STRIP VESTI
|
Broj:
323
24.06.2005. Godina VII
|
prošli
broj - arhiva - sledeći
broj
SADRŽAJ
- STRIP
NA EXIT-u - Strip Vesti
- JUŽNJAČKA
UTEHA No 215. - Marko Stojanović
- KVINTALOVA
TJEDNA KARTICA (274) - Darko Macan
- INTERNET
STRIPOVI - Strip Vesti
- ŠTAMPA
- štampa
- VESTI
IZ SVETA - Strip Vesti
-JANJETOV U ŠPANIJI
(Marko Ajdarić)
-CEO NIKOPOL U JEDNOM (Marko
Ajdarić)
-NOVI ALBUM SMUĐA
(Marko Ajdarić)
-KORDEJ O NAJBOLJIMA U EVROPI
(Marko Ajdarić)
-BIJENALE GRAFIČKE UMETNOSTI U LJUBLJANI
(Marko Ajdarić)
- POZIVI
NA SARADNJU - mail
- LINKOVI
- Strip Vesti
|
Svi prilozi su vlasništvo autora. U
slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo
Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis
će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora),
u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su
to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate
stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za strip
je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu
UVODNIK...
Samo recite kako bezrazložno kukam i zapomažem...:(
Ovo je sve za čitanje sledece tri nedelje. Sledeći broj
izlazi tek 14. jula!!!
S poštovanjem,
Zlatko Milenković
sadržaj
|
1.
|
STRIP NA
EXIT-u
|
Strip
Vesti
|
STAGE:
STRIPanziva
PROGRAM:
ČETVRTAK, 07.07.05.
FILM 1
Prezentacija rada strip autora i scenariste iz Kosovske Mitrovice
-Predrag Guberinić i Vladimir Milić
-izložba originalnih tabli u okviru stalne postavke Stripanzive
Strip radionica KUHINJA + united workshop RADIOAKTIVNO,
Pančevo
-video prezentacija radova
-oslikavanje cipela
-prodaja izdanja
-izložba originalnih tabli i oslikanih cipela u okviru stalne postavke
Stripanzive
Izdavačka kuća SYSTEM COMICS, Beograd
-prezentacija i prodaja izdanja
-prezentacija autora kroz školu crtanja: Aleksa Gajić, Zoran
Janjetov, Željko Pahek, Alessandro Barbucci, Barbara Canepa
-potpisivanje albuma
-projekcija video radova
-izložba originalnih tabli u okviru stalne postavke Stripanzive
FILM 2
PETAK, 08.07.05.
FILM 1
Video prezentacija radova makedonskih autora
-Aleksandar Sotirovski, škola crtanja
Izdavačka kuća Strip Presing, Niš
-prezentacija
-škola crtanja
-izložba radova u okviru stalne postavke Stripanzive
Izdavačka kuća Marketprint, Novi Sad
-prezentacija izdanja
-tribina
-Bane Kerac, škola crtanja + projekcija filma Cat
Claw
FILM 2
SUBOTA, 09.07.05.
FILM 1
Prezentacija crtača: Tihomir Čelanović, Dražen Kovačević,
Boban Savić Geto
- škola crtanja
Srećna Galerija-SKC, Beograd
-Vlada Vesović, škola crtanja
-radionica ŠLIC, škola crtanja
-prezentacija i prodaja izdanja
RAKETA, Vuk i Miki Ršumović
-tribina – Mange
-projekcija inserata iz Manga filmova
FILM 2
NEDELJA, 10.07.05.
FILM 1
SKC, Novi Sad
-prezentacija izdanja
-link- izložba grčkog stripa u prostorijam SKC-a
KOMIKAZE, strip kolektiv, Zagreb
-prezentacija fanzina KOMIKAZE
-prezentacija web stranica
-VJ-ing
Prezentacija magazina T. Tikulina i festivala CRŠ
Prezentacija Esada Ribića
Prezentacija G. Sudžuke i Q magazina
Darka Macana
Tribina – Hugo Prat
-dokumentarni film o Hugu Pratu i Kortu Maltezeu
FILM 2
sadržaj
|
2.
|
JUŽNJAČKA UTEHA
No 215.
|
Marko
Stojanović
misto83@ptt.yu
|
NAKON SVIH OVIH GODINA
Pomalo je tužno...
JER KAD OSTARIŠ, Bjelo Dugme
Polako pakujem stvari
za put u Beograd. Niste čuli? Bjelo Dugme svira u utorak na hipodromu,
prvi put u ovoj zemlji od čuvene turneje 1989. kad su ih u Splitu
i ostalim gradovima diljem Hrvatske na koncertima gađali pivskim
i drugim flašama, kad su se lagano palili požari tako što je poslednja
velika jugoslovenska rok grupa gađana aparatima za gašenje požara,
kad su Alenu Islamoviću od svega toga proradili bubrezi pa čisto
zdravlja radi pobegao u rodni Bihać. Veliki poglavica Goran Bregović
raspustio je grupu, pa su svi krenuli svojim putem. Neki su stekli
svetsku slavu pišući filmsku muziku, drugi su pevali bledunjave
pesmice, treći su počeli da pišu muziku za narodnjake, četvrti otvorili
privatne firme negde daleko od besmislenih ratova, a bilo je i onih
koji su zauvek sišli sa scene... Šta ih je okupilo, posle šesnaest
godina? Koliko je truda trebalo da se svakom od njih priđe, da ga
se ubedi da opet zasvira sa ostalima?
Pokušajte da zamislite kontakte sa starim drugovima, pokušajte da
zamislite sve stare netrpeljivosti, sve sitne zađevice, sve paranoične
pretpostavke podgrejane sa šesnaest godina tišine. Pokušajte da
zamislite svilenu diplomatiju potpomognutu čeličnim živcima koja
je potrebna da se priđe svakom od njih, da se ubedi da makar za
neko vreme zanemari svoj animozitet prema drugima, da stiša svoju
sujetu, da ponovo otvori vrata koja je mislio da je zauvek zatvorio
za sobom... Da ponovo zasvira u grupi.
Šta da očekujem od svih njih u utorak? Pitanje je, mogu li još uvek
da stvore magiju koju su nekad proizvodili?
Polako pakujem izložbu za Šabac. Niste čuli? Leskovačka strip scena
izlaže krajem jula na 3. Strip Festivalu u Šapcu, prvi put od čuvene
izložbe Sedam Veličanstvenih 1995. kad su u velikoj galeriji Leskovačkog
Doma Kulture Žika Ilić Žuti, kada je sedam do tada poznatih leskovačkih
strip crtača smoglo snage da priredi izložbu koja je predstavljala
uvod u početak rada Leskovačka škole stripa, kad smo mi, šezdeset
trojica polaznika od sedam do trideset sedam godina, naglavače uleteli
u avanturu zvanu strip. Tri meseca kasnije, veliki srpski crtač
Nikola Mitrović Kokan raspustio je školu, ali nama se već nije izlazilo
iz stripa. Održali smo školu na okupu u originalnoj postovi još
neke tri godine, a onda je velika većina krenula svojim putem. Neki
su postali scenaristi, drugi su crtali porniće za internet tržište,
treći su radili ikone za lepu lovu, četvrti animaciju da prežive
studije Japanskog, peti postali perspektivni oficiri koji olovku
elegantno zaobilaze, a ima i onih koji su zauvek sišli sa scene...
Tek, 2005. navršilo se pedeset godina stripa u Leskovcu i deset
godina leskovačke škole stripa, i nekome je palo napamet da pokuša
da tim povodom ponovo skupi gomilu, koja u ovom trenutku višestruko
nadmašuje broj sedam.
Pokušajte da zamislite kontakte sa starim drugovima, pokušajte da
zamislite svilenu diplomatiju potpomognutu čeličnim živcima koja
je potrebna da se priđe svakom od njih, da se ubedi da da originale,
da makar za neko vreme zanemari svoj animozitet prema drugima, da
stiša svoju sujetu, da izlaže u grupi, da učini nešto korisno za
sebe ali i za grad i strip uopšte. Ne shvatite me pogrešno, lepo
je videti stare ortake i prisetiti se svih onih zajedničih doživljaja,
lepo je videti gomilu originala koja svakog dana raste i koja o
tom lepom i davno prošlom vremenu govori mnoge bez ijedne reči,
ali koliko napora, čoveče, koliko truda!
Dođem iscrpjen od obrađivanja, objašnjavanja i okolišanja i pitanje
prestaje da bude možemo li da stvorimo magiju... Već znamo li više
šta je to magija?
sadržaj
|
3.
|
KVINTALOVA TJEDNA
KARTICA (274)
|
Darko
Macan
darko.macan@zg.htnet.hr
|
"DRAGA SAVETA ..."
Uhhh! Po drugi put sam
se u Kartici upetljao u obrazlaganje pisanja scenarija i opet nisam
sretan s rezultatom. Ne mislim kako sam rekao nešto krivo, ali ne
mislim ni da sam bio od velike pomoći. Jer, što? Pisanje je, meni
barem, uvijek bilo poprilično intuitivan proces i sva pravila koja
smo naveli ili koja bismo mogli navesti (svaki podzaplet neka se
u priči javi barem tri puta; u realističnom dijalogu ljudi nikad
ne govore ono što misle; ako ste svjesni kako pišete prizor ili
rečenicu koju ste negdje vidjeli ili pročitali - nemojte!)
samo su pomoćni kotačići, korisniji u reviziji nego u viziji. Meni
se konstantno događa da scenarij zacrtanim tijekom ide možda prvih
stranu-dvije, a onda se otme kontroli i likovi zabriju po svome.
Te je možda najbolji savjet koji vam mogu dati: ne opirite se
tome! Vaša vas podsvijest zna i kad se oglasi najpametnije ju
je pustiti.
Drugi savjet je znajte što volite, a što ne. Ako vas je nešto
u pročitanome dotaklo, pokušajte shvatiti zašto i taj osjećaj (ne
scene! ne riječi!) reproducirati. Ako vam je nešto oduvijek išlo
na živce, kao meni Charlierovi dijalozi, pokušajte shvatiti zašto
je to tako i kako bi moglo bolje. Mislite, uvijek. Pitajte se. Znajte.
Treće: razmišljajte vizualno. Ja svoje scenarije prvo nacrtam
(krajnje jednostavno, krugovi i crtice, frend ih je nazvao "naoružanim
glavama") jer jedino tako imam osjećaj koliko čega stane u kadar
i na stranicu. Strip je vizualan medij i ako ga ne osjetite pisat
ćete poput frustriranih literata (koji drže kako nisu ništa napravili,
ako nisu sve zatrpali riječima) ili sineasta (koji svaki kadar svog
nesnimljenog filmskog epa žele vidjeti uprizoren, a znaju sličicu
opisati ovako: "plima se postupno diže i konačno prelijeva preko
zidića" - nacrtajte, molim, to!).
Univerzalni savjet, za kraj: čitajte. Čitajte jer niste sami
na svijetu, jer trebate znati što drugi rade, jer je umjetnost razgovor
koji teče generacijama. Čitajte pa onda pišite, i napisano
dajte nekome na uvid. Korolar univerzalnog savjeta je: ako vas kritiziraju,
slušajte. Ne branite se, ne budite kreten. Ako vas hvale,
nemojte slušati. Znam da hoćete, ljudi smo, ali zdravije je ne slušati
hvale.
I još jedno pitanje je važno, ali ne za početnike: čemu sve to?
No, o tome sam dosta i previše kukao u dosadašnjim Karticama.
***
I opet pismo! I opet Ivan Travalian! Kako ne objaviti pismo koje
govori o pisanju i depresiji, mojim omiljenim temama:
"#273:
'Je li bilo jasno? Nisam ni mislio da hoće.'
Svaka stvar postiže jasnoću, tj. ima smisla, do one mere do koje
smo je uporedili s njenom suprotnošću.
Da se mora stremiti jasnoći, može se shvatiti jedino u kontekstu
suočavanja sa nekakvim svetom dubokih i upravo nelagodnih 'nejasnoća'.
Kad se obazremo unaokolo, svako živi usred takvog sveta, premda
je zastrašujuće ne ignorirati ga. Ovde vi proširite ili shvatite
pojam 'nejasnoća' kako vam drago: to mogu biti 'neizvesnosti', 'nemogućnosti',
'mrak' ili, kako je u Kvintalovoj kartici #269 rečeno, 'siva zona'.
Vredelo bi pomenuti da je i siva zona nejasnoća uslovljena crno-belom
zonom. One se medjusobno podupiru, iako je nemoguća sinteza crno-belog
stripovskog sa životom. Nemoguće je i objasniti sivost života i
zagonetnost univerzuma jasnom naracijom uzročno-posledičnih veza.
Nemoguće je da ja objašnjavam pisanje kad je činjenica da nikad
nisam napisao priču, a da vi saznajući za to, produžite čitati.
Ljude privlači, kao ništa drugo, upravo nemoguće.
Zbog toga današnji tinejdžeri radije igraju složene igre nego što
rešavaju školske zadatke, 'prilagodjene njihovom uzrastu'.
Ljude takodje privlače ljudi koji izgleda da pokušavaju nemoguće.
Zbog toga su ranije čitavi narodi bili spremni boriti se do zadnjeg
dana za Napoleona ili Treći Rajh.
Zbog toga je ljudima u prošlosti pažnju privlačio medved koji igra
ili foka koja svira na trubi, a danas oni koji pokušavaju da se
artikulišu kao medijske ličnosti iako su za to očigledno nesposobni.
Naravno da je Šekspir bio genije, te naravno da zbog toga dobro
piše - i naravno da je zbog te pogrešne logike on redje čitan od
trash novina.
Da li može postojati apsolutna jasnoća u pisanju, te 'savršeno'
umetničko delo, kad mi samim pisanjem, to jest suprotstavljanjem
nejasnoći, pokazujemo da u nju ne verujemo? Naravno da ne. To u
praksi znači da se tvrdnje o umetnikovoj profesionalnosti lako mogu
obiti o glavu, umetnikovu najviše.
Da sumiramo, jasno pisanje 1) moze biti tek relativno, 2) da ono
dobija smisao u kontrastu ne sa celinom sveta ili društva, već sa
*delom* njega. 3) Jasnoća se može tek potvrditi prema odjeku koji
dobija iz odredjenog dela društva.
Ali koliko je ova analiza vredna kada i ona sama ne deluje baš jasno
i ubedljivo? I zašto ne deluje ubedljivo kada je tako 'logična'?
Vredelo bi razmotriti razloge toga, i iz njih izvući neku lekciju
o jasnom izražavanju.
Moj prilog takvom razmatranju jeste sledeći: Naši su mozgovi evoluirali,
a nasi preci preživljavali - manipulirajući fizičkim predmetima,
uglavnom čvrstim i jednostavnim, onakvim kakvi se mogu naći u prirodi
ili tek malo obradjenim. Zato, o čemu god mi razmišljamo, mi ćemo
tome pripisivati osobine svakodnevnih predmeta. 'Relativnost' u
tom nema puno smisla; jer ne postoji puno stvari s kojima se može
predstaviti. U svetu u kome su se naši umovi formirali nešto je
na datoj lokaciji ili postojalo ili ne. U tom svetu dva tela ne
mogu okupirati isti prostor. Predmeti se ne pojavljuju niodkuda,
niti iščezavaju bez traga (izuzetak mogu biti ona koja predstavljaju
smrtnu opasnost). I ovo su glavna pravila prema kojima naš razum
funkcionira - čak i kada je očigledno da "predmet" našeg razmišljanja
uopšte nema osobine prostih tela iz svakodnevnog života.
Zaključak: Onda kada ste nesigurni i zbunjeni pred zadatkom jasnog
izražavanja (a to bi trebalo biti često), zamišljajte i govorite
o svakom pojmu kao da je on fizički predmet.
Ilustracija: Tema koja je meni sada na pameti jeste depresija. Izraz
"Osobe A i B su depresivne" deluje zbunjujuće. Zato moramo pristupiti
pričanju ove naše poruke činjenicom da je *jedna* od te dve osobe
depresivna. A to ćemo postići najbolje time što ćemo opisati konkretne
stvari a, b i c, koje sačinjavaju sastavne delove Depresije. Onda
cemo opisivati osobu B navodeći njene osobine, koje su takodje a,
b i c! Prouzrokujemo time zbunjenost kod publike - ali zbunjenost
sporije nadolazeću i blažu nego što bi bio slučaj s jednom rečenicom.
Na ovom mestu mi moramo izaći u susret konfuziji čitaoca. S tim
u vidu, dovodimo osobe A i B jednu pored druge, da bi čitalac direktnim
uporedjenjem njih dvoje video "gde je greška" (jer duboko u svakom
od nama leži kreten koji ne veruje da se depresija može nalaziti
na dva mesta istovremeno). Onda, suočavanjem A i B, možemo pokazati,
na primer,
1) da je jedan od njih imao 'lažnu' depresiju, jer se samo pretvarao
da je ima.
2) da nije bila u pitanju nikakva "depresija". (Zar nije nešto u
vama iz početka govorilo da depresija ne može stvarno postojati
- jer nije fizička?) Umesto toga, radilo se o konkretnim (concrete-čvrst)
okolnostima života, sa kojima se osobe A i B odbijaju suočiti.
3) da oboje imaju sivu zonu tajanstvenosti zvanu depresija, protiv
koje se moramo boriti medicinskim istraživanjem fizičkog sveta
4) da pošto je depresija nemoguća, a 'ljudi streme nemogućem', čovek
s depresijom je nešto kao ideal, neko ko je ostvario naše snove
(verovatno pisac).
I šta ako ne mozemo izabrati izmedju ovih velikih alternativa? Sledeće
sam pravilo čuo na radiju od Maury Yeston-a, pisca brodvejskih mjuzikala:
Kada ste u nedoumici, pišite o nedoumici.
Ovo pravilo delom nadopunjava ono što je dosada rečeno, i možda
traži vise prostora nego ovog ovde.
Mora se shvatiti da se ne može trajno biti na početku gradjenja.
Pisac-početnik je fasciniran samim činom gradjenja, on je uvek fasciniran
ili arhitekturom kuće (o kojoj stalno menja planove), ili samom
obradom kamenova i naslaganjem cigle na ciglu (pa zaboravlja na
projekat kuće). Poenta je ova dva elementa uvek održavati u kombinaciji,
izbalansiranoj ne savršeno, već koliko se stigne.
'Kad ste u nedoumici, pisati o nedoumici' znači pisati o vašem unutrašnjem
životu; znači da ste svoj unutrašnji život udomili pod funkcijom
pisateljskog rada, u već zakrovljenoj gradjevini priče. I to ne
znači ništa drugo nego da ste trijumfovali ostvarujući spisateljski
san, i sada ga živeti."
sadržaj
|
4.
|
INTERNET
STRIPOVI
|
Strip
Vesti
|
Ovo rubrika je redovna, pozicionirana na ovom mestu u SVestima,
nije u samom vrhu jer na sajtu već stoje, u samom vrhu na udarnom
mestu, linkovi ka svim domaćim internet stripovima koji redovno
izlaze. Ostali stripovi, koji ne zadovoljavaju ove kriterijume
- dakle nisu na nekom od domaćih jezika ili ne izlaze redovno
- će ipak imati svoje mesto u ovoj rubrici.
Dakle zasucite rukave i poradite na dopunjavanju ove rubrike tako
što ćete pokretati nove internet stripove.
Svaki novi strip na spisku će, onog petka kada bude dodat, imati
oznaku NOVO!
Redosled je po abecednom redu:
STRIPOVI KOJI REDOVNO
IZLAZE:
-BUZZ & FZ (Gudvin)
www.screaming-planet.com/comics.php?area_id=
-ČAROBNJACI (Niko Barun)
www.tportal.hr/stripovi/carobnjaci
-JOHN'S PARADISE (Saša - Venes)
www.crazytwo.com/novi/
-MALI MEUR (Vladislav Gajski)
www.plastelin.com/index.php?option=com_content&...
-MARTINA MJESEC (Macan - Sudžuka)
www.stripovi.com/martinamjesec.asp
-MISTER MAČAK (Macan - Bob)
www.stripovi.com/mistermacak.asp
-NETOVCI (Niko Barun)
www.t.ht.hr/netuskoli/5-5.html
-OVERKLOKING (Dubravko Mataković)
iskon.hr/webcafe/matakovic/
-SERGEJ (Darko Macan)
www.zmcomics.co.yu/sergej
-SIVI GRAD (Rico)
www.stripovi.com/sivigrad.asp
-SOB SA SOBOM (Sonjecka)
www.stripovi.com/SobSaSobom.asp
-STRIP "DAN"-a (Simon Vučković - Mirko Zulić)
www.dan.cg.yu/stripovi.php
STRIPOVI KOJI SE REDOVNO
DISTRIBUIRAJU E-MAIL-om
-SAMONIKLI KOROV
STRIP (Franja Straka)
prijaviti se na email adresu: fstraka@eunet.yu
STRIPOVI SA ZAOKRUŽENOM
PRIČOM
-Bilo jednom u Makarskoj
(Dalibor Brdar)
www.stripovi.com/makarska.asp
-Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes)
www.najbolje.com/zagor/
-Stripovi... (Dunja Janković)
deenes.ffzg.hr/~tdujmovi/strip.htm
STRIPOVI DOMAĆIH AUTORA
NA STRANOM JEZIKU
-ACTION TRIP COMICS
(Jojić - Grabović - Solanović)
www.actiontrip.com/index/comics.phtml
-Mc DUFFIES (Srđan Aćimović)
mcduffies.keenspace.com
-LITTLE WHITE KNIGHT (Srđan Aćimović)
www.graphicsmash.com/series.php?name=littlewhiteknight&view=current
-LEGOSTAR GALACTICA (D. M. Jeftinija)
legostargalactica.keenspace.com/
STRIPOVI KOJI VIŠE
NE OBNAVLJAJU SVOJE STRANICE
-NEDELJNI STRIP
(Oljača, Aćimović, Ikonić, Jovanović, Vučković)
members.lycos.co.uk/zmcomics/strip/strip.htm
-VILINTULJKOVA DRUŽINA (zmcomics)
www.zmcomics.co.yu/vilintuljak
sadržaj
|
5.
|
ŠTAMPA
|
štampa
|
Zoran Đukanović, Dušan
Banjanin i Marko Ajdarić su obezbedili sledeće priloge:
HRVATSKI AUTOR ODUŠEVIO AMERIKANCE
IDEJOM O RLATIVNOSTI MIRA
DANIJEL ŽEŽELJ, 38-godišnji hrvatski ilustrator uzburkao
je vode izložbom "Stray Dogs" koju je Amerikancima predstavio u
prestižnom bostonskom muzeju "Stewart Gardner".
Kako piše ugledni list The Boston Globe, izložba "Stray Dogs" (psi
lutalice) unatoč neobičnom nazivu nije umjetnički performans koji
je otišao u potpuno pogrešnom smjeru, nego naslov najnovije grafičke
novele hrvatskog umjetnika/ilustratora Danijela Žeželja, kojom je
postao pedeseti umjetnik-domaćin koji izlaže u muzeju Stewart Gardner.
Kako piše novinar Globea, neki bi mogli pomisliti da bi izložba
stripa u prostoru tog prestižnog muzeja ekvivalent puštanja čopora
divljih pasa u muzej, ali Žeželj, koji je završio Akademiju likovnih
umjetnosti u Zagrebu, je umjetnik koji savršeno odgovara tom prestižnom
prostoru.
"Dobar dio tehnika koje koristim potiču od baroknih slika, gdje
se sve bazira na kontrastu svjetla i tame." - kazao je Žeželj u
razgovoru za Boston Globe, koji piše da ilustracije hrvatskog umjetnika
izgledaju gotovo fotografske.
Iako je Žeželj mjesec dana trebao biti umjetnik-domaćin u muzeju
"Stewart Gardener" već u ožujku 2004., i to zajedno sa svojom suprugom,
vrsnom jazz saksofonisticom i kompozitoricom Jessicom Lurie, planovi
su se brzo promijenili.
"U početku smo željeli postaviti multimedijsku izložbu "Umjetnik
gladi", baziranu na kratkoj priči Franza Kafke. No, usput sam počeo
raditi na nekim slikama koje su odražavale muzej, sobe i prostor,
što se nekako povezalo s pričom na kojoj sam već radio. Nastavio
sam raditi na tome, i na kraju se sve uklopilo u priču od osam poglavlja."
- pojasnio je Žeželj.
Rezultat je upravo grafička novela "Stray Dogs", koji novinar Globea
opisuje kao "napeti, poetski opis doživljaja u životu jedne novinarke".
Novelu, koja je u "Gardneru" izložena uz minimum teksta, prožimaju
motivi otuđenja, egzila, a učestali su prikazi umjetnika i njihovih
djela, boksača i divljih životinja, koji dobijaju na snazi svaki
put kad se ponovo pojave, stoji u tekstu Globea.
"Želio sam smjestiti svoju priču u područje koje je proživjelo neku
vrstu građanskog rata. Odrastao sam u zemlji u kojoj nisam imao
osjećaj da bi moglo doći do rata, ikad. A onda, u vremenu od par
godina, izbio je pravi pravcati rat. Ideja izložbe je da je svaki
osjećaj sigurnosti ili bilo kakvog mira ili stabilnosti zapravo
jako relativan. Sve se može raspasti u trenutku." - zaključio je
Žeželj.
Rad hrvatskog ilustratora dobio je same pohvale od najuglednijih
instanci, pa je tako Steven Heller, umjetnički direktor izdanja
New York Times Book Review, ustvrdio da je Žeželj vrstan majstor
u političkoj satiri, kao i apstraktnom mišljenju.
"Njegov rad može se smatrati simboličnim, ali i reprezentacijom
stvarnosti. No, njegovo najveće postignuće nisu jednostrane ilustracije,
nego kompletne višedimenzionalne priče. Njegovi stripovi su jednostavno
fantastični." - pojasnio je Heller.
Prema svemu sudeći, Amerikancima se najviše svidjela ideja hrvatskog
ilustratora o relativnosti mira i sigurnosti, koja se itekako može
primijeniti na njihovu aktualnu situaciju.
Objavljeno: Index.hr
> Vijesti > Svijet, 06.2005.godine
Izložba - "Virtuelna realnost – realna virtuelnost" Alekse
Gajića:
KROZ PODZEMLJE I SVEMIR
U Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu nedavno je otvorena
izložba "Virtuelna realnost – realna virtuelnost" Alekse Gajića,
jednog od najznačajnijih mlađih domaćih strip autora sa internacionalnom
karijerom
Grupa beogradskih tinejdžera iz budućnosti, koja juri ulicama na
svojim letećim skejt-bordovima, otkriva tajnu tunela i ogromnih
pećina koje se nalaze ispod Beograda. Da vam ne bih pokvario uživanje,
to je dovoljno da znate o radnji naučnofantastičnog stripa Tehnotajz,
u kome Aleksa Gajić i scenarista Darko Grkinić pričaju uzbudljivu
priču koja se dešava u Beogradu i Zemunu, ali u veoma dalekoj budućnosti
(kad budemo bili u Evropskoj zajednici). Oni koji poznaju Beograd
mogu posebno da uživaju prepoznajući fragmente današnjih zgrada
ispod fantastičnih nadogradnji Aleksinog budućeg Beograda. Ovaj
strip Aleksa je radio kao diplomski rad na Fakultetu primenjenih
umetnosti, i to na više od šezdeset kolornih, slikanih tabli, što
je višestruko prebacilo standarde broja strana jednog diplomskog
rada.
S tablama pod miškom Aleksa je ponudio ovaj strip francuskim izdavačima,
ali oni nisu pokazali interes za strip koji proslavlja sankcijama
ograđen Beograd, makar on bio sjajan i komercijalan spoj fantastike,
avanture, akcionog stripa i stripa za mlade. Međutim, crtež im se
dopao i ponudili su mu neki ispotprosečni scenario da radi strip
po njemu. On je to odbio i vratio se neobavljenog posla kući. Bilo
mi je žao kad sam to čuo i priznajem da nisam verovao da će dobiti
drugu šansu. Međutim, njegov crtež je bio toliko privlačan da mu
je uskoro ponuđen drugi scenario od francuske kuće Solej: Bič
božji Belgijanke Valeri Manzen. Ni ova priča sama po sebi nije
bila nešto naročito – Huni protiv Rimljana, a sve se to dešava u
svemiru; prilično bukvalno prenesen istorijski kontekst u futuristički
okvir. Aleksa prihvata ovaj izazov, jer oseća da ta priča može da
funkcioniše jedino kroz ubedljive likove i živo dočaranu atmosferu.
(Kad rekoh ‘atmosferu’, znate li zašto na Marsu nema žurki? Zato
što nema atmosfere.) U Francuskoj, početni tiraž jednog debitantskog
albuma obično je 5000-6000 primeraka. Aleksin album odmah je štampan
u 14.000, da bi do kraja godine dostigao najmanje 50.000 i ubrzo
bio preveden na osam jezika. "Solej" na francuskom znaci "sunce",
a Sunce je zvezda – Aleksa je munjevito postao zvezda i to u Francuskoj
koja je zemlja stripa. Iz beogradskih katakombi on se vinuo pravo
u svemir. To je imalo i neke loše strane: od svih posetilaca čuvenog
Sajma stripa u Angulemu jedino Aleksa nije mogao da ga obiđe, jer
je morao da sedi ispred vigvama svog izdavača i potpisuje albume
kupcima i novim obožavaocima (naravno, i da im nešto nacrta), a
red je bio velik, kao što je kod nas u to vreme bio red za šećer
i ulje. Nedavno je izašao peti, pretposlednji tom serijala Bič
božji. Kod nas su dosadašnji albumi prevedeni u izdanju kuće
Sistem komiks, koja je, između ostalog, objavila i njegov prvi album
Tehnotajz.
Možda je najvažniji učinak Aleksinog uspeha ohrabrenje koje je dobila
čitava mlada beogradska strip scena. Sledili su međunarodni proboji
i uspesi Dražena Kovačevića, Tihomira Čelanovića, Tiberija Beke
i drugih, a jedan strani kritičar je izjavio da je srpski strip
sledeća velika stvar na svetskoj strip pozornici. To bi i bilo tako
da je situacija u strip izdavaštvu kod nas bolja i da strip podržavaju
zvanične institucije. Ljudi i institucije koji se brinu o domaćem
stripu mogu da se nabroje na prste jedne ruke, tako da za albume
naših autora moramo da plaćamo licence stranim izdavačima. Ova izložba
sigurno će biti još jedna injekcija adrenalina našim mladim stripadžijama
koji će svoje radove objaviti u – inostranstvu.
Izložba je podeljena u pet celina. Prva je strip serijal Bič
božji, na kome Aleksa radi osam meseci u toku jedne godine,
svih pet godina ovog XXI veka. Preostala četiri meseca u godini
rezervisana su za razne druge poslove. Druga celina su ilustracije
za "Politikin zabavnik", koji za Aleksu ima poseban status kao časopis
koji je objavio prve njegove ilustracije, još tokom treće godine
studiranja. Trećoj celini pripadaju animirani tehno-muzički spotovi,
a za jedan je Aleksa i sam komponovao muziku. Pokretanjem svojih
ilustracija, odnosno strip kvadrata Aleksa nas još više uvlači u
svoj karakteristični svet koji je po motivima, ali ne i po rukopisu,
unekoliko blizak mangama. Četvrtu celinu predstavlja strip Tehnotajz,
gde možete videti ranu, neobjavljenu verziju ovog stripa, zatim
objavljeni diplomski rad i čak nekoliko tabli budućeg autorskog
serijala. Petu celinu čini sve ostalo: kalendari, oglasi, leci,
flajeri, posteri, razne ilustracije, storibordovi i tako dalje.
U toku izložbe, 23. juna, biće priređena panel-diskusija o stripu
koju će voditi Anica Tucakov, a poslednjeg dana autor će biti vaš
vodič kroz izložbu.
Verovatno ste čuli za izreku da je "u inostranstvu bolje, ali je
kod nas lepše". Aleksa Gajić je uspeo da spoji dobro sa lepim i
da ostvari idealnu kombinaciju koja je san domaćih strip crtača
– da zarađuju u inostranstvu, a da pare troše ovde. I pošto je Aleksa
sada u poziciji da postavlja uslove, uskoro počinje rad na stripu
koji će raditi po sopstvenom scenariju. Dakle, Aleksa se pobedonosno
vraća iz svemira u Beograd, odnosno Zemun. Kao što sam već otkrio,
novi strip serijal opet će se zvati Tehnotajz, ali biće to
sasvim nova priča sa junacima koje smo već upoznali – dinamičnim
i senzualnim tinejdžerima na svojim letećim skejtovima. Pitanje
je samo vremena kad će leteći skejt-bordovi zaista pojuriti beogradskim
ulicama, a sasvim sam siguran da će prvi tu novu modu ovde uvesti
Aleksin sin Filip, koji sada ima već godinu dana.
Uživajte u izložbi.
Rastko Ćirić
Objavljeno: "Vreme", Beograd, 16.06.2005.godine
Film – Hauruov pokretni zamak Hajaoa Mijazakija:
CRTAĆI IZA OGLEDALA
Aktuelna fascinacija azijskim filmom, pa i japanskim animama, može
se jednostavno objasniti potpuno novim setom mitologije i načina
pripovedanja što ova ostvarenja čini potpuno nepredvidljivim.
U okviru nedavno okončane, solidno posećene i osvežavajuće Revije
azijskog filma prikazan je Hauruov pokretni zamak, poslednji
rad Hajaoa Mijazakija za koga najmanje što se može reći jeste da
je jedan od najpoznatijih reditelja japanskih animiranih filmova
poznatijih kao anime. Što se daljeg bioskopskog života ovog
ostvarenja u nas tiče on je neizvestan. Njegov film Princeza
Mononoki prošao je loše u bioskopima (iako je kasnije rado prikazivan
po raznim televizijama), dok njegov najpoznatiji film, najavljen
pod imenom Šihiro i tajna začaranog zamka (Spirited Away),
koji je dobio Oskara za najbolji animirani film 2002. godine, nikada
nije stigao do bioskopa iako je jedan ovdašnji distributer pretio
da će ga dovesti.
Razlika između japanskog i američkog animiranog filma, pa i stripa
koji mu leži u osnovi, sažeto se može opisati sledećim poređenjem.
Sigurno se sećate ovog citata ''It's a bird! It's a plane! It's
Superman!'', e pa kod Mijazakija ta dilema između ptice, aviona
i Supermena ne postoji. Kod njega bi sve to bio isti lik. Mijazakijevi
filmovi prepuni su ovakvih mutiranih životnih oblika. No, to je
tek jedan od neobičnih detalja u njegovoj poetici. Dok se većina
anima, kao što su već legendarni Akira Kacuhiroa Otomoa,
Ghost In The Shell Mamorua Ošija, ili pak Metropolis
Osamua Tecukea – genijalna fuzija Frica Langa i predratnog džeza,
dešava u urbanim sredinama sa postapokaliptičnom vizurom i najčešće
je fascinirana kibernetskim organizmima i mitologijom nauke kao
nove vrste magije, Mijazaki je ekološki orijentisan ka organskoj
mistici šumskih i drugih pastoralnih pejzaža. Druga bitna razlika,
koja mu je donela laskava poređenja sa Luisom Kerolom, jeste što
su njegovi glavni likovi devojčice koje su stavljene pred naizgled
beznadežne i neostvarive zadatke. No, ono čime ovi filmovi najviše
skreću pažnju i što predstavlja pravu zagonetku za gledaoce van
Azije jesu nikada viđene i potpuno neočekivane narativne tehnike.
Za zapadni mozak iza logike radnje može da stoji samo logika sna.
Stvar sa Mijazakijem je da iza radnje njegovih filmova ne stoji
nikakva logika. Na poleđini, naizgled, proizvoljne metafizike
i konfuznih zapleta kao jedina vezivna sila zapravo stoji emotivna
koherencija. Evo primera: u Hauruovom pokretnom zamku glavna
junakinja pada na dno nekakve provalije. Ne samo da preživi taj
pad nego i nalazi obična kućna vrata na jednoj steni, iza kojih
se nalazi tunel. Na dnu tog tunela ona nailazi na glavnog junaka
i razgovara s njim. Kada se vrati istim hodnikom nazad tu je ponovo
čeka isti taj lik u jednom od njegovih inkarnacija. On se nalazi
na oba kraja tunela ne zato što je to moguće ili zato što je to
bilo tako objašnjeno, već zato što ona mora da razgovara sa njim.
Kod Mijazakija emotivni imperativ nikada neće popustiti pred nekim
tričavim zakonima fizike. Pomenimo još jedan zanimljiv detalj iz
njegove poetike. U njegovim filmovima nema pravih negativaca. U
Pokretnom zamku vodi se nekakav rat a da gledaocu nikada
ne bude rečeno između koga. Pravljen prema romanu engleske spisateljice
Diane Vejn Džons, film je smešten u neku vrstu hibridne prošlosti
koja je mešavina imaginarne Ruritanije, ikonografije Prvog svetskog
rata i Tolkinove Srednje zemlje.
Aktuelna fascinacija azijskim filmom, pa i japanskim animama, može
se jednostavno objasniti potpuno novim setom mitologije i načina
pripovedanja što ova ostvarenja čini potpuno nepredvidljivim – azijski
film nudi dozu periferne kreativnosti kojom se Holivud oduvek hranio.
Ta holivudizacija, u vidu rimejkova najpoznatijih japanskih horora
ili činjenice da Dizni distribuira Mijazakijeve filmove po Americi,
teče i teći će glatko jer je to uhodan princip koji postoji od kada
je filmske trake u Kaliforniji. S obzirom da su Japanske anime u
legalnoj distribuciji kod nas prava retkost, iako se sve završi
na toj jednoj projekciji Hauruovog pokretnog zamka u Sava
centru, i to je nešto.
Ivan Jević
Objavljeno: "Vreme", Beograd, 16.06.2005.godine
BILAL U KAMPANJI PROTIV
SAMOUBISTAVA U FRANCUSKOJ
Poznati francuski strip crtač i filmski reditelj Enki Bilal, rođen
u Beogradu (1951), osmislio je crtež za naslovnu stranu knjige posvećene
prevenciji samoubistava u Francuskoj, zemlji koja je u tom pogledu
na neslavnom prvom mestu u svetu. Bilal je osmislio crtež za naslovnu
stranu knjige strip-autora, u izdanju švajcarskog udruženja "Children
Action", jednog od mnogobrojnih koja različitim akcijama i programima
pomažu u borbi protiv samouništenja. Francuska je već duže vremena
zemlja sa najvećim procentom samoubistava u svetu, a početkom ovog
veka premašila je i skandinavske zemlje. Svake godine u Francuskoj
12.000 ljudi oduzme sebi život, što je, posle saobraćajnih udesa,
najveći problem galskog zdravstva. Da bi zaustavili dalje širenje
samouništilačkih pokušaja, odgovorni iz zdravstva pokrenuli su akciju
"No-suicide". Knjiga posvećena prevenciji samoubistava, za koju
je Bilal osmislio crtež koji konkretno i rečito objašnjava tu problematiku,
dobila je i priznanje "Alph-Art 2000" u kategoriji komunikacije
na čuvenom festivalu stripa u Angulemu.
SEECULT.org
Objavljeno: DANAS, Beograd, 20.06.2005.godine
NASTAVAK ZA "BETMEN POČINJE"
Posle dolaska filma "Betmen počinje" u svetske bioskope, na redu
je pitanje hoće li on dobiti svoj nastavak. Tokom poslednje dve
godine studio "Warner Bros" je imao cilj da oživi serijale svojih
superheroja - Betmena i Supermena, što mnogi vide kao pomalo riskantan
potez, uprkos velikog uspeha Spajdermen serijala, ali i loše prođe
filmova poput "Fantastične četvorke" i "X3". Gambit sa filmom "Betmen
počinje" se, prema prvim ocenama, delimično isplatio. Iako je novi
Betmen zaradio 71 milion dolara za prvih pet dana u Severnoj Americi,
ta cifra je izgleda daleko ispod očekivanja studija. Za manji odaziv
publike ima nekoliko objašnjenja - loši prethodni Betmen filmovi,
mračnije ostvarenje koje je sada više okrenuto starijoj publici
što znači da su mu deca "okrenula leđa", pomešane ocene nekih "Betmen-čistunaca"
i globalno lepo vreme koje ljude odvlači od bioskopa. Na međunarodnom
planu, "Betmenu" nije pošlo za rukom da obezbedi prvo mesto po zaradi
- ta čast je otišla "Madagaskaru". Film "Betmen počinje" se, zasad,
može pohvaliti da je najbolje ocenjeni film u 2005. godini u SAD.
Njegova prosečna ocena je 7.7 od 10. Da li će mu i to pomoći u težnji
da dobije nastavak, ostaje da se vidi. Za studio "Warner Bros" daleko
važnije će biti rezultat na biskopskim blagajnama tokom narednih
par nedelja. Sličnu zaradu u prvoj nedelji prikazivanja imali su
"Pirati Kariba" i "Halk". Prvi je potom zaradio više od 300 miliona
dolara, drugi 131 milion. To je i označilo razliku u razmišljanjima
o radu na nastavku.
V. T.
Objavljeno: DANAS, Beograd, 22.06.2005.godine
SERIJAL VRAĆEN U ŽIVOT
Kroz ovaj film, smješten kronološki prije ostalih, napokon vidimo
kako je Bruce Wayne postao Batman
Istodobno sa svečanom svjetskom premijerom u Rimu, na kojoj su bili
prisutni redatelj i glavni glumci petog nastavka serijala o čovjeku-šišmišu,
u velikom antičkom teatru u Taormini pod zvjezdanim nebom prikazan
je film »Batman Begins« Christophera Nolana.
Prije projekcije autorski se tim putem video linka obratio publici
u Taormini sa zanimljivim napomenama, prvenstveno o preobrazbi glavnoga
lika, a projekcija je ispraćena ovacijama publike.
Teško je zamisliti bolje okruženje za premijeru ovakvog filma, uz
mjesečinu, more i prijeteću Etnu u pozadini, koja je podsjećala
na planinu s početka ovoga filma. Naime, Nolanov Bruce Wayne nije
uglađeni gradski gospodin, već rezignirani mladić koji se upušta
u kriminal, a svoje zapanjujuće vještine, koje će mu kasnije kao
Batmanu poslužiti za borbu protiv zla, stječe žestokom, napornom
obukom za nindže, visoko na dalekoistočnim planinama.
Kroz ovaj film, smješten kronološki prije ostalih, napokon vidimo
kako je Bruce Wayne postao Batman. Film je nakrcan zvijezdama: Michael
Caine savršen je kao brižni i pouzdani butler Alfred, Morgan Freeman
rutinski je odradio ulogu znanstvenika, kao i Liam Neeson Wayneova
učitelja, Rutger Hauer dobio je nezahtjevnu ulogu direktora, dok
je dobroćudni Tom Wilkinson krivo odabran za ulogu glavnoga kriminalca.
Gary Oldman uvjerljiv je kao pomalo uplašen, ali častan narednik
Gordon, a Katie Holmes bezizražajna kao Rachel. Christian Bale pokazao
se kao vrlo dobar izbor za glavnu ulogu, posjedujući istodobno eleganciju
i karizmu Brucea Waynea i snagu i uvjerljivost ispod Batmanove maske.
Nolanov Gotham City nije gotički i mračan poput Burtonova, ali ni
nalik staromodnom i razuzdanom Schumacherovu – najčešće on izgleda
jednostavno kao današnji New York s par ubačenih zgrada, s iznimkom
scena s vlakovima na brojnim gradskim visokim mostovima, koji su
posuđeni izravno iz Langova »Metropolisa«.
Prikazujući ulice grada kojim je zavladao kriminal, Nolan se previše
trudio da bude vizualno prilično različit od svojih prethodnika.
Dijalozi su patetični i naporno neprirodni, znatno više nego u prijašnjim
nastavcima, što iznenađuje s obzirom na prethodne Nolanove radove,
»Memento« i »Nesanicu«.
U cjelini, film je bez sumnje osvježenje u poljuljanom Batmanovu
serijalu, ali nije dosegao kvalitetu prvog Burtonova i prvog Schumacherova
ostvarenja. Rezultat je ipak dovoljno dobar da serijalu osigura
nov život, pa fanovi mogu biti uvjereni da ih uskoro očekuje nastavak.
Zlatko Vidačković
Objavljeno: VJESNIK, Beograd, 21.06.2005.godine
Novosti
»MIKI MAX« SPECIJALNO IZDANJE
MIKI MAUSA NA SVIM KIOSCIMA!
Zagreb, 20.06.2005.
– Specijalno izdanje za vruće ljetne dane nudi nenadmašnu zabavu
i nezaobilazno štivo za sve detektive! U MIKI Maxu očekuju te:Patkove
glavolomke, Mikijeve detektivske zagonetke, detektivski priručnik
s 15 kartica sa svim tajnama i savjetima detektivskog zanata, križaljke,
vicevi i naravno Mikijev poseban dar za male detektive – UV-svjetiljka
s tajnom pisaljkom! Idealno za čitanje i pisanje tajnih poruka.
Riješi Mikijeve zagonetke i provjeri imaš li dara za detektiva.
MIKI Max možeš kupiti na svim kioscima po cijeni od 16 kuna.
Objavljeno: egmont.hr,
06.2005.godine
''UNDERDOG'' IZ ANIMIRANOG SERIJALA PRELAZI U IGRANI FILM
Animirani TV serijal ''Underdog'' o avanturama superjunaka koji
je ni manje ni više nego pas, živio je od 1964. do 1973. godine.
Sada Disney planira prema seriji napraviti igrani film.
Buck Biggers i Chet Stover 1964. godine napravili su crtić o psu
beagleu koji je naizgled jedan obični ulični čistač cipela, no nitko
ne zna da je on zapravo superjunak poznat kao Underdog.
Sada Disney, zajedno sa producentskom kućom Amber Spyglass planira
oživjeti crtić u obliku igranog filma. Scenarij je već napisan,
za što su zaslužni Joe Piscatella i Craig A. Williams, a priča otprilike
izgleda ovako: kada mladi psić doživi nezgodu u laboratoriju, dobije
neočekivane supermoći. Ubrzo ga posvoji mladi dvanaestogodišnjak,
koji dozna za tajni identitet svog ljubimca. Protiv koga će se Underdog
ovaj put boriti i koga će spašavati postaje jasnije ako se zna da
će se u filmu sigurno pojaviti još dva lika iz animiranih filmova,
ludi znanstvenik Simon Barsiniter i Underdogova ljubav Sweet Polly
Purebread.
Za Underdoga će se koristiti pravi pas uz naravno korištenje CGI
animacija gdje to bude potrebno.
Produkcija ''Underdoga'' bi trebala započeti u siječnju iduće godine,
a ukoliko film bude uspješan možemo odmah očekivati i nastavak,
jer Disney želi ovo pretvoriti u franšizu.
Josip Malenica
Objavljeno: 20.06.2005.godine
sadržaj
|
6.
|
VESTI IZ
SVETA
|
Strip
Vesti
|
-JANJETOV U ŠPANIJI
U julu mesecu, španska Norma izdaje treći broj serijala
Technoperes, u Španiji, pod ime 'Los Tecnopadres
#3: Planeta-Juegos'. U tom broju Alejandro Jodorowsky
i Zoran Janjetov predstavljaju svet video igre još bliže.
Album će imati 56 strana i košta će 14 evra.
(Marko
Ajdarić)
-CEO NIKOPOL U JEDNOM
'La Trilogie Nikopol' ze zove izdanje koje Casterman
sprema za avgustu mesec. Sva 3 broja čuvenog serijala sa Alcide
Nikopol, Bioskop, Donadoni, Yelena i Johnelvis koji je bio osnova
za film Immortel će biti objedinjeni u jednoj knjizi
na 176 strana, za 40 evra. Evo kako Casterman prestavlja
taj super-album
bd.casterman.com/isbn/2-731-66235-2
(Marko
Ajdarić)
-NOVI ALBUM SMUĐA
Delcourt izdaje 2. album Gradimira Smuđa
o Toulouse-Lautrec-u u septembru. Album će se zvati 'Le
Bordel des Muses 2, Mimi et Henri'. Pet strana tog dela
mogu se videti na sledećem linku
www.editions-delcourt.fr/previews1.php?id=1177
(Marko
Ajdarić)
-KORDEJ O NAJBOLJIMA U EVROPI
Igor Kordey, rodjen u Zagrebu, i koga citaoci sa
ex-yu prostora dobro poznaju, zajedno sa JJ Dzialowski
i Simon Fraser su bili pozvani od 9th Art-a
(za mene lično najozbijinja stranica o stripu u Severnoj Americi)
da kažu koja su njima najbolja imena Stripova u Evropi. Evo skoro
sva imena koji su nabrojana: Baru, Juan Diaz Canales i Juanjo
Guarnido (autor odličnog Blacksad-a), François Schuiten i Benoît
Peeters, Cabanes, Giraud i Charlier, François Bourgeon, Hugo PrattNicolas
De Crécy, Sergio Toppi, Miguelanxo Prado, Hermann i Hergé. Naravno
da će uvek biti diskusija oko takvih lista, ali ipak vredi da
se pročita, jer zaista ima smisla, o svim imena koja su nabrojana.
Link: www.ninthart.com/display.php?article=1059
(Marko
Ajdarić)
-BIJENALE GRAFIČKE UMETNOSTI U LJUBLJANI
Sunek/Thrust - 26. grafični bienale u Ljubljani
je otvoreno juce pa traje sve do do 2. oktobra, u kongresnom centru
Tobačna Ljubljana. 18 međunarodnih institucija je prisutno.
Ako imate priliku da prođete kroz Ljubljanu u tom periodu, ne
smete da ovo preskočite.
Link sa informacije www.mglc-lj.si/slo/index-bienale.htm
(Marko
Ajdarić)
sadržaj
|
7.
|
POZIVI NA
SARADNJU
|
Mail
|
Marko Ajdarić nam je prosledio sledeći poziv:
SECOND INTERNATIONAL CARAGIALE EXPOSITION
- Deadline: September 1, 2005.
- Theme:
1) Portrait or caricature of a great writer and journalist from
East Europe: Ion Luca Caragiale.
2) Illustrations of Ion Luca Caragiale's literary work.
3) Have you a book of Ion Luca Caragiale published in your country?
Send it to us and you will received a special prize.
- Size: Maximum A3 (30 X 42cm)
- The caricature sending by e-mail (at crn@rdslink.ro)
will be accepted (at 300 dpi, size 21 x 30 cm approximately)
Caragiale photos at www.cartoon-crn.com/caragiale.htm
Address:
Cartoonists Rights Network,
Str-Eminescu, Nr-28A, Ap-27,
OP-1, CP-172,
Ploiesti, Romania
sadržaj
|
8.
|
LINKOVI
|
Strip
Vesti
|
-LOW FI NISH, kratki video a ima i desetak tabli stripa:
www.low-fi-nish.com
Opet francuzi, ovog puta zbog dvonedeljne pauze, dupla porcija:
-Le Monde de la BD
mail jr_aulnette@voila.fr
site.voila.fr/mondedelabd
-Slhoka
mail webmaster@slhoka.com
www.slhoka.com
-Léo et Reboot
mail leoreboot@free.fr
leoreboot.free.fr
-LudoLullabi.com - Le site officiel
mail webmaster@ludolullabi.com
www.ludolullabi.com
-Les Éternels
mail eternels@ifrance.com
www.eternels.tk
-L'Adamantine en ligne, le webzine de Harry Morgan
mail hmorgan@sdv.fr
www.sdv.fr/pages/adamantine
-De la plume a` l'ordinateur
mail delaplumealordinateur@tiscali.fr
www.delaplumealordinateur.com
-Tintinophile parmi d'autres
mail tintinophileparmidautres@tiscali.be
home.tiscali.be/tintinophileparmidautres
-Le cafoutch de la BD
mail florent.balard@free.fr
cafoutch.free.fr
-Le Rhinolophe on ze web
mail Michel.viard@libertysurf.fr
membres.lycos.fr/rhinolophe
-La Grande Ourse
mail guy.paquet@swing.be
users.swing.be/la_grande_ourse
-Collection privée
mail jm52@free.fr
jm52.free.fr
-Bandes dessinées et romans
mail jehanno@club-internet.fr
perso.club-internet.fr/jehanno
-Niko-design
mail niko@niko-design.com
www.niko-design.com
-Hermann
mail dubuisp@omedia.ch
www.hermannhuppen.com
-Aymar, Comanche, Jeremiah et les autres
mail Kodiak.VD@wanadoo.fr
perso.wanadoo.fr/kodiak.vd/Hermann
-Territoires d'un Imaginaire
mail pat.a.dumas@free.fr
pixelpat.free.fr
-A525G - Bande dessinée
mail sylvain_bilodeau@hotmail.com
www.a525g.com/bande-dessinee
-Opikanoba
mail opikanoba@fr.st
www.opikanoba.fr.st
-Horologiom - le site de Maxime
mail bogros@free.fr
bogros.free.fr/Horologiom
-De Cape et de Crocs - le site de Maxime
mail bogros@free.fr
bogros.free.fr/2cape2crocs
-Léo et Lu
mail leoetlu2@free.fr
leoetlu.free.fr
-Golden Creek Studio
mail goldencreekstudio@free.fr
www.goldencreekstudio.com
-Sophia
mail sophia@faco-world.com
www.faco-world.com
-Dirick dessinateur BD
mail dirick@dirick.com
www.dirick.com
-BD en vrac
mail yann.manigler@span.ch
www.bdenvrac.com
-BDweb
mail frederic@duplessy.net
www.espacecontrejour.com
-Galerie de Lagare
mail lagarie@free.fr
plagarie.free.fr
-Les planches du lutin
mail fred.chevalier@free.fr
membres.lycos.fr/bdlutin
-Benexpo
mail benaito@benexpo.fr.st
www.benexpo.fr.st
-Le Chant des Stryges
mail webmaster@stryges.com
www.stryges.com
-Eléments
mail spinair@wanadoo.fr
perso.wanadoo.fr/lazyboys
-Les 9 mondes
mail gdanaguezian@wanadoo.fr
www.les9mondes.com
-BD Central
mail webmaster@bdcentral.com
www.bdcentral.com
-Covers'n'Bulles
mail henri.louis@free.fr
covers.n.bulles.free.fr
-Science-Fiction
mail jo.taboulet@tiscali.fr
sf.festival2003.free.fr
-Placard a` B.D.
mail jean.se@freesbee.fr
pabd.free.fr
-2bskargot
mail 2bskargot@altern.org
www.chez.com/2bskargot
-Tintin est vivant !
mail prad@wanadoo.fr
perso.wanadoo.fr/prad
-Navilys
mail cilv1@wanadoo.fr
www.navilys.net/bedees
nastaviće se...
sadržaj
|
... |
Ako znate nekog ko bi
bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite
mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi i
tako upiše na mailing listu.
Zlatko Milenković
zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu
Zlatko Milenković,
Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad
|
STRIP VESTI
SU BESPLATNE
|
Ako ne želite da ubuduće
dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu
(subject) napišite ODJAVA. |
|