prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. RAPORT IZ NIŠA - Dušan Cvetković
2. GLAS ZORANA CVIJANOVIĆA - Anica T.
3. PLASTELIN - Srdjan V. Tesin
4. BONE - ULTIMATIVNA AVANTURA - Vladimir Šagadin
5. ARHIV SEVERA (5) - Boris Lazić
6. POST SCRIPTUM (41) - Zoran Đukanović
7. JUŽNJAČKA UTEHA No 202. - Marko Stojanović
8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (261) - Darko Macan
9. ŠTAMPA - štampa
10. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -EISNER ZA "DIGITALNE" (Srđan Aćimović)
    -SUPERMEN PROTIV KING KONGA (LoOney)
11. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
12. LINKOVI - Strip Vesti
13. DATUMI - Strip Vesti

1.

RAPORT IZ NIŠA

Dušan Cvetković

Raport iz Nisa
ili aktivnosti CAJ-a

U proteklih desetak dana grupa CAJ…Odlican je niskoj publici priredila dva desavanja. Rec je o projekcijama kratkih videa nastalih na radionici LOW-FI NISH i izlozbi grupe CAJ…Odlican.

Low-Fi-Nish je projekat grupe CAJ...Odlican (Nis, Srbija) a finansiran je od starne Pro Helvecije Svajcarskog programa za kulturu na teritoriji SCG. Ideja projekta je bila odrzavanje radionica (okupljanja) sa polaznicima uzrasta priblizno 19 godina. Tokom trajanja radionice radilo se na izradi kratkih video formi low-fi karaktera. Radionica je imala edukativni karakter tako da su obradjeni najvazniji elementi izrade jednog video rada ovakve vrste (od ideja preko kamere do tehnike montaze). Jedan od ciljeva je takodje bio da zainteresujemo sto vise ljudu i da na kraju sve to javno i prikazemo. Radionica je imala desetak polaznika. Projekat prati promo disk i web prezentacija koja bi ovih dana trebala da se aktivira na netu. Javne projekcije su odrzane u prostorijama kluba pravnog fakulteta u cetvrtak 17. marta u vecernjim casovima. Pored radova nastalih na radionici prikazani su i filmovi grupe LOSHPIXEL (group of independent graphic video and music artists) iz Nisa.

Izlozba grupe CAJ… je otvorena u sredu 23. marta u galerijskom prostoru Evrobalkana u Obrenovicevoj ulici 38 u centru Nisa (preko puta bioskopa Vilin grad). Na izlozbi se mogu videti radovi Predraga Stamenkovica, Toni Radeva, Vladimira Pavlovica i Dusana Cvetkovica. Izlozba je bazirana na ilustracijama, i stripu. Izlozeni radovi su nastali pretezno u poslednjih pola godine. Izlozbu prati promocija promo diska LOW-FI-NISH a za zavrsno vece izlozbe (30. mart) je predvidjeno knjizevno vece Ivice Zivkovica Shumara. Izlozba je otvorena do 30. marta svaki dan u periodu od 18 do 22 sata (a mozda i duze). Ko je u prilici neka svrati.

CAJ…Odlican
henrih@ptt.yu

sadržaj

2.

GLAS ZORANA CVIJANOVIĆA

Anica T.

GLAS ZORANA CVIJANOVICA
VODI KROZ IZLOZBU MIRKA ILICA

MIRKO ILIC
Strip / Ilustracija / Dizajn / Multimedija
Muzej istorije Jugoslavije
Trg Nikole Pasica 11
mart - maj 2005

Zbog izuzetnog interesovanja publike za izlozbu Mirka Ilica Strip / Ilustracija / Dizajn / Multimedija u Muzeju istorije Jugoslavije i u cilju uspostavljanja svetskih standarda u nasoj sredini, odnosno jednostavnijeg pracenja izlozbe i pruzanja sveobuhvatnih informacija, organizatori najavljuju u toku naredne nedelje uvodjenje audio vodica. Posetioci ce moci, pomocu audio aparata, pratiti izlozbu po pojedinim segmentima, a kroz izlozbu ce ih voditi glas poznatog dramskog umetnika Zorana Cvijanovica.

Audio zapis ce sadrzati i komentare Mirka Ilica, ciji dolazak se ocekuje pocetkom maja, kada ce proslavljeni dizajner, zaokruzujuci ovaj projekat, promovisati knjigu i iskoristiti priliku za nove susrete sa publikom i dizajnerima.

Nakon nesto vise od dve nedelje trajanja izlozbe, radove Mirka Ilica videlo je preko 6 000 posetilaca.

www.muzejistorijejugoslavije.org.yu/mirkoilic

sadržaj

3.

PLASTELIN

Srdjan V. Tesin

www.plastelin.com

OnLine magazin Plastelin

Sadržaj: Otisak: Maloletnička delinkvencija - Profil: Ana Marinkov - Intervju: Gojko Božović - Kolumne: Srđan V. Tešin, Jovan Gvero i Minja Bogavac - Globtroter: World News - Bunker: David Albahari i David Dato Turašvili - Knjževnost: Igor Marojević - Strip: Vladislav Gajski - Foto-galerije


O nama...

Udruženje građana "Plastelin" (Kikinda) okuplja mlade književnike, novinare, programere, prevodioce i umetnike, a oformljeno je radi afirmisanja umetnosti, kulture i nauke. Osnovni ciljevi i zadaci Udruženja su: pokretanje i izdavanje elektronskih i štampanih časopisa, zbornika, almanaha i drugih sličnih publikacija, kao i afirmisanje istinskih vrednosti modernih umetničkih, kulturnih i društvenih tokova.

Udruženje građana "Plastelin" osnivač je OnLine magazina "Plastelin" - www.plastelin.com. Predsednik Udruženja građana "Plastelin" i glavni i odgovorni urednik OnLine magazina "Plastelin" je književnik i novinar Srđan V. Tešin. Urednički tim OnLine magazina "Plastelin" čine: Mića Vujičić (pomoćnik urednika), Duško Milićev (webmaster i član Upravnog odbora), Ivana Simić, Dijana Brkanlić, Jovan Jarić, Aleksandar Šomođi i Vladislav Gajski. Sekretar Udruženja građana "Plastelin" i član Upravnog odbora je Vanda Nemeš. Kolumnisti "Plastelina" su Minja Bogavac, dramski pisac iz Beograda i Jovan Gvero, književnik iz Novog Sada.

"Plastelin" predstavlja regionalni odgovor na postojeće elektronske časopise za književnost i kulturu. Sadržinski je namenjen mlađoj urbanoj populaciji.

Kontakt:
redakcija@plastelin.com

Glavni i odgovorni urednik:
svt@plastelin.com

sadržaj

4.

BONE - ULTIMATIVNA PUSTOLOVINA

Vladimir Šagadin

BONE – Ultimativna pustolovina

Crno-bijeli crtež Jeffa Smitha bez ijednog sivog tona, napeta režija, kao i odlična dinamika uvlače čitatelja u jednu ultimativnu pustolovinu koja vas napeto drži od korica do korica i nakon čega jednostavno želite čitati još

Piše: Vladimir Šagadin

Godine 1991, otprilike u ono vrijeme kad se na ovim prostorima prestao čitati strip, u Sjedinjenim Američkim Državama Jeff Smith je osnovao vlastitu izdavačku kuću “Cartoon Books” - i ostvario dječački san. Vlastiti serijal “Bone” počeo je objavljivati kao dvomjesečnik, izdržavši prethodno nalete velikih izdavača koji su se “zagrijali” za serijal dok je još isti izlazio u studentskom časopisu na Ohio State Universityju. Smith je luđački vjerovao u vlastitu ideju čiji korijeni sežu još u dječačko doba (navodno je glavna tri lika nacrtao u – vrtiću), a koja se obogaćivala i nadograđivala kroz osamdesete godine i svoju kulminaciju doživjela početkom devedesetih.

Kvaliteta “Bone” bila je toliko neosporna da je ovaj strip-serijal obilježio devedesete i triput uzastopce osvajao najveću strukovnu nagradu – Eisner – u kategoriji “Best Humor Publications”. Vremenom se i broj poklonika ovog serijala povećavao, široka publika je prihvatila ovaj strip odmah kao kultan, a vremenom je saga o simpatičnim Boneovima počela izlaziti u knjigama tvrdih korica predstavljajući jedno od najljepših autorskih ostvarenja dosad.

“Bone” je priča o trojici stereotipnih rođaka (dobar – loš – naivan) koji, zbog nepodopština najbezobraznijeg od njih, napuštaju rodni Boneville i svaki svojim putem nađu se, ni krivi ni dužni, u epicentru borbe u tajnovitoj dolini. Borba je, naravno, između dobra i zla, a uključite li u ovu fabulu zmajeve, kraljevsku obitelj, svu silu monstruma i zvijeri, porodične tajne i mnogo humora, dobit ćete izvanrednu smjesu kojoj nedostaje samo ruka majstora da ju odvoji od očekivanog klišea.

I Jeff Smith je u tom “začinjavanju” neosporan majstor. Njegov crno-bijeli crtež bez ijednog sivog tona, napeta režija, kao i odlična dinamika uvlače čitatelja u jednu ultimativnu pustolovinu koja vas napeto drži od korica do korica i nakon čega jednostavno želite čitati još. Crtež, radnja i slojevitost ove epske priče zaokupit će kako djecu tako i odrasle, jer će djeca kroz ovaj strip doživjeti mnogo bajkovitih “arhetipskih” trenutaka, a ozbiljniji čitatelji vjerojatno će ostati začuđeni slojevitošću i dubokoumnim porukama prezentiranim vrlo spontano.

U spontanosti se krije i tajna Smithovog humora; “Bone” posjeduje neodoljivu dinamiku i kombinaciju tabli, od kojih gotovo svaka predstavlja zaseban geg, a zajedno čine odličnu priču koja se čita bez daha. Također, u scenarističkom smislu, Smith se poigrava svim mogućim komičnim formama – od klasičnih zavrzlama, igrama riječima do komedije karaktera i situacija. Također, Smith u svojim stripovima patentira svojevrstan paradoks kroz odlično poigravanje formom: u realno nacrtano nerealnom svijetu, naši nerealno nacrtani junaci poprimaju vrlo realne ljudske odlike – ranjivi su i smrtni, nalaze se u vrlo negostoljubivoj okolini, a prolaze kroz životne faze i situacije koje su oslikane s puno razumijevanja.

Na polju “režije” Smith prerasta vlastite uzore, Schultza i Kellyja, i piše punokrvnu avanturu koja na pola puta prerasta iz bajke u dramu, ostavljajući dovoljno prostora za ono “dječje” u nama gdje se bezbrižnost isprepliće sa razmišljanjem. Začudno i vrlo “pipkavo” mješanje stvarnosti i fantasyja nećete nigdje naći tako dobro servirano kao u “Bone”-u, ali i ovaj serijal, kao i svi drugi uostalom, posjeduje amplituduu kvalitete, koja se srećom zaboravlja uz čitanje Smithovog stripa.

Čitatelji u svijetu je zavoljela ovu pustolovinu, a za domaću publiku, koje ima više nego što obični izdavači misle, pobrinula izdavačka kuća “Bookglobe” sa agilnim Nebojšom Radićem i izdala šest knjiga i time zaokružila dvije trećine Smithovog opusa u nastajanju. Ovaj ambiciozan pothvat opravdao se tako i ovih dana – “Bookglobe” je otisnuo i drugo izdanje prve tri knjige “Bone”-a, a svojim je kvalitetnim izdanjima poput izvrsnog Usagi Yojimboa, Lucky Lukea i Garfielda pridodala i ovo tehnički odlično izvedeno izdanje. Posebno treba pohvaliti nadahnut prijevod kojeg potpisuju Željko Bijelić & Co. Iza ove “kompanijske” složenice krije se “grupni” prijevod proizveden uz pomoć brainstorminga nekolicine poznavatelja i zaljubljenika u strip predvođenih gospodinom Bijelićem.

Strip “Bone” je za svaku preporuku, gotovo bi se moglo napisati da se radi o idealnom rođendanskom poklonu, no ostaje ipak utvrditi i jedan generacijski happy end. Publika koja je zaslužila čitati “Bone”-a davno prije, dobila ga je u odličnom izdanju i prijevodu, ne ostajući uskraćena za jedan od vrhunaca svjetskog stripa. Uz ovakve stripove padaju sve floskule da današnja djeca ne čitaju strip. Djeca jednostavno ne smatraju sripove koje su čitali njihovi roditelji zanimljivima (slično je s muzikom), već čitaju stripove namijenjene njihovoj percepciji i prilagođeni modernoj brzini. Strip saga “Bone” to najbolje dokazuje.

sadržaj

5.

ARHIV SEVERA (5)

Boris Lazić
boris.lazic@wanadoo.fr

JESEN, I ŽIVOT PUN SMISLA

Autor: Michel Plessix
Naslovi: Vetar u Vrbama (1-4); Vetar u pesku (1).
Izdavač: Delcourt

1.

Jedna od ključnih dimenzija svakog umetničkog dela je izazivanje nostalgije za lepotom. Ili, da se drugačije izrazim; umetnost je izražavanje i bavljenje lepim u smislu zagovaranja istog, u smislu permanentnog negovanja čežnje ka višoj lepoti i ona je, sledstveno, apologija lepote kakve ne poznaje ovaj svet. Iz tih će razloga i Baudelaire će, u svojim nadahnutim osvrtima na književno delo Edgara Alana Poea, ustvrditi da je "taj besmrtni instinkt prema lepom to što čini da zemlju i pojave na njoj smatramo tek nagoveštajem, odrazom neba. Neutaživa žeđ, koju razotkriva sam život, prema svemu onostranom, je najživlji dokaz naše besmrtnosti. Duša istovremeno putem pesme i kroz nju, putem muzike i kroz nju nazire prelesti što se nalaze s one strane groba; kada nas izvrsna pesma dovede do suza, te suze nisu dokaz nekog preteranog naslađivanja, nego svedočanstvo unespokojavajuće sete, postulat nerava, prirode izgnane u nesavršenstvo i koja bi htela, već sad, na zemlji, da se dohvati naslućenog raja."

Postoje odrazi već viđenog; postoje prostori radosti koje smo osetili, doživeli, neobično snažno proživeli i čiji odraz lepote je duboko i trajno utisnut u nas: on čini da na sve što gledamo bacamo pogled onog koji je, bar jednom, video bolje, lepše, zagonetnije – stvarnije. Reč je o slikama – njih ne mora da je tuce; reč je o nekom licu, nekom predelu, o mestu odrastanja, o licu neznane zavoljene i nestale u istom danu, u isto popodne: svakako da to može biti krajolik i iskustveni trenuci vezani za prvu mladost, ranu adolescenciju – iskustva mladića porinutog u izvesnu sredinu, kulturu, predele. To prvo obilje doživljenog, ta raskoš sad bespovratno iščezlog čini da, ma gde bili, čime god se zanosili – neretko merimo stvari kroz aršin one najprve, silne doživljajnosti (a taj, prvi, rodonačelni svet ličnosti kao takve tajimo kao svoje jedino, sigurno blago). Koliko će za nas da znači, onda, književno ili likovno ili muzičko ili stripovno delo koje će, ma kako, da budi odraze na ovaj zatomljeni svet, svet samo nama znan! Taj prvi svet koji nosimo u sebi kao tajnu vlastitog rođenja svetu, kao tajnu rođenja vlastitog senzibiliteta, vlastitog, samootkrivenog ja, vlastite duhovne, duševne konstitucije, kroz koju gledamo na svet, na sve njegove predstave! Koliko za nas znači prelistati strip koji ume da govori jezikom poezije, čiste lirike, koji ume da istovremeno budi žeđ za povratkom i setu što tištaće nas jače, hraneći duh oživljavanjem svih tih zabašurenih, zašušuljenih osećanja i slika slučajno probuđenih jednim neočekivanim listanjem stripa!

Da paradoks bude veći, svih ovih dana, naizmenično, pored stripova Plesiksa čitam Ksavera Šandora Djalskog i Miroslava Krležu (otkrio sam fenomenalne knjige naših literatura u bedno zapostavljenoj biblioteci ovdašnje katedre za serbo-kroatistiku, pa svesrdno, neobavezno, obnavljam stare lektire). Jedinstvo Dešavanja, Mesta, Vremena je u duhu čitaoca. U njemu izvesni predeli, lica, kulturni miljei, izvesna, dakle, kulturna matrica izranja, skoro nedirnuta (Zagorje, Zagorci). Bukolika života pod starnim krovovima, sav taj naš svet kakav stoji zapisan u novelama lucidnih, ironiji sklonih pisaca, te povesti razorenih duša, povesti razorenih domova, krajolika – sve se to opet u duh utkiva, žlebi, slaže. Ali, što je važnije: ono budi smisao one lepote koja u duši iskri tek kao davni trag, kao nagoveštaj: taj smisao budi i on nam govori; da, ima traga, u povesti jednoga ja, jednoga konkretnoga malog ja – ima traga sreći, prelestima.

sadržaj

6.

POST SCRIPTUM (41)

Zoran Đukanović

KRITIČARSKI BEDEKER - IZMEĐU PRIPOVESTI I GEGA

(Andre Franken, Gnezdo marsupilamija i Gaston, “Dečje novine”, Gornji Milanovac, 1987)

Stasanje francusko-belgijskog stripa pedesetih godina obeležio je period u kome je Evropa istinski usvojila medijski impuls stripa, koji je do tada u Americi imao već bogato razgranatu tradiciju. Erže, čiji opus počinje još tridesetih, Žijen, Gosini, Uderzo, Moris, Mašero i Franken predstavljaju autore koji su stvorili korpus dela, onih koja danas nazivamo klasičnim francusko-belgijskim stripom.

Karakteristično je, međutim, da se strip frnacuskog govornog područja nije kretao po shemama razgranavanja u američkoj tradiciji. Posle briljantnog istorijskog početka grotesknog stripa, američki strip se jasno razdelio na na avanturistički i komični. Značajniji pol razdeobe na francusko-belgijskom području bio je komični strip. On, međutim, nije napustio praksu dugih pripovesti, kao što se to zbilo sa američkim komičnim stripom, nego ju je razvio do za komični strip neslućenih granica. Komični strip je tako, ispitujući mogućnost širokog pripovedačkog zahvata, otkrio da je razlika između njega i avanturističkog stripa realističke figuracije relativna.

Oživljavanje avanturizma u komičnom stripu rezultiralo je specifičnom infantilizacijom u nizu šarmantnih serijskih stripova koji su namenjeni uzrastu “od sedam do sedamdeset sedam godina”. Krcko, Asteriks i Spiru i Fantazijo oličavaju zlatno doba dečjeg avanturizma, doba uslovne nevinosti i razmahnute imaginacije. Evolucija Taličnog Toma doneće, međutim, neke nove tonove koji najavljuju strip za odrasle.

Andre Franken (1924-1997) predstavlja zanimljivu figuru koja je formirana u ovom periodu. Preuzevši 1946. godine od Žijena serijal Spiru i Fantazijo, Franken ga je tokom sledeće dvadeset dve godine rada uzdigao do jednog od najpopularnijih evropskih stripova komičnog avanturizma. Frankenov opus je zanimljiv i stoga što upravo ovaj autor među prvima najavljuje povratak geg-stripu na jednoj tabli, u pedesetim potisnutom od dugačkih komičnih serija. Franken isprva kreira, između 1955. i 1959. geg-strip Aca i Maca (Modeste et Pompon - za one koji su potpuno izluđeni izostankom originalnih imena i naslova). Taj strip, i pored nesumnjivog kvaliteta i šarma, bio je izgleda samo priprema za Frankenov poduhvat života, Gastona, za koga je, kako bi sam autor rekao, vezana njegova “najintenzivnija kreativna emocija”. Gaston (kod nas često prekrštavan kao Gaša) prvi put se pojavljuje 1957. godine (Franken je na njemu radio sve do svoje smrti, koja pripada vremenu nakon pisanja ovog teksta).

Započinjanje objavljivanja dve uporedne serije Frankenovih albuma Avantura Spirua i Fantazija i Gastona predstavlja izvanredan izdavački potez “Dečjih novina”. Na ovaj način domaći čitaoci mogu da prate evoluciju dva najznačajnija segmenta klasičnog francusko-belgijskog stripa: avanturizma u komičnom stripu i geg-stripa na jednoj tabli, oličenu u jednom autoru. Gnezdo marsupilamija (nastalo 1956-1957) predstavlja najbolju epizodu serijala Spiru i Fantazijo. Gaston je, pak, predstavljen poznijim izborom između petstote i šestote table, koje datiraju iz sedamdesetih godina. Ako se u grafičko-tehničkom pogledu za oba ova albuma mogu izreći pohvale, zamerka se odnosi na nepoštovanje hronologije objavljivanja, posebno vidno u redosledu tabli u Gastonu. Ovo, tokom daljeg objavljivanja, unosi nekoherentnost u inače vredan i ambiciozan izdavački poduhvat.


(“NIN”, Beograd, 8. novembar 1987)

sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No 202.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

SVAKI PETAK...

Here I go out to sea again
the sunshine fills my hair
and dreams hang in the air
Gulls in the sky and in my blue eyes
you know it feels unfair
there's magic everywhere
WONDERFUL LIFE, Black

Sećam se da sam pre nekih sedam osam godina gledao na RTS-u emisiju posvećenu Dobrosavu Bobu Živkoviću, našem sigurno najeksponiranijem i najzastupljenijem ilustratora. Emisija se sastojala od Bobovih monologa na postavljena pitanja, a kao podloga su često išle njegove ilustracije iz njegovog ranijeg perioda, onog kad se više trudio i manje radio (ko razme, shvatiće). E sad, kao što svako ko čita Politikin Zabavnik dobro zna, ilustracije Boba Živkovića na kratke naučnofantastične priče jedan su od zaštitnih znakova Politikinog Zabavnika zadnjih petnaestak godina, a za Zabavnik je Bob uradio i mnoštvo naslovnica i drugih ilustratorskih poslova, pa je jedno od pitanja neizbežno bilo vezano za Zabavnik. Bob je naravno odgovorio da mu je velika čast da radi za Zabavnik i sve u tom pravcu, ali ja posebno pamtim jedan detalj iz njegove priče. Naime, Bob je pričao da bi ga svake subote, kada ustane, na stolu čekao Politikin Zabavnik, od njegovog oca šatro slučajno otvoren baš na strani sa Bobovom ilustracijom. Bob reče da ga ta činjenica ispunjava ponosom...

Sećam se da sam, pre nekih dvadeset tri-četiri godine, počeo da čitam Politikin Zabavnik. Moj otac je bio taj koji je Zabavnik uveo u moj i bratov život. Subotom izjutra, od kad znam za sebe, moj otac ima nekoliko rituala koji se, šta god da se desi, ne menjaju. Naime, on uživa da vascelo subotnje prepodne provede na pijaci, cenjkajući se sa ovim prodavcem, zezajući se sa onim, obnavljajući uspomene sa treći, nabavljući namirnice i sve vreme se generalno se dobro zabavljući. Subotnje ustajanje je meni i mom bratu stoga uvek bilo pravo veselje – em su nam roditelji bili tu ujutru po prvi put u nedelji, em je uvek bilo novog svežeg voća... Em je stigao novi Zabavnik! Pa tuča s burazerom oko toga ko će da ga čita prvi (znalo se ko ga čita zadnji, kad se situacija konačno smiri moj ćale obavi svoje selektivno čitanje), pa suze onoga ko izgubi (nije da se hvalim, ali to je najčešće bio upravo moj burazer), pa sat vremena iskrenog zadovoljstva dok ne izronim na zadnjoj strani Zabavnika. Čini mi se, ponekad, da čoveka određuju stvari koje ga čine zadovoljnim – čini mi se da sam tada bio mnogo jednostavniji jer sam sve svoje osmehe krao iz malih stvari...

Sećam se koliko sam za ovih dvadsetak godina izvukao zadovoljstva iz Zabavnika. Gledano sa pozicije ovog čime se danas bavim, može da izgleda da je glavna Zabavnikova zasluga to što me je me je po prvi put me je upoznao sa gomilom stripova i njihovih autora - na njegovim stranama sam po prvi put sreo Gošinijevog i Morisovog Taličnog Toma, Uderzovog Asteriksa, Tabarijevog Iznoguda, Eržeovog Tintina, Hermanovog Džeremaju, i tako dalje, i tako bliže... Može tako da izgleda, ali je Politikin Zabavnik, obavezan deo literature moje mladosti, glavni krivac za lavovski deo mog opšteg obrazovanja, nečega što mi je u životu nebrojeno puta dobro došlo, i iz čega i dan danas crpem ideje i uobličavam ih. Zanimljivi istorijski detalji, važne bitke, poznate ličnosti; geografske zanimljivosti, daleke zemlje, misteriozni gradovi; informativni članci o nauci, mitologiji, religiji – sve sam to pokupio iz hrpi starih Zabavnika, koje i danas čuvam...

Sećam se da sam pre nedelju dana, u petak uveče, ostavio Politikin Zabavnik kao slučajno otvoren na strani broj deset, sa tekstom potpisanim sa M. Stojanović, da ga moj otac nađe izjutra. Možete reći šta god želite (kao da vam je trebala moja dozvola, jel da?), da je to klinački, nezrelo, čudnamičudapišešzazabvnik, ali ja sam danas ponosan kao retko kad u životu, a mislim da je to i moj otac, iako ništa ne komentariše. Treba li dodati da planiram da do daljnjeg petkom uveče ostavljam otvoren Politikin Zabavnik na kuhinjskom stolu...

sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (261)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

ALBERICO MOTTA

Moj brat je četiri godine mlađi od mene, sestra sedam godina mlađa od njega. Što znači, pored važnijih stvari, kako su neki stripovi namijenjeni djeci stizali u kuću puno duže no što bi činili da smo ih kupovali samo zbog mene. Kao Tom & Jerry, na primjer.

Tom & Jerry je za mene, inače, značajan i kao prvi strip kojeg su mi čitali i kao prvi profesionalni angažman, ali ne bih danas o tome. Radije bih o onome kako smo se brat i ja bili jednom složili (složili, ej!) da su nam najdraži "tomidžeriji" - iz faze između groznog Vrtirepa i dominacije domaćih autora - oni potpisani s (valjda, bilo je jedva čitljivo) "Motta". Mottini su "tomiji" bili ljepši i zabavniji od bilo kojih drugih. Broj s Mottom bio je razlog malome veselju.

Zahvaljujući svetom Googletu, "Motta" mi je nekidan od polučitljive črčke postao osobom, a dobio je i ime, potalijančenu verziju drevnogermanskog Alberika. Predamnom se rasprostrla nevidljiva karijera duga pola stoljeća, na tucetima stripova za koje nitko izvan Italije nije čuo (jer da, materijal za tu fazu naših Tom & Jerrya nije više dolazio iz MGM-a nego iz susjedstva), te na licencnim serijama poput Popaja, Felixa, Mickeya Mousea ili Fixa und Foxija. Otvorila se priča o klincu koji je sa sedamnaest godina napustio školu da bi crtao stripove, kojeg je volja za produkcijom na niz godina pretvorila u scenarista, koji je radio najamničke poslove, ali birajući među njima, kad god je mogao, one gdje su mu davali odriješene ruke.

I učinilo mi se onda kako je Alberico Motta posve dovoljan povod za kolumnu. Ne samo zato što mi (opet!) daje izliku da se s nostalgijom sjećam svoga produženog djetinjstva, ni tek zato što u nekim Mottinim odlukama nazirem odjeke vlastite karijere, već i zato što je tema općestripska i aktualna. Općestripska, jer su u sjeni crtačkih zvijezda upravo ljudi poput Motte desetljećima održavali glad za stripom, puneći kritički prešućivane, ali čitane časopise; a aktualna jer mi se čini da je danas sve manje onih koji bi talent posvetili dekadama poluanonimnog crtanja za zadovoljstvo nekih klinaca koje nikada neće sresti. I za svoje.


***
Martina Mjesec je na pauzi do kraja travnja/aprila, a Sergej započinje četvrtu epizodu, što znači da svi oni koji čekaju svršetak kako bi pročitali epizodu nemaju više kaj odlagati ... A u Mister Mačku je i dalje napeto jer je Sombatodelion shvatio što mu je činiti! (Uuu ...!)
www.stripovi.com/mistermacak.asp
www.zmcomics.co.yu/sergej i
www.stripovi.com/martinamjesec.asp
A Q7 je na kisocima, ako nije razgrabljen! Te u vašim omiljenim knjižarama (More Comics, Alan Ford, Buch, Stripoteka, www.superknjizara.hr). Ili kod mene...:)

sadržaj

9.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović i Dušan Banjanin su obezbedili sledeće prloge:

V FOR VENDETTA

Braća Wachowski su ponovo sa nama! Njihov novi poduhvat, posle Matrix trilogije je adaptacija stripa Alana Moorea. Uspeli su da obezbede usluge Natalie Portman. Priča je ludilo Nemačka je dobila Drugi svetski rat, pretvorivši Britaniju u fašističku državu. Tu na scenu stupa V, borac za slobodu koji vodi gerilski rat. Čovek koji je bio asistent režije filmova Matrix i Zvezdani ratovi Epizoda III, James Mc Teigue debituje kao režiser filma V For Vendetta.


Objavljeno: TOTAL FILM, broj 16, Beograd, Mart 2005. godine

DŽIPSI - Ciganska zvezda

CRNI NOMAD NA TOČKOVIMA

Scenario nije nikakvo revolucionarno delo, to je postapokaliptična atmosfera već viđena u Hermanovom Džeremaji, filmovima serijala Mad Max, hiljadama SF romana i stripova..., ali nomadski (da ne kažemo ciganski) život junaka “Džipsija” je malo gde viđen

Zemlja budućnosti. Svetu preti uništenje usled nuklearnih proba i industrijskog zagađenja, saobraćaj je sveden na transport kopnom i morem. Južna hemisfera je direktno pogođena ozonskom rupom i masovnim pojavama raka kože, dok severna klizi ka nekoj vrsti novog ledenog doba. Zemaljska kugla je opasana džinovskim autoputem C-3C (The Circumpolar 3-Continetal) i preko njega dan i noć tutnje džinovski kamioni prevozeći sve vrste robe potrebne ostatku civilizacije. Put spaja Njujork, Pariz, Moskvu, Peking i Rio de Žaneiro, a njegovi evroazijski, afrički i američki ogranci se sastaju u srcu sibirske pustoši - gradu po imenu Cigansk. Mestu koje izgledom podseća na najgore varoši iz vremena osvajanja Divljeg zapada (pa na kvadrat). Nasilje, kriminal, krijumčarenje svega zamislivog, sukobi tajnih službi, korporacijski dueli interesa..., sredina u kojoj opstaju najjači i najlukaviji u nastojanju da otkinu deo bogatstva koje kruži po C3-C.

U ritmu točkova

U ovakvom okruženju za svoj život se bori Ciganin Čago - junak serijala Džipsi, autorskog dvojca Enriko Marini / Teri Smolderen, ovde predstavljen u prvoj epizodi Ciganska zvezda.

Albumi: - Ciganska zvezda - Sibirske vatre - Carev dan - Crne oči - Belo krilo - Smeh Asteka

Radnja stripa počinje u sirotištu neke istočnoevropske zemlje kad Čago, ciganski klinac koji opsesivno mašta da postane kamiondžija, ubija direktora sirotišta i beži na C-3C da ostvari svoj san. Kasnije iz sirotišta izvlači i svoju mlađu sestru Obliviju, te je šalje u švajcarski internat na školovanje.

Desetak godina posle, Čago je u dugovima za kamion Ciganska zvezda, sestra odrasla devojka koja mora da napusti internat i da se vratiti bratu i njegovom divljem životu.

Da bi stvar bila gora, on preuzimanjem pošiljke oružja za Rusiju navlači bes džinovske kompanije za prevoz Selmer koja počinje poteru za njim, pa se u pratnji tajanstvene vozačice kamiona Veštice (nestale naslednice Selmera) probija kroz polarno bespuće.

Tu su još i bande mongolskih pljačkaša, anarhija istočnog Sibira, tajanstveno svetilište u ledenoj pustari, razmažena sestra na vratu - najteži problem za otuđenika nenaviklog na porodične probleme i funkcionisanje u zajednici.

Ukratko, scenario Džipsija nije nikakvo revolucionarno delo, to je postapokaliptična atmosfera već viđena u Hermanovom Džeremaji, filmovima serijala Mad Max, hiljadama SF romana i stripova, ali nomadski (da ne kažemo ciganski) život junaka Džipsija je malo gde viđen. Radnja i likovi se bukvalno voze u ritmu točkova džinovskih kamiona, taj ritam se odražava na njihove postupke.

Čago nije visokomoralni heroj, on ne poštuje nikakve kodekse - osim želje za slobodom. U poređenju sa Hermanovim Džermajom, on nije Džeremaja (tj. dobar momak), on je Kurdi doteran do same granice apsurdnosti: “sloboda/vožnja ili smrt”. Ponaša se kao životinja koja brani goli život, reaguje instinktom. Sloboda je jedina vrednost koju poseduje i poslednja koje se može odreći.

Put do kvaliteta

Iako sam scenario ponekad pati od klasičnih bolesti akcionih stripova - ne baš preterano smislenim dijalozima i čestim šlagvortima poput: “idite u pakao, smrdljivci” ili “prokleti đavolovi sinovi” - on ipak uspeva da iznese konstrukciju epizode, pogotovo ako se uzme u obzir da je reč o uvodnoj. Nezahvalna uloga predstavljanja junaka i njegovog okruženja često kvari naraciju i u mnogim drugim slučajevima. Pri tome treba voditi računa da je ovo prva scenarističko/crtačka saradnja dvojice autora.

Džipsi svojim dinamičnim ritmom nadoknađuje tu vrstu propusta, ostavljajući zauzvrat uživanje u njegovoj, može se reći, filmskoj vizuelnosti. Veliku ulogu igra i odličan Marinev crtež, pogotovo u krupnim planovima, posebnim smislom za detalje i kolorisanjem koje pojačava kinetiku utkanu u priči. Istina, ponekad crtež i scenario robuju pravilima komercijalnosti: nabildovani junaci, preteranost facijalnih, prenaglašena seksepilnost ženskih junakinja, eksplozije na svakom koraku. No, to su zakoni tržišta koji se vremenom izoštravaju. Posebna priča su crteži kamiona, autoputa C3-C, oružja, polarnih krajolika... tu svakom ljubitelju stripa ostaje samo da uživa.

Džipsi se kod nas pojavio u ediciji Marketprint, u već standardno dobrom pakovanju (A-4 format, 64 strane, kolor), originalnom naslovnom stranom, solidnim prevodom. Tu je i najvažnije: najava ostalih epizoda u kojim se može sagledati realan kvalitet jednog od najaktuelnijih evropskih stripova današnjice.

Autori: Enriko Marini je rođen u Švajcarskoj, 13. avgusta 1969, po nacionalnost je Italijan. Studirao je grafički dizajn a crtačku slavu postigao je upravo s “Džipsijem”. Kultni status serijala nije uspavao Marinija koji je paralelno radio na još dva-tri stripa: Raptors (scenario Dufaks), Le Scorpion (Deseberg), L'Etoile du Desert (Deseberg), Olivier Varese (Marele). Teri Smolderen je rođen 25. novembra 1954. u Briselu. Bavio se animacijom i muzikom sve do devedesetih kada se u tandemu sa Marinem kao crtačem okušao kao scenarista. Rezultat toga je sedam epizoda “Džipsija” te scenariji za (kod nas neprevedene) stripove: Colere Noire, Karen Springwell, L'Enfer des Pelgram, Mac Cay, Nombre...

Branislav Predojević


Objavljeno: Popbox, web magazin za popularnu kulturu, 19.09.2005.godine

GALERIJE

Povodom izložbe u novosadskoj ART klinici koja predstavlja citat citata i svojevrsni omaž strip junacima italijanske i američke produkcije

Šumska patrola u ART klinici

Svet stripa je ušao na umetničku scenu (samim tim i na art tržište) zajedno sa pop-artom kome je strip (pored filma ili pop i rok muzike) bio idealni predstavnik potrošačkog društva zapadnog sveta, tako da su umetnici pop-arta često i koristili strip kao na primer Roj Lihtenštajn ili Endi Vorhol. Oni su ga tretirali fenomenološki, kao takvog, ne baveći se previše strip narativom. Kod nas je strip u umetnosti koristila grupa Bosch + Bosch i Slavko Matković kao medijum za iskazivanje svojih stavova i razmišljanja.

"Šumska patrola" bavi se fenomenom kopije stripova i umetničkih dela, aproprijacije i eklektike koja na jednom nivou korespondira sa umetničkom praksom osamdesetiih godina retro-avangarde ili retro-principa, koja je tada pričala jezikom istorijskih avangardi (npr. beogradski Maljevič, Mladen Stilinović iz Zagreba ili slovenačka grupa Irwin). Za razliku od sada svetski afirmisanih predstavnika retroavangarde, izlagači na izložbi Šumska patrola ne pripadaju nekom velikom narativu i ne vode polemiku sa visokom umetnošću ili sistemima umetnosti uopšte. U krajnjoj liniji oni sami nisu tzv. likovni umetnici. Većina izlagača ili dolazi iz drugih medija ili do sada nisu imali ozbiljniju izlagačku aktivnost.

I zložba je svojevrsni omaž i priznanje junacima "puberteta i adolescencije" koji su bili svojevrsni "moralni svetionici" (npr. rad Ivana Đurića koji prikazuje Komandanta Marka, Kapetana Mikija ili Fantoma). Đurić prikazuje sadržaj stripa predstavljajući ga kao svojevrsni ready-made gde on prikazuje scene iz stripova sa eksplicitnom radnjom.S druge strane u radu Đorđa Šipoša ima i citata sopstvenih uspelih ili poluuspelih radova iz prošlosti, kopija Save Stojkova ili poluzavršenih kopija slika mađarskih autora XIX veka. Na sve ovo je onda apliciran svet iz stripova, mahom Talični Tom i Alan Ford. Filip Markovinović se ovom prilikom predstavlja se serijom animacija, nastalim u periodu 2001/03. Animacije su rađene sličicu po sličicu, u paintu, i nalikuju na grafiku starih dobrih osmobitnih računara (ZX Spectrum ili Commodore 64). Gordan Jarić je student arhitekture i aktivan je kao muzičar već desetak godina. Njegova muzika je nastala mešanjem uticaja minimal elektronike, i muzike iz slovačkočeškog lutka serijala... A JE TO! Pored njih na izložbi su radove prikazali i Dušan Tomić, Marko Tasić i Nikola Džafo.

Treba naglasiti da je aktivnost u ART klinici izuzetno vidljiva u poslednje vreme što je i rezultat saradnje koju ART klinika razvija sa organizacijama i pojedincima u Gradu (posebno u okviru mreže Dizalica), i deo je kampanje koja za cilj ima opstanak prostora ART klinike u Grčkoškolskoj 5, koja se u poslednje vreme suočava sa finansijskim problemima.

Kristian Lukić


Objavljeno: Danas, Beograd, 21.03.2005.godine

Umberto Eko o svom romanu "Tajanstveni plamen kraljice Loane"

ROĐEN SAM U MAGLI

U intervjuu za nemački DIEWELT, Umberto Eko je progovorio i o svom novom romanu, "Tajanstveni plamen kraljice Loane". O neobičnoj sličnosti glavnog lika, koji je antikvarni knjižar, sa sobom, on kaže:

- Ovo nije autobiografski roman, ali tamo gde se radilo o tridesetim i četrdesetim godinama, snabdeo sam Jamba svojim sećanjima i tipičnim doživljajima moje generacije.. Ipak, želeo sam da stvorim lik koji će se jasno razlikovati od mene. Jambo, na primer, nije nikad ništa napisao. Bio mi je potreban običan čovek kome se događa gubitak pamćenja. Kada sam konsultovao neurološka istraživanja, bilo mi je jasno da postoje različiti oblici pamćenja -"automatsko pamćenje" omogućava mi da vozim auto, ili da vežem pertle,"semantičko pamćenje" je javno pamćenje, a treća vrsta je autobiografsko pamćenje, pomoću kog znam ko su mi roditelji. Tu sam otkrio da čoveku može da se desi da izgubi samo autobiografsko pamćenje. Mom liku se dogodilo upravo to: on ne zna više ko je, ne prepoznaje svoju ženu ni decu, ali se seća svih naučenih stvari. Enciklopedija se obrušava na njega kao roj pčela, i on mora da se toga oslobodi.

Za vreme Drugog svetskog rata Eko se sa majkom preselio u planinsko selo u Pijemontu, u kome je i rođen. U istom intervjuu Eko govori o tom kraju, koji je i pozornica dešavanja u ovoj knjizi:

- Žitelji Pijemonta su najmanje Italijani od svih Italijana, nisu strasni, temperamentni i vatreni. Tu postoji snažan uticaj francuske, planinske kulture, a imajte u vidu da je Pijemont jedini deo Italije koji je sačuvao slobodu proteklih 1000 godina. Ta brda su u mom sećanju pozornica vojnih operacija kojih sam bio direktni svedok sa trinaest, četrnaest godina, a često se pitam šta bi bilo da sam imao osamnaest ili dvadeset. Možda je bila moja sreća što sam rođen malo prekasno, i izbegavši tešku odluku, doživeo sam celu priču kao fascinirani posmatrač. Neki elementi iz odrastanja u toj sredini su se sačuvali kao osnova mog pogleda na svet, posebno skeptizizam i averzija prema retorici.

Magla kao simbol kod Eka se pojavljuje i u ranijim knjigama, i nosi najviše skrivenog značenja. U strukturi ovog romana ona ima povlašćeni položaj - dok dolazi svesti u bolnici prvo čega se seti su citati raznih pesnika o magli, u središnjem delu romana, koji evocira ratne godine, magla ima konkretnu ulogu saveznika, dok završetak romana junaka ponovo, i ovaj put definitivno, vraća u maglu, koja sad ima metafizički smisao.

- Rođen sam u magli, kaže Eko. Za mene je ona uvek bila nešto magično, pre svega za vreme ratnih godina, kada je bilo obavezno zamračivanje. To vreme je i osnova mog romana. Sviđalo mi se da se krećem po magli i osećam zaštićeno. Postoje dve vrste magle - neprobojna magla ravnice, kakva je u Alesandriji, i magla u brdovitim krajevima, kakva vlada u Pijemontu. Tamo se brežuljci naslanjaju jedan na drugi kao teatarske kulise, a između brežuljaka se pojavljuju pojasevi magle, kao mala ostrva, dok su ostala mesta još uvek čista, to je predivno. Za mene je magla nešto fascinantno i zaštitničko u isti mah - ona čini da se osećam kao u majčinom stomaku.

Eko ima i stalnu kolumnu u listu "L’Espresso" u kojoj se bavi i društvenim pitanjima. Na pitanje o tome kako vidi ulogu intelektualaca pod Berluskonijem, ističe:

- Naravno, čovek mora da zauzme stav po nekim pitanjima. Ali društvene mase naginju ka tome da gledaju intelektualce kao proroke.Telefon zvoni i neko pita: Molim vas, kažite nam istinu o ovom ili onom. Kad odgovorim da ja ne znam istinu, zavlada veliko razočarenje. Taj pokušaj da se od intelektualaca naprave proroci ide ukorak sa opštim padom, sa nestankom ideologija, kada čovek više ne zna kome da se obrati za savet. Kao intelektualac čovek mora da se brani i da kaže - Ja ne znam odgovor. Tu je Sokrat klasičan uzor - čovek zna da ništa ne zna. Samo neobrazovani ljudi misle da mnogo znaju.

Tijana Spasić


Objavljeno: Danas, Beograd, 19-20.03.2005.godine

sadržaj

10.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-EISNER ZA "DIGITALNE"
Nagrada "Vil Ajzner" ove godine uvodi (ili tacnije, isprobava) nagradu za digitalni strip. Pravo ucesca imaju zaokruzene stripske celine objavljene vecim delom u prosloj godini, a pod "digitalni" podrazumeva se da su bili dostupni na internetu znacajan period vremena (pre nego sto su, eventualno, objavljeni stampani).
Pitam se da li ce se ajznerovci zaprepastiti kad im stigne nekoliko hiljada prijava...
Vise podataka moze se naci ovde:
http://www.comicsreporter.com/index.php/...
(Srđan Aćimović)



-SUPERMEN PROTIV KING KONGA
Evo nekih frishkih vesti za fanove kako Supermena i King Konga, tako i Brajana Singera i Pitera Dzheksona. Fanovi znaju da smo na sajtu www.kongisking.com doshli do 115. dana snimanja King Konga u video dnevniku dragog nam P.DZH. Naravno dnevnichica nema 115 ali ima dovoljno da se prepustite skidanju narednih nekoliko dana.
Brajan Singer je, shvativshi da su ti video blogovi o snimanju filma jako dobri jer "kupe" pazhnju fanova i medija, postavio svoja prva tri klipa na sajtu www.bluetights.net te sada mozhemo da pratimo kako napreduje snimanje Superman Returns u Quick Time formatu.
Na svu srecu klipovi su prilagodjeni svim vrstama povezivanja na net, tako da uvek mozhete da skinete jednu od tri velichine. Za korisnike kabla i ADSLa pishljivih 16mb po LARGE klipu nije nishta.
(LoOney)

sadržaj

11.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

KiSToteka

Cijenjeni strip autori, ponukani lošim stanjem u izdavaštvu a samim time i smanjenom prostoru gdje autori mogu objavljivati svoje radove, odlučili smo pokrenuti rubriku posvećenu stripu.

- U rubrici ćemo objavljivati stripove od jedne pasice do maksimalno jedne stranice.
- Stranica stripa ne smije biti šira od 600 pix.
- Radovi prilikom skeniranja trebaju biti prilagođeni za prikaz na monitoru te stoga preporučamo da ih skenirate u 72 dpi.
- Stripovi mogu biti u boji ili crno-bijeli.
- Tema je slobodna iako bi rado vidjeli stripove šaljivog sadržaja.

U "KiSToteci" bi voljeli vidjeti radove autora s određenim "stažom" iza sebe, dakle ako imate radove koje iz nekog razloga niste mogli objaviti ili ste ih radili sebi za "dušu" onda je www.kistonline.com prava adresa za vas.

Svoje radove možete slati preko obrasca na sljedećoj adresi: www.kistonline.com/formmail_att/index.php

Poštovani strip autori, o vama ovisi koliko će i hoće li ova rubrika živjeti. S nestrpljenjem očekujemo vaše radove.

Urednik KiST-a
Zoran Tkalec


Poziv nam je prosledio:
Marko Ajdaric, Neorama dos Quadrinhos [www.neorama.com.br/]

RADIONICA STRIPA ZA VELIKE I MALE

Voditelji: Darko (Cecile Q.) Macan, svjetski megapoznati scenarist (primjerice Grendela ili Ratova zvijezda), te turbopopularni crtači Frano Petruša i Tihomir Tikulin-Tico. A i Darko će nešto valjda nacrtat.

Satnica:
ODRASLI – u svibnju jednom tjedno po 2 sata (scenarij), te u lipnju jednom tjedno po 2 sata (scenarij) + 2 puta tjedno po 2 sata (crtanje)
KLINCI – u svibnju 2 puta tjedno po 2 sata + u lipnju jednom tjedno po 2 sata

Preduvjet: za sudjelovanje na scenarističkom dijelu radionice potrebno je poslati kratak info o sebi, par rečenica u motivacijskom pismu, navesti tri omiljena stripa i tri omiljena pisca, te vlastiti scenarij ili priču (do desetak kartica teksta), dok je za sudjelovanje na crtačkom dijelu radionice potrebno poslati, uz info i motivaciju, 15-ak vlastitih radova (crteža ili stripova)

Rok za prijave: 9. travnja 2005.

Opaska: Za sve gore nabrojane radionice plaća se kotizacija koju najboljem polazniku radionice (prema izboru drugih polaznika i voditelja) u cijelosti vraćamo.

Prijave: info@booksa.hr, Booksa, Martićeva 14d, 01-4616124 Mjesto održavanja (uvijek isto): Booksa, crvena soba


Informacije o ostalim radionicama možete naći na sledećoj adresi:
www.booksa.hr/index.php?section=5

sadržaj

12.

LINKOVI

Strip Vesti

-ARTIKZONE #15 se može skinuti sa sledeće adrese:
http://www.artikzone.com


-Nosorog ne stane: 44i broj 'Rhinocerosa' vec je tu.
U ovom broju, rada 25 karikaturiste od raznih zemalja. Novost je da sada sva rada su pokazani u 'fade-off' Klikni pa se divi
http://www.nosorog.rs.sr/44ns1.html
Marko Ajdaric, Neorama dos Quadrinhos [www.neorama.com.br/]

sadržaj

13.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od - do
. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad