prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. HELLBOY #1- Strip Vesti
2. MUNJA STRIP #2 - Strip Vesti
3. MLADOST DŽONA DIFULA #2 - mail
4. SAVRŠENA IGRA OBLIKA I BOJE - Aleksandar Manić
5. JUNAK I AVANTURA, IZMIŠLJENO I STVARNO - Rajko Radovanović
6. RAZGOVOR UGODNI: IGOR HOFBAUER - Toni Šarić
7. JUŽNJAČKA UTEHA No 216. - Marko Stojanović
8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (275) - Darko Macan
9. INTERNET STRIPOVI - Strip Vesti
10. ŠTAMPA - štampa
11. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -BORO PAVLOVIĆ "NA PLAŽI" (Marko Ajdarić)
    -JANJETOV U ŠPANIJI (Marko Ajdarić)
    -"THE LAST Y-SUDŽUKA" (Marko Ajdarić)
    -TBC U ŠPANIJI (Marko Ajdarić)
    -KORDEJEV "SMOKE" (Marko Ajdarić)
    -ALBUM ZA 10 GODINA BEZ PRATTA (Marko Ajdarić)
    -SLOVAČKA ONLINE (Marko Ajdarić)
    
12. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
13. LINKOVI - Strip Vesti

1.

HELLBOY #1

Strip Vesti

U izdanju Systemcomics-a se ovih dana na kioscima pojavio prva sveska stripa Hellboy (Mike Mignola-John Burne). Ova sveska je prvi od četiri nastavaka priče "seme uništenja". Sveska ima 32 strane (+4 korice), kvalitetnu hartiju i crno belu štampu. Cena 100 dinara. Obavezna kupovina...:)

sadržaj

2.

MUNJA STRIP #2

Strip Vesti

Zdravko Zupan se potrudio da nas prijatno iznanadi ovog leta drugim brojem Munja strip zabavnika. Kao i prvi broj i ovaj ima 32 kolor strane stripa, i to domaćeg. Naravno, reč je o stripovima za mlađu publiku. Znači, već je kupljeno...:)

U ovom broju možete pročitati nove avanture Munje i Zuzuka od Zdravka Zupana, Kifija od Darka Macana, Mister Mačka Macana i Roberta Solanovića, Goga i Giga (Maslovar-Vladimir Knežević) kao i par kaiševa Nikole Maslovara i Brane Nikolića.

Cena svega 50 dinara!

sadržaj

3.

MLADOST DŽONA DIFULA #2

mail

Marko Ajdarić nam je, iz dalekog Brazila, poslao informaciju da je ovde kod nas izašao drugi album iz serijala Mladost Džona Difula: Privatni Detektiv Klase 'R' koga crta naš novosađanin Zoran Janjetov dok se za scenario brine Alexandro Jodorowsky. Pun kolor, mek povez, mada je urađen jedan deo tiraža i u tvrdom povezu. Izdavač Systemcomics. Do sledećeg albuma valda prorade i lokalne veze...>;-)

sadržaj

4.

SAVRŠENA IGRA OBLIKA I BOJE

Aleksandar Manić

"Moji drugari su uobičavali da siluju mačke i kuje. Ja nikada nisam mogao to da uradim. Oni su takođe pili pseće mleko. Ubili bi štenad, a onda bi se opijali kujinim mlekom. Tako je izgledalo moje detinjstvo" kaže Alehandro Jodorovski, strip scenarista u razgovoru objavljenom u "Penthausu". Albino, junak Alehandrove strip sage "Tehno-očevi", imao je slične probleme u mladosti. Za razliku od svog tvorca, tehno-mladac je rado opštio sa raznim galaktičkim zverima i biljkama, a neki put se i opijao. Sada, u odmakloj starosti, on se vozi svemirskim brodom i prepričava svoj život u serijalu koji je upravo stigao do sedmog nastavka, nazvanog "Savršena igra" (Imanoid asosije). Nalik prethodnom, bez glave i repa, pretposlednji nastavak sage vodi nas iz avanture u avanturu, iz avanture u avanturu...

Međutim, Jodorovski ima veliku sreću što njegov tanušan scenario crta Novosađanin Zoran Janjetov, a koloriše Parižanin Fred Beltran. Tandem Janjetov-Beltran uspeo je da stvori prepoznatljiv grafički izraz, zasnovan na njihovim posebnostima. "Janjetov široko obuhvata područja likovne definicije izraza preko mnogih polja vizuelnih medija, opet u skladu sa tendencijom njihove međusobne vezanosti i neophodne interaktivnosti. ...Pripadajući apsolutno duhu i vremenu u kome živimo, Janjetovljev fascinantni, i u isto vreme lagani i prirodno izraženi talenat na najbolji način upotpunjava u svakom vidu tematske, anegdotske ili čisto apstraktno-vizuelne definicije našeg vremena" kaže o Zoranu Anica Tucakov u svojoj magistarskoj tezi "Srpski strip" odbranjenoj 1999. godine. Ravnotežu Zoranovom fantazmagoričnom i hotimično retro-crtežu daje Beltranov kolor, urađen svetlim i živim tonovima. Uprkos određenoj hladnoći oličenoj u računarskoj obradi kolora, table imaju vrlo prijatan izgled.

Album "Savršena igra" štampan je u tiražu od 60 hiljada primeraka. Maja meseca on se pronašao na trećem mestu po prodavanosti, daleko ispred 28. epizode poručnika Bluberija iz pera Zoranovog idola Žana Žiroa Mebijusa. Naredne godine iz štampe će izaći i poslednji nastavak "Tehno-očeva", a Zoran će se možda odlučiti da, posle 17 godina Jodorovskog, otpočne saradnju sa drugim scenaristima. "Želja mi je bila da radim sa Žan-Mišelom Šarlijeom, ali on nije više među nama. Takođe, rado bih sarađivao sa Tjerijem Smolderenom" kazao je Zoran povodom nastavka svoje karijere.

sadržaj

5.

JUNAK I AVANTURA,
IZMIŠLJENO I STVARNO

Rajko Radovanović

Strip: “Nošeni vjetrom” Fransoa Buržona

JUNAK I AVANTURA, IZMIŠLJENO I STVARNO

Čovjeku je trebalo pet godina da stvori, “Stripoteci” 19 da objavi, a čitaocu svega nekoliko sati da pročita. Ali, bogme, vrijedilo je! Jer, “Nošeni vjetrom”, a o tom stripu autora Fransoa Buržona pričamo, nesvakidašnji je i izuzetno dobar strip.

Fransoa Buržon, francuski autor stripova, mimo pomenutog ostvarenja, ovdašnjoj publici nije poznat. Rođen je u Parizu 5. jula 1945. godine, a studirao je klasično slikanje i crtanje. Usavršavao se u raznim ateljeima i radio vitraže prije nego što se 1972. okrenuo probitačnijem poslu - stripovima. Isprva radi stripove za djecu u revijama kao što su “Lizet”, “Đin” i “Pif”. Izdavač “Glena” mu 1979. nudi da za njihovu reviju “Cirkus” radi originalnu seriju i on počinje “Nošene vjetrom”. Već za prvi album dobija nagradu Alfred na festivalu u Angulemu. Slijede serije “Drugovi sumraka” i “Ciklus o Sijan”.

Sami “Nošeni vjetrom” imaju pet epizoda od po 46 tabli, nastalih između 1979. i 1984. godine. Njihovi nazivi su: “Djevojka pod palubom”, “Bjekstvo sa lomače”, “Na trnovitom putu”, “Svetkovina smrti” i “Abonosova šuma”. “Stripoteka” je prvu epizodu objavila u broju 882 od 2. decembra 1986, drugu i treću tokom 1987, četvrtu 1991, a posljednju u broju 1005. od maja ove godine.

Nekoliko je karakteristika koje su bitne za “Nošene vjetrom”. Najprije, riječ je o stripu koji, poput “Korta Maltezea” Huga Prata, iako nije klasična varijanta, svakako zadovoljava sve parametre avanturističkog stripa. Egzotično vrijeme (1780-1782), egzotični krajevi (Karibi, Engleska, Francuska, Afrika), te likovi među kojima ima lijepih djevojaka, plemića, mornara, kapetana, robovlasnika, ubica, prostitutki, robova i prosjaka, svakako je ono što vezujemo za avanturističke priče u bilo kom mediju popularne kulture.

S druge strane, Buržon se u “Nošenim vjetrom” bavi i temama kao što su klasne i rasne razlike, borba za ženski princip, tiranija i robovlasništvo. Ali, Buržon se prije svega bavi temom slobode i odnosom onih koji su, na ovaj ili onaj način, sužnji prema njoj. Iza se bori za žensku ravnopravnost i slobodu mišljenja i govora, Hoel Tregan i Fransoa Vinjabel da im porijeklo ne definiše karijeru, Mišel sen Kventin protiv ropstva, i tako dalje. S druge strane, velika većina poniženih i uvrijeđenih - mornari, robovi, vojnici, prosjaci - zapravo i ne zna kako da se bori za tu uglavnom imaginarnu slobodu.

I zato je jasno je da je tekst ovog stripa avantura, ali je isto tako nesumnjivo da je njegov kontekst vrlo konkretan ljudski, humani angažman. Umjetnik može da zabavi, ali može i da, smatra Buržon, prokomentariše ponešto o ovom našem svijetu. Suptilno preplićući avanturu i angažman, zabavu i komentar, nikada ne prelazeći u didaktičnost i patos, Buržon pravi sjajan strip, utoliko bolji što se autentičnošću svojih likova i radnje, istorijskom preciznošću i obradom ozbiljnih tema razlikuje u gomili.

Ipak, Buržon u svojoj namjeri uspijeva i zato što je vrijeme o kome govori realno i što su junaci koje je u njih utopio stvarni ljudi. On je u tome znatno konkretniji od Huga Prata, čiji su junaci često više simboli nego stvarni ljudi, a blizak je Kotijasovom i Žilijarovom “Žigu sudbine” i “Tornjevima Boa-Morija” Hermana Ipena – koji i jesu, uz “Nošene vjetrom”, rasni predstavnici “renesanse” istorijskog stripa u Francuskoj i Belgiji početkom osamdesetih – te Džejsonu Ljutsu i njegovom “Berlinu”: nisu možda Iza, Meri, Hoel, Mišel sen Kventin ili Fransoa Vinjabel i ostali junaci “Nošenih vjetrom” postojali, nisu se događaji koji se u seriji opisuju dogodili, ali su, sasvim pouzdano, mogli da postoje i mogli su da se dogode. I negdje, u to doba, vjerovatno i jesu. Prostor i vrijeme kojima se Buržonovi junaci kreću su stvarni, pa su tako i oni ljudi od krvi i mesa iako doživljavaju avanture koje doživljavaju i iako se one nama danas – u doba carina, pasoša, kompjutera i aviona – mogu činiti pomalo nevjerovatnim. Ipak, svi u životu ponekad doživimo avanture u koje poslije i sami jedva da vjerujemo. Neki samo ne vjeruju malo češće.

Scenarista Buržon nas, dakle, vodi nepreglednim poljanama avanture u kojima zatičemo stvarne ljude. Buržon crtač nas sa svoje strane iznenađuje neobičnim stilom koji je, kao i sama priča, zasnovan, kad je u pitanju okruženje junaka, na istorijskoj preciznosti, te blagoj stilizaciji kada crta ljude i, prvenstveno, ljudska lica. Nemajući vjerovatno pojma o tome, čitalac može instinktivno da osjeti da su objekti (razni predmeti, oružje, kuće, tvrđave i druge građevine, brodovi i druga transportna sredstva) u Buržonovom stripu zaista onakvi kakvi su bili. Takođe, baš kao što je bilo lijepih ljudi kao što su Iza ili Hoel, bilo je i njuški kao što su kapetan Benoa de Rozland, zatvorenik Cezar ili afrički upravnik Olivije de Montager i njegov knjigovođa Etjen de Viaru. U njegovom se crtežu, isto tako, vrlo malo primjećuje uticaj u francusko-belgijskom stripu i danas dominantne “čiste linije”, a mnogo više klasičnih umjetnosti, ilustracije i vitraža. Opet, nijednog trenutka to ne prestaje da bude strip: lijep, dinamičan, saglasje priče i crteža, baš kako treba.

Tu je i erotika. “Povremena ogoljena senzualnost crteža okružena je represivnom atmosferom odnosa koji vladaju u tom dobu. Trenuci pojavljivanja erotskog su deo povremenih iznenađenja koja nam priređuju 'Nošeni vjetrom' bilo u narativnom bilo u grafičkom pogledu”, napisao je svojevremeno Zoran Đukanović u “Stripoteci”, uz prvu epizodu serije. Erotsko, fizička ljubav ili samo ljubav povremeno bljesnu u seriji, tek toliko da bi se znalo da među odraslim ljudima ta igra ima posebnu ulogu. A, “Nošeni vjetrom” su ozbiljan stip. Za odrasle, kako se to danas kaže.

Najzad, ono za šta ostajemo uskraćeni jeste adekvatno albumsko predstavljanje “Nošenih vjetrom” jer ga je “Stripoteka” objavila crno-bijelo. Buržonov kolor je takođe priča za sebe, i ponovo je bliži klasičnoj umjetnosti nego današnjem stripu. Bilo bi divno bilo kad bismo mogli ovo ostvarenje da dobijemo u “Kastermanovom” izdanju iz 1994. godine, u kojem je Buržon, pored samog stripa, objavio i skice, mape, grafike i ostale stvari koje su ga inspirisale i pomagale mu u stvaranju “Nošenih vjetrom”.

I šta, na kraju, da se radi kad je na našem jeziku kompletirano jedno ovakvo djelo? Opet da se čeka, naravno: ovaj put “Drugove sumraka” i “Ciklus o Sijan”!


Objavljeno u banjolučkom nedjeljniku
“Novi reporter”, broj 120, 29. jun 2005.

sadržaj

6.

RAZGOVOR UGODNI: IGOR HOFBAUER

Toni Šarić
tonisaric@inet.hr

Nažalost, o ljudima kakav je Igor se malo zna. A oni (ilustratori, dizajneri, strip-crtači) su super sugovornici i odlični autori. Uglavnom. Hof je sasvim sigurno bolji sugovornik uz pivodva i neopisivo mi je žao što je sve išlo elektronski, pogotovo što ga je prilično teško naći. Ukoliko se odlučite na kontakt, probajte na anna_ehrlemark@hotmail.com, a radove pogledajte na stranici Komikaza.

Igore, kako si ovih dana?
O.k.,uvijek se bojim ljeta jer nemam stalan posao tako da što sam ušičario do ljeta ušičario sam, to ti je kao priča o cvrčku i mravu a i dobro mi se primio mentalitet pa ti se mogu žaliti satima kako plačam račune pred ovrhu pa nebi nikome tko nije skeptični optimist preporučio da crta za scenu koja nema lovu.

Čime se ti baviš, inače?
Komplicirano mi je za objasniti jer ni sam ne shvačam mutacije svog posla. pokušavam nači metodu isplativosti svog posla (nitko ne voli crtati dosadne naruđbe za ekonomski glasnik) raspon poslova je sulud, od vrtičkog stripa do covera za žoambo žoet workestrao, povremeno kazalište pa čak i bizaran posao ručno slikanog jumbo plakata na licu mjesta, isto tako coveri knjige, nešto časopisi pa do severine u playboyu. ali imam jedan konkretan problem, gotovo nikad (osim močvare) ne zovu ponovo? hm…uglavnom bi voljeli vidjeti nešto što već znaju (naručioci)

Izložba je sad bila u Osijeku. U Zagrebu si gotovo pa rezident u Močvari i KSetu...Radiš ilustracije, omote...Koliko si, inače, zadovoljan reakcijom ljudi na svoje radove?
Uglavnom radim za močvaru. za kset sam radio u onoj poletnoj fazi kraja 90ih kada mi je ivica barićević dao šansu da zajedno radimo plakate na početku uzbudljive pustolovine sa bendovima kao što su laddio boloko, ruins ili zu. to je bilo kolettivno zadovoljstvo (bandovi su nam tada još spavali u stanovima) koje me skoro uvjerilo da je moguče raditi za stvarno dobre bandove… najme još uvjek mislim da su plakati sastavni dio urbane kulture a ne samo servis za stereotipni biznis. reakcije: nemam ništa protiv zbunjivanja ljudi a drago mi je kada skidaju sa zidova.

Postoji li neki trenutak (film, pijanka, omot...) kada si odlučio koristiti trash-art pristup kao pribor, u svom radu?
Naravno to su trenutci u kojima si siguran da ti želiš biti dio te kulture, kada gledaš rani watersov film i kažeš “jebote zar se to može”, kada vidiš el guapo u živo i skužiš da želiš napraviti svoj paralelni svijet koji nikad neče biti dosadan kao što ni taj koncert ni u jednom trenutku nije bio predvidiv ni dosadan.

Svirao si i bubnjeve svojevremeno...Postoji li još nešto osim likovne umjetnosti čime se baviš/planiraš baviti u skorijoj budućnosti?
Bubanj je jak, bučan nedostaje mi kolektivizam, crtaš sam u sobi! ali obračaš se istim imaginarnim ljudima. koncerti su intenzivni neposredni, gađaju umozak i trbuh iteško da se i jedan galerijski event može nositi sa tom energijom… zato mi je u osijeku tigrova mast ukrala šou. prvi plakati bili su citatni, ono što sam znao o njima (60te, rodtschenko, kozik) kasnije sam dobio samopouzdanje pa me sad zanima moj osobni trash.

Šta ti je ovih dana u CD-playeru?
Trenutno slušam cerberus shoal, liars, davida thomasa, svašta. sve što nije prezačinjeno velikim biznisom, najme još uvijek mi nije jasno kako ljudi mogu slušati dosadne bandove kao što su U2 ili coldplay? kada na netu mogu nači neki punk iz bornea sa plastičnim ksilofonima ili tursku psihodeliju…

Uvršten si u jednu od najcjenjenijih svjetskih knjiga o omotima albuma. Imao si nekoliko izložbi u inozemstvu, etablirao si se unutar ovdašnje scene... Jesi zadovoljan?
Uvršten sam u knjige, sada ti ljudi znaju da u nekoj zemlji koju ne mogu nači na karti netko štampa plakate. oni svi to uglavnom rade iz entuzijazma. malo klubova ima vlastitu produkciju ali češ naći zanimljive stvari na zidovima svih većih gradova. najbolji su švicarci iz kluba Reithalle, stvarno dobro.

Koja ti je omiljena filmska ekranizacija stripa?
Burtonov drugi batman, definitivno.

Koji od domaćih strip-autora radi onako kako se tebi sviđa i pratiš li strip, uopće,strip-produkciju na ovim prostorima?
Dubravko Mataković je najzabavniji stripaš istočno od new yorka i žao mi je što ga ne možemo prevesti čak ni slovencima! između žeželjeve romantike i maurovičevog zanata uvijek ću odabrati glištuna gmižića! pratim srbe oko stripburgera i komikaze oko ivane i dunje i preporučio bih ljudima srpski fanzin”krpelj”.

Postoji li nešto čime bi se posebno volio baviti, neki band ili književnik s kojim bi baš jako volio surađivati?
Da, volio bih ilustrirati tekstove ted miltona (blurt) i želio bih dobiti donaciju velike love da se zatvorim sa curom na godinu dana i da napravimo strip-rebus od 365 stranica.

Dokle ste došli ti i Edo Popović, a i cijela ta priča, s književnicima, kako si zadovoljan?
Edo i ja smo zabarikadirani u novozagrebačkom kvartu utrine, on ga obožava ja ne toliko ali te knjižice su o kvartu, sex u utrinama, kriminal u utrinama, sječanja u utrinama… to oboje razumijemo i to funkcionira (probali smo jednu priču na obali ali ja nisam znao crtati more)… jebiga…

Prilično sam se namučio dok sam došao do tvog kontakta. Kako ti se mogu obratiti , putnici namjernici?
Kada sam shvatio da se bez mobitela i kompjutera ne može živjeti več sam nekako bez njih živio. drago mi je kada me netko usprkos tome nađe,znači da mu je stalo!

sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No 216.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

NA TEM EGZITU...

Now look at them yo-yo’s that’s the way you do it
You play the guitar on the mtv
That ain’t workin’ that’s the way you do it
Money for nothin’ and chicks for free
Now that ain’t workin’ that’s the way you do it
Lemme tell ya them guys ain’t dumb
MONEY FOR NOTHING, Dire Straits

Egzit. Hiljade (uglavnom) mladih oba pola, stara i živopisna tvrđava, gužva, gužva, gužva, ogromne količine alkohola i narkotika, desetine (uglavnom) mladih pandura oba pola, oblačno nebo nad Petrovaradinom, Anica Dobra koja falšira, Lajbah koji rastura, propuštena Apokaliptika, preskup kuvani kukuruz, Jan Braun koji kasni više od sat vremena, kiša, gužva, kiša, hiljade (uglavnom) pokislih oba pola, ćao Garbidž, blato na tlu, patikama i farmerkama, pije se Tuborg, uvek dobri Najt Šift, propušteni Slejer, blato, gužva, blato, Ajsburn koji kasne dva i po sata, neuigrana Disciplina Kičme, kiša, blato, kiša, žestoki Vajt Strajps, napaljeni Masimo Savić, dosta je bilo, sutra se radi, ajd u krevet...

Stripanziva. Više ljudi no što sam očekivao, nasmejani Boris Lazić, ćutljivi Nebojša Pejić, uvek raspoloženi Aleksa crta kao mašina, u stopu ga prate Janjetov i Arsenić, Vesović šetka i nadgleda sve, prodaju se stripovi, prikazuju filmovi, gomila alternativaca na sve strane, kompletan System Comics, prodaju se stripovi, nova lica iskrsavaju sa svih strana, slan kikiriki, uvek veseli Džuka, uvek džinovski Tico, uvek usredsređeni Talaja, novi Strip Pressing razgrabljen, Pahek iskrsava iz raznih pravaca sa pratiljom, bujica ljudi kraj stejdža, prijatan razgovor sa Pavlom, propustio Kerčev nastup, Deks nalazi sebe u novom izdanju Šlica i to bukvalno, Dekara upada i ispada, padaju dogovori sa Tihomirom, Aca koji ima energiju za šestoricu (a toliko i radi) i njegova lepša polovina, svi crtaju (pa i ja!), Geto veze sitan vez na svoj ilustraciji, Čolak upada kao padobranac ali se odlično snalazi, Miša brani čast Kluba ljubitelja stripa između ostalog i nenormalno jakom rakijom, ni kiša ne sprečava fanatike, Grkinić je munja kad crta, upišao se od smeha dok sam razgledavao makedonskog Super Tošeta, Ukropina skroz promukao al ga to ne zaustavlja, Sedlan i Bačić s dostojanstvom starosedeoca motre na sve, pojavljuje se i Moma Rajin i uskoro nestaje, i ćao đaci...

MTV. Mlađi ljudi no što sam očekivao, zadnji je dan Egzita a oni još uvek puni energije, traži se Englez među Slovenima Stripanzive, diploma i odsustvo drugih kandidata me nominuje za funkciju, voditelj izgleda kao da je uhvatio maglu iz srednje, nema se vremena, šta se dešava ovde, crtaju se stripovi i priča o njima šta drugo, bivša Jugoslavija je imla jaku strip scenu i evo dokaza, voditelj kao voli stripove al mu nije jasno odakle strip na Egzitu, pa to je bar lako, strip je neodvojiv deo urbane, pop kulture, šta kažu ljudi koji prolaze, pa pogledajte i sami, uvek je gužva kod Stripanzive, ljudima je interesantno da gledaju kako se crta, pitaju šta ih interesuje, hoće li biti strip stejdža i dogodine, ne znam, možda, valjda, trebalo bi, see you next time, sure thing, keep on rockin’ or whatever you guys’re doing these days...

sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (275)

Darko Macan
darko.macan@zg.htnet.hr

SOUNDTRACK

"E, a koju muziku slušaš?"

Možda to nije najteže pitanje na svijetu, ali je jedno od kojeg se uvijek preznojim. Jer, bilo što da odgovorim, neće biti po istini; a odgovorim li po istini, osjećat ću se nejasno krivim.

Jer ja, naime, ne slušam ništa.

Što opet nije istina.

Mislim da sam svjesno bio ignorirao stvari koje su moji vršnjaci voljeli. Ako bi svi išli gledati "Groznicu subotnje večeri", ja namjerno ne bih. Ako su svi voljeli Srebrna krila (OK, mislim da su ih voljele samo curice) ili čagali na "Čoklbari" (ubijte me ako znam kako se ta pjesma zapravo zove), ja baš nisam. Valjda sam se onda htio razlikovati barem onoliko koliko mi danas ponekad dođe da budem normalan... I tako ni ploče ni radio uglavnom nisam slušao do duboko u svoju sedamnaestu.

Onda me bilo primilo i jedno sam dvije godine znao sve pjesme i sve top liste, pa me opet pustilo. Slušao sam više no prije, za informaciju, svake dvije godine kupio bih neki CD i ... muzika mi jednostavno nikad nije bila jako bitna.

To zna zgroziti neke ljude koji se ne odvajaju od walkmana, a i začuditi one kolege crtače koji duge sate nad radnim stolom ne bi preživjeli da im nešto omiljeno ne svira. Bob se zgraža nad onim što slušam u autu, a ja zapravo ne slušam ništa: upalim radio pa što daju, daju. Neka netko brblja... Sjetim se staviti nešto živahno dok pospremam (jednom u dvije godine), ali kad tuširam tablu stripa radije nazovem nekoga pa klafram ili na radiju (empetricama, ovih dana) tražim neku govornu emisiju ili radio dramu.

Glazba me, razmišljao sam neki dan, tjera da živim u ritmu tuđega uma. I briše mi misli. A mene malo plaši kad ne mislim, kad ne čujem samoga sebe. Pa najviše volim one pjesme u kojima pratim tekst jer to mi je kao da razgovaram ili slušam priču. Riječi su glazba u kojoj uživam, koju tražim i koja me dira...

Note...

...taj jezik još nisam svladao.

sadržaj

9.

INTERNET STRIPOVI

Strip Vesti

Ovo rubrika je redovna, pozicionirana na ovom mestu u SVestima, nije u samom vrhu jer na sajtu već stoje, u samom vrhu na udarnom mestu, linkovi ka svim domaćim internet stripovima koji redovno izlaze. Ostali stripovi, koji ne zadovoljavaju ove kriterijume - dakle nisu na nekom od domaćih jezika ili ne izlaze redovno - će ipak imati svoje mesto u ovoj rubrici.
Dakle zasucite rukave i poradite na dopunjavanju ove rubrike tako što ćete pokretati nove internet stripove. Svaki novi strip na spisku će, onog petka kada bude dodat, imati oznaku NOVO!
Redosled je po abecednom redu:

STRIPOVI KOJI REDOVNO IZLAZE:

-BUZZ & FZ (Gudvin)
www.screaming-planet.com/comics.php?area_id=

-ČAROBNJACI (Niko Barun)
www.tportal.hr/stripovi/carobnjaci

-JOHN'S PARADISE (Saša - Venes)
www.crazytwo.com/novi/

-MALI MEUR (Vladislav Gajski)
www.plastelin.com/index.php?option=com_content&...

-MARTINA MJESEC (Macan - Sudžuka)
www.stripovi.com/martinamjesec.asp

-MISTER MAČAK (Macan - Bob)
www.stripovi.com/mistermacak.asp

-NETOVCI (Niko Barun)
www.t.ht.hr/netuskoli/5-5.html

-OVERKLOKING (Dubravko Mataković)
iskon.hr/webcafe/matakovic/

-SERGEJ (Darko Macan)
www.zmcomics.co.yu/sergej

-SIVI GRAD (Rico)
www.stripovi.com/sivigrad.asp

-SOB SA SOBOM (Sonjecka)
www.stripovi.com/SobSaSobom.asp

-STRIP "DAN"-a (Simon Vučković - Mirko Zulić)
www.dan.cg.yu/stripovi.php

STRIPOVI KOJI SE REDOVNO DISTRIBUIRAJU E-MAIL-om

-SAMONIKLI KOROV STRIP (Franja Straka)
prijaviti se na email adresu: fstraka@eunet.yu

STRIPOVI SA ZAOKRUŽENOM PRIČOM

-Bilo jednom u Makarskoj (Dalibor Brdar)
www.stripovi.com/makarska.asp

-Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes)
www.najbolje.com/zagor/

-Stripovi... (Dunja Janković)
deenes.ffzg.hr/~tdujmovi/strip.htm

STRIPOVI DOMAĆIH AUTORA NA STRANOM JEZIKU

-ACTION TRIP COMICS (Jojić - Grabović - Solanović)
www.actiontrip.com/index/comics.phtml

-Mc DUFFIES (Srđan Aćimović)
mcduffies.keenspace.com

-LITTLE WHITE KNIGHT (Srđan Aćimović)
www.graphicsmash.com/series.php?name=littlewhiteknight&view=current

-LEGOSTAR GALACTICA (D. M. Jeftinija)
legostargalactica.keenspace.com/

STRIPOVI KOJI VIŠE NE OBNAVLJAJU SVOJE STRANICE

-NEDELJNI STRIP (Oljača, Aćimović, Ikonić, Jovanović, Vučković)
members.lycos.co.uk/zmcomics/strip/strip.htm

-VILINTULJKOVA DRUŽINA (zmcomics)
www.zmcomics.co.yu/vilintuljak

sadržaj

10.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović, Dušan Banjanin i Marko Ajdarić su obezbedili sledeće priloge:

PRED IZAZOVIMA: ALEKSA GAJIĆ, STRIP AUTOR

PUTOVANJE KROZ GALAKSIJU

Ono što bih rekao za strip važilo bi i za bilo koju drugu umetnost. Siromaštvo se oseća u umetnosti i svi zbog toga pate

Mladog umetnika Aleksu Gajića nazivaju novom zvezdom savremene strip scene. Ima tek 31 godinu, a može se pohvaliti da živi od svog rada koji, pritom, i voli. Već nekoliko godina uspešno sarađuje sa francuskom izdavačkom kućom „Le Soleil” za koju je do sada nacrtao pet tomova strip serijala „Bič Božji”. NJegova dela prodaju se u 50.000 primeraka i nalaze se na policama najprestižnijih francuskih knjižara. Pred njim se smeši uspešna karijera, puna izazova. Najviše mu prija rad i posvećenost slikanim junacima, a najteže mu pada organizacija izložbi i kontakt sa novinarima.

Gajić sanja o dobrom odmoru na Zlatiboru, daleko od neumorne izdavačke trake, a najveća mu je želja, kako priznaje, da „oživi” i „razdrma” svoje crteže i snimi crtani film. NJegove fantastične junakinje, mitske lepote, iz dalekih galaktičkih prostora mogu se videti u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu.

Na koji način promišljate strip?
– Ne postoji osnovna estetika stripa. Čitaoci su zamoreni velikim i angažovanim temama. Volim estetizovani strip koji ima lepu priču i crtež, a ako se kroz njega još diskretno provuče nadahnuta poruka, onda je to idealno. Neminovno je ukrštanje stilova. Najveći uticaj ima japanski strip. Takozvana manga uspela je da se pomeša sa evropskim i američkim stripom, a s druge strane, evropski strip se pomešao sa američkim. Stilovi su se ukrstili i prave se lepi kros-overi u kojima se evropske teme pričaju na japanski način, a japanske teme na evropski način.

Da li strip u našoj sredini izumire?
– Najveće tiraže imaju stripovi koji se prodaju na kioscima, kao što su Blek Stena, Dilan Dog, Mister No, i druga jevtina izdanja, dok kolor stripovi, koji se prodaju po knjižarama i koji izlaze jedanput godišnje, neslavno prolaze. Tiraži od svega 500 primeraka prodaju se i po nekoliko godina pa nije čudo što se u domaći strip ne ulaže dovoljno novca. Uglavnom se reprintuju strana izdanja za koja izdavači plaćaju autorska prava. Trenutno nije tako loša situacija na strip sceni, pamtim i teže. Stvari idu nabolje. Bilo bi mi drago da sam svojim primerom uticao i na druge mlade autore da se opredele za ovu umetnost. Dovoljni su samo olovka i papir da bi se ispričale i najlepše priče.

Kod nas se strip i dalje naziva alternativnom umetnošću i svrstava se u subkulture. Smatrate li da naše umetničke škole slabo neguju ovu granu umetnosti?
– Status umetnosti kod nas imaju dela koja su, možda, previše artizirana, za razliku od stripa koji spada u komercijalnu umetnost. Strip u našem društvu zauzima loše mesto. Ne znam kako bi to moglo da se ispravi, da li možda nekim drugačijim načinom crtanja? Kako god da se okrenemo, stripu se loše piše. Ono što bih rekao za strip važilo bi i za bilo koju drugu umetnost. Siromaštvo se oseća u umetnosti i svi zbog toga pate. Verujem da će ipak biti bolje, –samouvereno tvrdi mladi umetnik.

Navijate za novo lice, i dizajn stripa. Podržavate uticaj kompjuterske animacije na ovu sferu umetnosti?
– Stripovi su nekada bili veoma oskudno crtani, u crno-beloj tehnici, a zatim su na scenu stupile boje. Danas se pojavljuju fotografski, kompjuterski, animirani stripovi. Suštinski pomaci ipak nisu veliki. Uglavnom je reč o grafičkom pomaku, ali su teme i način na koje se one pričaju i dalje isti. U stripu koji trenutno radim za Francuze, potpisan sam samo kao crtač. Od iduće godine počinjem da radim svoj autorski strip u kojem ću biti i crtač i scenarista. Radnja će se dešavati u Beograd, u budućnosti, a glavna junakinja će biti Beograđanka koja će imati fizioloških problema u vezi sa budućnošću. Okušaću se i u ovom izazovu i videti kakav je to osećaj kada si kompletan autor.

Vaši planovi za budućnost?
– Kruna svakog bavljenja stripom jeste crtani film. Strip kao celina ima težnju da se pomeri. To su statične scene koje bi mogle biti zamrznuti frejmovi nekog filma. Moja želja bi bila da se potpišem kao autor dugometražnog crtanog filma. Film pruža i veliki broj problema. A meni je jako slatko da dok radim rešavam i probleme. To možda i jeste razlog zbog kojeg se ne bih više bavio stripom, bar ne onim kojim sam radio prethodnih šest godina. Mnogi putevi su već utabani i mnoge radnje već unapred znam jer sam ih nebrojeni broj puta prešao. Crtanje se pretvorilo u zanatstvo, nema više izazova. Zato bih sledeći strip hteo da radim kao mešavinu tehnika. U novom stripu pokušaću da ukrstim prirodne tehnike, kompjuter, grafički i veb dizajn. Pokušaću da izdizajniram stranicu koja bi predstavljala nezavisno delo i koja bi mogla da se urami i stavi na zid.

Ovog leta nastupate na muzičkom festivalu „Egzit” u Novom Sadu...
– Prvi put se organizuje festival u okviru festivala. Reč je o festivalu stripa. Organizatori „Egzita” su hteli da okupe autore iz bivših republika SFRJ, čak će biti i jedan gost iz inostranstva. Shvatili smo ovu manifestaciju kao druženje i upoznavanje publike sa procesom nastanka stripa. Biće tu crtanja, pričanja, kupovine stripova, potpisivanja primeraka, prezentacije na video-bimovima. Pojavila se ideja da se na „Egzitu” napravi strip o ovom festivalu gde bi svaku sliku radio drugi autor. Strip je jevtina zabava i pruža veliki broj mogućnosti za eksperimentisanje. Ako se crtež uprska nije velika šteta – jedan papir, jedna olovka. Bilo bi interesantno da se ovaj plan realizuje.

Isidora Masniković


Objavljeno: Politika, Beograd, 28.06.2005.godine

KORIGANS - Deca noći 1 (Modsia/Civiella)

PUT U ZEMLJU LEGENDI

Strip serijal za ljubitelje epske fantastike, žanra poniklog na temeljima Tolkienovog Gospodara prstenova

"Irska – Alsterska provincija 1000. godine naše ere. Prva noć novembra. Samenova je noć. Noć kada se otvaraju prolazi koji povezuju našu zemlju i svet bogova; vreme heroja i čarobnih stvorenja. Ta će noć promeniti sudbinu Liene, devojčice koju su prihvatili Korigansi. Za ljubav svoje majke, ona uvlači klan u rat koji će postati legenda" – glasi najava za prvu epizodu Deca noći, strip serijala epske fantastike Zemlja legendi: Korigans.

Keltska narodna predanja o svetu vilenjaka sa ovim delom scenariste Thomasa Mosdia i crtača i koloriste Civiella, objavljenim za Guy Delcourt Productions, a kod nas u izdanju Systemcomicsa, prevazilaze ustaljene i znane okvire izražavanja u formi stripa. Scenarista Mosdi, kao što se pokazalo, postigao je pun pogodak izborom prostorno-vremenske odrednice u koju će smestiti svoju priču-bajku. Irska oblast Alster, pod perom izvanrednog crtača Civiella, prikazana je u svojoj surovoj lepoti.

Vresište, stenovita obala, olujna noć, 1. novembar godine 1000. elementi su koji nas uvode u fantastični svet zastrašujućih natprirodnih bića. Devojčica Liena se sa svojim roditeljima i dedom probija kroz oluju. Kroz rupu u vremenu i prostoru prolaze Formoarsi – patuljasti krvoločni pripadnici klana Crne pećine, koji će bez milosti ubiti Lieninog oca, a majku i dedu odvesti strašnom Baloru, gospodaru mraka i haosa. Eolas i Emer, pripadnici suparničkog klana Korigansa, kojim vlada dobra kraljica Deidra, u poslednji čas spasavaju Lienu odvodeći je u svoj svet.

“Mesec je zaista ogroman”, kaže Liena našavši se u nepoznatoj zemlji. “Ne želim da te uvredim, ali pre će biti da je on u tvom svetu mali”, odgovara joj novostečeni prijatelj objašnjavajući da je došla u svet u kojem vreme drugačije protiče. “Kad prođeš kroz prolaz koji rastavlja svetove, rizikuješ da se oprostiš od svega onoga što je do danas činilo tvoj život”, kaže joj on. U čudesnoj zemlji Liena saznaje da su joj majku i dedu oteli Abak i njegovi ratnici po nalogu Balora, koji na Samenovu noć organizuje otmice ljudi. Balor – crni gospodar ostrva – gospodar je haosa i mraka koji vlada krvoločnim narodom – Formoarsima. Kad se otvori njegovo treće oko, može da zgromi čitave armije.

Korigans je prevashodno strip serijal za ljubitelje epske fantastike, žanra poniklog na temeljima kultnog Tolkienovog dela Gospodar prstenova. Pretenciozno vizuelno realizovan, vrlo zahtevan ali bez scenarističkih propusta, omogućava nam potpun užitak u svakom magičnom kvadratiću, dočaravajući nam svu draž i lepotu devete umetnosti. Fantastično oslikan ambijent dočarava realističnost u koju skoro i da poverujemo dok ne shvatimo da pred sobom imamo istinsko remek-delo.

Davor Pozderović


Objavljeno: POPBOKS, www.popboks.com, 6/27/2005.

JAPANSKI MANGA FILM ZA KINESKO TRŽIŠTE

Produkcijska kuća preminulog japanskog legendarnog autora manga crtaća Osamu Tezuke, napraviće svoj prvi film koji je isključivo namenjen kineskom tržištu - što je jedan od pokušaja da japanska kultura zauzme svoje mesto u velikoj i najmnogoljudnijoj zemlji. Dvočasovni animirani film - "Osloniću se na tvoje rame", delom će biti zasnovan na kineskim bajkama, i to je element na koji se najviše računa. Osnovna priča tiče se čoveka koji nastavlja da voli ženu i kada se ona pretvori u leptira, a reditelj filma će biti honkonški sineasta Džekob Čeung, uz učešće kineskih i japanskih umetnika. Osamu Tezuka bio je pionir japanskih manga crtaća, a najpoznatiji je po serijalu "Astro Boy", koji je debitovao 1951. godine. Tezuka je, inače, gajio veliko poštovanje za rad kineskog animatora Vana Raimina, koji je napravio proslavljeni film na osnovu kineskog klasika - "Putovanje na zapad".

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 05.07.2005.godine

SAOPŠTENA IMENA DOBITNIKA "LOCUS" NAGRADE

U kanadskom gradu Kalgariju saopšteni su dobitnici "Locus" nagrada za fantastičnu književnost. Za priznanja ovog specijalizovanog časopisa, koji donosi kritike i prikaze SF knjiga, nagrada se određuju posle glasanje njegovih čitalaca. Nagrada za SF roman pripala je Nilu Stivensonu (The Baroque Cycle: The Confusion; The System of the World), za fantazijski roman dobitnik je Čajna Mjevil (Iron Council), a za knjigu namenjenu mlađim čitaocima Teri Pračet (A Hat Full of Sky). U konkurenciji debitantskog romana pobedila je Suzan Klark (Jonathan Strange & Mr. Norrell). U kategoriji novele trjumfovao je Džin Volf (Golden City Far), kod noveleta pojavio se izjednačeni rezultat - nagradu dele Keli Link (The Faery Handbag) i Čajna Mjevil (Reports of Certain Events in London), dok je u konkurenciji kratkih priča pobedio Nil Gejmen sa delom koje je ovogodišnji šampion po dužini naslova (Forbidden Brides of the Faceless Slaves in the Nameless House of the Night of Dread Desire).

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 08.07.2005. godine

NELSON MENDELA KAO STRIP JUNAK

Prvi crni predsednik Južne Afrike, Nelson Mandela, postaće ovih dana junak stripa urađenog povodom njegovog 87. rođendana, a sve u sklopu projekta za podsticanje dece na čitanje, saopštila je njegova fondacija.

"Krećemo sa tim stripom da bismo preneli Mandelinu poruku i vrednosti", izjavio je Džon Samjuel, direktor Fondacije "Nelson Mandela".

Milion primeraka serije od sedam stripova koji govore o životu junaka borbe protiv aparthejda i bivšeg predsednika Južne Afrike (1994-99) biće podeljeni školama i pridodati raznim listovima povodom Mandelinog rođendana 18. jula.

"Stripovi predstavljaju vrlo pogodan način da se mladi navedu na čitanje", istakao je Džon Samjuel, odbacujući svaku ideju o nameri da jedan od najpoštovanijih šefova država i dobitnik Nobelove nagrade za mir bude sveden na lik nekog junaka stripa.

"Trebalo bi mnogo više od stripova da bi se umanjila njegova veličina", naveo je Samjuel.

FoNet


Objavljeno: www.b92.net, ponedeljak, 11.07.2005.godine

CRTANI JUNACI

DUH SA SEKIROM

Sigurno je svako pročitao bar jedan strip o Zagoru, slavnom "Duhu sa sekirom". On živi u Darkvudskoj šumi sa simpatičnim proždrljivcem Čikom. Bori se protiv zlikovaca koji pokušavaju da osvoje njegovo kraljevstvo, unište svet ili učine bilo kakvo zlo. I uvek pobeđuje zahvaljujući svojim mišicama i mudrosti. Ali ko je, u stvari, Zagor?

Pravo ime velikog borca za pravdu je Patrik Vilding. On je sin bivšeg oficira američke vojske. Bio je dečak kada je grupa Abenaki Indijanaca predvođena Salomonom Kinskim bez milosti masakrirala njegove roditelje. Dečak je smrt izbegao samo zahvaljujući tome što ga je otac bacio u reku pre dolaska napadača i što ga je pronašao Skitnica Fici. Sa ovim traperom-filozofom Patrik odrasta i od njega uči veštinu korišćenja čuvene kamene sekire, a jedini cilj njegovog života postaje osveta.

Kada je odrastao, Patrik uspeva da pronađe grupu Indijanaca koja je ubila njegove roditelje i sveti im se ne brojeći žrtve. Sve do trenutka kada mu Kinski objašnjava da je ubistvo njegovog oca u stvari osveta za masakr koji je ovaj vodio kao oficir. Rastrzan, u želji da sačuva svoj život, on uništava indijansko selo, ali rešava da iskupi svoje i očeve grehe. Tog trenutka Patrik Vilding odlučuje da postane zaštitnik Indijanaca.

Uzima ime Za-Gor Te-Nej koje na dijalektu Algonkina znači "duh sa sekirom", a kada je svoju ideju ispričao članovima lutajuće pozorišne trupe - porodici Saliven - oni rešavaju da mu pomognu. Stvaraju njegov čuveni kostim: crvenu majicu sa simbolom orla u letu na grudima i podučavaju ga jednostavnim trikovima kojima Indijance uspeva da ubedi da je izaslanik Manitua.

Zagor živi u prvoj polovini devetnaestog veka, ali njegove avanture ne bi smele da se okarakterišu kao vestern (ili kaubojske) pošto se on bori protiv različitih zlikovaca - od običnih ljudi do vampira, vukodlaka, vanzemaljaca...

On ima gomilu prijatelja među kojima je sigurno najvažniji debeli Meksikanac koji se predstavlja kao Felipe Kajetano Lopez i Martinez i Gonzales koga svi znaju jednostavno kao Čika. On unosi smeh u ovaj strip, mada često napravi više štete nego koristi. Galerija prijatelja je velika: Tonka, Satko, Frida Lang, Dok Lester, Džimi Gitara, Digin Bil, Drankin Dak... Ali koliko god prijatelja bilo, neprijatelja ima dvotruko više. Najopasniji je svakako profesor Helingen, ali da je samo on tu Zagorova misija bi bila jednostavna. Tu su: Kandraks, baron Rakosi, SuperMajk... Naravno, i gomila običih prevaranata koji ne biraju način da zarade novac.


Objavljeno: www.glas-javnosti.co.yu

Stripovi Dori Seda inicirali su novi talas anergraunda

DAMA PONOĆI

Njeni stripovi su prepuni sablažnjavajuće tematike koja je i dalje za mnoge tabu. Opet, njen rad ne može biti okarakterisan kao pornografija - niti ima stvarnu erotsku konotaciju

Dori Seda (1951 -1988) američka slikarka i keramičarka, poznata je po svojim andergraund stripovima 80-ih koji su definisali novu osećajnost u ovom odmetničkom mediju. Objavljivala je u Wimmen's Comix, San Francisco Comic Book, Viper, Yellow Silk, Prime Cuts, Cannibal Romance, Weird Smut Comix i Tits & Clits. Njen divlji način života je kratko trajao, ali njeni stripovi čuvaju njene vizije kasnih noćnih ekscesa i iskušenja metropolisa.

Seda je umrla 1988. godine u 37. godini od silikoze (ugljenisana pluća od glaziranja keramike bez gas-maske), emfizema od suviše cigareta, besnih žurki koje se nikada nisu završavale i zapaljenja pluća. Pažnju nezavisnih izdavača je skrenula perverzno-satiričnim foto-stripovima koje je radila sa Robertom Krambom u strip magazinu za odrasle WEIRDO koji je Kramb uređivao. Njen patron i ljubavnik Don Donahju je sabrao njene radove u monografiji "Dorine priče" ("Dori Stories") koje je izdala kuća Last Gasp Comics.

Ova esencijalna monografija preti da pomrači značaj njenog rada, predstavljajući je (kroz brojna sećanja njenih kolega i savremenika) kao definitivnu damu ponoći. Najzad, svi vole priču o Nani Emila Zole. Dorini brojni ekscesi su glavna tema njenih stripova koji ne gube ništa od svoje životnosti čak ni 17 godina kasnije. Monografija "Dorine priče" donosi i senzacionalni strip "Usamljene noći - priče koje treba čitati kada se par u susednom stanu tuca preglasno".

Uhvativši svo rasulo noćnog života San Franciska, potoke alkohola koji su tekli na art-žurkama Dori Seda se predstavlja kao majstor sarkastično-autobiografskih storija o usamljenoj umetnici čiji je jedini pravi prijatelj njen doberman (sa kojim je bila bliža nego sa svim ljubavnicima).

Njen veliki talent za autoironiju, koji se u potpunosti može meriti sa Čarlsom Bukovskim, učinili su Doru Seda pionirom introspektivnog stripa 90-ih koji postaje dominantan žanr u nezavisnoj produkciji. Lajtmotiv šala je Dorina aluzija da upražnjava seks sa svojim ljubimcem, često uvodeći sodomiju u svoje stripove i uvek nudeći neubedljiva opovrgavanja a la Nikson "ne tucam se sa svojim psom".

Njeni stripovi su prepuni sablažnjavajuće tematike koja je i dalje tabu za mnoge civile. Opet, njen rad ne može biti okarakterisan kao pornografija - niti ima stvarnu erotsku konotaciju. Dorine seks-scene su potpuno imaginarne, čista spekulacija. Seda je više zainteresovana za komični komentar ljudske suštine, za bazične instinkte koji magnetski privlače apsolutne strance jedne drugom i sudbinske prevrate. Ne možete da ne budete zavedeni njenim ličnim šarmom, a umetnost je ionako na drugom mestu.

Ali Dori jeste vrstan crtač, sa direktnim uticajima Ivana Albrajta, fantastičnog slikara ljudske bede, blještavih metala i prljavih čipki. Albrajt je stekao slavu čuvenom slikom "Slika Dorijana Greja" koju je radio za istoimeni film iz 1945. U ovoj filmskoj verziji slavnog romana Oskara Vajlda glavni junak izgovara famoznu rečenicu "Učinio bih sve na svetu da budem ponovo mlad. Osim da ustajem rano, radim vežbe ili da se ponašam odgovorno".

Izvrstan nekrolog za Dori Seda? Šta čini Dorin rad tako aktuelnim i u Nultoj deceniji? Retki su umetnici, tako opsednuti i zaneseni autodestruktivnim nagonima. Seda je bila spremna da pretvori svoj život u teatar tragedije i - uspela je. Njeni savremenici tvrde da je Dori u životu bila ista kao i u stripu - puna začuđujuće trezvenog stava prema životu, potpuno suprotstavljenog njenim suludim i smrtonosnim navikama.


Objavljeno: www.glas-javnosti.co.yu

sadržaj

11.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-BORO PAVLOVIĆ "NA PLAŽI"
Izdavačka kuća Humanoides Associés je iskoristila leto da izda jedan specijalni magazin, koji se zove 'Les Humanos a la Plage' (Humanos na Plaži) za 14 evra, sa 4 albuma. Među njima je i 'El Nino', koga je divno nacrtao Boro Pavlović. Klikni te ovde da vidite kako je opisan 'Les Humanos a la Plage' od strane naših kolege iz Toute en BD.
(Marko Ajdarić)


-JANJETOV U ŠPANIJI
Norma Editoral je na krajem juna objavila treći broj od serije Technoperes u Španiji, koja se tamo zove 'Los Tecnopadres'. Na ovome linku, možete da vidite sinops tog albuma na stranici Tienda Dreamers, koja za svaki album koji publicira u Internetu daje mogućnost da se šalje kao 'e-card'. Tako da možete da šaljete vašim prijateljima eletronske karte sa radovima Zorana Janjetova, sa ovog linka.
(Marko Ajdarić)


-"THE LAST Y-SUDŽUKA"
Kao što smo već objavili, 35. broj serijala 'Y: The Last Man', izdat u Americi kod Vertiga je poslednji broj koji crta Goran Sudžuka, pre nego što se vrati Pia Guerra. Evo, na sajtu Comics Continuum-a, 4 strane koje je nacrtao od Sudžuka za taj broj.
#1, # 2, #3 #4.
(Marko Ajdarić)


-TBC U ŠPANIJI
Već smo bili u prilici da najavimo izdanje 'Evropa', prvi album te serije (od 2) od TBC (Tomaž Lavrič) preko Glénat iz Španije. Ove nedelje je objavljena jedna recenzija kod Tirafrutas-a, blog koji je uključen u mrežu blogova 'Tebelogs', koja kaže da TBC dobro predstavio svoju viziju jednog imigranta iz bivše Jugoslavije u Nemačkoj koji je shvatio da 'san' koji su mu obećali od Evrope nije baš tako lep kako su ga opisali.
(Marko Ajdarić)


-KORDEJEV "SMOKE"
"Smoke', nacrtan od strane Igora Kordeja (rođen u Zagrebu) i napisan od Alex de Campi-ja, jedna je od lepših novosti na strip sceni u Americi. Pogotovo što je reč o mladom piscu koji donosi nove ideje te razmišlja o stripovima kao o umetnosti. Strip je dobio odlične rezenzije svugde u Americi. Ta grafička novela izdata je u maju meseca kod IDW-a.
(Marko Ajdarić)


-ALBUM ZA 10 GODINA BEZ PRATTA
Corto Maltese, najčuvenija kreacija italijanskog majstora Hugo Pratt-a, je dobio od strane Castermana jedan album od 256 strana pod nazivom 'De l'Autre Côté de Corto'. Album je izašao 10. juna da obeleži 10 godina od smrti Hugo Pratta. Možete videti na ovome linku kako sve to izgleda.
(Marko Ajdarić)


-SLOVAČKA ONLINE
1) Bratislava: Poziv za Comics Salón 2005 na televiziji.
Od 14. do 15. oktobra, dešava se Comics Salón 2005, u Bratislavi. Na ovom linku, može da se vidi jedan poziv od 36 sekundi za taj festival, objavljen na lokalnu televiziji JOJ. Poneku reč možemo da ne razumemo, ali lepo možemo da shvatimo i primimo taj poziv, specijalno za one koji vole mange.
www.comics-salon.sk/download/csjoj2.avi
2) S druge strane, dnevnik Pravda, koji pratimo ovde i tamo već nekoliko godine i koji nama važi kao dobar primer novinarstva, ove nedelje je dao -ne samo ko govori slovački - mogućnost da upozna film 'Madagascar' koji je najnovija sensacija na prostoru filma i animacije: evo vam link za 'slide show' koja je izdao Pravda.
koktail.pravda.sk/foto.asp?galerie=...
(Marko Ajdarić)

sadržaj

12.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Vladimir Palibrk nam je prosledio ovaj HITAN poziv na saradnju:

SILENT WALL zidne strip novine PROTIV ZLE MAŠINE i
GRRR! Comix festival prectavljaju: POZIV NA SARADNJU!

Poštovani,

Imamo čast obavestiti Vas da je u povoju prvi broj fanzina SILENT WALL, zidnih strip novina posvećenih umetnosti 'nemog' kaiš-stripa, tj, stripa bez reči.

Kao prateće izdanje GRRR! Strip festivala koji se održava svakog septembra u gradu Pančevu, ekološki najugroženijoj tački jugoistočne Evrope, fanzin je koncipiran na donekle gerilskom pristupu u promovisanju umetnosti, ujedinjujući u sebi globalno aktuelnu angažovanu tematiku i promociju autentičnog autorskog izraza karakterističnog za underground strip.

Ovim putem Vas pozivamo da učestvujete u prikupljanju radova za ovo izdanje, priloživši rad na temu

EKOLOGIJA-ZAGADJIVAČI IZ KOMŠILUKA

/Iako ne sumnjamo u domete Vaše mašte, nudimo vam neke od mogućih tema za razmišljanje: ugroženost pojedinca u ekološki zagadjenim sredinama, reflektovanje ekološkog stanja sredine na kvalitet intimnog i društvenog života, moguće oblike subverzije i suprotstavljanja takvom stanju, snalaženje pojedinaca i grupa u stanjima ekološke ugroženosti, oblike fizičkih i psihičkih devijacija koji se mogu javiti u zagadjenom prirodnom okruženju, meditacije o prošlosti i budućnosti zagadjenih oblasti, velike ekološke katastrofe i njihove posledice, etc.. /

DEADLINE za slanje radova je 10. avgust 2005. Primamo kvalitetne fotokopije ili skenirane radove u što višoj rezoluciji. Adresa: Lenjinova 2/3, 26000 Pančevo, Srbija i Crna Gora, ili na e-mail volodjaizkutije@gmail.com

VEOMA BITNA TEHNIČKA INFORMACIJA!
S obzirom na specifičan format izdanja /plakat A1/, molimo Vas da pri izradi radova vodite računa o tome da to budu strip kaiševi u crno-beloj tehnici, proporcionalni formatu 52x13 cm.

Sva pitanja ili eventualne sugestije u vezi sa izdanjem možete uputiti na gore navedeni e-mail ili na telefon ++381 /0/64 29 888 34 /Volodja/

Kao prateći program GRRR! Strip festivala koji će se /blago nama/ već četvrti put održati u Pančevu, SILENT WALL će septembra 2005. izmedju ostalog imati svoju promociju u vidu zajedničke izložbe radova pristiglih na konkurs, kao i akcije lepljenja izdanja po ulicama grada. Učesnici će o daljem toku i životu izdanja biti blagovremeno obavešteni.

Unapred obradovan saradnjom,

Vladimir Palibrk, urednik izdanja

(Na fotografiji koja je inače priložena uz poziv: glavni reaktor nuklearne elektrane Černobil. Devetnaest godina posle eksplozije, radijacija je još uvek toliko jaka da ljudsko telo na udaljenosti 500 metara od reaktora počinje da svetli zelenom bojom.)

Dejan Radovanović nam je prosledio sledeći poziv:

VISA News Release

VISA NAJAVLJUJE KREATIVNI IZAZOV LETA U SRBIJI I CRNOJ GORI
- KONKURS ZA DIZAJN VISA KARTICE

Pobedniku putovanje u Pariz, dok će nagrađeni dizajn biti primenjen na Visa kartice koje će se izdavati u Srbiji i Crnoj Gori

Beograd, 6. jun 2005. godine – Posle sjajnih rezultata ostvarenih u prethodnih nekoliko godina, a u cilju obeležavanja milion izdatih kartica izdatih u Srbiji i Crnoj Gori, Visa International, vodeći svetski brend u oblasti platnih kartica, odlučila je da pokaže svoju posvećenost tržištu Srbije i Crne Gore pokretanjem jedinstvenog letnjeg izazova –prvog konkursa za dizajn svojih kartica u regionu. Cilj je da se kreativnim ljudima širom Srbije i Crne Gore pruži mogućnost da osmisle inovativni dizajn koji će biti korišćenjen za Visa kartice koje će banke članice Visa sistema u budućnosti izdavati u našoj zemlji.

Konkurs, čija je tema «Savremena Srbija i Crna Gora», autoru najboljeg dizajna nudi priliku da otputuje u jednu od evropskih prestonica umetnosti - Pariz i da osvoji Visa katicu sa 2000 eura, dok će još dva rada biti nagrađena sa po 1500 eura. ‘Contemporary Serbia & Montenegro’, is offering the winning designer the chance to win a trip to one of Europe's capitals of design art – Paris – and receive the equivalent of 2000 Euros on their Visa card, while the two runners up will each get 1500 euros. Konkurs je otvoren za sve neprofesionalne dizajnere i studente dizajna i trajaće do kraja avgusta. Osnovni cilj, including non-professional designers or students of design, the contest will run until late August k.onkursa je da Visa kartice koje će se u budućnosti izdavati na našem tržištvu dobiju lokalno obeležje Srbije i Crne Gore. The competition is designed to

Regionalni direktor Visa International za Srbiju i Crnu Goru Žan Mark Tonti je, najavljujući konkurs, rekao: Za Visu, Srbija i Crna Gora je jedno od tržišta koje se, u svetskim okvirima, najbrže razvija, što potvrđuje podatak da smo za veoma kratko vreme uspeli da dostignemo broj od preko milion korisnika. Konkurs za dizajn Visa kartice naglašava našu posvećenost ovom dinamičnom i vibrirajućemživom tržištu i omogućiće da dobijemo karticu koju će osmisliti domaći dizajner. Sa naše strane mi nudimo nagrađenom autoru priliku da njegov dizajn bude primećen u najvećoj galeriji na svetu koja obuhvata preko 24 miliona lokacija širom sveta, dakle sve one lokacije na kojima se prihvataju Visa kartice.

Ovaj jedinstveni dizajnerski izazov trajaće tri meseca zaključno sa 25. avgustom. The design challenge will be open for three months with a closing date at the end of August. Posebno formirani petočlani žiri koji će činiti eksperti iz oblasti dizajna, ocenjivaće radove, a zatim će napraviti uži izbor. Sledi proglašenje pobednika koji će biti poznat do kraja septembra.

Radovi se mogu poslati na adresu Visa Visa Design Serbia, Mmd Public Relations, PO Box 298, 11000 Beograd. Dodatne informacije mogu se dobitiće u narednih nekoliko dana biti dostupne na www.b92.net, IPS-ovim knjižarama u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Podgorici, kao i na beogradskom i novosadskom univerzitetu. InformacijeDodatne informacije se već mogu zatražiti su dostupne i putem e-mail adrese [address!] and in IPS bookstores in Belgrade, Novi Sad, Subotica, Niš and Podgorica, together with universities in Belgrade and Novi Sad. Information can also be obtained via e-mail designserbia@visa.com ili putem posebne Visa Design Serbia telefonske linije 011 3285 939.

sadržaj

13.

LINKOVI

Strip Vesti

Francuzi, nastavak...

-Bandes dessinées
mail bd@quebec.to
quebec.to/BD

-Bob et Bobette
mail robertbilodeau@uole.com
www.iquebec.com/vandersteen

-Gianni Sedioli online
mail gsedio@tin.it
www.giannisedioli.com

-Frenchy
mail frenchy@netcourrier.com
frenchycomics.free.fr

-La Guerre Du Fut
mail laguerredufut@club-internet.fr
perso.club-internet.fr/eleazar/gdf

-Divers Gens
mail divers-gens@fr.st
www.divers-gens.fr.st

-Woopi Lapomme
mail contact@yanvlad.com
www.yanvlad.com/woopi.htm

-Emmanuel Guillot
mail eml.guillot@laposte.net
emlguillot.free.fr

-Emplacement libre
www.eurobd.com/webring/inscription.html

-Thanéros - l'espace d'Eric Larnoy
mail onehmouninehl@caramail.com
perso.wanadoo.fr/thaneros

-Bdstrips
mail guy.verman@bdstrips.com
www.bdstrips.com

-Les Tarlouzes
mail lestarlouzes@free.fr
lestarlouzes.free.fr

-Dessinateur et Infographiste
mail mignaton.laurent@wanadoo.fr
perso.wanadoo.fr/laurent.mignaton

-BEDEPreview
mail bedepreview@free.fr
bedepreview.free.fr

-Aplat
mail aplatmaster@yahoo.fr
aplat.free.fr

-Les Caussambulles
mail caussambulles@free.fr
www.caussambulles.fr.fm

-Terminus
mail thierry.levessel@free.fr
thierry.levessel.free.fr/

-Des BD et des Motos
mail jerome@arnould.net
thierry.levessel.free.fr

-Le site de Cédric
mail polhenri@belge.net
bdcedric.multimania.com

-Bulles et Dessins
mail fraphael@free.fr
fraphael.free.fr


...nastaviće se!

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad