morati da cede bubuljice, pačiće i inu menažeriju da bi, posle stotinjak strana, stigli do zida na kome piše "Kraj sveta!", tu sreli Vudringovog strip junaka mačka i sa njim i ptičicom iz roda "Kva-Kva-Pi-Pi-Koko-Da-Koko-Da", nakon što probude večitog sanjalicu Malog Nema (Vinzora MekKeja) prošli kroz prepreku u drugi svet i neke buduće avanture.

Kako se iz osnovnih crta zapleta da zaključiti "Popošak i Cveće" slede poetiku bezbrižne, totalne fantazmagorijske igrarije bez ikakvih obaveze prema principima tradicionalnih strip priča. Situacije u koje uleću bizarni likovi prepune su apsurdističkog humora i karikiranja šablona a, kao vrhunac čitavog zamešateljstva, ne postoji ni najmanja naznaka bilo kakve katarze ili poruke. Strip je jednako iskušenja za njegove stvaraoce i one koji ga čitaju. Priča se, kako to Wostok i primećuje u svom uvodu, od početne ideje razvijala po sopstvenoj unutrašnjoj logici na koju su umetnici imali (ni)malo uticaja. Infantilni ton replika i dešavanja nametnuo je i odgovarajuću vizualizaciju koja se kreće u krugu samosvojnog i prepoznatljivog stilizovanog karikaturalnog crteža kojim dominiraju crne površine i gusto senčenje. Sveukupno, reč je o vrlo ubedljivom, duhovitom i vrcavom strip ostvarenju kome treba pokloniti pažnju i vraćati mu se.

Dok je "Popošak i Cveće" baziran na ludizmu u svim oblicima i neumerenim količinama, strip "Luna", rađen je na strip predlošku "Prvi ljudi na Mesecu" braće Nejgebauer (a ovi su za predložak imali roman H. Dž. Velsa), i nominalno spada u naučnu fantastiku. Wostok se, ovog puta, manje poigravao pričom dok je Grabowski dao oduška svom crtežu stvorivši majstorski montirane table kojima dominiraju masivne crne površine što, uz neuobičajene rakurse, rezultira upečatljivom atmosferom kojoj teško da ima ravne u ovdašnjem stripu (a i šire). Artistički ubedljivo građenje stranog sveta i smešno-strašnih kreatura u "Luni" dokazuje da pred sobom imamo prave umetnike koji rade iz sve snage. Neortodoksni pristup SF stripu odnosno vizuelno odstupanje od uobičajenih šablona dodatni su motiv za iščitavanje ovog stripa kako od 'nespecijalizovane' tako i od žanrovski potkovane publike. Ovaj vanredni strip nije viđen je na stranicama "Patagonije" a zatim, kao kompletna celina, u časopisu "Reč" (broj 31, mart 1997.g.). Ipak, za pravu i trajnu recepciju ovog izuzetno dela bilo bi nužno album izdanje.

Iako je, kako vidimo, Grabowski manje sam a više u tandemu, uradio poprilično, objavio puno i imao dosta uspeha, poslednjih godina se ućutao i batali crtanje iz samo njemu znanih razloga tako da mu je trenutni status 'stripadžija na odmoru neodređenog trajanja'.

Naravno, da bi se bolje upoznali sa 'slučajem' Grabowski dajmo, konačno, i njemu reč:

Knjige, stripovi, filmovi koji su uticali na tvoj strip?
"Na prvom mestu su na moj rad podjednako uticali filmovi i stripovi, svaki od medija na svoj način. Knjige su došle na red znatno posle njih. Što se tiče žanrova, verovatno se tu stvari mnogo ne razlikuju od većine čitalaca časopisa 'ZS', u ranoj mladosti sam najviše bio oduševljen SF-m i hororom. Konzumirao sam sve do čega sam mogao doći. U tom periodu jedan dugometražni animirani film je imao poseban uticaj na mene, reč je o 'Heavy Metal-u'. Otišao sam na projekciju predzadnjeg dana prikazivanja, išao sam u šesti ili sedmi razred osnovne škole, poslepodnevna smena, znam da smo imali nešto manje časova tog dana. Toliko sam bio oduševljen i raspamećen posle filma da sam sutradan pobegao sa zadnjeg časa, otišao u bioskop, poneo svesku, olovku i baterijsku lampu, i za vreme projekcije pokušavao da skinem detalje pojedinih scena. Žao mi je što nemam sačuvanu tu svesku. Posle toga se 'Heavy Metal' nekoliko godina nalazio nedodirljivo na prvom mestu mojih omiljenih filmova. Da spomenem da sam nabavio i LP(dupli album) sa muzikom iz filma; muzika je takođe bila fantastična. Od stripova ne znam šta bih pre spomenuo jer sam čitao sve što je izlazilo kod nas. Možda će biti interesantan ovaj detalj (koji u mnogome govori kakva sam paljevina bio): kada sam poslao pismo 'Strip Zabavniku' (koje je objavljeno) sa molbom da počnu sa objavljivanjem Marvelovih super – heroja i da mi nema života bez njih! Hahaha, očigledno mi nije bilo dovoljno to što su Marvelovi super-heroji izlazili u 'Eks Almanahu' i 'Stripoteci'."

Saradnja sa Wostokom?
"Mislim da je o našoj saradnji već dosta pisano i rečeno. Sve je jasno ako kažem da sa Wostokom imam mnogo više urađenih tabli stripa nego što sam ih uradio samostalno. Prvo zajedničko delo nam je ujedno i najpoznatije i najuspešnije. Naravno, reč je o stripu 'Popoškak i Cveće'. Ja sam u to vreme (leto 1993) tragao za svojim stilom, još i veći mi je problem bio tuširanje olovke. Mučio sam se rapidografima sve dok nisam otkrio četkice, relativno kasno s obzirom da sam imao 24 godine. Dakle, te '93-e je na moju inicijativu došlo do kreativnog susreta između Wostoka i mene. On je izuzetno vladao tehnikom tuša, meni je olovka išla lakše, pa je samim tim svako od nas preuzeo onu stranu posla koja mu je najviše odgovarala. Pošto smo se savršeno nadopunjavali i imali neograničenu slobodu u okviru posla, bez da je to išlo na uštrb onog drugog, nastavili smo započeto i dodatno eksperimentisali. Neki od radova su više puta objavljivani, dok drugi do dan-danas još uvek to nisu."

Strip "Luna" i dešavanja oko nje?
"'Luna' je rađena po strip predlošku 'Prvi ljudi na Mesecu' braće Nejgebauer koji je objavljen svojevremeno u jednom od brojeva 'Pegaza'. Kako smo mnogo u našim zajedničkom radovima polagali na atmosferičnosti, i mnogo crnog i svetlosti kao posledica toga, Wostok je smatrao za idealnim da uradimo našu verziju stripa 'Prvi ljudi na Mesecu'. Ja do tada nisam znao za postojanje tog stripa, ali pošto sam ga prelistao nije trebalo mnogo da pretpostavim kako bi naša verzija mogla da izgleda. Čak je ispala neplanirano drugačija jer je Wostok počeo da manje šrafira moju olovku a više da nanosi veće 'količine' crnog tuša. Posledica toga je i osobeno posvetljavanje belom temperom i dobijanje utiska lunarne svetlosti. Wostok je posle prve dve table bio malo skeptičan jer se plašio da preteruje, dok je, što se mene tiče, stvar bila savršeno jasna - To je bilo to! Prve dve epizode su objavljene u 'Patagoniji', a početkom '97-e je kompletan strip od skoro 60 tabli objavljen u 'Reči', časopisu za književnost i kulturu. Postojali su planovi pre godinu-dve da se 'Luna' objavi u vidu strip-albuma od strane koju zastupa Dejan Đoković, inače urednika strip magazina 'Lavirint' koji je ko-urednik albuma 'Popošak i Cveće'. Moguće je da se ti planovi nisu skroz izjalovili ali za sada je sve ostavljeno po strani, nemam dovoljno informacija da bih mogao reći nešto više."

Šta sada (ne)radiš i zašto?
"Egzistiram, planiram, nadam se; u međuvremenu sam se rasplinuo na sve strane jer mi je trebalo mnogo vremena da zadovoljim sve aspekte svojih interesovanja. Ako radiš nešto onda nemaš vremena za konzumaciju, ako konzumiraš, onda nemaš vremena za rad (ili se ja to samo tako tešim?). Vremena i za jedno i drugo je sve manje, pitanja egzistencije proždiru vreme od oboje. Možda treba malo više hrabrosti, rizika i rešenosti, barem dok još nisam iščileo. Priznajem da me muči što talenat (mora da ga imam makar malo) i minuli rad tako zapostavljam. Treba mi mir da bih mogao da funkcionišem i radim kako priliči a to trenutno definitivno nemam, ova egzistencijalna kolotečina ubija. Uostalom, svako ko se bavi iole sličnim stvarima, npr. pisanjem, znaće o čemu govorim."


Umesto zaključka: ovo što ste pročitali smatrajte kratkim uvodom za strip slučaj Grabowski. Pokušajte negde da iskopate izdanja pomenuta u tekstu. Biće teško ući im u trag ali će se trud definitivno isplatiti (posebno ako znate da su šanse da se "Luna" a i ostali stripovi pojave u knjiškom obliku vrlo, vrlo tanke). O začudno-nesvakidašnjem čitalačko-gledalačkom zadovoljstvu da i ne govorimo-pišemo, treba ga, jednostavno, doživeti. Ostaje da se nadamo da će Grabowski ponovo uzeti olovku u desnicu ruku i početi da crta, za sebe i nas.


Objavljeno: Znak Sagite br. 15.

sadržaj

kritIVKOVanje 16

Slobodan Ivkov

OGLEDALO DEVEDESETIH

NASLOV: "Grafička zavera" (1-4)
AUTOR PROJEKTA I UREDNIK: Zoran Penevski
IZDAVAČ: "KVS", "REX", "Samizdat Free B92", Beograd 2000-2001.
PRODUKCIJA: "CyberREX", Beograd


Vreme je pokazalo da je "Grafička zavera" tokom dve godine (1999 - 2001) bila nesumnjivo najznačajniji i najobimniji, i štampani i izložbenim prostorima namenjeni projekat posvećen srpskom stripu. U ovom pogledu, bar po broju publikovanih i na izložbama predstavljenih novih radova, preuzeo je primat od akcija časopisa "Striper" Radovana Popovića. Osmislio ga je, a i danas ga uspešno vodi Zoran Penevski, novinar "Radija B92".

Čitava zamisao je, bar za sada, kulminaciju i svojevrsnu retrospektivu imala na izložbi "Savremeni srpski strip" koju je pre pet godina takođe osmislio Penevski i realizovao je na zasebnoj istoimenoj postavci održanoj u okviru "Zlatnog pera Beograda 2001" (izložbeni prostor: Galerija "Reks" na Dorćolu). Pratila su je čak dva kataloga: prvi, manji, oficijelni i vizuelno ujednačen sa katalozima ostalih tematskih izložbi na "Zlatnom peru", sa svega tri crno-bela lista, i drugi, neuporedivo obimniji, raskošna knjiga u punom koloru, na izvanrednoj hartiji i na više od osamdeset stranica - (ujedno i izdanje "Grafičke zavere" br. 4). Iako nije valjalo donositi prebrze i uprošćene zaključke, već na prvi pogled se videlo da je to najvažnija antologija domaćih stripova objavljena unazad tokom poslednjih šest, sedam godina.

Posle julske izložbe Enkija Bilala, na čijem je otvaranju u Francuskom kulturnom centru francuski ambasador otvoreno rekao da su tek sada konačno uspostavljeni puni diplomatski odnosi između Francuske i SR Jugoslavije (tako smo iznenada imali priliku da nedvosmisleno saznamo čemu još strip, osim zabave, kod nas i u svetu može da služi - nekoliko godina kasnije na istom mestu ambasador je slično okarakterisao i samostalnu izložbu srpskog stripara Gradimira Smuđe koji uspešno deluje i u Francuskoj), zajedničko predstavljanje dva strip izdavača "Beopolis" i "Samizdat B92", dakle njihovih proizvoda "Stripera" i "Grafičke zavere" u "Centru za kulturnu dekontaminaciju" u petak 27. jula nesumnjivo je bio najznačajniji stripski događaj dotadašnjeg dela 2001. godine. Sa njim je jedino mogla da se meri zajednička promocija i izložba Tihomir Čelanovića, Alekse Gajića i Andreja Vojkovića u klubu "Andergraund" na Kalemegdanu.

"Zavera" je jedan od retkih projekata, ako ne i jedini na srpskoj kulturnoj sceni, koji je i mnogo pre 5. oktobra 2000. godine bio osmišljen, specijalizovan i hrabro tematski usmeren da jezikom stripa suoči javnost sa krajnje neprijatnim činjenicama o onome što se kod nas događalo, o ratu, i o svemu ostalom pre i posle njega.

Reč je po svemu o vanserijskom poduhvatu. Tokom 2000. i 2001. godine objavljene su pod istim nazivom četiri izdavačke jedinice, naizgled svaka zasebna, te i po formi (podnaslov, broj stranica, grafički dizajn...) i sadržinski (teme, grupisani autori...) izdiferencirane. Zajedničko im je što sveske zajedno čine stripsko, papirno ogledalo društva, što ga suočavaju s onim neprijatnim, s istinom, odgovornošću, posledicama... Isleđuju, ali i nude pomirenje; možda oproštaj, no, nažalost, ne i zaborav. Nezamenljiv su i istorijski trag o duhu vremena.

Na primer, raspisanim konkursom i zadatom temom "Grafičke zavere 2", definisanom kao "Odiseja: Srbija 2001", elegantno je isprovociran jedini umetnički, uslovno populistički jezik primeren komentarisanju savremenog, prošlog i možda budućeg trenutka društva: jezik ironije, cinizma, vulgarnosti, izvesnog autizma, samoispitivanja, samokažnjavanja, tuposti, nemogućnosti večeg dela eksjugoslovenske populacije da uvidi Problem, koliko svoj toliko i tuđ, kao i nesposobnosti za empatiju i komunikaciju, dok je suptilnom selekcijom te druge po redu sveske ovekovečen sav "splin" društva poslednje decenije dvadesetog veka. U ovom slučaju pokazalo se da je strip, kao kreativni izraz i kao sinteza likovnog i literarnog, idealan medijum kroz koji se događaji prelamaju, kao i svima razumljiv jezik kojim se oni dočaravaju. Odazvao se šezdeset i jedan autor. Oni su nam, samo u toj svesci, na sto dvadeset i pet stranica, na zaprepašćujuće načine ispričali svoje priče - u suštini jednu jedinu. Njen neizrečeni naslov je ujedno i jasno artikulisan naziv naredne, treće sveske, sačinjene bez konkursa: "Katarza". Stotine mladih stripara, probuđene kreativne energije, izložbe, kreativne radionice i prijateljska okupljanja, sve to je činilo dotadašnji rezultat jedne kompleksne zamisli Penevskog.

Tek kad se taj projekat u tri maha obratio prividno nepolitički nastrojenom, i naizgled za društvena dešavanja i previranja nezainteresovanom segmentu naših mladih stripara, ponudivši im da progovore jezikom savremenika, pokazalo se da su navedene predrasude o generaciji koja će naslediti ovu srozanu i opljačkanu zemlju samo izgovor za dosadašnju oportunističku pasivnost nekih konzervativnih, matorih i odrtavelih srpskih kulturnih poslanika u svom odnosu prema mladima, za nesposobnost da shvate njihov način razmišljanja i poimanja "kulture slika", bilo da je reč o kompjuterima, video - igrama, grafitima, savremenoj animaciji, video - spotu ili alternativnom stripu. Iznuđeni larpurlartizam naših najmlađih stripara koji su, ponekad, u intervjuima i na okruglim stolovima, znajući šta se od njih očekuje, izjavljivali kako "ih politika ne interesuje" i kako "strip i politika nemaju nikakvih veza", preko noći se pretvorio u žestoku politiku, što smo kasnije videli i u "Zaveri" i u časopisima "Bager" i "Naša krmača", opet nažalost, zbog finansijskih problema već naredne godine ugašenim.

Otkako su velika stripsko-izdavačka preduzeća početkom prošle decenije prestala da podržavaju naše stripare, drugim rečima da im naručuju dela, da ih objavljuju i da autore plaćaju za ono što urade, oni su morali da se ili okrenu drugim poslovima i puste da strip nestane sa kulturne scene, ili da sami sebe finansiraju, da deluju u getu i da rade "za svoju dušu" ili - da odlaze u inostranstvo. No, vitalnost scene, veoma duga tradicija i snažno ukorenjena potreba ovdašnjih likovnih umetnika da pripovedaju jezikom likovne umetnosti doveli su do toga da se razvije toliko snažna "alternativa" koja je potpuno potisnula "mejnstrim". Pored očiglednih nedostataka, to je imalo i dve prednosti koje se vide u "Grafičkoj zaveri". Prvo, umetnici su potpuno oslobođeni žanrovskih konvencija i komercijalnih prohteva često slabo obrazovanih urednika i naručilaca posla. Drugo, tako oslobođen, prepušten eksperimentima sjajnih grafičara, dobro upućenih u aktuelna dešavanja na svetskoj sceni, strip se potpuno i bezrezervno stopio sa savremenom likovnom umetnošću.

Srpski strip, posle desetogodišnje prinudne faze "andergraunda" tokom devedesetih, nikada više neće biti isti, a kakav sada jeste i kojim putevima će se razvijati, na najbolji način su pokazali sadržaji četiri sveske "Grafičke zavere" koje su već ušle u istoriju naše "devete umetnosti". Nekome će se to sviđati, nekome ne, ali to je naša realnost, takva kakva je, i dužnost mi je da opisanu pojavu evidentiram.


(ovo je "Strip vestima" prilagođena verzija teksta "Ogledalo devedesetih" prvobitno objavljenog na str. 43 nedeljnika "NIN" br. 2642 od 16. maja 2001. godine; izdavač "NIN d. o. o.", Beograd)

sadržaj

9.

JUŽNJAČKA UTEHA No 250.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

LJUDI, ZVIRI I BEŠTIMJE (4)

A i to triba znat...
Ljudi, zviri i beštimje, GIBONNI

Slovenački crtač je kompletan autor i to kvalitetan, a to je jedino stvorenje koje se na Balkanu sreće ređe i od profesionalca. Ne shvatite me pogrešno, dobrih crtača, dobrih zanatlija, ljudi koji će uzeti nečiji scenario i vizuelno ga otelotvoriti na često neverovane načine ima puno (iako nikada dovoljno), ali neko ko će imati potrebu da priča o nečemu što ga kopka i tišti, ko će umeti da od te potrebe načini priču a potom i da učini tu svoju priču interesantnom i drugima, neko ko će gotovo podjenako dobro znati s crtežima i s rečima.... Takvi se mogu izbrojati na prste.

Iako sam Lavrič često pokušava da zametne svoje tragove tvrdeći da je počeo da piše svoju Dijareju zbog nedostatka feedbacka i svoje stripove uopšte iz puke nužde (i to tek nakon duge i bezuspešne potrage za scenaristom), sasvim je očigledno da osim što ume da ispriča priču, TBC ima i šta da kaže... A imaju to i likovi njegovih stripova. Kada Lavričevi likovi ljube, kada pucaju, kada pljuju i kada psuju, oni to rade tako da ste ubeđeni u njihove postupke – Lavričevi protagonisti nisu likovi, oni su su ličnosti. Rdeči alarm, njegov prvi autorski album sasvim je iskrena ispovest nekada mladog ljubljanskog pankera sa flašom piva u jednoj ruci i bubnjarskom palicom u drugoj koji sada dana provodi deset godina razočaraniji sa bebom u jednoj i fasciklom u drugoj ruci. U pitanju je autentična i lična priča o specifičnoj muzici i životu za tu muziku, kroz koju se prolama sumoran kraj jedne države i ne mnogo svetlija sadašnjost druge. Slepo sonce, TBCov poslednji autorski album, gruba je i u svojoj grubosti čudno poetična SF kontemplacija sastavljena od nekoliko kratkih priča, koje kroz niz plitkih i brzih uzdaha pričaju priču o jednom umirućem svetu pod večno otvorenim okom nezainteresovanog sunca na svom putu da postane supernova. Ova dva albuma deli osam godina i čitav jedan razvojni put – dok je Rdeči Alarm jedna veoma dobra ali i (uprkos brojnim flešbekovima) prilično pravolinijski ispričana priča, dotle je Slepo Sonce prava mala metafora čija se tumačenja, kao kod svih uspešnih skraćenih poređenja, granaju u više podjednako validnih mogućnosti...

I dok vam se svakako može desiti da vas Lavričeve tema ne interesuje te da vam zasmeta ideološka strana njegovih pojedinih priča, ono što vam se ne može desiti da ne dovršite čitanje njegovog stripa – vuče vas neumoljivo napred, tera da stalno okrećete nove stranice, dokle god ih ima... I tera vas da zažalite kad strana i stripa ponestane. Od toga nema sigurnijeg pokazatelja zrelosti i snage nekog autora... Niti većeg komplimenta.

(Nastaviće se)

Peti broj Think Tank-a, posvećen je u potpunosti stripu. Tema broja su balkanski autori koji rade za inostrane izdavače, uz tri srpske premijere stripova Tomaža Lavriča, Aleksandra Sotirovskog i Vlade Aleksića! Ekskluzivni tekstovi o Tomažu Lavriču, Zoranu Janjetovu, Aleksi Gajiću, Aleksandru Zografu, Miroljubu Milutinoviću Bradi, Vladi Aleksić, Esadu Ribiću,Aleksandru Sotirovskom, Enkiju Bilalu! Ekskluzivni tekstovi o Uzumakiju, Helblejzeru, Magičnom Vetru, Helboju... Plus pregled festivalske scene u Srbiji 2005.! Tekstovi Darija Grgića, Dejana Ognjanovića, Marka Šunjića, Miloša Holclajtnera, Borisa Lazića, Pavla Zelića, Zlatibora Stankovića, Zlatka Milenkovića, Dejana Stoiljkovića, Gavrila Petrovića, Danijela Kuzmića, Branislava Miltojevića, Vuka Markovića i moje malenkosti... Plus oni početnici Bogdan Tirnanić i Ljuba Živkov! Stripski događaj prvog kvartala 2006 u Srbiji!

sadržaj

10.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (309)

Darko Macan
darko.macan@zg.htnet.hr

SKALINADA

Rad na domaćemu izdanju Kena Parkera imao je zanimljiv nuzefekt. Čitanjem povećanih stranica na zaslonu računala zadubio sam se u pojedinačne crteže, odvojene od tijeka priče ili montaže stranice, što je pak dovelo do shvaćanja kako je i loš strip - težak rad. Povećan na petnaest centimetara visine, format originala, čak i Marraffin kadar, bez obzira na svu krutost i nesklad kompozicija, pokazuje znatno zanatsko znanje i velik, velik trud.

Podignem li to na iduću stepenicu, naglo me spopada nježnost prema svakome tko je ikada crtao stripove, naročito prema onima koje sam u svojih prvih tridesetak godina bio spreman odstrijeliti metkom u potiljak zbog zagađivanja voda najdraže mi umjetnosti. Možda i zbog svijesti o vlastitim ograničenjima, priznajem na idućoj stubi, dajem oprost svima koji su uložili sate i godine u loše, glupe i slabo nacrtane stripove u nadi da će netko jednog dana i meni oprostiti.

Na idućoj stepenici, kada se prihvatim, recimo, kritičarenja, tada mi svu tu sućut i naklonost uspijeva potisnuti u ime križarskoga rata za pravo moje (i samo moje) istine na život. Tada lošim stripovima govorim da su glupi, a glupima da su slabo nacrtani. I osjećam se dobro, dok me na idućoj stubi jedan od pokuđenih autora (nazovimo ga Marraffa, jer je tražio da ga više ne spominjem) ne nazove i uvrijeđeno ne propituje odakle mi pravo da tako o njemu pišem. Jer, Marraffa je vrlo svjestan svojih izbora, možda i nedostataka, ali baca rukavicu u lice svijetu da mu kažu što je on to trebao drukčije raditi, kako je mogao bolje, tko njemu ima pravo reći da se nije trudio i da to što je radio ne valja. I meni Marraffe, na toj stubi, bude iskreno žao i iskreno ga razumijem; na idućoj zaključim da tko ga jebe, nije njegova istina veća ni bitnija od moje, dok već na idućoj ...

U "potrazi za istinom", kako je netko okarakterizirao moj zadnji roman, nalazim sve same laži. Tuđe, dakako, ali prvenstveno svoje, svoje, svoje ... Suočen s tuđim istinama, svaki svijet kojega sagradim da bih u njemu igrao junaka, ruši se poput kule od pijeska. Zauzvrat, ja lasno i slasno rušim tuđe.

Povijest civilizacije sažeta na karticu.

sadržaj

11.

Q STRIP

Strip Vesti

• [antiQvarijat] Ožujačqa ponuda! (mcn)
• [glavolomQa] Tqo je produqtivac? (mcn)
• [crtaća dasQa] Mirko Čolak? (mcn)
• i naravno [dnevniQ] Pregled vijesti za svaki dan 11.03.-17.03.
  
  
  Kompletne priloge možete pročitati na sledećoj adresi:
  http://qstrip.blog.hr/
  
  
  

sadržaj

12.

INTERNET STRIPOVI

Strip Vesti

Ovo rubrika je redovna, pozicionirana na ovom mestu u SVestima, nije u samom vrhu jer na sajtu već stoje, u samom vrhu na udarnom mestu, linkovi ka svim domaćim internet stripovima koji redovno izlaze. Ostali stripovi, koji ne zadovoljavaju ove kriterijume - dakle nisu na nekom od domaćih jezika ili ne izlaze redovno - će ipak imati svoje mesto u ovoj rubrici.
Dakle zasucite rukave i poradite na dopunjavanju ove rubrike tako što ćete pokretati nove internet stripove. Svaki novi strip na spisku će, onog petka kada bude dodat, imati oznaku NOVO!
Redosled je po abecednom redu:

STRIPOVI KOJI REDOVNO IZLAZE:

-A STAR IS UNBORN (UnBornStar)
unbornstar.blog.hr/

-BUZZ & FZ (Gudvin)
www.screaming-planet.com/comics.php?area_id=

-ČAROBNJACI (Niko Barun)
www.tportal.hr/stripovi/carobnjaci

-KUĆA STRAHA (Jurica)
www.kajgod.co.nr/

-MALI MEUR (Vladislav Gajski)
www.plastelin.com/index.php?option=com_content&...

-MARTINA MJESEC (Macan - Sudžuka)
www.stripovi.com/martinamjesec.asp

-MISTER MAČAK (Macan - Bob)
www.stripovi.com/mistermacak.asp

-NETOVCI (Niko Barun)
www.t.ht.hr/netuskoli/5-5.html

-OVERKLOKING (Dubravko Mataković)
iskon.hr/webcafe/matakovic/

-SERGEJ (Darko Macan)
www.zmcomics.co.yu/sergej

-SIVI GRAD (Rico)
www.stripovi.com/sivigrad.asp

-SOB SA SOBOM (Sonjecka)
www.stripovi.com/SobSaSobom.asp

-STRIP "DAN"-a (Simon Vučković - Mirko Zulić)
www.dan.cg.yu/stripovi.php

-SvRBI iU SVEMIRU (Milivoj Kostić)
vigled.sky.prohosting.com/

ŠTEFICA Jambriščak, prijateljica noći koja je previše znala" (Nik Titanik)
www.niktitanik.com

STRIP ČASOPISI ZA DOWNLOAD

-ZONA 9 (Udruženje strip autora Crne Gore)
www.zona9-stripmagazin.users.cg.yu

STRIPOVI KOJI SE REDOVNO DISTRIBUIRAJU E-MAIL-om

-SAMONIKLI KOROV STRIP (Franja Straka)
prijaviti se na email adresu: fstraka@eunet.yu

STRIPOVI SA ZAOKRUŽENOM PRIČOM

-Bilo jednom u Makarskoj (Dalibor Brdar)
www.stripovi.com/makarska.asp

-Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes)
www.najbolje.com/zagor/

-Stripovi... (Dunja Janković)
deenes.ffzg.hr/~tdujmovi/strip.htm

STRIPOVI DOMAĆIH AUTORA NA STRANOM JEZIKU

-ACTION TRIP COMICS (Jojić - Grabović - Solanović)
www.actiontrip.com/index/comics.phtml

-JOHN'S PARADISE (Alić/Gelemanović)
www.johnsparadise.com

-Mc DUFFIES (Srđan Aćimović)
mcduffies.keenspace.com

-LITTLE WHITE KNIGHT (Srđan Aćimović)
www.graphicsmash.com/series.php?name=littlewhiteknight&view=current

-LEGOSTAR GALACTICA (D. M. Jeftinija)
legostargalactica.keenspace.com/

STRIPOVI KOJI VIŠE NE OBNAVLJAJU SVOJE STRANICE

-JOHN'S PARADISE (Saša - Venes)
www.crazytwo.com/novi/

-NEDELJNI STRIP (Oljača, Aćimović, Ikonić, Jovanović, Vučković)
members.lycos.co.uk/zmcomics/strip/strip.htm

-VILINTULJKOVA DRUŽINA (zmcomics)
www.zmcomics.co.yu/vilintuljak

sadržaj

13.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin i Zoran Đukanović su obezbedili sledeće priloge:

sadržaj

14.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-MARKO AJDARIĆ NEWS - Neorama dos Quadrinhos

Black Velvet je mala ali aktivna izdavačka kuća is Bolonje, i zaista je za našeg Zografa dobro da 1. album svojih crteža iz nedeljnika Vreme (za godinu 2003.) sada objavljuje kod njih. Više o tome možete videti i pročitati ovde.

Sam Gary Reed javlja da hrvatski autor Dalibor Talajić novi crtač serije Deadworld, koju izdaje Image Comics. Naslovnu stranu možete videti ovde. Osim stranica stripa koje se mogu videti na zvaničnoj stranici Deadworld-a ovde, specijalno za ovu priliku Dalibor Talajić nam je dao table koje možete videti samoOVDE!

Shelter, strip koji radi Aleksandar Sotirovskiza SAD, i koji sada čeka novog izdavača pošto se zatvorio Speakeasy, možete dobrim delom videti ovde.

Esad Ribić se sve više ceni u Portugalu, sudeći po onome što piše o stripovima Joao Miguel Lameiras, za Diário As Beiras. Ovog puta, naš kolega piše o stripu 'Loki', kojeg je tamo izdao Devir (kompanija koja je u stvari počela u Brazilu) jedna od boljih izdavačkih kuća stripova tamo. U par reči,Lameiras kaže da Loki, u stvari najviše vredi zbog 'spetakularnog' rada Ribić-a. Pomenuti tekst je prenet i na stranici Bedeteca de Lisboa.


Wizard World je u Los Angeles (17. do 19.) a na njemu će biti prisutni (među ostalima): Joe Quesada, Brian Michael Bendis, J. Scott Campbell, Geoff Johns e Jim Lee, Jeph Loeb, Amanda Conner, J. Scott Campbell, Ale Garza, Justin Gray, Aaron Lopresti, Jimmy Palmiotti, Michael Turner, Ethan van Sciver, Mark Waid i - da se ne kaže kako nema nezavisnih avtora - Jim Mahfood. Ovog vikenda (18. i 19. mart) održaće se i festival BOURG-LES-VALENCEčetvrti po redu. Medju 65 gostujućih autoravredi istaći pojedine: Bourgeron, Berberian, Lewis Trondheim, Nicolas de Crécy, Alex Baladi... Upoznajte se takođe i sa festivalom Cartoomics 2006! A tamo, Cartoomics 2006, divne izložbe: Wilhelm Bush, Diabolik, Tex, Alan Ford, Topolino, Vittorioso i Corriere dei Piccoli...

152 strane od Régis Loisela možete videti ovde!


To je to, za sada... kao i obično, deo Markovih vesti je odložen za sledeći broj. Kao što već i znate, jedan deo Markovih vesti već se nalazi na qstrip blogu Darka Macana.

sadržaj

15.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

StripCore nam je prosledio sledeći poziv:


From: Soh Lai Yee [mailto:laiyee@asef.org]
Sent: 10. marec 2006 5:33
To: undisclosed-recipients:
Subject: Call for Applications | The Asia-Europe Comics Project


CALL FOR APPLICATIONS

The Asia-Europe Comics Project

Organised by:
the Asia-Europe Foundation

Supported by:
Institute of Contemporary Arts Singapore, LASALLE-SIA College of the Arts National Arts Council, Singapore

The comics genre has untapped potential to further cross-cultural understanding. Through the use of a common visual language, we can use the comics as a vehicle to raise greater awareness in Asia about Europe and vice versa, and to relate encounters among the regions' peoples. Asia-Europe Foundation (www.asef.org) proposes to initiate a collaborative process between Asian and European creators, leading to successive comics publications on such encounters and shared concerns between the two regions.

Please refer to the attached documents for further details.

The project page is available online at:
www.asef.org/dir/PA/comix


DEADLINE: 13 April 2006

Please direct your enquiries or applications to:

SOH Lai Yee (Ms)

Project Executive (Public Affairs)
Asia-Europe Foundation (ASEF)

Address: 31, Heng Mui Keng Terrace, Singapore 119595
DID: +(65) 6874 9729 | Main Tel: +(65) 6874 9700
Fax: +(65) 6872 1207

Please help spread this call of participation.

Thank you.



Asia-Europe Foundation: Asia-Europe Foundation (ASEF) was established in February 1997 by members of the Asia-Europe Meeting (ASEM). It is based in Singapore and reports to a Board of 39 Governors comprising members from the 38 ASEM countries and the European Commission. Its mission is to build bridges between the civil societies of Asia and Europe, by promoting cultural, intellectual and people-to-people exchanges between Asia and Europe, with a view to build up a rich network of institutional linkage and personal ties between the two regions over time. www.asef.org

sadržaj

16.

LINKOVI

Strip Vesti

Opet linkovi ka PDF časopisima...

-Coming Soon!- italijanski časopis koji najavljuje nova izdanja i donosi određeni broj strip tabli iz nekih stripova. Do sada su izašla četiri broja:
www.free-books.it/it/download/default.asp?folder=49


-Bulle d'Encre broj 7 je već na internetu!!!
www.bdencre.com

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad