prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. DVE IZLOŽBE U ZAGREBU - Strip vesti
2. BARAKA #4 - StripCore
3. ALFA SVET - Aleksandar Manić
4. DEČAK A 110 GODINA STAR - Ilija Bakić
5. VIKINŠKE PORODIČNE VREDNOSTI - Dejan Anastasijević
6. kritIVKOVanje 15 - Slobodan Ivkov
7. JUŽNJAČKA UTEHA No 249. - Marko Stojanović
8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (308) - Darko Macan
9. Q STRIP - Strip Vesti
10. INTERNET STRIPOVI - Strip Vesti
11. ŠTAMPA - štampa
12. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -MARKO AJDARIĆ NEWS
13. POZIVI NA SARADNJU - mail
14. PISMA ČITALACA - mail
15. LINKOVI - Strip Vesti
    
    

1.

DVE IZLOŽBE U ZAGREBU

Strip Vesti

Danas u 19 sati u Galeriji ULUPUH u Zagrebu, Tkalčićeva 14, otvara se izložba crteža Ivice Bednjanca. Izložba će biti otvorena do 18. ožujka, radnim danom od 10 do 20 sati, subotom od 10 do 13 sati, dok je nedjeljom galerija zatvorena.

A jučer je otvorena i izložba Milana Trenca, uz promociju njegovih albuma. Dvije izložbe u gradu, za ne vjerovat'...


Informacija preuzeta sa qstrip bloga.

sadržaj

2.

BARAKA #4

StripCore

ANDREJ STULAR: Baraka st. 4
www.ljudmila.org/stripcore/andrej
Likovna razstava
sreda, 15. marec 2006 ob 19. uri
Galerija Herman Pecaric, Piran

sadržaj

ALFA SVET

Aleksandar Manić

Sredinom 21. veka, neposredno pred početak velikog genetskog opita u Americi, biva ukraden tajanstveni protivotrov, što pruzrokuje veliku međunarodnu krizu. Istovremeno, u Lisabon, kod Aleksa Boniaka, stižu njegova dva prijatelja iz detinjstva, inače umešani u američku aferu. Koristeći prisustvo Aleksove bivše devojke, oni mu daju da popije pilule Alfa-P i uvode ga u novu stvarnost. “Inicijacija”, prvi album serijala “Alfa svet” (Solej) zemunskog crtača i scenariste Vukašina Gajića, pojavio se februara u francuskim knjižarama. Scenario je zasnovan na svetu “Matriksa”, te se radnja odvija u nekoliko virtualnih stvarnosti. Izbor klasičnog junaka - lepog, snažnog, dobrog i požrtvovanog - efikasno ukazuje na izobličeni sistem u kome ona dela. Kompoziciona linija, izgrađena po principu ruskih “matrjoški” (priča u priči u priči...), račva se u četiri uporedne radnje. Međutim, umnožavanje događajnih linija čini pripovest teškom za praćenje i razumevanje, te se čitaočeva pažnja fokusira na najvažniji element stripa, na grafizam.

Odličan crtač, urbanog stila, izbrušenog u dugogodišnjem radu na različitim poljima, Vukašin Gajić poseduje preciznost linije, osećaj za kompoziciju kadrova i bogatu paletu. Radeći manjim delom kroz klasičnu kompoziciju table, iako takav pristup više odgovara zamršenosti scenarija, autor se opredeljuje za usložavanje. Veći deo tabli, radi dinamike i estetskog efekta, komponovan je umnožavanjem umetnutih kadrova. Po definiciji, umetnuti kadar nalazi se u neravnoteži, razapet između dva kadra, između sopstvenog postojanja i celine. Cilj umetnutog kadra je da zaustavi oko i uspori čitanje. Međutim, čitava radnja prvog albuma “Alfa sveta” predviđena je u brzom ritmu, te se pažnja nepotrebno zaustavlja na estetici i retorici umetnutih kadrova.

Njegov prvi album, uprkos kvalitetnom i ujednačenom crtežu, poseduje manjkavosti u figurativnoj naraciji, elementu po kome se strip razlikuje od svih ostalih medija. Nezavisno od bliskosti sa književnim tekstom i likovnim delom, strip se čita na različit način. Pre svega, čitalac vidi celinu leve i desne table, zatim uočava koloristički sklad ili nesklad, organizovanost crteža linijom ili crno belim masama. Potom, pažnju čitaoca zadrži  jedno veliko ili efikasno urađeno prizor polje, nezavisno od mesta na kome se nalaze. Zatim, oko odlazi ka levoj tabli, zapaža najvažniji kadar, a na kraju se penje ka gornjem levom uglu i prvom prizor polju. Zato je neophodno strip crtati onako kako se čita - u narativnim blokovima - pazeći ne samo na celinu table, nego i na odnose leve i desne strane. Gajić je tek pri kraju albuma poveo računa o kompozicionim i kolorističkim odnosima leve i desne table, kao i o efikasnim narativnim blokovima.

Vukašinov album “Inicijacija” ukazuje na odličnog crtača koji je u prvom objavljenom stripu želeo da pokaže šta sve ume da uradi. Međutim, estetizacija i prejaka želja zaneli su ga sa puta ravnoteže između jasnog scenarija, njemu primerenog grafizma i efikasne montaže, diktirane ritmom pripovesti. Nadajmo se da će Vukašin Gajić u nastavku uspešno uskladiti sve zahteve figurativne naracije i razviti se u odličnog strip majstora, nalik njegovom mlađem bratu Aleksi.

sadržaj

4.

DEČAK A 110 GODINA STAR

Ilija Bakić

Strip jubileji

DEČAK A 110 GODINA STAR

Istorija stripa predmet je žučnih rasprava i konfrontiranih stavova; u zavisnosti od sopstvenog entuzijazma svaki teoretičar opredeljuje se za datum koji će biti 'godina nulta' za strip, devetu umetnost po redu. Nema previše sporenja oko predistorije stripa, odnosno nizova slika koje prikazuju neka dešavanja i mogu se naći u svim epohama, od pećinskih crteža, zapisa naroda Starog veka iz Egipta i 'crne' Afrike, Evrope, Mesopotamije, Kine, stanovnika Severne i Južne Amerike, odnosno Srednjevekovnih tapiserija do ilustracija u prvim knjigama i novinama. Kako se dešavanja približavaju XIX veku sve je veći broj primera koji sadrže elemente onoga što danas zovemo 'priče u slikama'; među njima se obavezno pominju spojevi slike i teksta u radovima Tepnera, Dorea i Buša. No, uprkos mnoštvu primera, pitanje trenutka u kome se strip 'rodio' ostaje otvoreno i diskutabilno. U svom tom neslaganju većina autora prihvata činjenica da je strip neraskidivo vezan za razvoj novinske štampe, odnosno jeftinog procesa reprodukovanja slika, što se desilo pojavom foto-gravure 1873.g. Sledeći logiku fascinantnosti slike i njene nadmoći nad pasusima teksta, vlasnici novina počeli su da se takmiče čija će novina biti punija ilustracija. Sledeći proboj na ovom polju bilo je štampanje slika u boji. Godine 1893.g. američki novinski magnat Pulicer počeo da štampa kolor reprodukcije u svom "Njujork vorldu". Zbog nesavršene tehnologije pokušaj nije uspeo pa je Pulicer slika zamenio vinjetama, angažujući za ove radove mlade umetnike i među njima Ričarda F. Autkolta koji 5. maja 1895.g. objavljuje crtež pod naslovom "Cirkus u Hoganovom sokaku" na kojoj se gomila dečurlije zabavlja u dvorištu. Među njima je i ćelavi, jednozubi mangup u dugoj, beloj spavaćici umazanoj otiscima šake. U kasnijim slikama spavaćica će povremeno, u cilju testiranja postojanosti boja, bivati prljavo plava i postati mesto za ispisivanje podrugljivih komentara. Takav 'lik' spavaćice zadržaće se do 5. januara 1896.g. kada ona postaje žuta. Ova promena bila je rezultat eksperimenta jer je žuta boja pravila probleme štamparima pošto se sporije sušila i umela da zamaže ostatak stranice. Da bi isprobao novu 'formulu' žute šef odeljenja za kolor štampu, Čarls Salberg, tražio je belu površinu koju bi obojio i našao je na spavaćicu bezimenog dečaka. Eksperiment je izvršen i - istorija stripa je počela.

Prvi strip u kome se pojavio 'žuti dečak' nosio je naslov "Golf - velika društvena igra se ovako igra u Hoganovom sokačetu"; na njoj žuti deran mlati oko sebe golf štapom i, pre nego što udari loptu, pogađa sve okupljene (a i loptica završava u licu jednog od posmatrača). Mangup se dopao čitaocima i, naravno, Puliceru pa se, u novopokrenutom kolor dodataku novine, 16. februara 'žuti dečak' pojavljuje u avanturi "Veliki pseći cirkus u Mek Gugenovoj ulici". Ovu sliku nekolicina istoričara smatra za prvi pravi strip, odnosno za dan kada je počela istorija stripa. Pulicerov uspeh, posebno popularnost stripa, nije promakao njegovom takmacu Herstu, vlasnika "Njujork žurnala" koji krajem 1896. pokreće kolor dodatak "Američkog humoristu", uz pompezni slogan da spram njegovog bleska "duga izgleda kao olovna cev". Među ilustratorima je i Autkolt koji je promenio tabor zbog bolje plate. Ni Pulicer ne odstupa, nudi još veću platu i Autkolt se vraća ali samo za kratko jer i Herst uzvrća udarac. Puliceru ne preostaje ništa drugo nego da na sudu brani pravo na 'žutog dečaka'. Žuti dečak jedno vreme je objavljivan u obe novine, u "Vorldu" pod imenom "Hoganovo dvorište" (crtao ga je Džordž Luks) a u "Žurnalu" kao "Žuti dečak"; s druge strane, u opšti žargon ušao je termin "žuta štampa" kao oznaka za beskrupuloznost i senzacionalizam po svaku cenu. Nadalje, razvoj stripa dobrim delom zavisi od nadmetanja dva magnata, velikih 'transfera' umetnika i sudskih sporova oko prava na strip junake; princip vezivanja junaka za izdavačku kuću a ne autora koji ga je stvorio i danas je karakteristika američkog sindikalnog stripa. Luks je zadržao originalnu formu "Hoganovog dvorišta" koja podrazumeva jednu veliku sliku ali je počeo da menja boju deranove spavaćice, u zavisnosti od situacija koje se razvijaju. Autkolt je, pod Herstovim uticajem, počeo da priču razbija u niz vinjeta i da, po potrebi, dijaloge smešta u oblačiće. Uprkos skandalima, ali i zahvaljujući njima, žuto spadalo je postao ljubimac širokih masa (intelektualci su bili sumnjičavi). Njima su se dopadale njegove vragolije i podvale, štete koje je namerno ili nespretno pravio, začuđenost pred tuđim ponašanjem ili star-mala mudrovanja, smešteni u sirotinjski svet sporednih ulica, dvorišta punih otpada ali i razdragane, musave i zarozane dečurlije koja se veselo igra; bio je to svet sa kojim se većina čitalaca, slabostojećih, na ivici bede, lako identifikovala. Autkolt, međutim, nije bio zadovoljan ni sopstvenim tretmanom ni položajem svog junaka, stvorenog pre svega da podigne tiraž, i 1898.g. je rešio da prekine sa crtanjem "Žutog dečaka". Napustio je "Njujork žurnal" i, bez većeg uspeha, radio na drugim stripovima, sve do 1902.g. kada je stvorio novog vragolana, Baster Brauna, dečaka u mornarskom odelu i njegovog psa Tajga (crtao ih je do 1926.g). Herst nije hteo da se odrekne usluga isplativog vragolana i našao je zamenu u čak dvojici spadala iz stripa "Katzenjamer kids" (kod nas poznat kao "Bim i Bum") Rudolfa Dirksa koji je startovao 1897.g. Strip, kao novi medij, nastavio je da grabi velikim koracima u pravcu svoje izgradnje, stasavanja i uozbiljavanja; ubrzo su stigli dokazi da je reč o novoj umetnosti u liku remek dela "Krejzi ket" Herimana i "Mali Nemo" Mek Keja. Svima njima "Žuti dečak" je širom otvorio vrata velikog sveta 'priča u slikama'.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 05.03.2006.godine

sadržaj

5.

VIKINŠKE PORODIČNE VREDNOSTI

Dejan Anastasijević

Strip - Hogar Strašni:

VIKINŠKE PORODIČNE VREDNOSTI

Hogar Strašni je pijanica, žderonja, lažov i siledžija koga je nemoguće ne voleti

Kada u novinama naiđe na kaiš ili tablu antologijskog stripa Dika Brauna Hogar Strašni , čovek se nasmeje pa zaboravi, i to je jedna stvar. Sasvim je drugo kad neko probere najbolje epizode, sredi ih tematski, opremi predgovorom, pogovorom i Braunovim autorskim reminiscencijama, pa sve to odštampa u velikom formatu, u boji i u tvrdom povezu. Upravo ovakav jedan poklon (doduše ne sasvim besplatan) dobili su čitaoci našeg jezičkog prostora u vidu monografije Hogar Strašni – Najbolje od mene , koju je u Americi sastavio Brajan Voker, a kod nas izdao Beli put iz Beograda u odličnom prevodu Gorana Skrobonje i sa nadahnutim pogovorom Žige Leskovčaka.

ČISTO REMEK - DELO : Hogar Strašni je dragulj ponikao iz prezrenog žanra – američkog dnevnog porodičnog stripa – forme na koju i najfanatičniji pobornici teze da je strip umetnost gledaju nabrana nosa. Porodični strip je u odnosu na savremene "grafičke novele" ono što su sitkom serije u odnosu na celovečernje filmove: efemerne tvorevine ispunjene stereotipima, uglavnom industrijski pravljene sa ciljem da razgale mase i promovišu porodične vrednosti. Hogar je, međutim, čisto remek-delo, likovno i narativno čudo kratke forme, neodoljivo zbog svoje topline i suptilno subverzivnog humora. To je istovremeno komercijalno najuspešniji strip svih vremena: pre nego što se i pojavio u izdanju američkog giganta King Fičersa u pretplati ga je otkupilo preko dvesta novina i časopisa, da bi se par meseci kasnije taj broj popeo na osamsto i nastavio da raste. Zanimljivo je da se na području bivše Jugoslavije prvi kaiš Hogara pojavio samo dva meseca nakon svetske premijere, u aprilu 1973, na stranicama sarajevskog "Strip Arta" (pod imenom Hogar Okrutni) da bi kasnije nastavio da izlazi pod okriljem "Stripoteke", "Zabavnika" i, u novije doba, "Politike". Iako je autor Dik Braun umro 1989, u svojoj osamdesetoj godini, njegov sin Kris nastavio je očevo delo i do danas održao u životu duhovno čedo svoga oca.

Iako je sve u vezi sa Braunom i Hogarom neizgled vedro, jednostavno i prozirno, porođaj nije bio nimalo lak: Braun je osmislio Hogara u svojoj pedeset šestoj godini, u veoma teškoj fazi svog života. Za sobom je imao dugogodišnju karijeru uspešnog reklamnog crtača (radio je, između ostalog, reklame za Kempbel supe mnogo pre nego što je Endi Vorhol otkrio pun potencijal ovog brenda), te brojne nagrade za dvadeset godina rada na uspešnom, danas zaboravljenom stripu Haj i Lujza u tandemu sa Mortom Vokerom (Redov Bili). I pored toga, bio je u finansijskoj krizi i počinjao je da oseća prve simptome hronične očne bolesti od koje je na kraju gotovo oslepeo – jeziva stvar za jednog crtača. Poznavaoci Braunovog lika i dela primetili su da se i sam autor u to vreme fizički promenio: dok je do kraja šezdesetih bio tipičan, uredan američki "japi", početkom sedamdesetih pustio je dugu kosu i bradu i nabacio desetak kila, da bi se s godinama izgledom sasvim poistovetio sa sopstvenim junakom. I po karakteru su bili slični: Hogar Strašni je prvobitno bio nadimak koji su Braunu nadenula deca (dva sina i ćerka) kad se ljutio što ga bude u vreme popodnevne dremke. Hogar je, u stvari, od samog starta bio porodična manufaktura u čijem su stvaranju učestvovali svi članovi, i kao modeli i kao saradnici na scenariju, dok se Kris kasnije uključio i u crtanje. Uostalom, zadati tempo od pet kaiševa dnevno i jedne table nedeljno, neprekidno tokom više od dvadeset godina, više je nego što bi jedan čovek, ma koliko genijalan, mogao da podnese.

NEODOLJIVOST: Upravo ta istinska i duboka ljubav prema porodici i emocionalnoj toplini doma, u vreme rastućeg cinizma, jeste ono što čini Hogara remek-delom koje prerasta stereotipe i šablone. Zoran Đukanović je davno primetio u jednom svom eseju: "Likove u Hogaru krasi optimizam i ozarenost u koje niko od čitalaca u početku gega ne veruje. Mi sa Hogarom učimo ne toliko da ljudskoj gluposti odolimo, koliko da joj ne odolimo, da pokušamo da je prihvatimo sa ironičnom ljubavlju i saosećanjem." Hogar je pijanica, žderonja, siledžija i lažov, katastrofalan muž i otac koji jedva poznaje rođenu decu (o ratnim zločinima da i ne govorimo), a ipak je savršeno neodoljiv. Zanimljivo je da su ženski likovi, od Helge i Honi do Hamletove družbenice Hernije, duhovno, moralno (a uglavnom i fizički) daleko nadmoćni u odnosu na muške. Jedini donekle nesimpatičan ženski lik koga je Braun stvorio jeste Hogarova tašta, kržljava nadžak-baba sa ogromnim rogovima, ali ona se pojavila u samo par gegova i brzo nestala bez traga. Drugi potpuno fascinantan junak je Srećni Edi, višeslojan lik koji gotovo da zaslužuje sopstveni serijal i koji je zaslužan za diskretne prestupe Hogara preko granice zdravog razuma, u zemlju apsurda i paradoksa. Oni koji znaju za Braunovu dugogodišnju saradnju sa Mortom Vokerom, autorom Redova Bilija, odmah mogu da u Vokerovom liku po imenu Zero prepoznaju Edijevog duhovnog i fizičkog blizanca. Tako je jedan trapavi Viking pripravnik preskočio stoleća da bi se reinkarnirao kao redov u američkoj vojsci.

Ono što važi za Braunov pripovedački stil važi i za likovni: iza prividne lakoće, prozirnosti i svedenosti krije se crtačka virtuoznost sa izrazitim smislom za detalje. Detalja u crtežu gotovo da nema, ali baš u njima leži đavo, što se lako da proveriti ako iz pojedinačnog kvadrata pokušate da uklonite i najmanji potez perom. Ako u stripu postoji nekakav ekvivalent zen-koana, Braun mu se u nekim kaiševima sasvim približio. Uz to, diskretno ali majstorski, povremeno ide u čistu dekonstrukciju, kao u kaišu u kome Edi, gledajući u oblačić iznad svoje glave, bukvalno "pazi na svoje reči" (engleski "watches his words").

U privatnom životu skroman, introspektivan i dobroćudan čovek, Dik Braun nikada nije javno priznao svoju genijalnost i sebe je smatrao srećnikom kome je sudba podarila da udobno živi od posla koji voli, okružen ljudima koje obožava. Takođe se ustezao da analizira svoje delo. "To je", govorio je, "kao da čovek vrši autopsiju nad devojkom koju voli." U monografiji Hogar Strašni – Najbolje od mene možete pročitati gomilu stvari o autoru i istorijatu stripa koje vas možda nikada nisu stvarno zanimale, ali "devojka" u vidu debeljuškastog Vikinga je živa, zdrava i vesela, hvala na pitanju. I, najvažnije od svega, tu je gomila predivnih epizoda za koje ste mislili da ste ih davno zaboravili.

Dejan Anastasijević


Objavljeno: Vreme, Beograd, 02.03.2006.godine

sadržaj

6.

kritIVKOVanje 15

Slobodan Ivkov

OMAŽ ŽILU VERNU
(V deo)

Žak Tardi: “LEDENI DEMON” (strip - album)
saizdavači: “Art 9” i “MDM Komerc”, Beograd, 1997.

No, bez obzira na sve, u celini posmatrano, "Ledeni demon" je nesumnjivo pre sentimentalni omaž nego surova kritika. Neko se možda i neće složiti. Što se mene tiče, smatram da je ovo ključni aspekt za pristup albumu, odnosno da je izuzetno važno da se svaki kritičar jasno odredi po ovom pitanju. Meni izgleda da u slučaju “Ledenog demona” nije reč o samoparodiranju koje bi bilo samo sebi svrha i narcisoidno sugerisalo postavljanje samog Tardija ili njegovog dela u centar “metainteresovanja” čitaoca, kako to prilično vešto podmeću neki autori savremenih filmova, na primer ponekih o superherojima (recimo, Betmen 4: "Betmen i Robin" Džoela Šumahera iz 1997, itd.). Mislim da Tardi nesumnjivo obožava njegovog znamenitog zemljaka, pionira naučne fantastike.

Siže možemo da doživimo samo kao Tardijevo dobro zezanje u zadatim okvirima, a povremene neuverljivosti kao njegovo hotimično ili slučajno poigravanje sa kanonima, moralnim načelima, bizarnostima, naivnostima, glupostima i, rečju, idealima i prostodušnim propustima literature devetnaestog veka. Držim da bi svaki drugi pristup promišljanju Tardijevog remek - dela bio samo naivno ili mrzovoljno čitanje neupućenog i verovatno razočaranog čitaoca - konzervativca, bez duha i smisla za fini humor i parodiju na račun nekog od najvećih uzora iz istorije literature.

Jedino takvi (kao i kruti perfekcionisti) mogli bi zaista da ozbiljno postave očigledna pitanja o uverljivosti aspekata, fragmenata ili celine dela, od čijih odgovora bi kod njih zavisila njegova sveukupna vrednost i kojima bi bezrezervno uslovili pozitivnu ocenu njegovog ukupnog kvaliteta. Evo nekoliko dilema koje je Tardi predočio čitaocu:

Kako bi, na primer, jedan takav tehnološki projekat koji bi, da je odista postojao, već u fazi nastanka po grandioznosti sigurno bio proglašen tehnološkim projektom veka, mogao biti izgrađen tajno? Brodogradilište u kojem bi bio realizovan ne bi moglo da bude bilo koje i bilo gde u nekoj zabiti (“u zabačenom norveškom fjordu”) iz devetnaestog veka.

Ili, pošto su naveli Žeroma da se ukrca na brod “Žil Verne” u želji da ga dovedu na svoje čudno plovilo, kako su dva zla naučnika mogla da budu sigurna da će strahovitu eksploziju koju su izazvali na tom istraživačkom brodu preživeti baš on?

Ili, ako ga nisu oni naveli na ukrcavanje na dotični brod, kako su ga, kada je već pao u ledeno more u kojem čovek može da ostane svestan samo par minuta pre no što se smrzne, u tom kratkom periodu našli (zašto bi onda nekoga uopšte i tražili?), prepoznali u mrkloj noći i tamnom beskrajnom okeanu, te pravovremeno spasili?

Ili, još bolje, na samom početku ostvarenja, jedrenjak “Anžu” sa malim pomoćnim parnim motorom 1889. bez problema plovi između stotina i stotina ledenih bregova unaokolo, dok je oko dve decenije kasnije ogromni “Titanik” potonuo pošto ga je slučajno okrznula samo jedna santa.

Ili, još pre, šta je Plimje tražio u ruskoj luci Murmansk odakle je pošao brodom ka Francuskoj? Možda je, kao student medicine, tamo išao da izučava anatomiju polarnih medveda ili pingvina, recimo...

Moglo bi tako “do sutra” da se nabraja.

Sudeći po navedenom, u svojoj priči Tardi je sebi dao prilično oduška, možda se ponekad posle i pokajavši koliko, ponešto je udario u zajebanciju, ponešto mu se i omaklo, dok je u crtežu prema sebi bio veoma strog i zahtevan. U maniru gravira, sa mnoštvom do granice zagušenosti, ali ipak uvek sa pravom merom izvlačenih linija, neretko sa gotovo tehničkom šrafurom, pravio je i fine otklone. “Nervoznim” konturnim linijama, naročito oko figura, čitaoca je samo podsećao na razliku senzibiliteta, prvenstveno u manjoj krutosti prilikom obrade neke teme (bilo pripovedačke, bilo likovne), u vremenima nastanaka dvaju tematski srodnih dela, Vernovog i Tardijevog. S jedne strane je išao ka hiperrealističnom prikazivanju eksterijera i enterijera, a sve u duhu pretprošlovekovne epohe, dok je s druge strane pravio gotovo karikaturalnu stilizaciju likova. U onom delu vizuelizacije kojim je pokušao da dočara gigantske razmere realizovane zamisli zlog naučnika o misterioznom vodenom vozilu, poslednjoj reči ondašnje nauke, Tardi je malo asocirao na Čaplinov film “Moderna vremena” (ima tu i jedan "citirani" kadar), a malo na “Futuropolis” Frica Langa (i iz njega prepoznajemo po koji citat): ogromne turbine, zupčanici, zastrašujuća mehanika, snažan pokret, hipertrofirani prenosni kaiševi, potpuno bezlična radnička masa-posada, ljudi koji ručno, ogromnim polugama slepo po komandi upravljaju čudovišno moćnim spravama. Na istoj tabli na kojoj je na mikroplanu kadra uspostavljao ironični otklon, na makroplanu je bio surovo hladan i emotivno distanciran. Konačan vizuelni rezultat: čaroban kontrast realističkog i grotesknog likovnog izraza.

Ako povučemo još jednu malu paralelu sa Vernovim romanom "20.000 milja pod morima" (prvi put objavljenom u nastavcima 1869., a kao roman 1870. godine), videćemo da, u pogledu postavke priče, i tamo postoji sličan zaplet. Brodom, podrazumeva se, ne nazvanom "Žil Vern" već "Abraham Linkoln", profesora prirodnih nauka Pjera Aronaksa iz Pariza šalju da utvrdi kakva to neman potapa brodove na međunarodnim linijama. Svi znamo: reč je o podmornici "Nautilus" i Kapetanu Nemou.

S druge strane, Tardi je, koristeći narativne obrasce jednog drugog pisca slične orijentacije, ali, ako zanemarimo par izuzetaka, različitog žanra od Vernovog, središte radnje i ugao naracije sa "vernovski" ogoljenog i shematizovanog naučnika pomerio na rođaka Žeroma. Naravno, reč je o poređenju sa Arturom Konanom Dojlom i njegovom serijom detektivskih romana o Šerloku Holmsu u kojima je pripovedač, ne sam legendarni detektiv, već njegov hroničar doktor Votson, u suštini jedan ipak sporedni lik.

Najveća sličnost u prezentovanju svojih narativnih konstrukcija, uključujući i neka druga njihova prozna, neretko od romana kraća ostvarenja, ova dva velika i, sada već može da se kaže, vekovima popularna pisca ogleda se u tome što su Vern i njegov 30 godina mlađi kolega Dojl prioritet davali idejama, zapletima, dosetkama, napetosti, obrtima i zanimljivostima, a ne psihološkoj razradi svojih, u suštini stereotipnih i jednostavnih likova.

Usput, zanimljiva koincidencija je da je tačno 100 godina pre zvanične pojave 1896. prvog “pravog” moderno koncipiranog stripa “Žuti dečak”, 1796. Alojz Zenefelder uveo novu, za nastanak ilustracije, protostripa, a kasnije i stripa presudnu tehniku litografije. Gistav Dore, Pisan i ostale kolege su, usavršavajući je, uspostavljali više standarde, tako da su u pomenuto vreme već postojali svi preduslovi, pa je samo pitanje trenutka bilo kada će i gde tačno nastati definitivno artikulisana crtana priča u kojoj će u naraciji dominirati crtež, a ne samo tekst. Sve ovo je i dovelo do male dileme da li je zaista američki “Žuti dečak” prvi “pravi” strip. Naime, izvesni Žorž Kolomb (Georges Colomb/ 1856–1945.) je pod pseudonimom Kristof (Christophe) 1889. godine, dakle čitavih 5 - 7 sezona pre “Žutog dečaka”, na stranicama pariskog lista “Mala francuska ilustracija” objavio svoj, po svim osobinama, osim po tome što je delo francusko, a ne američko, prvi strip, koji je možda ujedno bio i taj prvi “pravi” svetski strip. Treba li isticati da je za tu crtanu priču kao inspiracija opet poslužilo jedno Vernovo ostvarenje?! Ovaj put, bila je reč o (OPET!) parodiji na njegov roman “Put oko sveta za 80 dana”!

Da se vratimo “Ledenom demonu”. Tardi, odrastao i, između ostalog (moguće i na “Don Kihotu” sa grafikama Dorea i Pisana), likovno vaspitavan na knjigama sa delima Žila Verna, morao je da bude fasciniran tim bogatim, pomalo mračnim, “tvrdim” i “teškim” ilustracijama. One nisu mogle a da mu, kao detetu, ne raspaljuju maštu i ne izazivaju strahopoštovanje. Kako je postepeno odrastao, nalazeći im sve više mana, verovatno je odlučio da Vernovom opusu oda svojevrsnu, pomalo ironično intoniranu, no nesporno benevolentnu počast. Kada su mu naručene ilustracije za reizdanje Vernovih dela, svi potrebni preduslovi su se konačno stekli.

I – to je to!

Priznajem, ovaj način po Verna baš i nije sasvim povoljan, ali siguran sam da je trenutno jedino moguć i sasvim je primeren onome što je ostalo kada je strogi kriterijum Vreme njegov literarni opus, kao i ilustracije likovnih umetnika od pre vek i po neizbežno propustio kroz svoje gusto sito.

Uopšte, sjajno je što Vern još uvek nekoga inspiriše, pa čak i na ironičan odnos prema njegovom delu.

Jer, već samim oglašavanjem savremenika druge polovine dvadesetog veka povodom opusa ove časne starine iz devetnaestog, javnosti se stavlja do znanja da ni posle više od veka svog postojanja i neverovatnog tehnološkog napretka (a anticipiranje posledica naučnog progresa su, kao što znamo, u središtu Vernovih interesovanja) njegov literarni svet nije nezanimljiv novim generacijama i korisnicima novih medija. Štaviše, Tardi ukazuje i na nove, pogotovo potencijalne vizuelne vrednosti koje je delo dobilo protokom vremena. Osmeh savremenog, kultivisanog čitaoca sa svojim varljivim iskustvima, što čitalačkim, što stečenim kroz svakodnevne susrete sa našom današnjom sumnjivo superiornom tehnologijom, dakle osmeh iniciran razmaženošću i nadmenošću, isprovociran je, već na koricama albuma. Tamo je u prvom planu nekakva, raskošno prikazana skalamerija koja je u piščevo doba morala predstavljati nedostižnu futurističku viziju ronilačkog odela neslućenih mogućnosti, dok nama taj nezgrapni cilindar sa mnogo zakivaka i okruglim ispupčenjem za nos izgleda groteskno. Zatim, tu je i predimenzionisana ruka koja se, u tradiciji od koje ne beže ni današnji ilustratori naslovnih stranica palp - literature, dakle sasvim u duhu žanra, preteći pruža prema, mora biti veoma užasnutim čitaocima. Ne pitajte: čija je to ruka! Odgovor nije jednoznačan, a možda ni potreban. Pouzdano se zna da nije roniočeva i da ne pripada njegovom pitoresknom skafandru. Možda siboliše led, možda neprijatelja koji nikada ne spava, neprestano vreba i čeka svoj trenutak da nas zaskoči. Ko zna. No, nesumnjivo je da označava nekakvu mračnu i zloslutnu pretnju koja je nadvijena i usmerena na svet čitaoca na isti način na koji zezatori iz “Doktora Misterije” sa potpuno istom namerom parodiraju isti “vernovski” avanturistički emotivni stereotip na 14. stranici već pominjane “Stripoteke”.

Bogme, jedan ovako potencijalno opasan, a na priprost način (otprilike kao intonacija neke, u masi seoskog vašara izvikivane reklame za "kuću užasa" ili “ženu-zmiju sto godina staru”) efektno najavljen atraktivan sadržaj koji čitaocu sugeriše predstojeći strah i izvesnu opasnost, bio je, a i danas je, pravi mamac za najširu publiku. Samo, možemo mi, ovako bahati i sveznajući iz svog "kvark - kvantnog" vremena i sveta da se smejuljimo, namigujemo i između sebe podgurkujemo, sve mudro saučestvujući sa Tardijevom namerom da se podsmehne prepoznatljivom pretprošlovekovnom avanturističkom idiomu, ali, empirijski sam to utvrdio posmatrajući 1997. iz prikrajka jedno devetogodišnje dete koje je već u naslovnu stranicu "Ledenog demona" gledalo prožeto mešavinom iskrenog strahopoštovanja, radoznalosti i iščekivanja (a o utiscima posle čitanja bolje i da ne govorim - ne verujem da bi čitaoci ovog teksta mogli da poveruju u stepen oduševljenja), i Vernov opus i Tardijev konkretni strip će uvek imati svoje čitaoce. Držim da su ovakve provere atraktivnosti i aktuelnosti klasika popularne literature, provere izvršene i kod stručne javnosti i u svetu adolescenata koji još nisu izgradili onu toliko sputavajuću kritičku distancu povremeno neophodne, a siguran sam i da ih većina današnjih visokotiražnih dela, za razliku od Vernovih, već posle nekoliko decenija neće izdržati.

KRAJ


___________________
Popis tekstova o "Demonu" koji sledi zahteva malo objašnjenje. Naime, voleo bih da nisam u pravu ili da nisam izvršio sveobuhvatan uvid u pres-kliping, pošto bi to na svoj način potkrepilo opravdanost moje oduševljenosti ovim stripskim albumom, ali, ako izuzmemo kratke vesti i najave, u dokumentaciji nisam našao nijedan prikaz nekog drugog našeg kritičara. Ovo mi je tim čudnije jer je "Demon" tokom nekoliko godina u Srbiji bio jedini "pravi", legalno prevedeni i u formi tvrdo ukoričenog albuma u knjižarama plasirani strip. Raspitao sam se i najneposrednije kod njegovog izdavača Mihaila Kurtovića ("Art 9"), ali ni on nema drugačije informacije. Stoga, ukoliko možda postoje i neki drugi podaci ili prikazi koji su poznati čitaocima "Strip vesti", bilo bi dobro da se dostave i objave u "Strip vestima" kako bi se desetogodišnja odiseja na srpskom tržištu ovog (po meni) remek-dela konačno završila i rezimirala. Što se mene tiče, album sam na svojoj listi u rezimeu godine u kojoj se pojavio proglasio stripskim projektom sezone. Naredne 1998. sam u "NIN"-u objavio i prikaz o njemu. Diktat moje novinske rubrike je uslovio i dužinu - samo 2 novinarske šlajfne (kartice). Kada me je na festivalu "Grrrr!" u Pančevu 2005. godine urednik časopisa "Art 032" Milen Alempijević pozvao da za njegov magazin napišem neki obimniji tekst, predložio sam ovu temu, samo pet puta opširnije obrađenu. No, priroda takvog izdanja namenjenog poštovaocima različitih oblasti kulture zahteva i neke bitne redukcije objavljenog specijalističkog materijala, pa sam izbacio sve ono što bi moglo da zanima samo nas iz stripskog getoa. Evo, sada u "Strip vestima" objavljujem i ono što (možda) interesuje tek uzak krug poštovalaca "devete umetnosti". Dakle:

Prethodno objavljeni tekstovi o strip albumu "Ledeni demon":

- Slobodan Ivkov: "Omaž Žilu Vernu" (oko 2 šlajfne), nedeljni časopis "NIN" br. 2479 / 2. jul 1998. godine, str. 45, izdavač "NIN" d.o.o., Beograd, 1998.

- Slobodan Ivkov: "Omaž Žilu Vernu" (oko 10 šlajfni), Revija za kulturu "Art 032" br. 12 / decembar 2005. godine, str. 80 - 88, izdavač "Dom kulture Čačak", Čačak, 2005.

- Slobodan Ivkov: "Omaž Žilu Vernu" (oko 30 šlajfni), nedeljni internet časopis "Strip vesti", februar - mart 2006. godine, izdavač Zlatko Milenković, Novi Sad. Tekst je izašao u 5 nastavaka, i to u brojevima: 352 (redni br. teksta: 4, 3. februar 2006.), 353 (redni br. teksta: 5, 10. februar 2006.), 354 (redni br. teksta: 8, 17. februar 2006.), 356 (redni br. teksta: 7, 3. mart 2006.) i 357 (redni br. teksta: ?, 10. mart 2006.).

sadržaj

JUŽNJAČKA UTEHA No 249.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

LJUDI, ZVIRI I BEŠTIMJE (3)

A i to triba znat...
Ljudi, zviri i beštimje, GIBONNI

Tomaž Lavrič je čovek sa idejama. Kad radiš Dijareju, jedan od najpoznatijih i najprovokativnijih stripova u Sloveniji sa šesnaestogodišnim stažom i pravom malom armijom fanatičnih obožavalaca (toliko zagriženih da im Lavrič već neko vreme ostavlja nacrtane kaiševe na internetu sa blanko oblačićima da bi ih obožavaoci potom popunjavali po svom nahođenju!) koji motri na svaki tvoj dnevni kaiš objavljivan u Lavričevoj matičnoj Mladini, hteo ne hteo to moraš biti. Ekstremni Športi, Lavričev album sastavljen od kratkih, urnebesnih i počesto morbidnih zgoda, naprimer, pravi je vatromet dosetljivosti. Na formatu od jedne strane (ili najviše dve), Lavrič uspeva da bez reči ispriča gomilu viceva crnjaka, iz svoje sopstvene produkcije, i da veoma često dovede današnju publiku (koja se, jadna, svega nagledala i naslušala) na ivicu suza od smeha. Kratke forme, kojima uzgred budi rečeno TBC suvereno vlada, inače su potpuno nemilosrdne prema svojim autorima. Na veoma malom prostoru one (odnosno njihovi konzumenti, ali je to već jadnom autoru svejedno) uvek iznova od svojih tvoraca traže esenciju duha, svežinu ideja i uopšte pravo majstorstvo. To što su, recimo, prethodnih pedesetak tabli uspele da zasmeju publiku ne znači ništa ako pedeset i prva u tome ne uspe – kako to neko lepo reče, protekla voda ne okreće mlin. U toj i takvoj areni se Lavrič na redovnoj bazi upušta u koštac sa teškoćama – njegov mlin nikada ne melje u prazno, njegove se mušterije uvek vraćaju po još...

Tomaž Lavrič je profesionalac... A profesionalca, onog pravog profesionalca, nije baš lako naći na ovim prostorima. Profesionalac zna kad treba stisnuti petlju, prihvatiti posao i ispuniti preuzetu obavezu. Profesionalac je spreman, zaljubljen u svoje priče kako samo autor to može, da te iste priče stavi na stranu i uradi po prvi put u svom životu album po tuđem scenariju. Profesionalac se može slagati ili ne sa načinom na koji njegov scenarista po imenu Frank Žiru priča priču u svom serijalu Decalogue, ali će svejedno izvući maksimum iz onoga što mu je dato. Profesionalac može i da ne voli posao koji je preuzeo ali nikada neće dozvoliti da njegov poslodavac to sazna, nikada neće dozvoliti da se to u njegovom radu vidi. Profesionalac je onaj ko ume da iz takve jedne situacije izađe tako što će na vreme uraditi četvrti album u seriji po imenu Le serment na takav način da ovaj dostigne tiraž od preko sto hiljada primeraka i postane jedan od najprodavanijih u seriji. Jer profesionalac zna da je potpisan ugovor sveto pismo, on je savršeno svestan da je rok za njegovo izvršenje nepobitna činjanica. Profesionalac je svestan da je to jedini način da se ostane profesionalac, da se dobije sledeći posao. Profesionalac je, najzad, neko ko je u stanju da za osam godina uradi trinaest strip albuma (od koji ni jedan nije ispod 46 strana, a ima ih i od osamdeset četiri!) i gomile kratkih stripova, pri tome svake nedelje ilustrujući nedeljni magazin visokog profila i radeći za njega nedeljni strip. Zato sve redakcije i svi izdavači sveta (francuski nisu nikakav izuzetak) vole profesionalca, i kad ga jednom sretnu veoma retko sebi dopuštaju da se od njega rastanu. A Tomaž Lavrič... Tomaž Lavrič je profesionalac.

(Nastaviće se)


Od prvog marta na kioscima peti broj Think Tank-a, posvećen stripu. Tema broja su balkanski autori koji rade za inostrane izdavače, uz tri srpske premijere stripova Tomaža Lavriča, Aleksandra Sotirovskog i Vlade Aleksića! Ekskluzivni tekstovi o Tomažu Lavriču, Zoranu Janjetovu, Aleksi Gajiću, Aleksandru Zografu, Miroljubu Milutinoviću Bradi, Vladi Aleksić , Esadu Ribiću, Aleksandru Sotirovskom, Enkiju Bilalu! Ekskluzivni tekstovi o Uzumakiju, Helblejzeru, Magičnom Vetru, Helboju... Plus pregled festivalske scene u Srbiji 2005.! Tekstovi Darija Grgića, Dejana Ognjanovića, Marka Šunjića, Miloša Holclajtnera, Borisa Lazića, Pavla Zelića, Zlatibora Stankovića, Zlatka Milenkovića, Dejana Stoiljkovića, Gavrila Petrovića, Danijela Kuzmića, Branislava Miltojevića, Vuka Markovića i moje malenkosti... Plus oni početnici Bogdan Tirnanić i Ljuba Živkov! Stripski događaj prvog kvartala 2006 u Srbiji – pazarite i slobodno proverite!

sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (308)

Darko Macan
darko.macan@zg.htnet.hr

DRAMA

Stanem ja jučer na semaforu i padne mi na pamet kako bih mogao uključiti mobitel na punjenje. U istom me času uhvati nervoza: "Ima li dovoljno vremena prije zelenog svjetla?" "Gdje je punjač?" "Gdje je mobitel?" "Netko stoji iza mene, vidim mu svjetla, umrijet ću ako počne trubiti jer ne krećem na vrijeme!" Preko svake mjere užurbano spajam punjač, ne skidajući pogled sa semafora.

I tako ja to svako malo.

Nekakva je to potreba za dramom, za uzbuđenjem, za džejmsbondovskim iskapčanjem tempirane nuklearne bombe sekundu prije armagedona. Istu stvar radim i u razgovorima, gdje mi se ne da pričati o svakodnevnim, neuzbudljivim stvarima; gdje tražim rečenice, odgovore ili pitanja koji će sugovornike izbaciti iz ravnoteže... Kao jadnog Bojana hercegovačkim kriještanjem na telefon jučer, samo da ne bude dosadno. Samo da svaki razgovor bude kao jedna od četrnaest konfliktnih točaka u epizodi sapunice, samo da svaki bude o nečemu, vodi nečemu, razriješi ili makar zapetlja nešto.

(Slično tomu funkcionira i pisanje priča, pisanje scenarija za stripove... uzmeš normalnu situaciju i promijeniš nešto da postane neočekivana pa gledaš likove kako se iz novonastale kaljuže pokušavaju iskoprcati.)

A kad se drama dogodi u stvarnomu životu?

Kad se drama dogodi u stvarnomu životu - a dramu definiram široko: od mobilizacijskog poziva, preko tuđe bolesti do panike kada mi se Tanja ne javi na mobitel - ja, uz sav gorenavedeni trening, reagiram loše. Obamrem, zgrčim se u kuglu, pravim se mrtav... gotovo i jesam mrtav. Kad bi mene netko destabilizirao kao što ja činim drugima, trebalo bi mi tri dana do pravog odgovora. Kad bi o meni ovisila deaktivacija N-bombe, bojim se da bismo svi odavno bili pokojnici.

Što mi govori kako, ma koliko žudio za dramom, ja ne žudim za pravom dramom. Kao i kod mobitela s početka priče (kojega sam, naravno, uspio ukopčati prije zelenoga svjetla), žudim za lažnim uzbuđenjem drame za koju znam kako će dobro, barem po mene, završiti.

Zbog sličnog razloga i čitamo, je li, stripove?

sadržaj

9.

Q STRIP

Strip Vesti

• [radne aQcije] Feng shui ili sheng fui? (mcn)
• [Qolumna] oQo stripa (Vladimir Tadić)
  Knjige oQo stripa: Početna stanica za BD
• [prostakluQ] A u Q ... (mcn)
• i naravno [dnevniQ] Pregled vijesti za svaki dan 04.03.-10.03.
  
  
  Kompletne priloge možete pročitati na sledećoj adresi:
  http://qstrip.blog.hr/
  
  
  

sadržaj

10.

INTERNET STRIPOVI

Strip Vesti

Ovo rubrika je redovna, pozicionirana na ovom mestu u SVestima, nije u samom vrhu jer na sajtu već stoje, u samom vrhu na udarnom mestu, linkovi ka svim domaćim internet stripovima koji redovno izlaze. Ostali stripovi, koji ne zadovoljavaju ove kriterijume - dakle nisu na nekom od domaćih jezika ili ne izlaze redovno - će ipak imati svoje mesto u ovoj rubrici.
Dakle zasucite rukave i poradite na dopunjavanju ove rubrike tako što ćete pokretati nove internet stripove. Svaki novi strip na spisku će, onog petka kada bude dodat, imati oznaku NOVO!
Redosled je po abecednom redu:

STRIPOVI KOJI REDOVNO IZLAZE:

-A STAR IS UNBORN (UnBornStar)
unbornstar.blog.hr/

-BUZZ & FZ (Gudvin)
www.screaming-planet.com/comics.php?area_id=

-ČAROBNJACI (Niko Barun)
www.tportal.hr/stripovi/carobnjaci

-KUĆA STRAHA (Jurica)
www.kajgod.co.nr/

-MALI MEUR (Vladislav Gajski)
www.plastelin.com/index.php?option=com_content&...

-MARTINA MJESEC (Macan - Sudžuka)
www.stripovi.com/martinamjesec.asp

-MISTER MAČAK (Macan - Bob)
www.stripovi.com/mistermacak.asp

-NETOVCI (Niko Barun)
www.t.ht.hr/netuskoli/5-5.html

-OVERKLOKING (Dubravko Mataković)
iskon.hr/webcafe/matakovic/

-SERGEJ (Darko Macan)
www.zmcomics.co.yu/sergej

-SIVI GRAD (Rico)
www.stripovi.com/sivigrad.asp

-SOB SA SOBOM (Sonjecka)
www.stripovi.com/SobSaSobom.asp

-STRIP "DAN"-a (Simon Vučković - Mirko Zulić)
www.dan.cg.yu/stripovi.php

-SvRBI iU SVEMIRU (Milivoj Kostić)
vigled.sky.prohosting.com/

ŠTEFICA Jambriščak, prijateljica noći koja je previše znala" (Nik Titanik)
www.niktitanik.com

STRIP ČASOPISI ZA DOWNLOAD

-ZONA 9 (Udruženje strip autora Crne Gore)
www.zona9-stripmagazin.users.cg.yu

STRIPOVI KOJI SE REDOVNO DISTRIBUIRAJU E-MAIL-om

-SAMONIKLI KOROV STRIP (Franja Straka)
prijaviti se na email adresu: fstraka@eunet.yu

STRIPOVI SA ZAOKRUŽENOM PRIČOM

-Bilo jednom u Makarskoj (Dalibor Brdar)
www.stripovi.com/makarska.asp

-Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes)
www.najbolje.com/zagor/

-Stripovi... (Dunja Janković)
deenes.ffzg.hr/~tdujmovi/strip.htm

STRIPOVI DOMAĆIH AUTORA NA STRANOM JEZIKU

-ACTION TRIP COMICS (Jojić - Grabović - Solanović)
www.actiontrip.com/index/comics.phtml

-JOHN'S PARADISE (Alić/Gelemanović)
www.johnsparadise.com

-Mc DUFFIES (Srđan Aćimović)
mcduffies.keenspace.com

-LITTLE WHITE KNIGHT (Srđan Aćimović)
www.graphicsmash.com/series.php?name=littlewhiteknight&view=current

-LEGOSTAR GALACTICA (D. M. Jeftinija)
legostargalactica.keenspace.com/

STRIPOVI KOJI VIŠE NE OBNAVLJAJU SVOJE STRANICE

-JOHN'S PARADISE (Saša - Venes)
www.crazytwo.com/novi/

-NEDELJNI STRIP (Oljača, Aćimović, Ikonić, Jovanović, Vučković)
members.lycos.co.uk/zmcomics/strip/strip.htm

-VILINTULJKOVA DRUŽINA (zmcomics)
www.zmcomics.co.yu/vilintuljak

sadržaj

11.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin je obezbedio sledeći prilog:

MARTOVSKI MIKI MAUS
"Želite li da postaneš pilot helikoptera?! ili se radije opredeljujete za Paju Patka kao superheroja - "Mrkogmena", neka su od pitanja u novom broju magazina Miki Maus, čiji se martovski broj ovih dana pojavio na kioscima. Deca (i roditelji) imaju priliku da u ovom broju vide i "normalnog" Paju Patka, kao i njegovog bogatog rođaka Baju, a bez Mikija Mausa, naravno, ne ide.

K.R.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 04.03.2006.godine

sadržaj

12.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-MARKO AJDARIĆ NEWS - Neorama dos Quadrinhos

Aleksa Gajić u novome magazinu Soleil-a, Supreme Dimension! Ovo je Ovde Balkan - izložba u Ravenna-i, otvorena 9.03. Učesnici Saša Tomasović, Maja Veselinović, Vladimir Palibrk i Ivana Armanini!
Boro Pavlović "ponovo" u Španiji - Izašao je El Nino 2, preko Norma Editorial.

Mi smo već dali vest da 1. album stripa Abdallahi, čiji je scenarista Christophe Dabitch (opet vas podsećamo, kao pisac, je izdao 'Voyages aux Pays des Serbes' u 2003.) je izdat u februaru, preko Futuropolis-a, u Francuskoj. Crteži su od Jean-Denis Pendanx-a. Sada su naše kolege iz Planete BD objavili svoju reseniju za taj album, gde su dali najveće ocene za taj rad.

Festival ženskih autora(ki) BD au féminin d'Igny održava se 11. i 12. marta. Nagrade su dodeljene na festivalu Napoli Comicon. Isti festival možete videti i ovde, u slikama.

Oni koji voli majstora od Bandes dessinées, na ovo treba da obrate pažnju: posle drugo vremena, pojavi se novi album "Candida. Fine-mouche" od Dino Attanasio i Yves Duval, kod male izdavačke kuće Miklo, iz Belgije.

Prva recenzija od animiranog filma "Astérix et les Vikings" kaže da je duh od René Goscinny-ja prisutna. Film izlazi u Francuskoj u drugoj nedelji aprila.

Evo kako izgleda specijalni album posvećen najvećem šampionu u istorije trke Formule, Juan Manuel Fangio, a ovde, vest o automobilu koji je baziran na stripu Michel Vaillant, do ovde možete videti i sliku tog auta.

'How To Create Comics, From Script To Print', je naziv nove knjige u izdanju TwoMorrows-a. Dolazi nam u sedmom mesecu divna knjigao o Carl Barks-u. Captain America povodom svog 65. rođendana dobija album. Počinje nova serija CHECKMATE čiji je scenarista Greg Rucka.

---

Ovih dana, u izdanju Casterman-a izlazi novi album Režisa Loazela. U ovom stripu je on crtač i scenarista, radove mu tušira, i u scenariju pomaže, Jean-Louis Tripp, dok je kolor uradio François Lapierre. Ovo specijalno izdanje stripa, novog serijala, "L'arriere boutique du Magasin général", ima 160 strana, tako da su u njemu objavljene i sve Loazelove olovkirane table, kao i završene obojene. Strip izgleda nešto drugačije u odnosu na Loazelove ranije radove, izlazio je par meseci unazad u Bodoi-u, ali je za mene lično sjajan...:) Uostalom, na Loazelovom sajtu dosta toga možete videti. (zmcomics)

---

To je to, za sada... kao i obično, deo Markovih vesti je odložen za sledeći broj, pokušao sam i ovog puta da ga sustignem, ali je to skoro nemoguće...:)
Kao što već i znate, jedan deo Markovih vesti već se nalazi na qstrip blogu Darka Macana.

sadržaj

13.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

sadržaj

14.

PISMA ČITALACA

mail

sadržaj

15.

LINKOVI

Strip Vesti

-MaFest, makarski festival stripa ima i svju službenu stranicu:
www.mastripfest.com/


-Sonaste Maneco broj 7, kao i sve prethodne, već sada možete preuzeti sa net-a:
www.labanacomic.com.ar/home.htm

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad