prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. PROMOCIJA STRIPA ŠUT U MOZAK! - Damir Smith
2. 110 GODINA STRIPA - Simon Vučković
3. STRIPOCENTRIK - Strip Vesti
4. TRENCOVA ČETIRI ALBUMA - Strip Vesti
5. kritIVKOVanje 12 - Slobodan Ivkov
6. POST SCRIPTUM (58) - Zoran Đukanović
7. JUŽNJAČKA UTEHA No 245. - Marko Stojanović
8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (304) - Darko Macan
9. Q STRIP - Strip Vesti
10. INTERNET STRIPOVI - Strip Vesti
11. ŠTAMPA - štampa
12. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -MARKO AJDARIĆ NEWS
13. POZIVI NA SARADNJU - mail
14. PISMA ČITALACA - mail
15. LINKOVI - Strip Vesti
    
    

1.

PROMOCIJA STRIPA ŠUT U MOZAK!

Damir Smith

Promocija fanzina “Šut u mozak 2” u izdanju FOKUS Fondacije biće održana 11. februara u kafeu Spin sa početkom u 19 časova. Promociju i izložbu radova zastupljenih u fanzinu će otvoriti Mile Tasić, likovni kritičar iz Subotice, a o nastanku stripa i planovima u vezi sa budućim projektima, govoriće Miroslav Lazendić aka DJ Gnoj, urednik izdanja.

sadržaj

2.

110 GODINA STRIPA

Simon Vučković

Povodom navedenog jubileja dana 16.02.2006. u Podgorici (mala sala "Kino Kultura") bice otvorene dvije izlozbe:

IZLOZBA KLASIKA NOVINSKOG STRIPA
UVOD U ISTORIJU STRIPA: SIMON VUCKOVIC I NIKOLA CURCIN

IZLOZBA CRNOGORSKOG NOVINSKOG STRIPA
GOSTUJU: LUKA LAGATOR, MIRKO ZULIC, GORAN SCEKIC
I SIMON VUCKOVIC


Uz sve to, promovisat ce se podlistak "110 GODINA STRIPA" koji toga dana izlazi u dnevniku DAN.

sadržaj

3.

STRIPOCENTRIK

Strip Vesti

Ako su vam Kvintalove tjedne kartice među omiljenim prilozima u SVestima, onda svakako treba da kupite zbirku odabranih kartica... Ali, da ne dupliram informacije upućujem vas da o tome više pročitate u produžetku ovonedeljne Macanove kolumne...:)

sadržaj

4.

TRENCOVA ČETIRI ALBUMA

Strip Vesti

Izdavačka godina, od strane zagrebačkog Bookglobe-a, je počela jednim (četvorostrukim) prijatnim iznenađenjem. Izdali su kolekciju stripova, od četiri albuma, Milana Trenca. Ko ga se seća, zna o čemu je reč, oni mlađi će se sigurno rado sa njegovim stripovima upoznati. Preporuka, u svakom slučaju!!!

Milan Trenc kolekcija sadrži sledeće naslove:
Koscak - c/b, tvdi povez
Nord Zucker & Peter Mayne: Berlin 1936 - kolor, tvrdi povez
Nord Zucker & Peter Mayne: Morocco - kolor, tvrdi povez
Nord Zucker & Peter Mayne: Pustinjska oluja - kolor, tvrdi uvez

Kao što se da videti, albumi su linkovani ka stranici knjižare More Comics, gde su se prvo pojavili i gde koštaju skromnih 59 kuna, što je nekih 650 dinara. Sigurno će se ubrzo pojaviti i u ostalim striparnicama, tačnije već sigurno jesu, pa ćete sa lokalnim cenama biti sami upoznati.

Ne morate jako žuriti sa kupovinom pomenutih albuma, sačekajte prvo daja rezervišem svoje primerke...:)

sadržaj

kritIVKOVanje 12

Slobodan Ivkov

OMAŽ ŽILU VERNU
(II deo)

Žak Tardi: “LEDENI DEMON” (strip - album)
saizdavači: “Art 9” i “MDM Komerc”, Beograd, 1997.

Žak Tardi (1946) je, posle studija u Školi lepih umetnosti u Lionu i Školi dekorativnih (primenjenih) umetnosti u Parizu, stečeno znanje javnosti konačno prikazao 1970. u svom prvom stripu objavljenom u tamošnjem uglednom časopisu "Pilot". Do danas ih je publikovao mnoštvo, što po časopisima, što u albumima. Već 1985. je primio najznačajniju francusku nagradu u ovoj grafičkoj disciplini primenjene umetnosti – Veliku nagradu (Grand prix) 12. Salona stripa u Angulemu. Podsetiću, baš taj angulemski salon je ušao u istoriju stripa i po tome što je na otvaranje 26. januara došao lično Fransoa Miteran, ondašnji predsednik Francuske. Do tada nezamisliv postupak jednog “ozbiljnog” svetskog političara koji bi tobože trebalo da drži do svog ugleda!

Ipak, i pored činjenice da su mu scenarija veoma rano, sa punim poverenjem u konačni kvalitetet zamišljenih ostvarenja, uz nešto manje poznate pisce, poveravale i takve veličine kao što su Žan Žiro Mebijus (Jean Giraud – Moebius), Žan Klod Forest (Jean – Claude Forest) i Pjer Kristen (Pierre Christin), mnoštvo priča je sam osmislio i realizovao.

I "Ledeni demon" ("Le Demon des Glaces"), strip sa podnaslovom "Pustolovina Žeroma Plimjea", delo iz rane faze Tardijevog stvaralaštva, ali do danas prevedeno na sve važnije svetske jezike, samostalno je ostvarenje. Kada ga je 1974. predstavio francuskoj javnosti, a biće da ga je, zbog više nego očiglednog, neverovatno velikog obima obavljenog posla, započeo mnogo, mnogo ranije, imao je samo 28 godina i evidentno ogromnu energiju koju je ulagao u svoje ideje. Poduhvatio se grandioznog projekta kojem je, po ambicioznosti, bilo malo sličnih u dotadašnjoj evropskoj produkciji, a ni on ga, kako su ga potom obaveze stizale i poslovi mu se gomilali, nije ponovio ni nastavio, iako je to nagoveštavao na kraju “Ledenog demona”.

Ne samo da mu se niko u stripu u narednih 25 godina nije približio po uverljivosti oponašanja, nadgradnje i parodiranja tekstualno-vizuelnog idioma (i imidža) pustolovnih romana iz devetnaestog i s početka dvadesetog veka, naravno i Vernovih, već je i televizija tom obrascu na srodan način pristupila tek više od četvrt veka kasnije. Tokom 2002. godine smo i na na beogradskoj “TV Košava” imali priliku da vidimo slično intonirane epizode kanadske TV serije “Tajne avanture Žila Verna” iz 2000. U njoj iskusni Vernov pustolov Fileas Fog (glumi ga Majkl Pred / Michael Praed), u svojim najrazličitijim letećim vozilima, vodeći saputnike, mlađanog Žila Verna, izvesnog Paspartua i svoju damu – špijunku – rođaku (ko će ga već znati) Rebeku, obilazi svet, najčešće u periodu s kraja i prelaza devetnaestog u dvadeseti vek (premda je bilo i putovanja kroz vreme ŕ la Herbert Džordž Vels), srećući se tobože sa istorijski znamenitim ličnostima, ali i mnogobrojnim izmišljenim zlikovcima i pozitivcima. Parodiraju se, ne samo pripovedački modeli, etika, moral i likovi iz onovremenih veoma popularnih priča i romana, već i organizacije, i postojeće i nepostojeće. Daleko bi nas odvelo komparisanje ovih, ponekad, najverovatnije iz producentskih razloga, ipak nepotpuno razrađenih i nedovoljno iskorišćenih, pa i pomalo naivnih i stereotipnih koncepcijskih okvira iz TV serije ograničenog budžeta, žanrovski svrstane u avanturističku, ali zanimljivih asocijacija na savremenu naučnofantastičku književnost ima mnogo.Navešću samo jedno, izvesno konspirativno, udruženje “Liga tame” protiv čijih članova se srčano bore pomenuti avanturisti, a koje bi valjda trebalo da predstavlja preteču danas u SF-u mnogo korišćenih “Ljudi u crnom”.

I filmovi su na sličan način povremeno skretali pažnju na taj zlatni period za avanture i čudesne pohode u egzotične zemlje koji su privlačili i Verna. Na primer, od nešto starijih, setimo se samo zaista izvanrednog čehoslovačkog “Pogubnog izuma” (“Vynalez zkazy”, režija Karel Zeman) iz 1958. ili američkog “W. W. W.” (“Wild, Wild West”) iz 2000. godine. Oba, u vizulenom pristupu na sličan način stvaraju atmosferu blagonaklonog i neomalovažavajućeg, ali evidentno (pseudo)ironičnog otklona i od izvornog duha “vernovske” epohe i od samog Vernovog opusa. Naravno, uz podrazumevajuću tehnološku superiornost skoro pola veka starijeg američkog ostvarenja, ali, zaprepašćujuće, ne toliko beznadežnu po čehoslovačkog parnjaka koliko bi se u prvi mah očekivalo. Štaviše! Ipak, to nije toliko čudno kada se prisetimo da su se vodeći studiji za filmske trikove u ondašnjoj Istočnoj Evropi nalazili baš u studijima Barandovo, odnosno u Pragu.

Pored ostalih, snimljen je još jedan film koji ću izdvojiti kao svojevrsni reper u osobenim tumačenjima verneovskog sveta. Samo tri godine posle premijere čehoslovačkog remek – dela, 1961. je u SAD snimljen izuzetno zanimljiv film “Gospodar sveta” (“Master of the World”) u režiji Viljema Vitnija (William Witney). Ne može biti da ga Tardi, ili kao dete ili kao mladić, nije video! Čuveni naučno fantastički i fantastički pisac Ričard Metison (Richard Matheson), do tada, između ostalih scenarija, zapažen i po mnogim predlošcima za priče iz legendarne američke TV serije “Zona sumraka” (“The Twilight Zone”), spojio je tri Vernova romana (“Robura Osvajača” iz 1896., “Gospodara sveta” iz 1904. i “20.000 milja pod morima” iz 1870. godine) u jedan zaokružen tekst spreman za filmovanje. Na odličan način je ukomponovao ideje Kapetana Nema koji u podmornici luta svetskim morima i Robura koji na svojoj vazdušnoj lađi leti unaokolo i kažnjava zlonamerne. Oni, kao što znamo, napadaju i bombarduju vojna postrojenja moćnih zemalja, uništavaju nove, potencijalno opasne pronalaske i na druge načine daju lekcije uticajnima, ne bi li svet prisilili da zavede sveopšti mir. Naravno, uzalud.

Nekako u isto vreme sa pomenutom TV serijom “Tajne avanture Žila Verna”, na identičnom po epohi koja služi kao inspiracija, no ipak samo na jednom od nekoliko retro-talasa koji su se poslednje decenije dvadesetog veka pojavili inspirisani određenim fazama u razvoju civilizacije, nastao je i izvanredni strip “Doktor Misterija” preveden i objavljen u časopisu “Stripoteka” (br. 970, “Marketprint” d. o. o., Novi Sad, jun 2002). Da kod nas postoji teorijski časopis za strip kao što je svojevremeno bio “Pegaz”, ili bilo gde neki malo veći prostor eventualno redovno ustupljen detaljnijem promišljanju ove grafičke discipline primenjene umetnosti, o “Doktoru Misteriji” pisca Alfreda Kastelija i crtača Lučija Filipućija bi se sigurno raspredali nadahnuti eseji i organizovali temati.

Ovako, uz tek sporadično, šturo i površno interesovanje javnosti i urednika nespecijalizovanih časopisa, dnevnih novina i rubrika kulture, samo malom broju posvećenika u strip preostaje da usmeno ili preko interneta razmenjuje svoja egzaltirana mišljenja o ovoj, ne samo vanserijskoj isparcelisanoj parodiji u koju su, između ostalih, na neverovatne načine utkani i na najneverovatnijim mestima upleteni zvonar Bogorodičine crkve u Parizu, Petar Pan, “Pigmalion” Bernarda Šoa, Popaj, Marksisti, anarhisti, fantom iz opere, Juraja Hip i ostali slični karakteri iz sveta Čarlsa Dikensa, Fu Manču i ko zna ko još, već i o izuzetno dobro osmišljenom, ukomponovanom i stvorenom zasebnom, zaokruženom, kako bi se danas popularno reklo, apartnom umetničkom ostvarenju.

Iskoristiću prisustvo stripa “Doktor Misterija” u ovom prikazu “Ledenog demona” za jedno interno poređenje. Tardijevo delo je nesporno odlično napisano i sasvim je primereno duhu epohe kojoj je autor težio. No, moj utisak je da je ostvarenje italijanskog tandema kompleksnije i po današnjim standardima bolje pisano; u svakom slučaju je, i u osnovnoj likovnoj kompoziciji tabli i u dijalozima dinamičnije kadrirano i vođeno, te time i primerenije našem vremenu i današnjem čitaocu. Ipak, ukupno posmatrano, Tardi je neuporedivo dublje i strpljivije ušao u atmosferu doba kojim se bavi i koju, kao i njegove kolege, oponaša. Konačni efekat i utisak o razradi njegovih osnovnih postavki i o finalizovanim, definitivno prikazanim likovnim rešenjima je stoga bolji, malo je reći fascinantan, pa je “Ledeni demon” u celini po mnogočemu kvalitetnije delo od “Doktora Misterije”. Vizuelno, Francuz na primereniji i upečatljiviji način postiže cilj povratka u pretprošli vek, ali je zato, paradoksalno, njegov strip verovatno mnogo odbojniji savremenom čitaocu od italijanskog. Podvlačim, ovo je moje mišljenje sa kojim se, najverovatnije, neće svi složiti.

Rečju, prednost dajem Tardiju, ali i jedva čekam novog “Doktora Misteriju”. A i ne preostaje mi drugo, jer se nastavku “Ledenog demona” od prezaposlenog Tardija izgleda više ne mogu nadati.

Bilo kako bilo, tek ova prva i jedina pustolovina Žeroma Plimjea ukupno ima 52 stranice (table). Autor ih je izdelio na 7 nejednakih poglavlja:

1. “Sablasni jedrenjak” (11 tabli)
2. “Sahrana Luja Ferdinana Šaputjea” (7 tabli)
3. “Nepoznata iz voza Pariz - Brest” (3 table)
4. “Dobronamerna prijateljica” (3 table)
5. “Kraj francuske naučne ekspedicije” (5 tabli)
6. “U skrovištu demona” (15 tabli)
7. “Simon Pufjo stupa na scenu” (8 tabli)

Pored impresivnih tabli, Tardi je samoinicijativno nacrtao i predivan originalan crtež iskorišćen i za “forzec” i za “nahzec” (kao što znamo, u ove svrhe izdavači obično samo koriste uvećane efektne kadrove iz stripa koji je u albumu), kao i 10 manjih crteža kojima je ukrasio “šmustikle” (ubačene listove) između poglavlja, ulaz i izlaz iz albuma i poleđinu korica.

Vreme radnje: novembar 1889 – početak 1890. godine.

Kada bi u jednoj rečenici morao da se prepriča ceo strip, ona bi mogla da glasi ovako:

“Mladi student medicine se pridružuje dvojici zlih naučnika, svom ujaku pronalazaču i njegovom prijatelju biologu na njihovom strašnom, destruktivnom pronalasku, plovilu LEDENI DEMON na kojem su se odmetnuli i okrenuli protiv čitavog čovečanstva koje ih nije prihvatilo i podržalo, te sa koga, pošto ga je ratna mornarica napala, a uništili sami naučnici da ne padne u ruke vojnih vlasti, njih trojica odleću u Južnu Ameriku, u svoju amazonsku bazu i spremaju novu osvetu čovečanstvu.”

(Nastaviće se)


Nešto sažetija verzija ovog teksta, a što je najvažnije, sa mnoštvom ilustracija, objavljena je u Reviji za kulturu "Art 032" br. 12 ( str. 80 - 88, urednik: Milen Alempijević, izdavač: "Dom kulture Čačak", Čačak, decembar 2005.godine). U Beogradu, časopis je moguće pronaći u sledećim knjižarama: "Plato" (Akademski plato br. 1), "Beopolis" u Domu omladine i "Stubovi kulture" u Kulturnom centru Beograda (prizemlje) na Trgu Republike. Za druge gradove nemam informacije.

sadržaj

POST SCRIPTUM (58)

Zoran Đukanović

KRITIČARSKI BEDEKER - OTAC PET OČEVA

(Marjan Amalietti: Pet očeva Neninog deteta, izdanje Petera Amaliettija i Jure Križanića, Ljubljana, 1989)

“Često se u našoj kulturi dešavaju neverovatne pojave.” Jedna od njih bila je prispeće stripa Pet očeva Neninog deteta na konkurs “Stari mačak” koji su 1986. zajednički organizovale redakcije “NON-a” (“Nedeljne omladinske novine”) i “Stripoteke”. Najveće i najprijatnje iznenađenje konkursa bio je šezdesetčetvorogodišnji Marjan Amalietti, do tada nepoznat u svetu stripa. Naknadno su bili utvrđeni podaci o autoru. Rođen je 19. jula 1923. godine u Ormožu, u Sloveniji. Maturirao je 1944. u Jagodini, u Srbiji, i potom otišao u partizane. Diplomirao je arhitekturu 1954. u Ljubljani. Pedesetih godina bio je zaposlen u “Pavlihi”. Od 1978. bio je vanredni profesor na Fakultetu za arhitekturu, građevinarstvo i geodeziju u Ljubljani. Više od četrdeset godina bavio se karikaturom, ilustrovanjem knjiga i slikarstvom.

Amaliettijev strip osvojio je treću nagradu (neki članovi žirija - moja malenkost- predložili su ga za prvu). Januara 1988. pojavio se “Striponon”, specijalno izdanje “NON-a” posvećeno minulom konkursu, u kome je Pet očeva Neninog deteta premijerno objavljen. Iste godine Amalietti je umro. Januara 1989. “Poletov” žiri dodelio je stripu Pet očeva Neninog deteta nagradu za najbolji jugoslovenski strip objavljen u 1988. godini, rukovodeći se propozicijama nagrade koja se odnosi na delo, a ne na autora, kao i na vreme prvog objavljivanja, a ne na vreme nastanka dela. Potpisniku ovih redova, očigledno i žiriju “Poleta”, činilo se legitimnim da delo nastavlja da živi i posle smrti svog tvorca. S tom logikom se, nažalost, nije mogao složiti kritičar “Večernjeg lista”. Između njega (od koga potiče citirana rečenica s početka teksta) i “Poleta” nastala je polemika oko toga da li je besmisleno nagraditi delo mrtvog autora, umesto da se stimuliše “tekuće” stvaralaštvo, stvaraoci koji su (još, ipak) živi. Bar u biološkom smislu.

Kao što obično biva u polemikama, tekući, manje ili više lokalni kulturni život (i motivi njegovih protagonista) dobio je prioritet nad kulturom u nešto širem medijsko-istorijskom kontekstu. Amalietti i, da stvar bude gora, vrednost dela bili su gurnuti u drugi plan.

No, ajde da budemo iskreni, i meni, bar ovde, za samo delo ostaje svega nekoliko redaka. Ono što je zbunilo i opčaralo u susretu sa prvim Amaliettijevim stripom nije bila toliko neobičnost tematike, koliko preciznost vođenja priče. Ipak, i za samo tematiku nije se moglo očekivati da potekne iz pera jednog šezdesetogodišnjaka koji se tek oprobava u mediju. Pet očeva su feministička priča sa kriminalističkim zapletom. Dve lezbijski orijentisane žene siluje i masakrira banda motociklista, ali ih ostavlja živima. One prećutkuju zločin, tajno priređujući svakom od počinilaca odmazdu kastracije. Dete začeto pri silovanju odgajaju kao zajedničko, mirno živeći svoj javni život.

Ova brutalno i nepatetično ispričana priča bila je praćena ekspresivnim grafizmom. Dvadeset osam tabli stripa predstavljalo je optimalan raspon za u svom ritmu dobro uravnoteženu priču. Album Pet očeva Neninog deteta, koji je u sopstvenom izdanju na (tada) srpsko-hrvatskom jeziku izdao Amaliettijev sin, donosi nam drugu verziju proširenu na 44 table. Prečišćeniji crtež i gotovo dvostruko veći obim nude nam konkurentnu interpretaciju iste priče od strane istog autora, koja možda ipak manje dobija nego što gubi. No, većina razloga su tu da ostanemo opčarani labudovom pesmom Marjana Amaliettija.


(“NIN”, Beograd, 22. april 1990)


P. S. Pretraživanje Googlom mi je potrvdilo da se Amaliettijevo ime pojavljuje kao Marjan (319 puta) i kao Marijan (20 puta). Ivo Antich (Antič) u tekstu o osamdesetogodišnjici Amaliettievog rođenja njegovo ime piše kao Marijan:
www.revijasrp.si/knrevsrp/revsrp55/ivoan55/profe55.htm

sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No 245.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

LEARNING TO FLY...(2)

All the vampires walkin’ through the valley
Move west down ventura boulevard
And all the bad boys are standing in the shadows
All the good girls are home with broken hearts
FREE FALLIN’, Tom Petty

Kad me pitaju o Strip Pressingu, uvek se setim vampira. Da li ste možda znali da je vampir jedina srpska reč (rekao bih takođe da je i papirka naša, ali znam da ćete to odmah odbaciti na račun mog paprikaškog lokalpatriotizma, pa ću ovo prosto da prećutim...) koju su usvojili drugi jezici, na primer Engleski? Sad, ja jesam profesor engleskog jezika, ali to nije razlog što mi se javljaju vampiri kad me sete na Strip Pressing. Razlog je to što sam u vreme kad je Strip Pressing sklapan već neko vreme aktivno učestvovao na serijalu Pali anđeo Dejana Vujića, o srpskom vampiru Luki Vraniću. Pomenuta krvopija stotinak godina luta po svetu i upoznaje istorijske ličnosti i književne likove, učestvujući u svim srpskim ratovima prošlog stoleća i boreći se za sopstveno, sasvim nedostižno iskupljenje. Znajući da mi treba makar dva stalna serijala, Luku Vranića sam udomio u Strip Pressingu... I nisam se pokajao. Preko petnaestak objavljenih epizoda, koje su naišle na uglavnom topao doček autetične, domaće publike željne autentičnog, domaćeg strip junaka, došli smo i do strip albuma Postelja od gloga, objavljenog u režiji Siica, koji je kombinovao radove velikog broja sjajnih autora, od Dejana Vujića preko S.N. Peke, Alekse Gajića, Mirka Čolaka, Saše Arsenića, Jovana Ukropine, Miloša Nicića pa do Siniše Radovića i Dragana Bosnića. Pokojni Luka Vranić danas veoma lepo živi – šta više jedan vampir može da očekuje od života, a šta jedan časopis od svoje maskote?

Kad me pitaju o Strip Pressingu, uvek se setim Dekse Pantelejskog. Sećam se da da je samo jednog dana odnekud iznikao (toliko smiren da vas jeza uhvati), da je rekao da je došao da izvuče kola iz blata. Kolima, tad još anonimnom strip magazinu pripremanom za Siic, još je samo levi far virio iz živog blata – sasvim kompletiran projekat je skoro godinu dana lagano krepavao među ptašnjavim starim brojevima Pressinga u dopunskoj prostoriji Siica i bio sasvim spreman da otegne papke. Ganut tim prizorom, novi član porodice Pressinga i stari ljubitelj dobrog stripa, književnosti i kapljice, odlučio je da mu pomogne i to ne tako što će mu prekratiti muke. Dok je kod Bobe uporno lobirao, Deksa je mene podjednako uporno gnjavio nekim glupostima oko koncepcije časopisa, koncepcije tekstova i sličnog. Na kraju sam pristao na sve njegove zahteve, čisto da ga skinem s vrata. Ispostavilo se da je njegova odlučnost da se sem domaćeg i stranog intervjua ubace i dve standardne rubrike bila iskusan potez dokazanog novinara i literate, kao i vredna lekcija koju sam dobio iz prve ruke. Od tada pa do petog broja Deksa je bio moj kourednik, neko ko je povremeno vadio kestenje iz vatre, završavao tehničke stvari i dostavljao poneki svoj tekst za Strip Pressing, ali uvek bio moj saborac u rovovskoj borbi za opstanak domaćeg stripa, glas razuma u časovima kad je razum deficitaran...

Kad me pitaju o Strip Pressingu, uvek se setim Vanje Miškovića. Vrbovao sam tog čupavog klinca iz Beograda visokog preko dva metra čije je poznavanje američkog stripa bilo apsolutno na visini za Strip Pressing, i za taj mi poduhvat trebalo tačno pola minuta. Istina, piskarao je on i pre Strip Pressinga po nešto, ali ništa sistematičnost, ništa zanat, samo entuzijazam i ljubav... Koji te, nepokrepljeni supstancom, na kraju mogu dovesti samo do slepe ulice, ako si uopšte sposoban da je vidiš. Šljaka za Strip Pressing u koju je naglavačke uleteo naterala ga je da se pomuči, da pokuša da dostigne svog kritičarskog idola Bojana M. Đukića (čije smo nove i ekskluzivne članke takođe udomili u Strip Pressingu), da bude na nivou Dejana Kostića, Borisa Lazića, Danijele Petković, Dušana Banjanina, Đorđa Milosavljevića, Pavla Zelića... I kao što ničega što nastavnik voli više nego da vidi učenika kako zahvaljujući njegovim lekcjama napreduje, tako nema ničega što urednik voli više nego kad se ispostavi da se rizik u koji je ušao sa novim i nedokazanim saradnikom isplatio, kako njemu i publici, tako i saradniku...

(Nastaviće se)


Četvrti broj broj Think Tanka posvećen fenomenima treša i kempa u umetnosti! Originalni i kritički tekstovi Gordane Ćirjanić, Aleksandra Blagojevića, Darija Grgića, Dejana Ognjanovića, Dejana Stoiljkovića, Miloša Holclajtnera, Dejana Kostića, Filipa Kora, Bogdana Tirnanića, Ljube Živkova... Plus mini strip specijal – treš u stripu! Pod autorsku lupu Saše Stojanovića, Zlatibora Stankovića i moje malenkosti stavljeni su stripovi Zorana Smiljaniča, Zorana Stoiljkovića Kize, Lazara Bodrože , pa i sam Super Toše... A to je sve samo uvod u pravi pravcati strip specijalac koji stiže u najskorijoj budućnosti...

sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (304)

Darko Macan
darko.macan@zg.htnet.hr

PRIČA O SERGEJU (4)

Drugi razlog Sergejeva uskrsnuća je... njegova popularnost.

Koliko je u stripu (kod nas, danas) o popularnosti uopće moguće govoriti, ja se nemam na što žaliti. Kako izlazim iz kuće nešto češće od prosječnog, za crtaću dasku privezanog autora, događa mi se da sretnem ljude koji mi spomenu kako im se svidjelo nešto što sam nekoć napravio. U SF krugovima znam, tako, čuti da im je drag Bočko, bivše mi djevojčice znaju spomenuti kako su u osnovnoj školi voljele Borovnicu... Prosječno vrijeme tih reakcija je oko pet godina po objavljivanja no, štono rekoh, nemam se razloga žaliti.

Al' kako se ipak najviše krećem u nekakvim stripaškim i stripočitalačkim krugovima koji navedene serije ne prate dok ne izađu u albumima, tu mi je feedback na nacrtano rijedak. Zna se, kao, da ja nešto radim, ali nitko nije posve siguran što. Onda me, kad se minuli rad uknjiži, znaju pitati da "kad ja sve to stignem", ali skrećem s teme ...

Sergej je, dakle, imao iznenađujuć učinak. Već po objavljivanju prve epizode u propalom časopisu sretao sam ljude koji su me pitali "Ima toga još?" ili "Kad će druga epizoda?". Zbunilo me to, prestrašilo i raznježilo. Osjetio sam se obveznim objaviti epizode iz ladice, makar na internetu, kad mi već u Q-u nekako nisu pristajale. Željenost je, znajte, moćan afrodizijak.

A, što je to u Sergeju što čini da ljudi požele još? Ja sam mu vjerojatno preblizu kako bih točno procijenio, ali ne mislim da je riječ baš o najboljoj seriji ikada, čak ni o najboljoj domaćoj seriji. To su solidne, male priče, nacrtane onako kako umijem. Ne vjerujem ni da su medvjedići s mačem baš svakome rajc. Bit će onda da se ljudima svidjelo već to što je riječ o - seriji.

Jer, serije su nas navukle na stripove, nisu li? Serije su naučile da, što god nam se mučno ili sivo desilo, uvijek postoji utočište: otvorimo knjižicu i u svijetu smo koji ima smisla, u kojem još uvijek vrijede ona ista pravila koju su vrijedila i zadnji puta kada smo je čitali. Lijepo je znati da postoje Pulitzerom nagrađeni stripovi te da se stripom mogu iskazati najosobnija čuvstva, ali serije su - serije.

Ova mala serija tekstova o Sergeju ovdje staje, ali on - putuje dalje.

***
"Stripocentrik", "Stripocentrik", "Stripocentrik"!
Oduvijek ste željeli čitati ove kolumne, udobno zavaljeni u krevetu, ali devetnaestinčni monitor vam je tištao želudac? Veza vam je bila spora i arhiva se beskonačno učitavala? Išla su vam na organ moja neprestana kukanja i osobne jadikovke samo usput povezane sa stripom?
Sve te muke od danas prestaju jer stigao je - "Stripocentrik"!
"Stripocentrik" je izbor STOTINU najzanimljivijih i najvedrijih Kvintalovih tjednih kartica u prekrasno oblikovanoj knjižici šarmantne naslovnice i izuzetno pristupačne cijene. Za bijednih 29 kuna (nešto manje od 4 ojra, u svim strip-knjižarama), možete to esencijalno domaće razmišljanje o stripu od sada pa nadalje uvijek nositi u stražnjemu džepu, poklanjati ga djevojkama kojima se udvarate i u svakome ga društvu podastirati kako biste se podičili svojom naobraženošću te njih posramili njihovim neznanjem.
"Stripocentrik" je tu i čitanje stripova je kul.
"Stripocentrik", "Stripocentrik", "Stripocentrik"!

sadržaj

9.

Q STRIP

Strip Vesti

• [Qolumna] oQo stripa (Vladimir Tadić)
  Knjige oQo stripa: Čudo!
• [članaQ]Jedan čudan dan… (mcn)
• [glavolomQa]Ma nije vraq? (mcn)
• [antiQvarijat]Veljačqa ponuda! (mcn)
• [priQaz]Ratovi Apola i Marsa (Djole)
• i naravno [dnevniQ] Pregled vijesti za svaki dan 03.02.-10.02.
  
  
  Kompletne priloge možete pročitati na sledećoj adresi:
  http://qstrip.blog.hr/
  
  
  
  

sadržaj

10.

INTERNET STRIPOVI

Strip Vesti

Ovo rubrika je redovna, pozicionirana na ovom mestu u SVestima, nije u samom vrhu jer na sajtu već stoje, u samom vrhu na udarnom mestu, linkovi ka svim domaćim internet stripovima koji redovno izlaze. Ostali stripovi, koji ne zadovoljavaju ove kriterijume - dakle nisu na nekom od domaćih jezika ili ne izlaze redovno - će ipak imati svoje mesto u ovoj rubrici.
Dakle zasucite rukave i poradite na dopunjavanju ove rubrike tako što ćete pokretati nove internet stripove. Svaki novi strip na spisku će, onog petka kada bude dodat, imati oznaku NOVO!
Redosled je po abecednom redu:

STRIPOVI KOJI REDOVNO IZLAZE:

-A STAR IS UNBORN (UnBornStar)NOVO!
unbornstar.blog.hr/

-BUZZ & FZ (Gudvin)
www.screaming-planet.com/comics.php?area_id=

-ČAROBNJACI (Niko Barun)
www.tportal.hr/stripovi/carobnjaci

-KUĆA STRAHA (Jurica) NOVO!
www.kajgod.co.nr/

-MALI MEUR (Vladislav Gajski)
www.plastelin.com/index.php?option=com_content&...

-MARTINA MJESEC (Macan - Sudžuka)
www.stripovi.com/martinamjesec.asp

-MISTER MAČAK (Macan - Bob)
www.stripovi.com/mistermacak.asp

-NETOVCI (Niko Barun)
www.t.ht.hr/netuskoli/5-5.html

-OVERKLOKING (Dubravko Mataković)
iskon.hr/webcafe/matakovic/

-SERGEJ (Darko Macan)
www.zmcomics.co.yu/sergej

-SIVI GRAD (Rico)
www.stripovi.com/sivigrad.asp

-SOB SA SOBOM (Sonjecka)
www.stripovi.com/SobSaSobom.asp

-STRIP "DAN"-a (Simon Vučković - Mirko Zulić)
www.dan.cg.yu/stripovi.php

-SvRBI iU SVEMIRU (Milivoj Kostić)
vigled.sky.prohosting.com/

ŠTEFICA Jambriščak, prijateljica noći koja je previše znala" (Nik Titanik)
www.niktitanik.com

STRIP ČASOPISI ZA DOWNLOAD

-ZONA 9 (Udruženje strip autora Crne Gore)
www.zona9-stripmagazin.users.cg.yu

STRIPOVI KOJI SE REDOVNO DISTRIBUIRAJU E-MAIL-om

-SAMONIKLI KOROV STRIP (Franja Straka)
prijaviti se na email adresu: fstraka@eunet.yu

STRIPOVI SA ZAOKRUŽENOM PRIČOM

-Bilo jednom u Makarskoj (Dalibor Brdar)
www.stripovi.com/makarska.asp

-Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes)
www.najbolje.com/zagor/

-Stripovi... (Dunja Janković)
deenes.ffzg.hr/~tdujmovi/strip.htm

STRIPOVI DOMAĆIH AUTORA NA STRANOM JEZIKU

-ACTION TRIP COMICS (Jojić - Grabović - Solanović)
www.actiontrip.com/index/comics.phtml

-JOHN'S PARADISE (Alić/Gelemanović)
www.johnsparadise.com

-Mc DUFFIES (Srđan Aćimović)
mcduffies.keenspace.com

-LITTLE WHITE KNIGHT (Srđan Aćimović)
www.graphicsmash.com/series.php?name=littlewhiteknight&view=current

-LEGOSTAR GALACTICA (D. M. Jeftinija)
legostargalactica.keenspace.com/

STRIPOVI KOJI VIŠE NE OBNAVLJAJU SVOJE STRANICE

-JOHN'S PARADISE (Saša - Venes)
www.crazytwo.com/novi/

-NEDELJNI STRIP (Oljača, Aćimović, Ikonić, Jovanović, Vučković)
members.lycos.co.uk/zmcomics/strip/strip.htm

-VILINTULJKOVA DRUŽINA (zmcomics)
www.zmcomics.co.yu/vilintuljak

sadržaj

11.

ŠTAMPA

štampa

Marko Ajdarić, Dušan Banjanin i Damir Smith su obezbedili sledeće priloge:

sadržaj

12.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-MARKO AJDARIĆ NEWS
Strip crtac Aleksandar Sotirovski, iz Makedonije,završava 144 strana dugačku Grafičku novelu "Shelter" po scenariju Marie Croall za Speakeasy Comics (možete pogledati prvih 8 tabli ovde), koja treba da izađe u Aprilu. Na istoj stranici, ali sada ovde, možete da vidite novi projekat Zeu Gouveia, koji sada najznačajniji portugalski crtač za Američko tržište.

Među jedanaest novih albuma koja Le Cycliste izdaje pocetkom ove godine, imamo Les Capucins: Geographie du Ventre koji piše Dabitch u saradnji sa 8 crtača! Christophe Dabitch-u objavljen je in album Abdallahi kod odličnog Futuropolis-a. Za one koji se ne sećaju, Dabitch je napisao "Voyages aux Pays des Serbes" i srpskog je porekla.

Nova serija klasika novinskog stripa italijanskog dnevnika La Repubblica je krenula ovog meseca (knjige uz novine) u saradnji sa Panini iz Italije.

11 izložbi će biti na festivali BD a Bastia 2006, dok će 36 crtača zajedno biti u Belgiji. 100 godina stripa predstavljeno je na jednom Fordu iz 1928. Gotove su vesti sa ciframa?...;)

U Nemačkoj se održava festival stripova i pozorišta: "Comic meets Theater. Kunst und Rebellion".

"Barrio 2" je novi album majstora Carlos Giménez-a. Album Section financiére - T1- Corruptionu izdanju Vents d'Ouest-a zanimljivo priča o korupciji ruski "nouveaux riches" - novopečenih bogataša, jel'te ako sam dobro razumeo...;)

Zanimljivo izdanje DC Comicsa je iHouse of Mystery na 552 strane. Checkmate je nova serija koju piše Greg Rucka. Dave Gibbons počinje sa radom na mini seriji Thunderbolt Jaxon. Jimmie Robinson počinje Bomb Queen za Image, ovde možete videti i naslovnicu. Jimmy Palmiotti i Dan Jurgens počinju novu seriju "Battle For Bludhaven" u četvrtom mesecu.

U istom filmu: Charles Burns, Dupuy et Berberian, Jerry Kramsky i Lorenzo Mattotti.


...i to je to od Marka... i verujte, nisam stigao sve da ubacim, ostalo je malo i za idući broj, a nešto, kao i obično možete naći i na qstrip blogu Darka Macana.

sadržaj

13.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

sadržaj

14.

PISMA ČITALACA

mail

sadržaj

15.

LINKOVI

Strip Vesti

Nećete verovati ali urednik ovog časopisa surfuje netom tek toliko da na par foruma vidi šta je novo izašlo, a za šta nisam dobio news, ko se s kim posvađao, te gledam macanov qstrip blog, statistiku na zmcomics.co.yu, i... ništa više. Par puta dnevno, ritualno sve obiđem i... eto ostadoh suv sa idejama šta bi stavio u ovu rubriku.
Da ne bi stalno u uvodniku kukao kako nema dovoljno vesti, prenosim stranicu sa linkovima ka news servisima gde možete naći sveže informacije, da ih prenesete i ostalim čitaocima SVesti. Naravno, dopuna linkova će takođe dobro doći, jer nije urađena... dugo...:(


- ComiCon.com/splash
www.comicon.com/splash/

- CBR - Comic Book Resources
www.comicbookresources.com/

- Silver Bullet Comic Books
www.SilverBulletComicBooks.com

- Comics Continuum
www.comicscontinuum.com/

- The Comic Reader
www.thecomicreader.com/newsmain.htm

- Comics 2 film
www.comics2film.com

- Mania.com-Newsarama
www.mania.com/newsarama/index.html

- Fandom.com/comics
www.Fandom.com/comics/

- Zentertainment
www.zentertainment.com

- DC Comics - newsletter
www.dccomics.com/newsletter.html

- DCB Service
www.dcbservice.com

- Jazmaonline
www.jazmaonline.com/

- ComicList
www.comiclist.com

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad