prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. SCRATCH-BOARD DELAVNICA - StripCore
2. KONAN HRONIKE - Strip Vesti
3. VRŠAČKI STRIP 90tih (7) - Ilija Bakić
4. kritIVKOVanje 10 - Slobodan Ivkov
5. JUŽNJAČKA UTEHA No 241. - Marko Stojanović
6. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (300) - Darko Macan
7. Q STRIP - Strip Vesti
8. INTERNET STRIPOVI - Strip Vesti
9. ŠTAMPA - štampa
10. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -MARKO AJDARIĆ NEWS
11. POZIVI NA SARADNJU - mail
12. LINKOVI - Strip Vesti
    
    

1.

SCRATCH-BOARD DELAVNICA

StripCore

SCRATCH-BOARD DELAVNICA oz. delavnica praskanke
www.ljudmila.org/stripcore/panjske/delavnic

KRAJ:
SLOVENSKI ETNOGRAFSKI MUZEJ – razstavna hiša, METELKOVA 2, LJUBLJANA
KDAJ:
PETEK, 10. FEB. 2006, 16. – 20. ure,
SOBOTA IN NEDELJA, 11. in 12. FEB. 2006, 10. - 13. ure ter 15. do 19. ure
MENTORJI:
Matthias Lehmann (Francija), Marcel Ruijters (Nizozemska), Pakito Bolino (Francija)

sadržaj

2.

KONAN HRONIKE

Strip Vesti

U izdanju beogradske izdavačke kuće Beli put, izašla je još jedna grafička novela. Ovog puta je reč o klasici američkog stripa, o samim počecima života u stripu Konana. Reč je o ciklusu The Chronicles of Conan koji je od strane Dark Horsa digitalno kolorisan i prilagođen novoj publici doživeo takvu svoju premijeru i kod nas. Grafička novela Hronike Konan je originalnog američkog formata (170x260mm), u mekom povezu, punom koloru, na 160 strana u opremi na kakvu ste navikli kada se susrećete sa izdanjima Belog puta. cena će po knjižarama biti 880 dinara, dok je, kao što i sami znate u striparnicama nešto niža.

Dodatne informacije, kao i par strana stripa možete naći na sajtu izdavača:
www.beliput.co.yu

sadržaj

VRŠAČKI STRIP 90tih (7)

Ilija Bakić

Napomena
Feljton "Vršački strip 90-tih" objavljivan je marta i aprila 1999.g. u "Banatskim novinama", ambiciozno zamljišljenoj nedeljnoj novini koja je izlazila u Vršcu i bila kratkog veka (od jeseni 1998.g. do početka rata 1999.g.). Poslednji nastavak feljtona je predat ali broj u kome je trebao biti objavljen nikada nije izašao.
Obzirom da je pisan za 'široko' čitalaštvo koje nimalo ili slabo poznaje strip te da mu je namera bila da znatiželjne upozna sa ondašnjom strip scenom u Vršcu (i SRJ), feljton je pisan 'pojednostavljeno' tj. neki pojmovi su deduktivno objašnjavani a obilno su korišćeni i vrednosni sudovi tipa 'značajan', 'slavan' i sl. Sadržaj je prilagođavan i feljtonskom obliku pa je 'seckan' a ima i ponavljanja.
Mada svestan tih manjkavosti, nisam želeo da menjam već objavljeni tekst, stoga je pred čitaocima original takav kakav je, sa svim manama i (eventualnim) vrlinama.
Ilija Bakić

I DALJE NAPRED

Aktivno proleće 1998.g. preraslo je u toplo strip leto. Wostok je učestvovao u Sarajevskoj strip radionici na koju ga je pozvala Akademija likovnih umetnosti Bosne, zajedno sa A. Zografom, kao učesnicima iz Jugoslavije, odnosno zajedno sa strip autorima iz Slovenije i Hrvatske. Radionica je, pored predavanja i izložbi, 'proizvela' i zajednički strip fanzin učesnika.

Goran Dimitrijevski Dima je, u okviru priprema za novu, 'žensku' "Patagoniju", sarađujući sa Ženskom alternativnom scenom "Luna", bio domaćim i predavač u Strip radionici koja je, u prostorijama Urbane radionice, okupila nekoliko polaznica zainteresovanih za tajne 9. umetnosti. U radu su polaznicama pomagale i gošće, strip autorke iz Beograda. Strip radionicu u istom prostoru, nešto ranije, vodio je i Wostok.

U beogradskom bioskopu "REX", juna 1998.g., održana je petodnevna manifestacija "Ekser" koja je okupila strip autore i izdavače fanzina iz Slovenije, Bosne, Makedonije i Jugoslavije. U poznatom centru alternativne kulture svakodnevno su crtani fanzini koji će biti objedinjeni, na kraju dešavanja, u knjigu "Ekser". Među predstavljenim fanzinima bio je i "Krpelj". Bioskop "REX" i Radovan Popović (izdavač "Stripera") objavili su, povodom istoimene izložbe, publikaciju "- + -=+ Novi autorski strip u Srbiji"; na izložbi su bili i radovi Grabowskog, Wostoka, Lole i Vladimira Stankovskog.

U okviru "Trešnjarskih večeri" u Valjevu su, u galeriji "34", o "Patagoniji" govorili Zoran Stefanović, Goran Dimitrijevski i Ilija Bakić. Sa domaćinima, alternativnom strip grupom "Crni kreč", gosti su realizovali i hepening koji je podrazumevao kreiranje prostora, izložbe i 'pačvork' strip "Zla kob u valjevskoj krečani". Sličan, multimedijalan način predstavljanja "Patagonije", nekoliko meseci ranije uspešno je 'funkcionisao' u Kulturnom centru Novog Sada.


Susreti, filmovi, publikacije

Već tradicionalni Vršački strip susret, treći po redu, desio se krajem septembra, ponovo u organizaciji društva "Vršac lepa varoš". Po oprobanom receptu gosti i domaćini su kolektivno radili na novom stripu "Užas u Bolidvudu", nastavku prošlogodišnjeg "Života u Bolidvudu". Istoimeni strip-film snimio je i na susretima prikazao režiser-scenarista-snimatelj-glumac Wostok, zajedno sa još jednim razbarušeno-provokativnim filmom imena "Najveće društveno zlo" u kome glumi 'nova nada vršačkog stripa', penzioner mladog duha, Boća (Wostokov otac i Lolin deda; njegovim izlaskom na strip scenu uspostavljena je prva YU strip dinastija). U nastavku programa strip susreta svirala je anti-rok grupa "M.U.LJ.".

Postojala je namera da se na susretima predstavi nekoliko novih strip izdanja ali je najveći broj njih ostao, u tom trenutku, nerealizovan na šta se prisutni nisu puno obazirali jer je takvo stanje potpuno 'normalno' za domaći strip. Pojava novog broja poznate ili sasvim nove publikacije uvek je događaj za sve iz sveta alternativnog stripa. Nepostojanje odnosno teško opstajanje izdanja zaštitni je znak ove umetnosti kod nas ali i, uz invenciju i sklonost eksperimentu, osnovni podsticaj koji 'tera' umetnike da se dovijaju i snalaze na svakakve načine ne bi li publikovali svoj rad.

Izdanje koje je predstavljeno na susretima bila je "Striptokoka" Glorian Day-a odnosno Mitra Vladuša, jedinog pripadnika "flash:beat:napalm:pop" pravca koga je ovaj sam i izmislio. Day-Vladuš nastavlja da se, u saradnji da kompjuterskim programom Corel Xara, poigrava globalnom svakodnevicom.

Oktobarsko-novembarski broj holandskog magazina za alternativni strip i kulturu "Zona 53000", koji izlazi u Roterdamu, objavio je, kao ekskluzivni prilog, Wostokov strip "Konačno rešenje", rađen po motivim proze Franca Kafke. Wostok je, uz A. Zografa, učestvovao, po pozivu, na Oktobarskom likovnom salonu u Beogradu, što je itekako važan proboj u etablirane i stripu ne preterano naklonjene krugove akademske likovne umetnosti. U međuvremenu se privodi kraju obiman rad na "Patagoniji", pristižu radovi autorki iz zemlje i sveta. Goran Dimitrijevski, strip autor i urednik "Patagonije", održao je studentima predmeta psiholingvistika, na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, oktobra 1998.g, predavanje "Jezik stripa". Ko-predavač je bio poznati strip autor Branko Kerac. Na "Multimedijali kreativne mladosti" u Gradskoj bibliotevi Vršaca, pred novu godinu, Wostok je izložio nekoliko svojih strip tabli te prikazao film "Najveće društveno zlo".


U "Zoni F"

Februar 1999.g. donosi "Patagoniju" broj 8-9, strip magazin-knjigu naslova "Zona F"; izdavač je vršačka Ženska alternativna scena "Luna", glavni i odgovorni urednik Goran Dimitrijevski a sponzori Fond za otvoreno društvo, Otvoreni klub Vršac, Vršačka pivara "Šampion", štamparija "Tuli" i Multimedijalni centar. Na više od 120 stranica, nova "Patagonija" predstavlja stripove domaćih autorki, onih afirmisanih i onih koje tek kreću u svet priča u slikama, odnosno stripove poznatih svetskih autorki; radove prate i kratka promišljanja sopstvenog rada umetnica i delovi njihovih intervjua. Svi tekstovi su prevedeni na engleski odnosno srpski. Kao i u prethodnom broju i u novom, "Patagonija" nudi antologijski presek jednog segmenta YU strip scene i već po tome nosi značajnu kulturnu vrednost (koju dopunjuje činjenica da je prvi jugoslovenski projekat ovakvog profila). Mnoštvo radova sasvim novih autorki otkriva potencijal koji obećava zanimljiv period odnosno uspešnu budućnost ženskog stripa i, uopšte, domaće strip scene. "Patagonija" je svojim pozivom autorkama potakla, takoreći isprovocirala razvoj i oglašavnaje nedovoljno eksponirane ženske energije u stripu, što je rezultiralo nizom zanimljivih ostvarenja; istovremeno je potvrđena značajna uloga ovog magazina u domaćim strip dešavanjima.

Neposredno pre oficijelne promocije "Patagonije" u vršačkom Klubi "Bili", predstalvjeni su Wostokovi strip filmovi; projekciji su prisustvovali i gosti iz ljubljanskog "Stripburgera". Organizator dešavanja bio je Budimir Babić. "Bili" je u nekoliko navrata bio mesto predstavljanja "Patagonije" odnosno vršačkih stripadžija.

Nova "Patagonija" predstavljena je i u Galeriji "Šampion" u Vršcu, polovinom februara, a u martu je "Patagonija" čak u dva navrata promovisana u beogradskom bioskopu "REX". Najpre je to učinjeno u okviru osmomartovske proslave koju je organizovao Centar za ženske studije a nedugo potom u okviru multimedijalnog predstavljanja još dva strip izdanja: dugoočekivanog "Katalog Ekser" koji na 90 strana sadrži fanzine odnosno tekstove nastale na istoimenoj manifestacjiji iz 1998.g. i strip sveske "Čovek iz bunara" rađene po priči Nabora Devolca, takođe na prošlogodišnjem Ekseru. Oba puta istaknuta je aktivnost i vrednost nove "Patagonije" a autori su pozvani da za sledeći broj pošalju radove na temu budućnosti; radni naslov novog broja je "Patagonija Nostradamus".

Beleženjem ovih događaja feljton dostiže vreme današnje (poslednji nastavci pisani su za vreme uzbuna zbog vazdužne opasnosti). Ovo svakako nije bila detaljna istorija dešavanja na vršačkoj strip sceni 90-tih već pokušaj da se opiše njen nastanak, razvoj, širenje, ulazak na jugoslovenske i svetske strip horizonte i zauzimanje zapaženog mesta na njima. Vršački strip prešao je put od lokalnog do evropskog i svetskog, u prostor-vremenu koje je u najblažem vidu bilo indiferentno a mnogo češće neprijateljski raspoloženo prema njemu. U ovom trenutku vršački strip je za svoj grad izborio status jednog od najsnažnijih centara i žarišta YU stripa 90-tih. Na pojedinačnom nivou nekolicina stvaralaca je stasala u izgrađene umetnike, prepoznatljivih kvaliteta i poetika; drugima je strip bio i ostao ljubav kojoj se povremeno vraćaju dok su treći otišli u nove intelektualne prostore. Svi zajedno kreirali su jedan period neponovljivog oduševljenja, entuzijazma, agilnosti i alternativnosti što ih može, i treba, ispunjavati ponosom.

Kraj

sadržaj

4.

kritIVKOVanje 10

Slobodan Ivkov

SRPSKE STRIPSKE SMOTRE

Godišnja ili bijenalna okupljanje autora stripa na višednevnim radnim i izložbenim specijalizovanim manifestacijama koje učesnici i posetioci među sobom nazivaju salonima, festivalima ili nekako slično, u svetu su uobičajena praksa. Najpoznatije takve smotre se već decenijama unazad održavaju u Angulemu i Parizu (Francuska), Luki (Italija), Londonu (Velika Britanija), San Dijegu (SAD) i na još mnogim mestima. Neke traju duže, neke kraće, neke postoje ad hoc, i dok ovo pišem, neke do njih su već tiho ugašene. Pre raspada SFR Jugoslavije, slična, za sve nas izuzetno značajna, ali po obimu neuporedivo manja manifestacija jugoslovenskog stripa povremeno je organizovana u Vinkovcima (1984., 1985., 1986. i 1988. godine). Katalozi koji su ostali iza ove četiri smotre su danas izvori za pisanje istorije jugoslovenskog stripa.

Takva višednevna "radna druženja" stripara, prigodna zajednička izlaganja njihovih stripova, predavanja, panel diskusije, pa možda i prethodno raspisani nagradni konkurs na određenu temu, sve to, s obzirom na sedmodecenijsku tradiciju savremeno koncipiranog srpskog stripa i nije naročito dugo prisutno u domaćem stripu. Možda tek malo više od deset godina.

S jedne strane, to je veoma čudno pošto je Žika Bogdanović, ugledni kulturni poslanik i "otac" srpske teorije stripa koji ju je još na prelazu iz šezdesetih u sedamdesete uveo na stranice nedeljnika "NIN", još pre više od tri decenije, kao jedan od retkih državljana bivše SFR Jugoslavije, ne samo bio prisutan na prvoj, tada gotovo potpuno nepoznatoj (zahvaljujući sarajevskom "Strip artu" i Ervinu Rustemagiću, u Jugoslaviji se znalo za festival u italijanskom gradu Luka i za još neke), a danas najznačajnijoj evropskoj stripskoj smotri, Salonu stripa u Angulemu, već je Bogdanović našu javnost o svemu detaljno obavestio preko beogradskog "NIN"-a, ovdašnjeg dnevnog lista "Večernje novosti", kao i drugih, u to vreme visokotiražnih i uticajnih glasila.

Podsetimo se samo naše dokumentacije: on je u Angulemu tada intervjuisao legendarnog crtača "Tarzana" Berna Hogarta. Dakle, naša stripska javnost je obaveštena pravovremeno i iscrpno. Ko se toga još seća, potvrdiće: pravovremeno i iscrpno informisani, naši zaljubljenici u strip bili su oduševljeni; svuda se govorilo o potrebi organizovanja odavno neophodne lokalne stripske smotre - i ostalo se na rečima. I tako narednih 20 godina. Sve u priči i kafanskom raspredanju.

S druge strane, sve ovo i nije čudno kada se zna koliko je loša samoorganizovanost ovdašnje stripske scene i kolika je nesposobnost da se zajednički radi u korist opšteg interesa. Već nekoliko godina unazad se na raznim našim televizijama promoviše reklamna kampanja ("TO! TOlerancija") sa simpatičnom kravom koja poručuje kako ideja saživota nije da komšiji crkne krava, jer je onda i tebi gore. Ali uzalud!

Iako je nekako utemeljeno, i "na papiru" još 1986. godine kod države službeno registrovano (videti detaljnije u tekstu: "Osnovano Udruženje autora stripa Srbije", stripski časopis "Super Strip Maxi" br. 1, jun 1986, str. 93, izdavač: "Vjesnik", Zagreb), svega godinu dana posle hrvatskog, a mnogo pre svih ostalih republičkih, Udruženje autora stripa Srbije, zbog prenaglašenih sujeta, animoziteta, prebacivanja radnih obaveza sa jednih na druge članove i funkcionere, inače profesionalno okupirane sasvim drugim vrstama poslova, zbog neispunjenih očekivanja brzih rezultata, nerealno zahtevanih privilegija (pored ostalog, neko je proneo pogubni glas da će se deliti nekakvi nepostojeći umetnički ateljei, da će radni staž odabranim ili svim članovima Udruženja uplaćivati država ili grad...) i prebacivanja odgovornosti jednih na druge za sve manji angažman i veći nerad, udruženje je krajem naredne godine zamrlo. Treba li reći da u ostalih pet republika bivše SFRJ srodna udruženja i danas deluju, a kod nas još uvek ne postoji srpsko? Čitam u prošlim "Strip vestima" ("Strip vesti" br. 348, 6. januar 2006. godine, prvi prilog po redu) da je konačno i ovde (još 18. avgusta prošle 2005. godine!!!) osnovano "Udruženje za promociju i produkciju stripa - UUPS". I pored toga što ni u "SVestima", a ni na sajtu na koji nas informacija upućuje, nema nijednog konkretnog imena koje bi upućivalo na one koji iza inicijative stoje (u tekstu i na sajtu samo piše: "Udruženje je osnovalo desetoro ljubitelja i kolekcionara stripa s ciljem promovisanja stripa kao medija..."), možemo tom Udruženju samo da poželimo sve najbolje.

Elem, da se vratimo par decenija unazad, gde smo i stali. Naši zaljubljenici u strip su bili oduševljeni, ubrzo je objavljen prvi broj teorijskog časopisa o stripu "Pegaz" (1974.), potom obiman tematski broj časopisa "Kultura" (1975.) posvećen stripu, govorilo se o potrebi organizovanja odavno neophodne stripske smotre - i ostalo se na rečima. Kao i u mnogim drugim našim verbalnim iscrpljivanjima i ispraznim razmetanjima: osim megalomanskih priča, niko se nije poduhvatio posla; čak ni ondašnje velike specijalizovane redakcije stripskih izdavača. Ne cela smotra, već uopšte prva, prilično skromna tematska izložba stripa je organizovana tek tri, a prva samostalna izložba jednog našeg stripara pet godina posle euforije izazvane prvim Angulemom, i to od strane jedne studentske organizacije (opet beogradski "SKC"). Kako se u to vreme znao red i obaveza organizatora, iza obe izložbe su ostali štampani katalozi.

Po običaju, ovdašnji stripari su jedva dočekali da umesto njih takvu smotru neko drugi organizuje. To su konačno 1984. u Hrvatskoj i uradili. "Salon jugoslavenskog stripa", koji je inicirao, organizovao i odlično koncepcijski postavio Krešimir Zimonić, održavan 1984, 1985, 1986. i 1988. godine u Vinkovcima, sasvim je zadovoljio potrebe i srpskih stripara. A najviše onu da se kod kuće ne radi ništa, a onda ode kod komšije na kaficu, pa posle iza leđa kritikuje, ogovara i omalovažava tuđ trud i posao.

No, tokom rata, tamo su već 1992. Salon preimenovali u Salon hrvatskog stripa i nastavili da ga samostalno bijenalno održavaju, a srpski stripski "poslenici", našavši se napušteni "na ledini", pokušali su da bledo i u organizacionom smislu katastrofalno imitiraju vinkovački salon, jer smo konačno bili prinuđeni da se o sebi sami staramo.

Prvo su "Dečje novine", nekada jedan od najvećih stripskih izdavača, učinile ono što je i ranije bilo logično i ono što je trebalo da urade još sedamdesetih ili osamdesetih, kada su bile u najvećoj snazi. Tek tokom devedesetih, u njihovoj organizaciji su u Srbiji bile održane tri takve relativno uspešne smotre u Gornjem Milanovcu. Nažalost, tada su te tri male, simpatične smotre "Dani stripa" 1994., 1995. i 1996. označile i konačnu agoniju ove legendarne kuće koja je 2004. "otišla na doboš". Iza njih su, kao dragoceno svedočanstvo ostvarenog, ostali štampani katalozi.

U međuvremenu, više lokalnih inicijativa, poteklih uglavnom od dobronamernih, ali neiskusnih pojedinaca, omladinskih ili studentskih organizacija neslavno je propalo posle jednog ili nijednog "salona": 1995. je bilo jedno loše osmišljeno stripsko okupljanje u Kragujevcu i 1996. nešto bolje (bar je imalo nekakav katalog) u Zaječaru. Niški "Dani stripa" 1997. su mnogo obećavali, imali obiman stripski katalog, ali i oni su posle par naknadnih "trzaja", nažalost ugašeni.

Skromna, improvizacijama sklona, takođe zasnovana na entuzijazmu pojedinaca "leskovačka stripska inicijativa" je od 1998. diskretno održavala nekakav kontunuitet male lokalne smotre, da bi se na kraju još jednom pokazalo kako "tiha voda breg roni". Avgusta 2005. je objavljen veoma dobar katalog koji u svom rezimeu pokriva 6. i 7. smotru (2004. i 2005. godine). U njemu je i u štampanom obliku verifikovan za sada konačni naziv manifestacije: "Balkanska smotra mladih strip autora". Od 2002. u Pančevu se održava sjajan godišnji internacionalni festival stripa "Grrrr!" sa odlično zamišljenim i uređenim katalozima malog formata. No, i on je zasnovan na entuzijazmu jedne osobe - Aleksandra Zografa.

Neverovatno, ali u Beogradu, najvećem srpskom centru stripa, do 2003. godine, ako izuzmemo samostalne i grupne izložbe, te postavke nagrađenih radova sa nekog stripskog konkursa, nikada nije održan nijedan "salon stripa" ili bilo kakav srodni specijalizovani multitematski skup. Navedene sezone je u beogradskom Studentskom kulturnom centru održan prvi "Međunarodni salon stripa", a do 2005. ih je bilo već tri, sve sa internacionalnim konkursom, gostima iz inostranstva, tribinama, (improvizovanim) promocijama, i svime što se od jedne ovakve smotre očekuje - ali za tri godine bez kataloga. Fotokopirana saopštenja za novinare koji su dolazili na pres konferencije i jednolisni "flajeri" sa programom, eventualno i sa nekim reprodukovanim likom ili prizorom iz stripa, nisu zamena za ovakav strašan i neoprostiv propust.

Domaćini su gostoljubivi i ova smotra je s pravom najambicioznija: 2004. gost je bio Brajen Bolend iz Velike Britanije, 2005. Žan Mark Tevne, direktor Angulemskog festivala iz Francuske i Edrijan Smit iz Velike Britanije. Iako je, po broju prisutnih na dan otvaranja u SKC-u i masi posetilaca izložbe narednih nedelja, manifestacija od svih navedenih nesporno najveća, rukovodstvo već treći put nezadovoljstvo učesnika i nas ljubitelja stripa "amortizuje" najavama da "katalog samo što nije izašao iz štampe". Sav uloženi trud članova konkursnog žirija (na čijem je čelu 2005. bio Branislav Kerac) i ostalih aktivista koji su se (oko gostiju iz inostranstva više, a ovdašnjih mnogo manje) trudili, ovim je skoro poništen. Ko je bio - bio je, a ko je nešto zapamtio - to mu je.

Kao da živimo u vremenima usmene predaje i ispredanja legendi o stvarnim događajima, uz koja neizostavno idu preuveličavanja i samohvalisanja, a ne u epohi svima dostupne, tehnološki svemoguće i do sada najjeftinije štampe. Ako ikada bude štampanog kataloga, a on mora da bude zaista obiman, organizatori su DUŽNI da u njemu objave sve detaljne rezultate, obimna pisana rezimea i izveštaje sa sva tri Salona. Inače, džaba im sav dosadašnji trud i posao.


(ovo je neznatno proširena i "Strip vestima" prilagođena verzija teksta objavljenog pod autorovim naslovom "Ko je bio - bio je" u rubrici Kultura na str. 16 dnevnog lista "Politika" br. 33030 od 19. oktobra 2005. godine)

sadržaj

JUŽNJAČKA UTEHA No 241.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

APSOLUTNIH STO (84): DARK KNIGHT RETURNS

TAMNA JE NOĆ...

Batman: My parents... Taught me a
different lesson... Lying on this street...
Shaking in deep shock... Dying for no
reason at all...They showed me that the
world only makes sense when you force
it to...

Zvono na vratima. Škljoc, škljoc, dobro jutro, pošiljka za vas, kako to već ide, izvolite, hvala, opet škljoc, škljoc. Iza zatvorenih vrata užurbano, radoznalo cepam izdržljivi DHL-ov koverat, iako već dobro znam šta je unutra. Ne listam ga. Ne otvaram ga da bi udahnuo onaj sveži, blago irintantni i neponovljivi miris štamaparske boje – svi uobičajni rituali prestaju da važe kad se radi o njemu, to se valjda podrazumeva. Frenk Miler kad mu se još mogla skinuti kapa. Betmen kad je konačno dobio strip vredan potencijala koji je tako dugo nosi. Povrtak Tamnog Viteza. Gledam ga dugo, dugo. Ne otvaram ga. Nema potrebe, ionako ga već znam napamet. I dok mi jeza, ona prava, retka jeza koja mi se uvije uz kičmu samo u veoma specijalnim situacijama, uspravlja dlake na čitavom telu, sećam se najupečatljivije scene iz jednog od tri najbolja stripa koja sam ikada pročitao:

Penzionisani, sobom zgađeni Betmen sada večito maskiran u Brusa Vejna u svetu slabića i zločinaca, svetu kojem je svojim povlačenjem kumovao, ispunjava svoje dane potragom za dobrom, dostojnom smrću a noći flašama vina. Upravo zavaljen u fotelju sa daljinskim upravljačem u ruci ispija svoju n-tu čašu vina, kad se na televiziji pojavljuje špica filma Zoro. Pomisli da promeni kanal, ali alkoholom usporenih refleksa okleva nekoliko trenutaka, sasvim dovoljno da ga ga levim i desnim krošeom dohvati stara, nikad sasvim potisnuta uspomena, dovoljno da mu izbije vazduh iz pluća. U nokdaunu vidi, kao nekad: srećnu porodicu, oca, majku i sina kako izlaze iz bioskopa u kome se prikazivao upravo Zoro, veselje na dečakovom licu, širom otovrene oči koje iskre oduševljenjem. I vidi: tešku, ali blagu očevu ruku koja ga nežno a onda grublje sklanja u stranu, i ružnu njušku revolvera koja se pomalja iz mraka, očevu ruku koju je odlučnost stisla u pesnicu, tvrdo lice čoveka s pištoljem u senci. I vidi, kao na usporenom filmu, jasno vidi: kako se prst steže oko obarača i novorođenu čauru koja tek počinje svoj vazdušni balet, izvodeći piruetu oko svoje i barem nekoliko drugih osa, očevu ruku koja se nesigurno vraća na njegova prsa, kako ih nasumično grabi, kako nepovratno klizi naniže. Vidi i ne čuje: kako se njegova majka divlje guša sa napadačem, i ruku s revolverom koja joj zadaje grub udarac da bi potom ostala zarobljena bisernom ogrlicom, i prislonjeno oružije na belom grlu svoje maske, i bisernu ogrlicu koju pucanj jednom zauvek rastavlja na sastavne delove... Baš kao i njegov život.

Užasnut, frenetično pritišće dugmad na daljinskom bežeći divljački od Zoroa i trenutka koji ga je odredio, i u mahnitom listanju kanala čuje: o maloletnim delikventima u bandi poludelih Mutanata, o kidnapovanoj deci, o četvoro ubijenih u besmislenom zločinu, broju smrti u metrou koji je upravo dostigao vrhunac. I čuje, zgrčen i pribijen u svoju fotelju, kako je jedina dobra vest to što se spušta tempratura, to što se sprema oluja... Čuje je kako ga ta ista oluja prati u stopu i kako urla hodnicima prazne vile, oseća je u svojoj duši, kako ga nemilosrdno šiba bičem savesti i sećanja, kako ruši sve oko njega i sve u njemu, sve te godine vina, zaveta i pretvaranja. Na kolenima drhti, dok s premotavaju beznačajne poruke beznačajnog farse koji je sam odabrao za svoj život, a onda, laganim, gotovo nečujnim lepetom krila ka njegovom odrazu u ogledalu klizne njegova suština – kroz pljusak stakla izleće iskežena pilika slepog miša. Brus Vejn zna da je s njim jednom za svagda gotovo – kao da to zna i priroda jer gromovi kao po komandi zapalacaju nebom... Počinje doba Betmena.

(Nastaviće se)


A na kioscima, već neko vreme, treći broj Think Tank-a, ovog puta skoro u celosti posvećen filmu! Tekstovi Bogdana Tirnanića, Krisa Rodlija, Branislava Miltojevića, Jasmine Tešanović, Daria Grgića, Miloša Radovića, Žan-Kolod Karijera, Bojana M. Đukića, Ljubomira Živkova, Dejana Stojiljkovića, a da ni ovoga puta ne bude bez stripa, pobrinuli su se Miloš Holclajtner, Srđan Nikolić Peka i moja malenkost! Pazarite, nećete se pokajati!

sadržaj

6.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (300)

Darko Macan
darko.macan@zg.htnet.hr

OKRUGLO

Možda su okrugli brojevi krivi za moje raspoloženje: em je ovo posljednja okrugla cifra koju sam s Karticom namjeravao doseći (iako, ne još i posljednja Kartica), em mi ove godine pada taj strašni okrugli rođendan nakon kojeg ću morati pažljivije birati što mi je važno i čime se mislim baviti u kraćoj polovici života. Na sve čime bih se volio igrati, bojim se, neću stići.

Bio sam do sada zapravo užasno sretan - a je l' da kako je malo teško povjerovati da sam ikada bio sretan kad me čovjek čita? - jer nikada nisam morao raditi ono što nisam želio. Bilo je, jest, poslova koji su se ukiselili pa su mi bili mrski, ali nisam se bavio ičime što nije bio moj izbor. Kad slušam druge, to i nije tako često. Kad slušam druge, bolje bi mi bilo da prestanem jadikovati.

A zašto jadikujem? Zato što mi se čini - zbog tog vremena koje izmiče i ruga se želji da se napravi što više, što bolje, što prije, dok još um i prsti slušaju, dok srce ima iole žara - da mi se oduzima taj izbor. Da ću se morati upregnuti u neku mašinu - stripovsku ili ne - uozbiljiti se i zarađivati za život radeći, kao i svi drugi, samo ono što ne volim. Da ne može moja sreća još dugo potrajati.

Al', znate što? To govori strah.

Strah je, kaže Herbert, "ubica uma"; strah je "mala smrt". Strah je taj koji mi kaže da se moram na koljenima vratiti izdavačima za koje sam radio i moliti ih da mi daju posao, bilo kakav posao, kako bih radio i zaradio i kupio veći stan i osigurao si penziju i liječničko osiguranje za čas kad me pojedu bolesti koje sam dobio radeći poslove koje nisam volio.

Al' znate što? Jebeš to.

Možda sam razmažen (jesam!), možda sam uobražen (i to!), ali čini mi se da odluke ne valja donositi iz straha. A želim li ja pisati superheroje ili francuske albume kakve ne volim ni čitati? Ne baš. Mislim li da su od bilo čega takvoga vrijedniji stripovi kakve radim zadnjih godina, čitao ih itko ili ne? Bogme, da.

I tako, pitanja zapravo nema. Gdje je moj put doznat ću iz puta kojim se budem kretao. Kakve stripove želim raditi znat ću kad ih napravim.

Vama, za strpljenje, obećajem godinu Kartica bez jadikovki.

sadržaj

Q STRIP

Strip Vesti

• [priQaz] Kad odrastem, želim biti vodenkonj (mcn)
• [antiQvarijat]Siječanjsqa ponuda! (mcn)
• [Qolumna] oQo stripa (Vladimir Tadić)
  This is information
• [glavolomQa]Tqo je ovdje lud? (mcn)
• i naravno [dnevniQ] Pregled vijesti za svaki dan 07.01.-13.01.
  
  
  Kompletne priloge možete pročitati na sledećoj adresi:
  http://qstrip.blog.hr/
  
  
  

sadržaj

8.

INTERNET STRIPOVI

Strip Vesti

Ovo rubrika je redovna, pozicionirana na ovom mestu u SVestima, nije u samom vrhu jer na sajtu već stoje, u samom vrhu na udarnom mestu, linkovi ka svim domaćim internet stripovima koji redovno izlaze. Ostali stripovi, koji ne zadovoljavaju ove kriterijume - dakle nisu na nekom od domaćih jezika ili ne izlaze redovno - će ipak imati svoje mesto u ovoj rubrici.
Dakle zasucite rukave i poradite na dopunjavanju ove rubrike tako što ćete pokretati nove internet stripove. Svaki novi strip na spisku će, onog petka kada bude dodat, imati oznaku NOVO!
Redosled je po abecednom redu:

STRIPOVI KOJI REDOVNO IZLAZE:

-BUZZ & FZ (Gudvin)
www.screaming-planet.com/comics.php?area_id=

-ČAROBNJACI (Niko Barun)
www.tportal.hr/stripovi/carobnjaci

-MALI MEUR (Vladislav Gajski)
www.plastelin.com/index.php?option=com_content&...

-MARTINA MJESEC (Macan - Sudžuka)
www.stripovi.com/martinamjesec.asp

-MISTER MAČAK (Macan - Bob)
www.stripovi.com/mistermacak.asp

-NETOVCI (Niko Barun)
www.t.ht.hr/netuskoli/5-5.html

-OVERKLOKING (Dubravko Mataković)
iskon.hr/webcafe/matakovic/

-SERGEJ (Darko Macan)
www.zmcomics.co.yu/sergej

-SIVI GRAD (Rico)
www.stripovi.com/sivigrad.asp

-SOB SA SOBOM (Sonjecka)
www.stripovi.com/SobSaSobom.asp

-STRIP "DAN"-a (Simon Vučković - Mirko Zulić)
www.dan.cg.yu/stripovi.php

-SvRBI iU SVEMIRU (Milivoj Kostić)
vigled.sky.prohosting.com/

ŠTEFICA Jambriščak, prijateljica noći koja je previše znala" (Nik Titanik)
www.niktitanik.com

STRIP ČASOPISI ZA DOWNLOAD

-ZONA 9 (Udruženje strip autora Crne Gore)
www.zona9-stripmagazin.users.cg.yu

STRIPOVI KOJI SE REDOVNO DISTRIBUIRAJU E-MAIL-om

-SAMONIKLI KOROV STRIP (Franja Straka)
prijaviti se na email adresu: fstraka@eunet.yu

STRIPOVI SA ZAOKRUŽENOM PRIČOM

-Bilo jednom u Makarskoj (Dalibor Brdar)
www.stripovi.com/makarska.asp

-Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes)
www.najbolje.com/zagor/

-Stripovi... (Dunja Janković)
deenes.ffzg.hr/~tdujmovi/strip.htm

STRIPOVI DOMAĆIH AUTORA NA STRANOM JEZIKU

-ACTION TRIP COMICS (Jojić - Grabović - Solanović)
www.actiontrip.com/index/comics.phtml

-JOHN'S PARADISE (Alić/Gelemanović)
www.johnsparadise.com

-Mc DUFFIES (Srđan Aćimović)
mcduffies.keenspace.com

-LITTLE WHITE KNIGHT (Srđan Aćimović)
www.graphicsmash.com/series.php?name=littlewhiteknight&view=current

-LEGOSTAR GALACTICA (D. M. Jeftinija)
legostargalactica.keenspace.com/

STRIPOVI KOJI VIŠE NE OBNAVLJAJU SVOJE STRANICE

-JOHN'S PARADISE (Saša - Venes)
www.crazytwo.com/novi/

-NEDELJNI STRIP (Oljača, Aćimović, Ikonić, Jovanović, Vučković)
members.lycos.co.uk/zmcomics/strip/strip.htm

-VILINTULJKOVA DRUŽINA (zmcomics)
www.zmcomics.co.yu/vilintuljak

sadržaj

9.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Mladenović, Dušan Banjanin i Zoran Đukanović su obezbedili sledeće priloge:

sadržaj

10.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-MARKO AJDARIĆ NEWS
Jedna od najboljih stvari koje su postavljene nastranice BD Paradisio su mali 'filmovi' kojih predstavljaju albume. Među 117 koji su već u mreži, možete da vidite i 'La Passagere du Capricorne', od serije El Nino, nacrtao Boro Pavlović i 'Vincent et Van Gogh', od Gradimira Smuđa. Editions Mosquito objavljuje Danijela Žeželja na francuskom!

Novi album od Tony Millionaire-a, možete videti i kupiti ovde, ili na nekom drugom sajtu gde ste navikli da to radite - kupujete. Nova kompanija u SAD, First Second, izdaje stripove autora kao što su: Lewis Trondheim, Joann Sfar i Emmanuel Guibert. Michael Avon Oeming ulazi u mitologiju mini-serijom Ares.

U Milanu, Italija jel' te, od 11. do 12.02 imaju novi festival stripa. Delcourt ovde reklamira svoj kalendar za 2006.godinu, ima li naših autora na njemu?!

Zanimljivo, u ovom hotelu možete birati sobu sa omiljenim stripom na zidovima! Jetsons, junaci crtaća dolaze u bioskop u formi granog filma!

Nasreddin Hodja Cartoon Contest, o kome ste već čitali u SVestima, objavio je rezultate konkursa, gde se spominju i naši autori, Todorović i Obradović...:) Čestitke!!!

sadržaj

11.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

sadržaj

12.

LINKOVI

Strip Vesti

Angouleme 2006. možete videti spisak nominacija za nagrade, kao i sličica njihovih naslovnih strana, možete se redovno informisati o tekućim dešavanjima jer se festival približava, 26-29. ovog meseca.
http://www.bdangouleme.com/

Ako budete koristili ovaj link, dobićete kompletan spisak nominacija, sa opisima i malim sličicama i to sve u PDF formatu od svega 800 KB, a sadržaja od 58 strana!!! Vredi...;)

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad