prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. UDRUŽENJE I SAJT ZA STRIP - UPPS
2. ZA POČETAK... - Strip Vesti
3. STRIP NEWSLETTER - Strip Vesti
4. STRIPOKNJIGA MEĐU NAJBOLJIMA - press
5. VRŠAČKI STRIP 90tih (6) - Ilija Bakić
6. LETTER FROM LONDON (2) - Žika Strip
7. kritIVKOVanje 9 - Slobodan Ivkov
8. POST SCRIPTUM (56) - Zoran Đukanović
9. JUŽNJAČKA UTEHA No 240. - Marko Stojanović
10. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (299) - Darko Macan
11. Q STRIP - Strip Vesti
12. INTERNET STRIPOVI - Strip Vesti
13. ŠTAMPA - štampa
14. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -MARKO AJDARIĆ NEWS
15. POZIVI NA SARADNJU - mail
16. LINKOVI - Strip Vesti
    
    

1.

UDRUŽENJE I SAJT ZA STRIP

UPPS

sadržaj

2.

ZA POČETAK...

Strip Vesti

Nedavno je u izdanju Dragor Luxa objavljen strip album "mladog" i uspješnog hrvatskog autora Dalibora Talajića - Talaje. Tko ga nije kupio na CRŠ-u, u SK Libellus ili u nekoj od ostalih zagrebačkih knjižara može isti nabaviti direktno od izdavača. Zainteresirani se mogu javiti na broj 091-554-1330 ili mailom na dalmatesx@net.hr. Zaljubljenici u potpise i/ili skice će doći na svoje. Naime, izdavač jamči svakom tko to zaželi neku škrabotinu od autora samog.

Album ima 68 strana, tvrd povez i sadrži niz odabranih kratkih stripova ovog sada već uspešnog "stranog plaćenika". Uvodnik je napisao Esat T. Ribić dok su unutra redom zastupljeni serijal Metla, zatim serijal Dr. Vagabond te tri stripa rađena za "Amere".

delom preuzeto sa stripovi.com

sadržaj

3.

STRIP NEWSLETTER

Strip Vesti

Od 2.02.2006. na našem strip prostoru imamo novi internet časopis, mesečnik, STRIP NEWSLETTER. Prenosim vam sadržaj poruke prvog broja sa linkom koji će vam omogućiti da se sa ovim newsletterom upoznate i da se na njega pretplatite, naravno besplatne su. Šta ćete, izraz pretplata se koristi čak i kada je nešto besplatno...:)

Dragi ljubitelji stripa,

Predstavljamo Vam prvi broj našeg
Strip Newslettera-Magazina Za Strip Kulturu.

Link:
Strip Newsletter #1

U OVOM BROJU:
-novosti iz svijeta stripa
-tema broja: Alan Ford

Drugi broj newslettera očekujte 2.2.2006
Tema broja: Corto Maltese

sadržaj

4.

STRIPOKNJIGA MEĐU NAJBOLJIMA

press

Kriticari ocjenjuju:
Stripoknjiga među pet najboljih knjiga u Hrvatskoj 2005!!!
www.vjesnik.com/pdf/2005%5C12%5C20%5C20A20.PDF


Mima SIMIĆ & Ivana ARMANINI:
Stripoknjiga Pustolovine Glorije Scott (AGM, Zagreb 2005)

Pustolovine Glorije Scott - knjiga priča i priča u stripu koje je napisala Mima Simić a stripovala Ivana Armanini.Rijec je o detektivki i njezinoj druzbenici sa svojim subverzivnim antipustolovinama.Otkvaceno i svjeze stivo kolazno-citatnog i parodijskog postmodernistickog diskursa.

Mima Simić , okultna hrvatska spisateljica opskurnog izričaja, rođena je 1976. u bolnici. Objavljuje prozu i kritičke osvrte u svim prestižnim hrvatskim književnim i srodnim publikacijama te pokojoj antologiji. Prevodi sa svih poznatih jezika a ponajbolje s engleskog. Ko-vokal je i suosnivačica obiteljskog soc-religioznog benda Drvena Marija, kao i nekih malo manje popularnih aktivističkih skupina LGBT i anarhofeminističke orijentacije. Uz to uzgaja mačke, popravlja bicikle i kišobrane. Prehodala je Španjolsku u 26 dana i posjetila grob Brucea Leeja u Seattleu. U slobodno vrijeme studira u Budimpešti i Zagrebu. Živi za svoje sinove Druškana i Šejmija.

Ivana Armanini rođena je 1970. u Zagrebu. Završila je Školu primijenjene umjetnosti u Zagrebu. Diplomirala je slikarstvo na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu. Izlagala je na tri samostalne i oko 100 grupnih izložbi. Idejno je začela i koordinira projekt K@MIKAZE od 2002., po metodi: skok u sebe strip-odskokom. Vozi bicikl.
www.superknjizara.hr/knjiga.php?id_knjiga=14918
www.agm.hr/trazilica.php
www.jedinstvo.hr/komikaze/2/ivana%20armanini/index.htm

sadržaj

VRŠAČKI STRIP 90tih (6)

Ilija Bakić

Napomena
Feljton "Vršački strip 90-tih" objavljivan je marta i aprila 1999.g. u "Banatskim novinama", ambiciozno zamljišljenoj nedeljnoj novini koja je izlazila u Vršcu i bila kratkog veka (od jeseni 1998.g. do početka rata 1999.g.). Poslednji nastavak feljtona je predat ali broj u kome je trebao biti objavljen nikada nije izašao.
Obzirom da je pisan za 'široko' čitalaštvo koje nimalo ili slabo poznaje strip te da mu je namera bila da znatiželjne upozna sa ondašnjom strip scenom u Vršcu (i SRJ), feljton je pisan 'pojednostavljeno' tj. neki pojmovi su deduktivno objašnjavani a obilno su korišćeni i vrednosni sudovi tipa 'značajan', 'slavan' i sl. Sadržaj je prilagođavan i feljtonskom obliku pa je 'seckan' a ima i ponavljanja.
Mada svestan tih manjkavosti, nisam želeo da menjam već objavljeni tekst, stoga je pred čitaocima original takav kakav je, sa svim manama i (eventualnim) vrlinama.
Ilija Bakić

BEZ KOMENTARA

Prva polovina 1997.g. donela je nova objavljivanja radova vršačkih strip autora u domaćim i inostranim publikacijama. U martovskom broju Časopisa za književnost i kulturu "Reč" (31/97), u rubrici 'Strip scena' koju uređuje Aleksandar Nikolić, kritičar i teoretičar stripa, pojavio se kompletan strip album Wostoka i Grabowskog "Luna" na, čak, 54 table. Obzirom da je, do tada, strip u prestižnoj "Reči" bio ograničen na tek nekoliko stranica, objavljivanje čitave priče odjednom simptomatičan je presedan koji potvrđuje da je u pitanju vanredno uspešno i vredno delo izuzetne likovnosti.

Wostok se pojavio i kao autor jednog strip kaiša u zajedničkoj priči koju su uradili holandski i ovdašnji strip autori (Marsel, Inktvis i Pontijak odnosno A. Zograf, Leo fon Punkenstein i Wostok) za zidni magazin "AUT 3", u izdanju Pokreta za mir iz Pančeva; reč je o publikaciji štampanoj u formatu plakata što omogućava da bude lepljena na javnim mestima.

Agilni Wostok zastupljen je i u internacionalnoj antologiji stripova zasnovanih na snovima "Flock Dreamers" koju za "Kitchen Sink Press" uređuju A. Zograf i Bob Kathman.

Vršački strip autori uzeli su učešće i na zanimljivim domaćim konkurima na temu džeza odnosno pozorišta u stripu.

Leto će doneti jednu neočekivanu ali zanimljivu pojavu na vršačkoj strip sceni - naime, pojavljuje se mini strip sveščica "Glorian Day u maloj gnstičkoj epizodi 'Glorian Day Case, the'". U pitanju je strip eksperiment mladog pesnika, proznog i dramskog pisca Duška Vlajkovića Mitrovanova alias Glorian Day-a, u kome on uspešno koristi grafičke mogućnosti kompjutera i stvara sarkastičku igrariju o željama i mogućnositma.


II strip susret

Krajem septembra održan je 'II vršački strip susret', ponovo u organizaciji Društva prijatelja Vršca "Vršac lepa varoš". Susretu je prisustvovalo 10-tak zapaženih stvaralaca alternativnog stripa odnosno izdavača i kritičara. Mesto oficijelnog dela susreta bila je galerija Morariu, u kojoj je otvorena izložba kolektivnog rada svih prisutnih - strip "Život u Bolidvudu", rađen po scenariju Wostoka (preciznosti radi podsetimo da je prvi strip susret delom održan u Gradskoj biblioteci). Izložbu završenih tabli otvorio je poznati strip teoretičar Vasa Pavković. U okviru ove večeri predstavljen je i strip album "Nikad se ne zna" tandema Wostok/Devolac (izdavač "Vršac lepa varoš") i strip film "Kosmičke pirane" u režiji Vesne Tokin.

Album "Nikad se ne zna" donosi pregršt apsurdističkih priča o svakodnevnom konformizmu odnosno ovdašnjem 'narodnom' mentalitetu. Wostokova sklonost sarkazmu našla je u piscu Devolcu (kome je 1996.g. u Matici Srpskoj objavljena zbirka priča "Daljinski samoupravljač") duhovnog i kreativnog sabrata.

Strip film "Kosmičke pirane" rađen je po Wostokovom originalnom scenariju; njegova priča o 'nebeskom saboru naivne umetnosti' pleni vrcavom duhovitošću, dadaističkim i nadrealističkim detaljima i manirima, aluzijama na političko okruženje i duhovno siromaštvo turbo folk Nebeskog naroda. U filmu 'glume' vršački strip autori Nabor Devolac, Wostok, Grabowski odnosno impozantne "face i pojave". Oduševljenost novim medijem odvešće Wostoka u scenarističko-rediteljski debi film "Život u Bolidvudu" u kome su poznati strip heroji Zagor i Čiko nakalemljeni na prepoznatljivi ovdašnji turbo folk milje. Film uspešno koristi strip tehniku 'novog primitivizma' koja potcrtava karikaturalnost situacija. U filmu glumi oprobana ekipa strip autora i drugova. Strip filmovi naići će na veliko interesovanje odnosno odobravanje šarolike publike kojoj su, na raznim promocijama i sličnim manifestacijama, prikazivani. Time je otvoreno još jedno polje istražavanja vršačkih stripadžija.


Bez reči

Kraj septembra 1997.g. donosi novu "Patagoniju", sada strip magazin-knjigu broj 6-7, naslovljenu sa "No Comment". Izdavač (koji se nije proslavio agilnošću po pitanju distribucije odnosno konačnog doštampavanja tiraža) je "Audiodata" Beograd; direktor izdanja je mr Bratimir Joksimović a urednik Goran Dimitrijevski. Na impozantnih 128 strana objavljeni su radovi prispeli na Konkurs za najbolji YU strip bez reči. Pozivu se odazvalo 50-tak autora, od početnika do već afirmisanih imena, što je otvorilo svojevrsnu lepezu raznorodnih stilova, poetika i načina izražavanja. Na ovaj način dobijen je presek trenutnog stanja na YU strip sceni odnosno dobijena je antologija radova koja ima veliku kulturnu vrednost. U magazinu-knjizi našlo se 30-tak najrazličitijih stripova a žiri u sastavu Nikola Caran, akademski slikar, Ilija Bakić, pisac, i Goran Dimitrijevski, strip autor, nagradio je najbolji strip (Grupa Momci), najbolji crtež (Ivan Grubanov), najbolju priču (Wostok/Grabowski) te pohvalio radove Redže, Simona Vučkovića i Alekse Gajića. Takođe je objavljen i poziv autorkama da šalju radove za sledeću "Patagoniju" koja će biti posvećena 'ženskom stripu'. Sponzori ovog broja "Patagonije" bili su Fond za otvoreno društvo, NIJPK "Vršačka kula" i SO Vršac.

"Patagonija" bez reči privukla je veliku pažnju medija, dobila niz povoljnih kritika odnosno pohvala na promocijama što je potvrdilo njen kvalitet i značaj za YU strip scenu.

Finale 1997. i prvi meseci 1998.g. protekli su u znaku velikog priznanja jugoslovenskom stripu u Evropi. Pojavio se, naime, specijalni broj slovenačkog magazina "Striburger" pod naslovom "Stripburek". U pitanju je panorama stripa u Istočnoj Evropi, od Albanije do Rusije, kojom je "Stripburger" nastavio da prati i predstavlja dešavanja na polju 9. umetnosti u okvirima EX YU država odnosno bivšeg Istočnog bloka. Pored uvodnog članka o stanju stripa u određenoj državi objavljene su i table najzanimljivijih umetnika; sve je to prevedeno na engleski jezik i tako dostupno zainteresovanima širom sveta. U ovoj knjizi jugoslovenski strip 90-tih zauzima čak trećinu od ukupno 160 strana, kao ubedljivo najzanimljivija i najinventivnija scena. U reprezentaciji YU strip autora svoje mesto su izborili Lola, Wostok i Grabowski a "Patagonija" je označena kao važno strip izdanje.

Paralelno sa ovim uspehom nižu se i drugi međunarodni 'izleti'vrščana iz sveta stripa. Radovi Lole i Wostoka objavljeni su u još jednom specijalizovanom izdanju "Stripburgera" posvećenom stripovima prispelim na međunarodni konkurs sa temom života hendikepiranih. Na internacionalnoj izložbi fanzina u španskom gradu Ourensu predstavljen je i Wostokov "Krpelj". Holandski magazin "Monguci" štampao je strip Wosotka i Devolca "Pas je čovekov najbolji prijatelj" a u engleskom časopisu "Topaz - Psihodelika" pojavili su se Wostokovi samostalni stripovi. U Engleskoj su vršački umetnici Wostok i Grabowski postigli svoj do sada najveći internacionalni uspeh - izdavačka kuća "Slab-o-concrit" objavila je u obliku strip knjige na 70 strana, njihov strip o fantazmagorijskim avanturama Popoška i Cveća, pod naslovom "Tata je daleko... Moramo ga naći!" Izuzetno pohvalan predgovor izdanju napisao je znameniti Džim Vudring.

sadržaj

LETTER FROM LONDON (2)

Žika Strip

Razmisljanja o knjizi Chris-a Ware-a:
Jimmy Corrigan, The Smartest Kid In the World (2001)

Strip Vesti su vec objavile nekoliko odlicnih tekstova o ovoj knjizi stripa, mada knjiga nije prevedena na nas jezik. Obe ove cinjenice su otvorile ozbiljnu dilemu da li je u redu da I ja o tome pisem. Ipak, moje odusevljenje ovom knjigom je takvo da sam odlucio da iznesem neka razmisljanja o ovom stripu, kao i razmisljanja izavana njime. Jimmy Corrigan je izuzetno ostvarenje i mogu samo da zalim sto ce samo entuzijasti koji citaju engleski biti u situaciji da provere moja razmisljanja, Ipak, nikad se ne zna. Tekstovi o strip knjizi “Maus”, Art-a Spiegelman-a, su inicirali prevod i izdanje ove specificne autorske knjige na nasem jeziku, pa bih bio odusevljen ako bi se to desilo i sa Chris-ovom knjigom.

Knjiga govori o Jimmy-ju, usamljeniku, coveku koji tesko komunicira sa okolinom zbog svoje stidljivosti, vaspitanja, proslosti i osecanja manje vrednosti.

Pradeda Jimmy-ja Corrigan-a je izgubio oca (koji je dosao u USA iz Irske) kada je bio mlad, a majka je provela ostatak zivota oplakujuci muza. Deda Jimmy-ja Corrigan-a je izgubio majku kada se rodio i otac ga je nepravedno kaznjavao i krivio zbog toga. Otac Jimmy-ja Corrigan-a je izgubio majku u saobracajnoj nesreci kada je bio mali, a on sam je napustio Jimmy-ja kada je ovaj bio mali. Jimmy odrasta bez oca (koga konacno srece i upoznaje) i sa majkom koju proganja krivica, koja je sada u starackom domu i koja ga svakodnevno zove telefonom da mu da savete za zivot.

Znacajno je reci da je i sam Chris Ware odrastao bez oca. Kada ga je konacno upoznao vec je radio na ovom stripu za novine u Chicago-u. Nije se usudio da odmah kaze ocu o stripu, a onda je otac umro a da o stripu nisu razgovarali.
Knjiga je na mene ostavila snazan utisak i svima sam je preporucivao. Mozda je ta moja zelja da podelim moja velika iskustva i uzbudjenja sa drugim ljudima rezultat toga sto sam neka vrsta usamljenika - jedino dete mojih roditelja. Poznato je naime da jedinci, u nedostatku istinskih braca I sestara, pokusavaju da dele svoja iskustva sa drugima, sve dok ti drugi ne odu za poslovima sa svojim stvarnim bracama i sestrama i jedinci opet ostanu sami. Dakle, mozda je upravo ta cinjenica da sam jedinac izazvala odredjeni stepen poistovecenja sa usamljenim Jimmy Corrigan-om. Ipak, mislim da je knjiga za sve ljude, jer smo svi mi manje ili vise usamljeni i manje ili vise neuklopljeni u stvarnost koja nas okruzuje.

Prvo sam preporucivao knjigu ljudima koji vole literaturu, koji uzivaju u pisanoj reci. Navodio sam snazan argument da je knjiga dobila Guardin-ovu (UK) nagradu za knjizevnost 2001 godine, mada nije klasicna ‘pisana’ knjiga. Procitali su, nije im se svidelo. Razlog – nema dovoljno teksta (opisa razmisljanja, duhovnih stanja, dogadjaja i ljudi) kao u pravoj knjizevnosti. Sve je previse vizuelno.

Zatim sam hvalio knjigu ljudima koji vole vizuelne umetnosti (redovno odlaze u bioskop, posecuju izlozbe i muzeje). Procitali su, nije im se svidelo. Razlog – prica je o previse obicnom coveku i nedostaje akcija. Ne ona holivudska, bezvezna akcija, ali nesto sto bismo pratili sa napetoscu kroz stranice. Po njima, da bi se pravilo umetnicko delo, prica mora da bude nesto izuzetno, nesto vredno pricanja.

Na kraju sam reklamirao knjigu ljubiteljima strip umetnosti. Procitali su, nije im se svidelo. Razlog – previse je intelektualno, tesko se prati radnja, nema stripovskih pomagala kada se skace iz stvarnog zivota u snove ili mastanja, kao sto su kvadrati meksih okvira, maglicaste slike I slicno. Kao primer nepotrebnog razvlacenja dinamike posebno navode autorov ‘stos’ da u nekoliko navrata prikaze tri slike koje po njima nemaju mnogo znacenja. Na prvoj od te tri slike je grana drveta, na drugoj je ista ta grana ali sa jednom pticom, a na trecoj slici je ista grana ali je ptica otisla. Na kraju, nesrecni junaci, neposobni da promene svoje zivote, da se bore u zadatoj sredini, nisu cak ni anti heroji – oni jednostavno nisu za strip.

Ipak, iz svake pomenute grupe citalaca bilo je izuzetaka koji su izjavili da je knjiga fantasticna. Zbog njh i zbog sebe samog, odlucio sam da napisem ovaj tekst. Duhovno zadovoljstvo da ima ljudi koji dozivljavaju umetnicko delo isto tako snazno kao i mi sami, da je moguce podeliti to ushicenje koje umetnost izazove u nama, mada smo se verovatno razvijali i odrastali pod vrlo razlicitim okolnostima, je jedno od najvecih zadovoljstava u ljudskom zivotu.

Dakle, sta je to sto mi istomisljenici volimo u Chris-ovoj knjizi?

(A) Crtez

Crtez je neobicno uredan. Pedantan. Svaki kvadrat ima debeli okvir, konture ljudi imaju debele llinije, nema nepotrebnog sencenja. Prijatno. Neki ipak kazu pomalo i sterilno, pomalo i otudjeno, kao sto su i junaci knjige medjusobno otudjeni.
Likovi se odlicno razlikuju. Kada se setim slavne knjige stripa “V for Vendeta” gde je nemoguce razlikovati likove osim glavnog junaka koji nosi karakteristicnu masku, ovo je zaista prijatno citati.

Podseca na francusko-belgijsku skolu crtanja stripa. Nezive stvari su realne, ljudi su dosta karikaturalni.

(B) Protok vremana

Knjiga se naziva intelektualnom verovatno zbog nekoliko nacina koriscenja protoka vremena koji se prozimaju i zbog cega knjiga ne moze da se cita brzo. Ako preskocite samo jedan mali kvadrat koji lezi izmedju kontinuiranih kvadrata price, i koji izgleda nerazumljiv na prvi pogled, ostacete osiromaseni za jedan iskorak u mastu, proslost, san, uspomenu ili nesto slicno, izuzetno vazno za razumevanje karaktera, ali i za vase duhovno zadovoljstvo.

Osnovni protok vremena je ‘realan’, vreme prolazi, ljudi se menjaju. Junaci ne ostaju zamrznuti u nakakvoj vecitoj mladosti ili slicno. Osim toga, dolazi do skokova u proslost, ali tacno za logican broj godina i tacno na odredjeni datum. Konacno, bez ikakve najave, i zaista bez ikakvih standardnih pomagala stripovskog jezika, dolazi do skokova u asocijacije junaka, sto je tesko za pracenje, ali neizmerno obogacuje pricu.

Da se vratim na ‘stos’ sa tri slicice, uvek sa granom a samo po nekad sa pticom. To je zaista odlican nacin da se radnja uspori, da, zajedno sa junacima, zastanemo za trenutak, razmislimo o svemu, shvatimo da sve prolazi i sve se menja i da se pripremimo za dalja desavanja.

(C) Asocijacije

Ovo nije obican strip zato sto stalno imamo uvid u asocijacije glavnih likova. Neka slika, neki pokret, neka rec, pokrece asocijacije u njima i mi sve to pratimo, bogatiji za neke tanane niti nekih napacenih dusa.

U redu, nije lako pratiti pricu, ali sta je lako u zivotu i sta se moze meriri sa duhovnom ispunjenoscu?

(D) Sentiment

Umetnicka dela nas najvise dodirnu kada ostvarimo nekakvo poistovecenje sa likovima, u smislu da su nam likovi ili slicni ili da uspevamo da ih razumemo. Likove u ovom stripu razumemo, nalazimo da su razliciti od nas, ali mnoge njihove teskobe i mi bar delom dozivljavamo i zato postoji poistovecenje.

U ovoj knizi se govori o nizu licnosti koje su odrastale u porodici bez jednog roditelja. Otuda njihova uplasenost, nesnalazenje i usamljenost. Otuda njihovo bekstvo u asocijacije. Otuda nase razumevanje i postovecenje.

Sve je prozeto dubokim sentimentom i znacenjima. Na primer, naslov, “Dzimi Korigan, najpametnije dete na svetu”. Mnogi su pokusali da objasne naslov. Pa Jimmy uopste nije dete! Ako je i bio, nije bio najpametniji na svetu! Cak je i sam autor dosta nejasan u vezi sa razlogom za ovakav naslov.

Moje tumacenje naslova je da smo svi mi bili deca, sa ogromnim potencijalima i neiskvareni. Svi smo bili najpametniji na svetu, ali nas je odrastanje i zivot promenio. Ucino nas glupim, nezaintersovanim, sebicnim, ili kao u slucaju ovih junaka, usamljenim i nesrecnim.

Na kraju, priznajem da je knjiga teska za citanje, ali ovo je prvi put da je neko napravio citljivo delo u stripu koje obradjuje junaka koji je usamljen, nesposoban da komunicira I da se bori sa okolinom. Kao sto su “The Smits” bili prva pop grupa koja je govorila o ljudima koji su mizerni i melanholicni. Dakle, treba biti jako hrabar i sposaoban pa napraviti pricu o nekome ko je sasvim obican. A gde ima hrabrosti, tu onda nastaje umetnicko delo.

sadržaj

7.

kritIVKOVanje 9

Slobodan Ivkov

STRIP NA PERIFERIJI

Mnogo puta je potvrđeno da pojam provincija isključivo ima veze sa stanjem duha neke lokalne zajednice koja postoji i deluje izvan političkih, ekonomskih i kulturnih metropola, a ne sa njenom fizičkom, odnosno geografskom udaljenošću od tih središta. Takvu, ne samo stripsku provinciju uglavnom karakterišu odsustvo inicijative, kooperativnosti, hrabrosti za eksperimentisanje, duhovna lenjost, zavist, zloba, opstrukcija, tromost, konzervativnost, površno informisanje, ziheraštvo, neupućenost u savremene ideje i trendove, zadovoljavanje osrednjim dometima, nesposobnost za dobru organizaciju, izostanak svesti o zajedničkom interesu i slično.

Po pravilu, na savremena izražajna sredstva retkih preduzimljivih stvaralaca i korišćenje novih medija, okolina u malim sredinama podsmešljivo gleda, a ako se, nekim čudom, i dogodi poneki izuzetak, on se tamo smatra incidentom, pa kuražni "inovator" ostaje prethodnica bez sledbenika i naslednika.

Uglavnom, u svemu se kasni.

Ne samo na odista savremene, već i na oblike i načine stvaralačkog izražavanja koji su nastali pre više od veka, u našim sredinama se gleda kao na novotarije koje komplikuju umetnost, koje se teško primaju, a u najboljem slučaju se uzimaju kao neozbiljne rabote. Sudbina filma i stripa, obe umetničke discipline nastale nekako u isto vreme, slične su u ovim našim Jebentilegijama. Niti postoji proizvodnja filmova izvan najvećih gradova, niti zapaženija stripska produkcija.

Dobro, realizacija filma je skuplja, ali u ovo vreme jeftinih ručnih digitalnih kamera kojima raspolaže svaka boljestojeća porodica, kamera kakvima je još pre deceniju-dve, na primer, Vim Venders snimio "Lisabonsku priču", moglo bi se očekivati da lokalni foto ili kino klubovi postanu centri bogate filmske produkcije. No, ne samo da nisu, već kao da su se zamorili i oni malobrojni TV studiji u većim gradovima koji su svojim tehničkim sredstvima do nedavno podržavali kratkometražni film.

Velim, u svemu se kasni.

No, to vam u našoj, pogotovo maloj varoši niko neće ozbiljno zameriti. Znam, jer potičem iz takvih sredina. Promenio sam ih nekoliko. Od "langzam aber ziher" bar ne boli glava i ne rizikuje se jedan, godinama u čamotinji, te uz pravljenje sve skupljih zaduživanja i kompromisa sa, ionako malobrojnim, na prste jedne ruke izbrojivim lokalnim osrednje talentovanim kolegama i nešto brojnijom nekvalifikovanom publikom, teško sticani ugled kod drugih komšija, dobrih domaćina. Ne dovodi se olako u pitanje, lagodnim pristajanjem na lokalnu osrednjost, ni tamo još teže eventualno osvojena neka, kakva - takva čvršća pozicija ili dragoceno radno mesto činovnika u mesnoj kulturnoj administraciji, položaj na koji "na lokalu" uvek istovremeno ima više opasnih pretendenata što, još poslušniji od vas, iz prikrajka budno vrebaju poduprti od konkurentskih političkih partija. Samo se čeka na avangardno talasanje, vašu "grešku" i, nedajbože, na neki otkriveni "nepotrebno" potrošeni dinar gradskih sekretara za kulturu. A nepotrebnim troškom se u gradskoj upravi ima smatrati sve što nije potrošeno na krečenje domova kulture i biblioteka po okolnim selima, računa za struju i telefon u gradskom muzeju i jedinoj galeriji. Na slobodno mesto jedinog galeriste neko od par desetina lokalnih stručnjaka dolazi, ili kada neko pre tebe umre, ode u penziju ili ga smeni nova partija koja dođe na vlast. O, tek ti novi upravljači žele da se pokažu štedljivima i dodvore biračima škrtareći na kulturi.

Za takve lokalne birokrate koji su u većini i koji nikakvu inovaciju ne bi podržali, nekakvo hipotetičko izdvajanje za nekonvencionalne kreativne iskorake, nedajbože stripsku ili alternativno izdavaštvo, da druge oblike avangarde ne pominjemo, inicijative onih koji još nisu potrošili svoj elan i koji i sami nisu postali "potrošen model", svaka inicijativa za stripsko izdavaštvo, zaslužuje samo podsmeh i sažaljenje.

Sve ono ranije navedeno može da se primeni i na naš savremeno koncipirani strip, te da se ilustruje mnogobrojnim primerima. Navešćemo samo neke. Evo, i pored toga što kao grafička disciplina primenjenih umetnosti postoji duže od veka, prva stripska izložba u gradu takve kulturne tradicije kao što je Sombor održana je tek 2002. godine, i to ne po pozivu nekoga odande, već na inicijativu i posle uredne pismene molbe jednog stripara iz glavnog grada. U susednoj Subotici je nešto bolja situacija. Tamo se, u manje ili više alternativnim prostorima i gradskim galerijama izlaže već dvadesetak godina, a još od sredine osamdesetih se izdaju stripski fanzini.

Ponešto se radi u Šapcu, Vršcu, Valjevu, Loznici, i, sporadično, u još nekim mestima, već kako se gde pojavi poneki preduzimljivi autor, nešto para ili dalekovidiji, inteligentniji i obrazovaniji političar koji našu stvar podržava. Gornji Milanovac je nekoliko decenija bio svetla tačka, izdavačko čudo, ne samo u stripskom izdavaštvu. Ipak, pokazalo se da i tamo postoji drastičan manjak sposobnih, pa kada su ti drugi, prvenstveno u bolesno ambicioznoj želji "da postanu kalifi umesto kalifa" sa rukovodećeg mesta "Dečjih novina" uklonili po sili zakona dugogodišnjeg direktora i urednika koji je to izdavačko preuzeće i stvorio, organizacija se brzo urušila, a kuća "otišla na doboš".

Zbog toga, u ovo vreme kada se u celoj Srbiji tokom jedne godine ukupno pojave samo dve-tri štampane publikacije posvećene isključivo domaćem stripu, bezrezervno treba podržati sve ono što dolazi "iz unutrašnjosti", pa čak i na jedno oko zažmuriti na očigledne mane.

Jer, a to možda gube iz vida oni koji uglavnom žive u Beogradu i slabo odlaze izvan njega pa nemaju dobar pregled situacije, nema spora da su to bez izuzetka produkti svega nekoliko osoba - inadžija, da su to izdanja koja su nastala velikom uloženom ljubavlju, odricanjima i utkanim trudom, sa ogromnom utrošenom energijom i, neretko, sopstvenim novcem, sve u borbi sa palanačkim duhom, okolnom duhovnom sterilnošću, emotivnom hladnoćom, lokalnom nezainteresovanošću i kolotečinom.

U pogledu aktivnosti u okviru "devete umetnosti" dva najveća srpska grada posle Beograda, veoma se razlikuju.

U Novom Sadu, iako se "Dnevnikova" stripska produkcija ugasila, u kontinuitetu uspešno deluje "Marketprint", kao i još nekoliko manjih izdavača na čelu sa Studentskim kulturnim centrom čiju izvanrednu izdavačku delatnost održava direktor Jovan Gvero. Tu je još aktivna škola stripa, klub ljubitelja stripa, elektronski nedeljni časopis "Strip vesti" Zlatka Milenkovića i još po neko.

U Nišu, stripski kontinuitet nikako da se učvrsti, ali sporadično se organizuju izuzetne manifestacije ("Dani stripa"), poneki časopis za kulturu posveti stripu vanredni broj ("Niški analitičar"), temat ("Gradina") ili tamošnji vanredni poznavalac stripa Branislav Miltojević objavi neku svoju sjajnu knjigu (o niškom stripu, andergraund stripu...). Ipak, pojava koja je započela gotovo neprimetno 2001. kada je izdavač studentskog časopisa "Presing" (SIIC - Studentsko informativni izdavački centar) jedan broj posvetio stripu, poprimila je razmere malog čuda. Nedavno je objavljen i šesti "Strip presing", koji je, kao i prethodna izdanja, veoma luksuzno opremljen. Pored manje ili više uspešnih stripova, tu su na 74 stranice i intervjui sa njihovim stvaraocima, prikazi, tematski osvrti, informacije...

Iako izlazi jednom godišnje, kada pogledamo unazad nekoliko godina, na kraju se, na zaprepašćenje mnogih, ispostavilo da su uhodani niški urednici Dejan Stojiljković i Marko Stojanović svojim strpljivim i upornim radom, jedini koji u kontinuitetu u Srbiji objavljuju periodiku samo sa domaćim stripovima.

Urednicima i izdavačima treba čestitati, o eventualnim manjim greškama ili lošijim stripovima sada nemam nameru da pišem (ne mogu da izdržim: znam da je vremenski razmak između pripreme i štampe svakog broja velik i teško predvidiv, ali neka u impresumu odštampaju makar mesec i godinu i - biće sve OK), a što se sadržaja šestog broja tiče, zainteresovane upućujem na srhivu "Strip vesti" (br. 308, 11. mart 2005. godine, 3. tekst po redu, Predrag Ikonić: "Strip pressing 6"). One još zainteresovanije za kratak istorijat "Strip presinga" opet upućujem na sajt "Strip vesti" (br. 248, 2. februar 2004. godine, 6. tekst po redu, rubrika "Južnjačka uteha No 140, Dejan Stojiljković: "Strip pressing 5: Preview").


(ovo je neznatno proširena i "Strip vestima" prilagođena verzija teksta objavljenog pod autorovim naslovom "Niški primer" u rubrici Kultura na str. 14 dnevnog lista "Politika" br. 33105 od 04. januara 2006. godine)

sadržaj

8.

POST SCRIPTUM (56)

Zoran Đukanović

ZOGRAFOV ZLATNI RUDNIK

Knjige - Tušta i tma Aleksandra Zografa

(Zagrebački izdavač "V.B.Z." objavio je knjigu stripova Aleksandra Zografa objavljivanih u beogradskom "Vremenu" u periodu od 17. aprila 2003. do 19. maja 2005)

Nakon nekih sto trideset nedelja (dve i po godine) izlaženja u beogradskom “Vremenu” i gotovo isto toliko nastavaka na po dve table, kod zagrebačkog izdavača “V.B.Z.” u biblioteci “Tridvajedan” – “Historijska čitanka Miljenka Jergovića”, kao četvrta u nizu, posle Derviša Sušića, Rejmonda Karvera i izbora iz Hiljadu i jedne noći, izašla je knjiga tih istih stripova. Knjiga pokriva stripove izašle u “Vremenu” od 17. aprila 2003. do 19. maja 2005.

Imao sam priliku da vidim sjajnu originalnu naslovnu stranicu koju je autor uradio za ovo izdanje. Nažalost, verovatno zbog standardnog dizajna edicije, od te naslovne se odustalo. Knjiga Tušta i tma, koliko god bila “oskudnog” dizajna korica, kada je otvorite naći ćete ikonografsko bogatstvo boja licidaskog srca.

Autor Tušta i tma Aleksandar Zograf (čija je svetovna inkarnacija Saša Rakezić) zakoračuje u onu neobičnu disciplinu koju među retkima gaji Džo Sako, o kome sam već pisao na ovim stranicama – strip novinarstvo. No, razlike se smesta uviđaju. Zograf nema nameru da se kreće isključivo u smeru reportaže i istraživačkog novinarstva. Ko poznaje lutajući, dremovni duh Zografa iz njegovih prethodnih dela, neće ni ovde biti razočaran. Izražavajući se kroz fragmente, on gradi jedinstvenu naraciju. Reč je o fragmentima na po dve postarhaično kolorisane table koji idu u mnoštvu pravaca novinarskog izraza: političkog komentara, reportaže, istorijskog zapisa, putopisa, intervjua, ankete i čega sve ne.

Dva Zografova stripa koja su započela čitavu seriju su Zlatni rudnik i Islednik. U Zlatnom rudniku Zograf-novinar provodi nas kroz “magnovenja zajedničkih sećanja”, zarobljenim u predmetima pronađenim po buvljim pijacama. U Isledniku srećemo tipično zografsko otopljavanje okrutnosti sveta kojim je okružen, pravljenjem poređenja sa svetom kada su stvari, pa i kriminalci, bili ili makar izgledali naivniji. Da Zograf nije patetični nostalgičar, videćemo čim nas dovede do fragmenta gde direktora koji je proneverio novac u tom drugom vremenu (1959. u Pljevljima) - streljaju.

Raniji opus Zografov čuven je po njegovim ispitivanjima prelaznih stanja iz sna u javu koja naziva hipnagogičkim. U Tušta i tma srećemo drugi vid sanjarenja - njegova ispitivanja prelaznih stanja između prošlosti i sadašnjosti, i između svetskog i lokalnog. Već u prvom radu objavljenom u “Vremenu” on objašnjava svoj uobičajeni postupak kopanja po zlatnom rudniku kolektivnih sećanja i tonjenja u zaborav. Redovnim hodočašće(nje)m po buvljim pijacama Zograf, na sebi svojstven meditativni način, otkopava zaboravljena blaga, zaboravljene trenutke običnih postojanja. No, običnost i neobičnost najvarljivije su kategorije svekolike izražajnosti, a najvarljivije su upravo kod onih koji zasluže titulu majstora. I jedna važna napomena o vrsti autorovih naklonosti. Majstor Zograf kaže - kupujem samo jeftine stvari pošto se gadim kulture bogatih kolekcionara i preprodavaca.

Taj njegov začudni optimizam uskličnika: “Ko se danas uopšte seća da je neko nekada izdavao vozačke dozvole za bicikl!”, veliki istraživač malih stvari bi uzdignutog kažiprsta primetio nešto drago u svojoj efemernosti.

Narator u pripovestima je Zograf. Ovo je autobiografski strip, kao i sve što je ruka Saše Rakezića proizvela u ovom mediju. Kom vremenu pripada Zograf u Tušta i tma? Svima i nijednom. U stvari, odgovor na to pitanje ne umem direktno da pružim, ali ono što znam je da, recimo, uspeva da probudi glas mojih roditelja koji su bili mladi tamo negde pedesetih godina. Glas kojim su mi šezdesetih pričali o nekoliko prethodnih decenija svojih života, pokušavajući da mi dočaraju duh vremena, njegovu “boju, ukus i miris”, ono po čemu se neka decenija (ili njih nekoliko) razlikuje od drugih. A “boja” od tridesetih do pedesetih je, u stvari, boja Zografovih stripova.

Vremenski tunel Zografov, o kome vam govorim, možda najbolje dočarava jedna njegova krotka, a ozarena rečenica: “Kao dečak, sa vršnjacima iz komšiluka sam igrao ‘Care, Care Govedare, koliko ima sati’. Nisam tada mogao ni da zamislim da je ta dečija igra verovatno nastala pre sedamnaest vekova…” Vremenski tunel je sagledavanje budućnosti iz prošlosti pod lupom “oneobičavanja”. A pod lupom izranjaju takve sintagme kao što je ona zaista ljupka u svojoj nebuloznosti, “kosmonauti SFRJ” koji “putuju na Mesec i tome slično”. Sameravanje naših ili tuđih snova i utopija u Tušta i tma nikada ne služi za podsmeh. Provokativnost i izrugivanje okruženju su, nekakvim čudnim daškom dara, odsutni iz Zografove smirene potrage za detaljem.

Zograf nam govori o vremenu koje je bilo drugačije. U čemu se sastoji ta bitna istorijska razlika? Dok je naše vreme oličeno u što većoj ravnosti ekrana, flat screen utopiji ekonomije prostora, utopijska vizija budućnosti stvarana sve do kraja šezdesetih godina prošlog veka bila je oličena u ispupčenom, bucmastom televizijskom ekranu “koji bi zablještao i pojavila se krupna glava spikera”.

“U njih, Jugoslovene (kosmonaute spasioce, koji su obučeni gotovo kao milicioneri iz šezdesetih), biće uprte oči čitave socijalističke zajednice” (misli se sveta, pošto će on, ceo, u međuvremenu postati naravno socijalistički). Na svemirskom brodu, Zograf ljupkom nepodsmešljivošću svoje ironije iscrtava grb Jugoslavije. Narator Zograf telesno je prisutan u nekima od epizoda. Lik malog Nema iz poslednjeg kvadrata stripske table (ima ulogu odjavne špice) zamenila je kafkijanska Zografova figura. Jozef K. je preuzeo noćnu smenu od malog Nema. Jozef K. Zograf nam raširenih ruku i otvorenih dlanova poručuje: “Razume se, ovo štivo je privlačno baš zato što je toliko omanulo: niti ko više putuje na Mesec, niti postoji SFRJ…”.

Diskretno, baš nimalo nametljivo pripovedačko biće Zografovo, ne priča nam toliko o nijansama, kako to, inače, kritičari vole da kažu, koliko o detaljima (“…ono o čemu sam lično uživao u bilo kojem delu bilo kojeg grada jesu detalji…”). Dok je potraga za nijansama poetički, makar naizgled, ambicioznija, dakle i s rizikom pretencioznosti, potraga za detaljem je potraga za zanemarenim i neobrađenim, često bizarnim, ako ni zbog čega drugoga ono zbog vlastite neuklopljenosti u kontekst podrazumevanja. Za Zografa, male stvari se ne podrazumevaju, one nas ozaruju izranjajući iz zanemarenosti, smeštajući se na dlanu njegove znatiželjne ruke.

Zograf je u stanju da svakom, najmarginalnijem svakodnevnom činu prida mistični prizvuk. I zaista, zašto ne bismo utrčavanje u vodu na plaži (u Raveni) i dokoličenje traženja školjki u pesku, što gotovo svi inače činimo, nazvali ritualom posvećenosti prirodnim silama? Pa ipak, to ne izgovaramo, valjda iz srama i neverice kad se nađemo na pragu mističnog osećanja svakodnevnog trenutka. Za nas će to izgovoriti Zograf, uzgred dodavši da je pronalazak fosila ili školjke jedna od najčešćih tema u njegovim snovima. A šta sa onima kojima je sve to bezveze? Pa, ništa. Uostalom, zar većina domaćeg stanovništva, umesto hipnagogičkih iskustava, za “vizije” ne koristi šljivovicu-brlju? Ipak, ako mislite da je Zograf sklon da olako sklizne u “treću ligu šampiona” misticizma, ljuto ste se prevarili. U glasu njegovog naratora ne iščezava ton samoironije. Upravo u spoju ironičnog i meditativnog iskrsava čudo Zografovog poetskog jezika.

Ako pogledate kompoziciju svake dve table koje se pojavljuju u “Vremenu”, videćete koliko pažnje Zograf posvećuje ikonografiji naslova i povremenog odjavnog dekorativnog detalja. Oni su u funkciji omaža stripovima iz pedesetih. Setimo se samo Dena Derija (u “kosmonautskoj SFRJ” strip je izlazio u “Plavom vijesniku”) čije su dve table predstavljale remek-delo nedeljne serijalnosti. Naravno, postoje mnogo bliži, poetološki intimniji uticaji, a to je svakako Krejzi Ket ili Maca Šiza Džordža Herimena. I tu nema nikakve dileme. Dobar poznavalac istorije stripa, posvećeni čitač, koliko njene sadašnjosti toliko i njenih početaka, Zograf će između dva oca stripa, Vinzora Mek Keja i Džorža Herimena, izabrati ovog drugog kao svom srcu sigurno bližeg. Razlozi su jasni. Umesto crtačke perfekcije i harmonije arhitektonskih slojeva i dubina, mi dobijamo nešto posve drugo – redukovani mizanscen i efekat koji proizlazi iz uhvaćenog unutrašnjeg trenutka, a ne grandioznosti složenih vizuelnih sredstava. Dakle, u “svetoj polarnosti”, koja vlada u stripu od njegovih početaka, Džorž Herimen - Vinzor Mek Kej (ova polarnost kao takva - ne i priroda te polarnosti - podseća na rano uspostavljena suprotna magnetska polja vernovske i velsovske tradicije u SF-u) Zograf jasno pripada herimenovskoj paradigmi. Da parafraziram Zografov opis inuitskih (eskimskih) crteža: njegovi stripovi su sažeti u izrazu, ali puni duha.

Blagog autorskog gesta, Zograf je u stanju da izvede spori, neprimetni trik velikih umetnika koji zadobijaju sve veću zrelost ostajući naizgled isti. Ovo možemo pratiti od kraja osamdesetih godina naovamo, kroz radove sabrane u dve prelepe zbirke, Mesec i ognjeno srce (2002 – obuhvata i najraniji period njegovog rada) i Okean iznenađenja (2000 – zbirka koja uključuje i dela kojima se proslavio u Americi, kao što je Život pod sankcijama). Američke Zografove knjige stripova i sveske su nešto drugačije grupisane, Dream Watcher (1998 – obratite pažnju na godine izdanja, Zograf je prvo osvajao svet, pa tek onda domaću scenu), Life Under Sanctions (1994) i Psychonaut (1996). Jamming with Aleksandar Zograf (2002), kao samizdat izdanje u kome se kreativno druži s, recimo, Robertom Krambom, Džimom Vudringom, ili sa sjajnim domaćim autorom Wostokom, lebdi negde između sveta i Pančeva, kao uostalom i Rakezićeva karijera. Dok uživate u dobrodušnjoj melanholiji jednog od retko talentovanih strip-pripovedača s kraja prošlog i početka ovog veka, koji se kreće po Balkanu i “u širokom svijetu” (Rundek), uopšte ne znate u kome je od ova dva toponima prisutniji.

Pisanje o stripu u “Vremenu”, je “normalna stvar” i pojavljuje se praktično otkako postoji ovaj nedeljnik za politiku i, ništa manje, kulturu. O presedanu, pojavi stripa samog na stranicama ovog nedeljnika ne treba govoriti samo zato što je ovaj neobični, hrabri eksperiment uspeo, i time prestao da bude eksperiment. Ostaje samo zahvala smelom uredniku koji se upustio u ovu vrstu “dekonstrukcije” tradicionalnih predstava šta u nekoj novini može da ide, a šta ne. Prva tabla stripa iz “Vremena” se pokazala proročkom: “vremenom je moja zbirka narasla, ona uključuje mnoge bizarne ‘eksponate’…”, kaže sneni istraživač.


(“Vreme”, Beograd, 30. decembar 2005)

sadržaj

9.

JUŽNJAČKA UTEHA No 240.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

LUZERI (2)

And if any mischief follow, then
thou shalt give life for life, Eye for
eye, tooth for tooth, hand for hand,
foot for foot, Burning for burning,
wound for wound, stripe for stripe.
EXODUS, 23,25

Digl i Džok nisu mnogo razmišljali već su obema rukama zgrabili šansu da osavremene strip svesku koja se u davnoj prošlosti bavila poduhvatima jedinice navodno pokojnih veterana Drugog Svetskog Rata pod imenom The Losers. Scenarista je brzo shvatio da je, uprkos neospornom šarmu prošlosti koja je već dovoljno davna da već bude romantična, mora svoju priču prilagoditi ukusu savremenog američkog konzumenta koga ne zanima ni juče, a kamo li dešavanja od pre pedeset godina. Crtač je takođe na vreme shvatio da su crno beli kontrasti kojima prilično dobro vlada od pre par godina u modi, te da je dinamično, filmsko kadriranje pravo rešenje za ovu brzu i žestoku priču. Priča je zato prenešena u sadašnjost, turbulentno vreme u kome je rat za naftu postao ekvivalent ratu protiv terorizma, a sam rat postao tako žestok da je, s obzirom da je neprijatelj terorizam svako sredstvo borbe ne samo postalo dopušteno, već i poželjno.

Produkt, The Losers, prvoklasni je akcioni triler, dovoljno pametan da za sebe zainteresuje prosečnog strip čitaoca i dovoljno politički nekorektan da sebi privuče mase koje inače nemaju naviku da listaju stripove. Digl, fan filmova poput Igraj svoju igru i Dežurni krivci, nimalo ne potcenjuje inteligenciju svojih čitalaca, i nudi im inteligentno, zanimljivo štivo, potkovano činjenicama, prožeto humorom i neizvesnošću poput filmova na koje se ugleda. U svemu tome, nimalo se ne usteže da na svakom koraku raskrinkava prljave poslove američke obaveštajne agencije, Cie, vezane za trgovinu drogom, plaćena ubistva i gomilu drugog prljavog veša, čineći Ciu glavnim negativcem i protivnikom odmetnute specijalne jedinice. To radi upornošću i posvećenošću primerenoj razočaranog demokrate i pristalice onih ideala koji zapadne vlade svakog dana izdaju, što, trebali to posebno istaći, i jeste.

Džokova žestina i naizgled grub način crtanja, uz fotografsku dokumentarističnost tamo gde je to neophodno – u prikazu raznih tipova uniformi, oružija, vojne tehnike i vozila – izvanredno u legli uz dinamičnu priču, pa stoga nije ni čudo što je serijal ubrzo stekao veliku podršku kritike i medija uopšte, koji ga kuju u zvezde. To ide toliko daleko da su sve češće priče o tome da će, nekoliko epizoda uoči planiranog kraja serijala koji treba da se okonča 32. epizodom, The Losers doživeti svoju ekranizaciju i u poplavi filmovanih stripova svakako zauzeti počasno mesto, rame uz rame sa svojim filmskim uzorima, a ni njegovi tvorci u celoj toj jednačini nisu loše prošli. Džok je dobio prestižan posao na izradi naslovnica DC-ijeve perjanice Betmena, a Endi Digl priliku da revitalizuje i od početka krene sa legendarnim serijalom osamdesetih, Čudovištem iz močvare, koje je u startu proslavilo jednog od njegovih uzora, te zemljaka s kojim je cela navala engleskih scenarista i počela, Alana Mora.

Jasno je, jedini gubitnici u vezi sa stripom Endija Digla i Džoka su oni koji propuste da ga iščitaju...

(Kraj)


Deksa Pantelejski, publici Strip Vestii Strip Pressinga poznatiji kao Dejan Stojiljković, početkom 2006. godine izdaće svoju prvu zbirku priča, pod imenom Leva strana druma! Žestoke, urbane i duhovite priče sa Niškog asfalt koje će vas oduševiti – a nećete ostati ravnodušni na naslovnicu Jovana Ukropine ni na unutrašnje ilustracije Vlade Aleksića! Proverite prethodne navode na sledećoj adresi www.levastranadruma.tk ...

sadržaj

10.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (299)

Darko Macan
darko.macan@zg.htnet.hr

USPUT

Gore od onoga što je Milan rekao o novome Q-u jest samo činjenica da je rekao istinu. Deseti Q sav je, naime, made in Cro i pregled je stanja, autora na koje se može računati i stripova kakve rade. Pogledano iznutra, kako sam ja to učinio, strašno mi je drago bilo što smo ga uopće uspjeli složiti. Pogledano izvana, sine ira et studio, kao što je to Milan učinio, sve je to - nekako usput.

Usput jer, opet će Milan, nema u tim stripovima svjetova ni vizije, svi su nacrtani onako kako je autoru lako, zato da bi Q izašao, zato što sam ih zamolio, zato što se osjeća nejasna grižnja savjesti kada se strip ne radi. I nije tu riječ samo o Q-u ili samo o Hrvatima, dalje će Milan, već o valjda gotovo svim domaćim stripovima s područja Bivše, koji se rade iako nikome ne trebaju, koji se rade između poslova za pare: na brzinu i - grozne li riječi da ti opiše život - usput.

Milanova je perspektiva posve sigurno obojena radom za Francuze na stripovima "koje mu nije lako raditi", ali zvuči neugodno točno. "Istina je," jučer će na to Tico, "scena ne postoji." A ne postoji, mogu ja dodati, jer ne postoji publika koja bi za domaćim stripom čeznula pa ne postoje ni izdavači koji bi je njime hranili. A bez njih su autori nepotrebni poput pjesnika. Nepravedan sam, znam, prema ono malo ljudi kojima je do domaćeg stripa stalo, a da ujedno sami nisu autori, ali koga to domaći strip zaista veseli na način na koji ga vesele stripovi koje ne mora zbog domoljublja voljeti? Tko bi - ruku na srce - tko bi primijetio i zažalio da svi domaći stripaši sutra dignu ruke od jalova posla?

Glupo je od publike očekivati da voli domaći strip samo zato što je domaći. Kad publika nađe nešto što joj paše: Žeželja, Matakovića, svojedobno Baneta Kerca ili Tomu Lavriča, onda to jednostavno - voli. Glupo je i od izdavača očekivati da podupire ono u što ni sam ne vjeruje. Glupo je, zar nije, i od autora onda očekivati da se bave zanatom koji nikome ne treba.

Najbolje sam stvari napravio kada sam imao narudžbu. Čak i ako je narudžba - kao u slučaju La Bête Noirea - bila plaćena prijateljstvom, a ne novcem, bitno mi je bilo znati da taj strip nekome treba. Inače, gdje sam?

Gdje je moj put?

sadržaj

11.

Q STRIP

Strip Vesti

• [priQaz] Danteov pakao (Djole)
• [Qolumna] oQo stripa (Vladimir Tadić)
  Lov
• [glavolomQa]Koliqo se razumijete u žene? (mcn)
• i naravno [dnevniQ] Pregled vijesti za svaki dan 31.12.05.-06.01.06.
  
  
  Kompletne priloge možete pročitati na sledećoj adresi:
  http://qstrip.blog.hr/
  
  
  

sadržaj

12.

INTERNET STRIPOVI

Strip Vesti

Ovo rubrika je redovna, pozicionirana na ovom mestu u SVestima, nije u samom vrhu jer na sajtu već stoje, u samom vrhu na udarnom mestu, linkovi ka svim domaćim internet stripovima koji redovno izlaze. Ostali stripovi, koji ne zadovoljavaju ove kriterijume - dakle nisu na nekom od domaćih jezika ili ne izlaze redovno - će ipak imati svoje mesto u ovoj rubrici.
Dakle zasucite rukave i poradite na dopunjavanju ove rubrike tako što ćete pokretati nove internet stripove. Svaki novi strip na spisku će, onog petka kada bude dodat, imati oznaku NOVO!
Redosled je po abecednom redu:

STRIPOVI KOJI REDOVNO IZLAZE:

-BUZZ & FZ (Gudvin)
www.screaming-planet.com/comics.php?area_id=

-ČAROBNJACI (Niko Barun)
www.tportal.hr/stripovi/carobnjaci

-MALI MEUR (Vladislav Gajski)
www.plastelin.com/index.php?option=com_content&...

-MARTINA MJESEC (Macan - Sudžuka)
www.stripovi.com/martinamjesec.asp

-MISTER MAČAK (Macan - Bob)
www.stripovi.com/mistermacak.asp

-NETOVCI (Niko Barun)
www.t.ht.hr/netuskoli/5-5.html

-OVERKLOKING (Dubravko Mataković)
iskon.hr/webcafe/matakovic/

-SERGEJ (Darko Macan)
www.zmcomics.co.yu/sergej

-SIVI GRAD (Rico)
www.stripovi.com/sivigrad.asp

-SOB SA SOBOM (Sonjecka)
www.stripovi.com/SobSaSobom.asp

-STRIP "DAN"-a (Simon Vučković - Mirko Zulić)
www.dan.cg.yu/stripovi.php

-SvRBI iU SVEMIRU (Milivoj Kostić)
vigled.sky.prohosting.com/

ŠTEFICA Jambriščak, prijateljica noći koja je previše znala" (Nik Titanik)
www.niktitanik.com

STRIP ČASOPISI ZA DOWNLOAD

-ZONA 9 (Udruženje strip autora Crne Gore)
www.zona9-stripmagazin.users.cg.yu

STRIPOVI KOJI SE REDOVNO DISTRIBUIRAJU E-MAIL-om

-SAMONIKLI KOROV STRIP (Franja Straka)
prijaviti se na email adresu: fstraka@eunet.yu

STRIPOVI SA ZAOKRUŽENOM PRIČOM

-Bilo jednom u Makarskoj (Dalibor Brdar)
www.stripovi.com/makarska.asp

-Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes)
www.najbolje.com/zagor/

-Stripovi... (Dunja Janković)
deenes.ffzg.hr/~tdujmovi/strip.htm

STRIPOVI DOMAĆIH AUTORA NA STRANOM JEZIKU

-ACTION TRIP COMICS (Jojić - Grabović - Solanović)
www.actiontrip.com/index/comics.phtml

-JOHN'S PARADISE (Alić/Gelemanović)
www.johnsparadise.com

-Mc DUFFIES (Srđan Aćimović)
mcduffies.keenspace.com

-LITTLE WHITE KNIGHT (Srđan Aćimović)
www.graphicsmash.com/series.php?name=littlewhiteknight&view=current

-LEGOSTAR GALACTICA (D. M. Jeftinija)
legostargalactica.keenspace.com/

STRIPOVI KOJI VIŠE NE OBNAVLJAJU SVOJE STRANICE

-JOHN'S PARADISE (Saša - Venes)
www.crazytwo.com/novi/

-NEDELJNI STRIP (Oljača, Aćimović, Ikonić, Jovanović, Vučković)
members.lycos.co.uk/zmcomics/strip/strip.htm

-VILINTULJKOVA DRUŽINA (zmcomics)
www.zmcomics.co.yu/vilintuljak

sadržaj

13.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin je obezbedio sledeće priloge:

sadržaj

14.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-MARKO AJDARIĆ NEWS
Totino Comics biće održan u maju i o tome možete više pročitati ovde. 10 najboljih stripova u Americi za Andrew Arnold-a su....
Journal de Mickey je objavio novi specijal, na 244 strane - Les trésors du Journal de Mickey.

sadržaj

15.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

sadržaj

16.

LINKOVI

Strip Vesti

-Boule deGomme, 2. broj strip fanzina u formi PDFa, možete skinuti sa sledeće adrese:
www.bdencre.com/bouledegomme


-W'ART br. 3., takođe pdf stripovski magazin možete skinuti sa njihove zvanične stranice, kao i prethodna dva broja (kao i prethodnih 15 brojeva ArtikZone):
www.wartmag.com


-STRIP KALENDAR, grupe za ženska prava B.a.B.e, možete pruzeti sa ove adrese:
www.babe.hr
Ili koristeći direktan link za fajl:
http://www.babe.hr/kalendar 202006.pdf

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad