Zoran Đukanović, Dušan Banjanin i Saša Rakezić
su obezbedili priloge za ovu rubriku. Specijalna zahvala Dušanu
Banjaninu koji je, u susret aktuelnoj tematici, pronašao i
prekucao tekst Miroslava Marića, iz davno izašlog YU STRIP
MAGAZINA, o strip cenzuri.
ODRŽAN TREĆI „GRRR!” FESTIVAL
STRIPIČNO OD OMOTA DO CIPELA
Treći internacionalni festival autorskog stripa „Grrr!” održan je
od 2. do 7. oktobra na nekoliko lokacija u gradu. U Galeriji savremene
umetnosti predstavile su se austrijske izdavačke kuće „Tonto Comics”
i „Mixer Comics”, italijanski magazin „Inguine”, zatim Pat Mills,
Lee Kennedy i Jeremy Dennis iz Velike Britanije, kao i autor aktivan
pri Sarajevskoj školi stripa, i domaći striperi. U „Apollu” je Zdravko
Zupan priredio izložbu „In memoriam Ratomir Ruvarac” i „Strip u
Srbiji 1945–1955”, Martin Posset izložbu omota ploča i diskova koje
su dizajnirali poznati strip crtači, a Andrea Plazzi se osvrnuo
na stvaralaštvo italijanskog strip klasika Jacovittija. Tokom prva
dva dana održane su projekcije kratkih filmova, tribine i razgovori
sa strip autorima, a otvorene su i izložbe radova u prodavnici cipela
„Peko”, redakciji lista „Pančevac” i poslastičarnici „Popović”.
Trećeg dana, 4. oktobra, strip poslenici su posetili Kovačicu. Umetnički
direktor Festivala bio je Saša Rakezić, a organizator Centar za
kulturu.
JACOVITTI PROTIV VREMENA
Jedan od najeminentnijih italijanskih strip autora Benito Jacovitti
našoj javnosti je postao poznat još šezdesetih godina, pošto su
u to vreme njegovi radovi dospeli i do „Politikinog zabavnika”.
Andrea Plazzi, novinar, prevodilac i vatreni ljubitelj stripa, izložbu
u „Apollu” je priredio tako što je dvadesetak izuzetnih Jacovittijevih
radova pozajmio iz nekoliko italijanskih privatnih kolekcija.
Na izložbi se nalaze izdanja stripova, kao i kolekcija raritetnih,
originalnih Jacovittijevih crteža. “Ono što ovog autora čini jedinstvenim
jeste njegov stil, koji je krajnje uvrnut i prepoznatljiv. Bilo
da je reč o ranim radovima iz četrdesetih ili o onima iz devedesetih,
i bez obzira na to da li su u pitanju posteri, albumi ili novinski
stripovi, svuda postoji njegov lični pečat” – kaže Andrea Plazzi.
IZMEĐU OSTALOG
Festival je otvoren u Galeriji savremene umetnosti performansom
u izvođenju članova foto i film sekcije Alternativnog kulturnog
kluba iz Banatskog Novog Sela. Slepi muzičar, pas i „dama s kučencetom”
simbolički su predstavili stanje umetnosti kod nas.
U istom prostoru je Maja Veselinović izložila strip „Prijatelji
će doći bez obzira na tekst”, koji je nedavno osvojio gran pri na
Salonu stripa u beogradskom SKC-u, dok se Wostok iz Vršca predstavio
odličnom interpolacijom poezije i stripa. Kako nam je rekao, pesme
Vaska Pope iz ciklusa „Vučja so” i činjenica da su se u okolini
Vršca pojavili vukovi na neobičan način su uticali na njegovo stvarlaštvo.
Pored ovih autora, novi strip u Srbiji predstavili su i Saša Mihajlović
(koji je autor plakata i naslovne stranice festivalskog kataloga),
Looney, Jarmila Sabo , Vuk Palibrk, Kiklop i drugi. Muhamed Kafedžić
je gostovao kao predstavnik Sarajevske škole stripa.
STRIP ZONA RAZGOVORA
„Grrr!” festival je i ove godine, pored izložbi i drugih striperskih
akcija, imao i dve tribine posvećene dešavanjima na strip sceni
u nas, ali i mnogo šire. Razgovore su pratile i projekcije kratkih
i animiranih filmova. Tribina održana 2. oktobra nosila je naziv
„Moć stripa”. Na njoj su, pored Saše Rakezića, učestvovali gosti
festivala iz Austrije, Italije i Velike Britanije. Neki od učesnika
postali su redovni gosti festivala „Grrr!”, dok drugi, kao veteran
britanske scene Pat Mills, prvi put borave u Pančevu, i stoga su
ekskluzivni gosti ove manifestacije.
Saša Rakezić, kao moderator razgovora, postavljao je pitanja u vezi
s predstavljanjem u Pančevu, ali i o strip scenama u Britaniji,
Italiji i Austriji. Svi učesnici su istakli probleme kada je strip
izdavaštvo u pitanju, kao što je slučaj sa Inguine, koji su trenutno
jedini underground strip magazin u Italiji.
Druga tribina, 3. oktobra, okupila je nekoliko stripera koji žive
na prostoru eks-Jugoslavije (SCG, Bosna i Hercegovina i Makedonija)
oko teme „Strip na Balkanu”. Kao i dan ranije, i ovde je na sugestivna
pitanja Saše Rakezića svaki od učesnika izneo svoje impresije na
temu balkanske zone stripa, ali je govorio i o krajnje ličnim utiscima
i osećanjima u vezi sa stripom. Samim tim je i tribina bila manje
formalna, za razliku od prve. Zbog insistiranja da se razgovor vodi
na engleskom jeziku, domaći autori nisu bili naročito rečiti, barem
dok nisu prešli na srpsko-bošnjačku varijantu jezika.
O VARVARIMA I VAMPIRIMA
“Oduvek sam pisao fantastiku. To je jako popularno i u Americi i
u Evropi. Danas je naročito popularna herojska fantastika zbog Tolkinovih
„Gospodara prstenova”. Pišem o vampirima i varvarima. Moji likovi
su borci za slobodu. Jedan od takvih je Broz, zasnovan na liku vašeg
nekadašnjeg lidera Josipa Broza Tita. Tako, uzmete jednu realnu
priču i sve promenite u patuljke i trolove. Ljudi to vole. Dosta
im je sumorne realnosti i žele da pobegnu iz nje. Sve te elemente
stvarnosti kroz svoj rad prebacujem u neko bajkovito mesto i tako
„čitaocima” omogućavam da pobegnu u neku drugu dimenziju “– rekao
je Pat Mills, strip scenarista iz Engleske.
THE DEVIL’S TOONBOX
Na spratu bioskopa „Apollo” priređena je izložba u saradnji s minhenskim
strip festivalom Comicologisher Congress. Izložbu je priredio Martin
Posset iz Minhena, koji između ostalog piše muzičke recenzije i
intervjue s rok grupama, a radio je kao urednik u komercijalnim
i alternativnim medijima.
“Izbrojao sam da ima 138 izložbenih elemenata. To su omoti ploča,
same ploče i diskovi. Neki eksponati su moji, a neke sam preuzeo
sa slične izložbe u Minhenu. Mnogo omota sam pozajmio od prijatelja.
Kad sam pozvan da priredim izložbu ovde, odmah sam krenuo da obilazim
second hand prodavnice ploča, kupio one koje imaju interesantne
omote i doneo ih ovde. Na velike festivale, poput onih u Nemačkoj,
dolaze uglavnom samo veliki izdavači, koji jedino žele da prodaju
neke dosadne stripove, a ovde je sve zaista podređeno autorskom
stripu” – objasnio je Posset.
SA TIŠMOM U SOBI
Solo nastup Slobodana Tišme, novosadskog pesnika i lidera kultnih
novotalasnih grupa Luna i La Strada, održan je prvog dana Festivala
u „Apollu”, uz podršku skromne britanske strip autorke Lee Kennedy,
čiji su crteži bili projektovani u pozadini na video-bimu.
U napuštenom bioskopu, u ambijentu koji pomalo podseća na Lynchove
filmove, publika je imala priliku da još jednom, u kamernoj atmosferi,
čuje glavne numere iz Tišminog opusa. Kantautorska koncepcija celog
nastupa drastično je doprinela neposrednosti i intimnosti komunikacije
na relaciji pesnik–publika. Zanimljivo je i to da ovaj autor ne
donosi inovacije ni u instrumentalnom ni u vokalnom smislu, ali
je svaki njegov nastup poseban doživljaj. Tišma svojom osobenošću
i harizmom jednostavno i bez preterivanja osvaja.
Mračni osećaj sete, izgubljenosti u vizijama i refleksijama, koji
prati skoro svako slušanje Lune, bio je i ovde prisutan. Za razliku
od letošnjeg nastupa benda u punom sastavu na EXIT-u, u ovoj izvedbi
bilo je nečeg krajnje intimnog, posvećenog i nežnog.
NOVI PROSTORI PREDSTAVLJANJA
Treći „Grrr!” festival je u odnosu na prethodne godine obeležilo
sistematičnije „pomeranje” k neuobičajenim prostorima za promociju
stripa. Tako su okupljeni bili u prilici da pogledaju kako izgledaju
strip cipele u prodavnici obuće „Peko”, ali i da u tom istom prostoru
vide sam proces slikanja po cipelama. Realizaciju ove ideje Mr Spiral
je započeo na strip festivalu u Gracu pre mesec dana. U Otvorenoj
galeriji lista „Pančevac”, tokom drugog dana Festivala, postavljena
je i izložba radova pod nazivom „Svi čitaju ‘Pančevac’”, kojom su
autori izneli svoj stav o toleranciji u multietničkoj sredini. Istovremeno
je promovisana publikacija „Kaiš” - zbirka strip kaiševa objavljenih
u „Pančevcu”. Postavku crteža su otvorili Dunja Šašić i Aleksandar
Zograf. Izložba „Strip i vez” Gordane Baste i Aleksandra Zografa
je otvorena u poslastičarnici „Popović”, gde su se okupljeni, pored
uživanja u vizuelnom, okrepili kolačima i čajem.
Gosti Festivala su 5. oktobra posetili Galeriju naivne umetnosti
u Kovačici, gde su, uz radove lokalnih stripera, mogli da vide čak
i stripove proslavljenog pesnika Miroslava Antića objavljene u „Pančevcu”
davnih pedesetih godina. Druženje u Kovačici je završeno uz nastup
bendova Pamba i Neurokrem.
* * *
IMAM DA KAŽEM:
Jeremy Dennis, web editor & cartoonist from UK
– Da, Jeremy je čudno ime za ženu. Ja sam strip fan otkad znam da
čitam. Odrasla sam u selu pod imenom Corscombe, na očevoj farmi
na kojoj smo gajili patke, guske i piliće. Upravo zbog toga se sada
u mojim stripovima neprestano pojavljuju životinje. Moja majka je
slikala dekorativne table, ona me je naučila da crtam. Dobila sam
stipendiju iz privatnih fondova za skupe škole i Univerzitet u Oxfordu,
usred Engleske. Tamo sam studirala englesku književnost i upoznala
ljude koji se bave stripom.
Stojim pri stanovištu da stripovi treba da budu jednako „komplikovani”
kao ozbiljna literatura. Obrađujem razne teme. Priče su autobiografske,
ali govore, na primer, i o ličnim stradanjima ljudi ili o lepim
stvarima poput ljubaznosti onih koji me okružuju i sličnim „malim”
dešavanjima. Crtam mini stripove, A8 mi je omiljen format. Vodim
radionice i skupljam stare knjige, koje kasnije adaptiram za svoje
umetničke potrebe. Pre dvanaest godina sam s prijateljima pokrenula
festival „Caption”, koji svakog leta okuplja anarhistične, divlje
alternativne autore britanske strip scene. Prošle godine sam u grupi
koju su sačinjavale umetnice, i to one koje se bave filmom, muzikom
i stripom, putovala po celoj Engleskoj i izlagala svoje radove.
Dugo nisam imala stalan posao, a sada radim za Vladu Velike Britanije!
Ja sam youth web administrator, što znači da pomažem mladim ljudima
da stvaraju svoje internet sajtove. Prvi put sam u Istočnoj Evropi,
a festival „Grrr!” je povod za moj dolazak u Pančevo. Ulice su ovde
otvorene, ima mnogo drveća, sve to stvara utisak velikog prostora.
Murali, table iznad vrata, dekorativni momenti na kućama, oblici
oko prozora – sve je zaista divno! Jako su mi čudni ovi silni plakati,
panoi i bilbordi s nasmejanim licima za lokalne izbore. U Oxfordu
je nezakonito lepiti sve što ti padne na pamet, gde god da ti padne
na pamet! I da, ovde je jako romantično, videla sam četiri venčanja
u dva dana! Posetite me: www.alleged.org.uk.
Bye, bye!
Objavljeno: “Pančevac”, br. 4057, 8.oktobra 2004.godine
Predstavljen strip-novela "Išmail", delo čak četvorice autora
MITSKI BEOGRAD PRESILIKONSKE ERE
Vladimir Arsenijević, Aleksandar Zograf, Borivoj Radaković i Svebor
Midžić na terenu sedamdesetih
Izdavačka kuća "Rende" predstavila je strip-novelu "Išmail" koji
su potpisala četvvorica autora - Vladimir Arsenijević, strip crtač
Aleksandar Zograf, hrvatski pisac Borivoj Radaković i Svebor Midžić.
Zograf (Saša Rakezić), koji već duže vreme u Francuskoj objavljuje
svoje radove, dobio je ponudu od jednog izdavača iz Marseja da učestvuje
u ediciji "Black is beautiful", u kojoj sarađuju jedan pisac i jedan
strip-crtač (piscu se ponudi crtež na osnovu koga on napiše kratku
noar priču, a sve to štampa se na crnom papiru). Zograf je predložio
Arsenijevića, pošto su njegova dela prevedena u Francuskoj.
Panker u pokušaju
I nešto još važnije za celu priču, Zograf i Arsenijević poznavali
su se još u ono mitsko vreme, krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih.
Tada petnaestogodišnji V.A. bio je član benda Urbana gerila, a Z.
izdavač fanzina Kreten. Zograf je poslao crtež, Vladimir se odmah
("jer mi se pisanje o devedesetim smučilo") prisetio sedamdesetih.
I stvar je krenula sasvim drugačijim tokom od predviđenog...
- Naravno, priča se širila, i prerasla sve okvire dogovorenog. Ja
sam još u Meksiku osetio da mi je muka od pisanja o devedesetim
i priču sam smestio u ono mitsko, predistorijsko vreme, krajem sedamdesetih.
To je vreme koje se sada mistifikuje, a meni se učinilo da mogu
sa njim da radim šta mi je volja - rekao je Arsenijević na promociji
u Centru za kulturnu dekontaminaciju, pridružujući se voditelju
Urošu Đuriću na gajbicama ispod video-bima. Jedan za drugim, autori
su ispričali kako se pisalo u osam ruku.
Veći deo romana ispričao nam je jedan petnaestogodišnjak, "panker
u pokušaju", ali sve se vrti oko njegovog ujaka umetnika Ivana Išmaila,
koji je u svom poslednjem, i ne nužno najlošijem performansu, izvršio
samoubistvo, završivši ispod voza u Samoboru. Četrdeset dana od
smrti, klinac sa majkom i dve baba-tetke odlazi na groblje i tu
zatiče železničara iz Samobora ispod čijeg je voza Išmail ostao
bez glave.
E ovde u priču ulazi drugi par spisateljskih ruku - Borivoj Radaković.
- U autobusu za Novi Sad Vladimir me je pitao da li bih na kajkavskom
napisao deo koji se odnosi na železničara, ja sam pristao, i evo.
Ne verujem u Boga, ali posle ovoga ipak mislim da je on izmislio
Internet - rekao je Radaković, pošto je, u maniru iskusnog fakovca,
pročitao "svoj deo" romana.
Muzej kokošaka
Zanimljivo je da su se Radakovićeve i Arsenijevićeve rečenice preplitale
potpuno prirodno, nenategnuto, pa je saznanje o književnoj formuli
"Išmaila" tim zanimljivije. Esej "Išmail ili Muzej kokošaka" napisao
je Svebor Midžić, pod pseudonimom Hermana Hervasa Dijesa, mistifikovanog
meksičkog teoretičara umetnosti i anarhiste.
Bez obzira na činjenicu da je "Išmail" nastajao dve godine, utisak
je da je svrha ovog nesvakidašnjeg pisanja u troje, ipak bio samo
dobar provod, što se na promociji nije ni krilo. Ipak su sedamdesete,
pank, Beograd iz predsilikonskog doba veći i lepši zalogaj od ponuđenog.
T. Čanak
Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, 10.10.2004.godine
Preminuo američki glumac Kristofer Riv
ODLAZAK FILMSKOG SUPERMENA
Filmski glumac Kristofer Riv, zvezda filmova o Supermenu 70-ih i
80-ih godina prošlog veka, preminuo je u 52. godini u Njujorku,
od posledica srčanog udara.
Riv je pao u komu u svojoj kući u Njujorku i tako je juče i preminuo,
saopštio je njegov predstavnik za medije Vesli Kombs, prenele su
svetske agencije. Slavni glumac, koji je ostao paralizovan pre devet
godina, posle pada sa konja, dobio je nedavno infekciju od stalnog
ležanja, dodao je Kombs. Riv je bio praktično nepoznat pre nego
što je postao super zvezda 1978. godine u filmskom hitu „Supermen“.
Zahvaljujući ozbiljnim pripremama i izuzetnoj fizičkoj sličnosti
sa tim strip junakom, dobio je ulogu u filmu, koji je imao tri nastavka
i koji ga je pretvorio u svetsku zvezdu, donevši mu bogatstvo od
oko 300 miliona dolara.
Riv je polomio vrat u maju 1995. godine, kada je zbačen sa konja
za vreme jednog takmičenja u Virdžiniji. Postao je potom žustri
aktivista u oblasti istraživanja povreda kičmenog stuba, primoravajući
političare da to pitanje stave u svoje agende. Riv je rođen na Menhetnu
1952. godine. Otac mu je bio profesor slavistike na Kolumbija univerzitetu.
Učio je engleski i muzičku teoriju na Kornel univerzitetu pre nego
što je postao jedan od studenata odabranih da studiraju dramu na
eltinoj njujorškoj Džulijard školi. Pojavljivanje u brodvejskoj
produkciji sa Ketrin Hepbern i kratak odlazak u Holivud, uz nedostatak
motivacije, gotovo su prekinuli njegovu glumačku karijeru, ali mu
je epizodna uloga u of-Brodvej produkciji „Moj život“ u januaru
1977. godine otvorila put ka slavi - filmski producenti Aleksander
i Ilja Salkind, koji su otkupili prava na snimanje filma „Supermen“,
tražili su nepoznatog glumaca za naslovnu ulogu.
Objavljeno: BLIC, Beograd, 12.10.2004.godine
STRIP I TRŽIŠTE - Aleksandar Manić, publicista i novinar
iz sveta stripa (Pariz), održaće glavno predavanje (uz debatu) "Kako
stići do francuskog strip tržišta", večeras u 20 sati u Srećnoj
galeriji (Happy Gallery) beogradskog Studentskog kulturnog centra.
Za uvodno predavanje "Aktuelna britanska, američka i francuska strip
scena" pobrinuće se Pat Mils (Mills), autor popularnih stripova
"Sudija Dred" i "Slejn". Mils je, inače, gost pančevačkog strip
festivala "Grrr!" Učesnici debate: Aleksa Gajić, Zoran Janjetov,
Dražen Kovačević, Miroljub Milutinović Brada, Bojan Kovačević, Milan
Jovanović i Siniša Radović.
Objavljeno: DANAS, Beograd, 13.10.2004. godine
SMOTRA stripa mladih autora u Leskovcu
Smotra mladih strip autora, šesta po redu, u kojoj ključno mesto
zauzima 50 radova iz Srbije i Makedonije, biće otvorena danas u
Kulturnom centru u Leskovcu. Smotra će trajati tri dana, tokom kojih
će biti održane brojne tribine i predavanja, a najuspešnijem strip
crtaču biće dodeljena plaketa Nikole Mitrovića Kokana, koji se smatra
rodonačelnikom srpske strip škole. Prema nezvaničnim informacijama,
žiri je već odredio sveukupnog pobednika, a reč je o Petru Janjetevu
iz Novog Sada, kome će leskovački kulturni centar organizovati i
samosatalnu izložbu.
Beta
Objavljeno: DANAS, Beograd, 15.10.2004.godine
HIV-POZITIVAN JUNAK U AMERIČKOM STRIPU - Pored sukoba sa
zloćama iz svemira i kriminalnim mozgovima, američki strip "Green
Arrow" od sada donosi i jednu daleko ličniju borbu - protiv HIV
virusa. Ovo je prvi strip iz glavnog toka koji ima HIV pozitivan
lik, a to je tinejdžerka Mia koja već dve godine pomaže glavnom
junaku. Pisac stripa Džak Vinik kaže da je to način da se istraže
socijalno ozbiljne teme, ali i da se liku ponudi ekstra motivacija
kako bi izmenila svet. Džad Vinik u Americi je poznat i iz šou-programa
"The Real World" iz 1993, gde se pojavio sa Pedrom Zamorom, čovekom
koji je posle godinu dana umro od side. Ta priča, kao i druženje
sa drugim HIV-pozitivnim prijateljima, dovela je do ubacivanja ovakve
teme u strip.
V. T.
Objavljeno: DANAS, Beograd, 15.10.2004.godine
RATOVI ZVEZDA - Kompanija "Dark Horse" će u novembru objaviti
novi strip o "Ratovima zvezda" sa podnaslovom "Opsesija". U pitanju
je serijal od pet nastavaka koji će se baviti sukobom Obi-Van Kenobija
sa mračnom stranom sile dok je bio u specijalnoj misiji. Strip je
kreacija Hejdena Blekmena i nastavlja se na događaje iz druge filmske
epizode "Ratovi klonova", a predstavlja uvod u predstojeći film
"Osveta Sita".
V. T.
Objavljeno: DANAS, Beograd, 15.10.2004.godine
NAJDUGOVEČNIJI STRIP NA SVETU - britanski "Dendi", dobio
je nove likove za 21. vek, koji se pridružuju poznatim junacima
koji postoje od 1937. Tokom svog neprekidnog izlaženja, strip je
svoje najuspešnije momente beležio 50-ih godina prošlog veka, kada
je prodavan u tiražu od dva miliona kopija nedeljno, da bi sada
spao na samo 50.000 primeraka. "Dendi", čija su ciljna grupa deca
stara između 7 i 11 godina, ima svoje mesto i u Ginisovoj knjizi
rekorda zbog svoje dugovečnosti. Za činjenicu što i dalje ima publiku
pre svega mora da zahvali "nostalgičnim roditeljima" jer su deca,
uglavnom, pronašla neke druge favorite.
V. T.
Objavljeno: DANAS, Beograd, 15.10.2004.godine
Predstavljena monografija "Ivo Kušanić, slikar i karikaturista"
PRVI PUT CELOKUPNO STVARALAŠTVO
Dragica Jovanović, istoričar umetnosti i autorka monografije "Ivo
Kušanić, slikar i karikaturista", posvećeno je istražila šezdeset
pet godina intenzivnog i bogatog stvaralačkog opusa ovog umetnika,
što je često podrazumevalo sastavljanje naizgled razbijenih životnih
niti i divergentnih radnih puteva Ive Kušanića u jedinstvenu celinu.
U tome joj je, kako je rekla na promociji u beogradskoj Galeriji
Artget KCB, puno pomogla Mima Kušanić, supruga pokojnog Ive Kušanića,
ujedno priređivač i izdavač ovog bogato opremljenog i lusksuznog
izdanja. Predstavljena monografija je, inače, prvi prikaz celokupnog
stvaralaštva našeg poznatog karikaturiste i ilustratora.
Prema rečima autorke, malo ko zna da je Ivo Kušanić bio izvanredan
slikar. Poslednjih petnaest godina svog života proveo je vraćajući
se slikarstvu, koga se odrekao zbog rada na karikaturi i ilustraciji.
"Takođe, malo ko zna da se bavio stripom, da je prvi strip napravio
još u vreme NOB, da se bavio animiranim filmom u zlatnim počecima
Zagreb filma, kada je napravio nekoliko svojih crtaća, da bi kasnije,
1966. godine, kada je u Beogradu pri Kulturnom centru osnovan Centar
za animirani film, tu počeo da radi, istražuje i afirmiše ovu vrstu
filma", istakla je autorka. Uslovna raznolikost Kušanićevog stvaralaštva
prikazana je u monografiji kroz pet celina: Strip i animirani film;
Novinska karikatura i portreti; Novinska ilustracija i ilustracija
knjige; Ilustracija u štampi za decu i ilustracija dečjih knjiga;
Ulja i pasteli, a poseban odeljak posvećen je i biografiji ovog
stvaraoca. Monografija je od izuzetnog značaja i kao literatura
iz domena ilustracije, koja je kod nas još uvek nedovoljno prisutna,
a ovakvi izdavački poduhvati naročito mogu ohrabriti mlađe generacije
koje žele da se njome bave.
Na promociji monografije, pored autorke Dragice Jovanović i Mime
Kušanić, govorili su još i profesor Ratko Božović i Moma Marković
- slikar.
A. Ć.
Objavljeno: DANAS, Beograd, 14.10.2004.godine
DOVNIKOVIĆ NAGRAĐEN NA FESTIVALU ANIMIRANOG FILMA
BEOGRAD – Hrvatski animator Borivoj Dovniković nagrađen je specijalnim
priznanjem za doprinos balkanskoj filmskoj animaciji na "Međunarodnom
festivalu animiranog filma Balkanima 2004.". Festival se održavao
od 6. do 10. listopada, a u službenoj konkurenciji za nagrade sudjelovalo
je 96 filmova iz 17 zemalja. Prva nagrada dodijeljena je francuskom
filmu "Regulator" Philippea Grammaticopoulosa. Hrvatski
film "Ciganjska" Marka Meštrovića i Davora Međurečana
osvojio je Specijalnu diplomu za "izvanrednu filmsku atmosferu
i poetiku".
(Hina)
Objavljeno: VJESNIK, Zagreb, 14. listopada 2004.godine
Strip u Srbiji 1945–1955:
OSLOBOĐENJE I CENZURA
U okviru trećeg internacionalnog festivala autorskog stripa GRRR!,
održanog od 2. do 7. oktobra u Pančevu, pored brojnih izložbi i
radionica u kojima su učestvovali domaći i inostrani strip autori
i izdavači, bila je predstavljena izložba "Strip u Srbiji 1945–1955."
autora Zdravka Zupana, kao nastavak serije izložbi kojima festival
GRRR! pokušava da podseti na istorijski razvoj strip-medija u našoj
sredini. "Vreme" objavljuje tekst autora izložbe o periodu kada
strip dolazi pod udar ideoloških kritika i cenzora
Samo nekoliko meseci po završetku rata na tržištu su počela da se
pojavljuju nova stripovana izdanja. Krajem novembra u Beogradu je
izašla prva (od tri koliko je ukupno izdato) sveska stripa Tri
ugursuza za vreme okupacije. Autor scenarija bio je predratni
novinar, urednik prvog srpskog i jugoslovenskog strip-lista "Stripa",
Vojin M. Đorđević, dok su na crtežima radili Milorad Dobrić kao
glavni crtač i Slavko Saša Mišić. Iza ovog poduhvata stajao je najpoznatiji
predratni izdavač Aleksandar J. Ivković, koji je bio pokretač i
"Strip knjige" u kojoj su reprizirani predratni stripovi S. Solovjeva,
A. Ranhnera, K. Kuznjecova i Đ. Jankovića. "Kometa" i "Vrabac",
pokrenuti decembra 1945, za razliku od "Strip knjige", donosili
su premijerna ostvarenja. "Kometa", "nedeljni zabavni list u stripu",
izlazila je od 18. decembra 1945. do 22. januara 1946, ali nije
bila datirana, izuzev poslednjeg, petog broja. U "Kometi", pored
ostalih objavljen je i strip Kaščej besmrtni Dragana Savića,
inspirisan istoimenim sovjetskim filmom prikazivanim tog leta u
jugoslovenskim bioskopima, a u štampi predstavljen kao "veliki ruski
film sa sižeom iz narodnih priča i legendi". U "Vrapcu" je jedini
autor bio Đorđe Đuka Janković. Već posle drugog broja list je prestao
da izlazi. U to vreme izašla je i "prva knjiga" (i jedina) "Sili
simfonije" koja je na svojih 96 strana donela nekoliko stripova
čiji su glavni akteri bili popularni junaci američkog i francuskog
stripa: Popaj, mačak Feliks, Džimi Klap, Gile i Rile, kao i jednu
epizodu Boema, humorističkog serijala Konstantina Kuznjecova u crtačkoj
obradi Slavka Saše Mišića.
FALSIFIKOVANI ŽIVOT U SLIKAMA: Istovremeno su usledili i prve
negativne reakcije i otvoreni napadi na strip. Anatemisanje stripa
je po svemu sudeći bilo unapred planirano i pripremljeno. Ovakav
zaključak može se, između ostalog, izvući na osnovu podataka da
je "Omladina" od 72. broja od 23. novembra 1945. bez ikakvog objašnjenja
prestala da objavljuje Kušanićev i Ćopićev strip o doživljajima
pionirâ Ćire i Mire, kao i po sinhronizovanim i dobro orkestriranim
napadima koji su ubrzo usledili. Prethodili su im pojedini novinski
napisi u kojima se ukazivalo na štetni uticaj stripa. Početkom septembra
1945. na stranicama prvog posleratnog ilustrovanog lista "Duga"
objavljen je članak o ratnoj siročadi, "deci ulice", u kome se napominje
da su "stripovi najomiljenija literatura ulične dece". U časopisu
"Mladost" iz iste godine jedan autor, osvrćući se na "pionirsko-zverinju
igru" Branka Ćopića Udarnici, piše: "Većina izdavača i pisaca
u staroj Jugoslaviji nije gledala na to kako će knjige vaspitno
delovati, nego kakvu će zaradu doneti. To je dovelo do pojave bezvredne
i štetne kriminalne i strip-literature. Danas, kada se ovom pitanju
prilazi sa jedne sasvim druge strane, malo se šta od čitavog tog
nasleđa može korisno upotrebiti."
A 7. decembra 1945. godine "Politika", izveštavajući iz Okružnog
suda za grad Beograd o zabrani daljeg izlaženja "edicije u stripu
Tri ugursuza za vreme okupacije i stripovanih romana Poštareva
kći od Puškina i Vaskrsenje od Tolstoja", navodi u podnaslovu
kao razlog to "što ove ‘strip-knjige’ štetno deluju na našu omladinu".
Javni tužilac grada Beograda je, prema pisanju istog lista, u svojoj
tužbi istakao da su "u toj knjizi u stripu nemački fašisti predstavljeni
kao vrlo naivni i glupi ljudi koji u našoj zemlji ne vrše nikakva
zverstva, nego odlaze u sela da opljačkaju po neku svinju ili se
bezbrižno voze našim drumovima, izdaju neke stroge objave od kojih
niko ne strada, i tako dalje. I dok tako okupatorski vojnici jure
kao muve bez glave, dotle glavne ličnosti te knjige – Ćoravko, Bradonja
i Nosonja – predstavljeni kao junaci i majstori sabotaže, prave
razne ujudurme i izigravaju glupe Nemce, varaju naivne gestapovce,
ili odlaze na terevenke kod svog prijatelja bifedžije Joce". Ovakvim
prikazom, tvrdi tužilac Miša Jovanović, autor "omalovažava i vređa
krvavu borbu naših naroda protiv fašističkih razbojnika", zaključujući
da se nigde "ne vide zločini nemačkih zavojevača, nigde herojska
i nadčovečanska borba naših naroda". Sudsko veće u kome su se pored
sudije Jakše Radovića, shodno novom vremenu, nalazili i prisuditelji
Sofija Pavlović, domaćica, i Desimir Rašić, zidar, donoseći rešenje
o zabrani "strip-knjiga" u svom obrazloženju ponovilo je, u suštini,
stavove tužioca da se "u pomenutim stripovima celokupno stradanje
naših naroda i veličanstvena borba iznosi na takav način da može
da zavede našu omladinu i da ima štetne posledice na njenu dušu,
a isto tako ove su knjige veoma teške i negativne sa gledišta morala,
odavanja pošte borcima velikog rata". Za stripovane sveske Poštareva
kći i Vaskrsenje podvučeno je da njihova "sadržina vređa
moral i može da navede na stranputicu svoje čitaoce".
ERZAC-ROBA: U to vreme pri partijskim komitetima, od Centralnog
pa sve do oblasnih i sreskih, postojala su posebna odeljenja za
agitaciju i propagandu (Agitprop) koja su rukovodila sredstvima
javnog informisanja (postavljali i smenjivali rukovodioce, davali
direktive, obezbeđivali finansijska sredstva i dr.). Njegovi dežurni
ideolozi odmah su se oglasili pozdravljajući sudsku presudu. Najopširniji
ideološko-estetski komenter usledio je sa stranica "Borbe". U broju
od 5. januara 1946. u rubrici "Kulturni pregled" objavljen je članak
Jovana Popovića, potpisan inicijalima J. P., "Crnoberzijanska erzac-roba
na književnom tržištu": "Stripovana ‘literatura’ pokazala se i u
našoj novoj narodnoj državi kao vrlo uporan korov, koji se ponovo
pomalja i pošto je iščupan, a njegovi plantažeri pokazali su se
vrlo drski crnoberzijanci", piše Popović. "No, što je možda još
važnije, ta crnoberzijanska erzac-roba još nije naišla na organizovani
otpor a njeni fabrikanti na svesni bojkot, na kakav u narodnoj državi
treba da naiđe svaka crnoberzijanska rabota, pogotovu kad se radi
o otrovnoj robi. Čak ima urednika i ozbiljnih narodno-frontovskih
listova koji smatraju da strip treba tolerisati i podržavati, jer
‘publika je navikla na strip’." Strip je, smatra on, "tekovina moderne
kapitalističke industrije", a njegova kolevka je "Amerika, zemlja
‘nemogućih mogućnosti’ jurnjave za zaradom, serijske proizvodnje
i serijskog života, gume za žvakanje, butlegerstva, kitnepinga,
linča i kriminalnih filmova". Osvrćući se na aktuelna izdanja, on
posebno protestuje zbog stripovanja narodne poezije i kaže da "ništa
nije čudovišnije nego narodna poezija u stripu", da bi na kraju
zaključio: "Na našem književnom tržištu ne sme biti crne berze erzac-robe,
našem narodu treba obezbediti pravo na kulturu i zaštitu od varvarstva
svake vrste, pa i stripovanog."
A u prvom dvobroju časopisa "Mladost" za 1946. godinu kritičar Zoran
Mišić u tekstu "Stripliteratura na tržištu" piše o stripovima koji
su se pojavili na tržištu kao o "najunosnijem vidu protivnarodne
publicistike". Suprotstavljajući se svakom daljem širenju ove "prljave
robe", Mišić kaže: "Tako je u Beogradu počeo da izlazi ilustrovani
list ‘Vrabac’, gde se divni plodovi poezije i mašte, kao što su
ruska bajka Vasilisa Prekrasna i naša narodna pesma Mali
Radojica, podvrgavaju odvratnom i gnusnom izobličavanju." Stripovi
su po Mišiću "odraz određenih društvenih tendencija", odnosno "falsifikovani
život u slikama", a Flaš Gordon je junak "nove mitologije kapitalističkog
poretka". Stoga on podržava "pravednu presudu" suda koji je zabranio
izdavanje svezaka strip-literature, sprečavajući tako da dođu do
izražaja "trgovci narodnom kulturom".
Istini za volju, već u trećem broju "Mladosti" iz iste godine na
udaru kritike našli su se i zapadni gangsterski i špijunski filmovi
kao što su Jahač fantom i Džentlmen-gangster, kojima
su suprotstavljeni sovjetski filmovi. Nedugo potom osuđuju se i
izdavači šlagera, raznih bugi-vugi, "Zar se ljubit ne sme", "Suzne
oči", "Zašto si pospan Čo", "Karamba" i sl. Nisu bili pošteđeni
ni izdavači dečje literature. U prvom dvobroju "Mladosti" za 1947.
godinu književnik Čedo Vuković ustremio se na privatne izdavače
Dušana M. Delića, Tomaša M. Markovića, M. Đ. Petrovića i sve one
izdavače koji operišu izrazima "posrbio" i "priredio". Na udaru
se ponovo našao i Aleksandar J. Ivković: "A šta da kažemo o izdavačima
kao što je Ivković koji je pokušao da u ‘Kratkoj noveli’ nastavi
tradiciju one ‘literature’ čiji su junaci bili Flaš Gordon, Detektiv
X-9, Džek Trbosek, Crna Maska itd.?", pita se Vuković, da bi se
odmah potom osvrnuo na Drag. N. Ivanovića, "koji je u toku rata
radio za Nedića i dramatizovao neke stvari za pozorište ‘Srbozara’."
Vuković zamera Ivanoviću što sa puno sentimentalnosti piše o jednom
"djetetu koje se (jer to čini i sam autor!) sa žalošću sjeća nekadašnjeg
Božića i "starih dobrih vremena". U trenutku kada Vuković
ispisuje ove redove, sudbina stripa je već bila zapečaćena. Početkom
1948. godine, "Politika" se, pišući o mnogim štetnim knjigama koje
se još uvek mogu pronaći "po budžacima privatnih knjižara", dotakla
i stripa: "I stripovi se rasturaju po Beogradu. Oni su sad pobegli
u podzemlje kome i pripadaju. Prodaju se tajno za skup novac. Njima
pokušavaju da otruju one najmlađe, generaciju koja se danas vaspitava
u novom, zdravom duhu, u zemlji u kojoj nema kidnapera ni gangstera.
Našim pionirima i omladincima nije potrebno da znaju o Otmici
Glorije Stjuart, ni o Džimu iz džungle, niti o Crnoj
maski."
POVRATAK STRIPA: Postepeno popuštanje ideoloških i političkih
stega, nakon sukoba sa SSSR 1948. godine i rezolucije Informbiroa,
povoljno će se odraziti na medij stripa, na drugačiji odnos prema
njemu i na njegovu rehabilitaciju. Krajem četrdesetih godina uvode
se tržišni principi u novinsko-izdavačkoj delatnosti. U redakciji
lista "Omladina", nakon preporuke političkih foruma da izađu iz
"ilegalnosti" i posluju po tržišnim principima, prisetili su se
stripa. Međutim, budući da je strip u to vreme bio prokazan, odlučeno
je da se donese nešto "kao strip". Tako se rodio foto-roman i tako
je strip na mala vrata ponovo ušao u novine i bio vraćen čitaocima.
Posle dužeg razmišljanja odlučeno je da se "stripuje" Hjustonov
film Blago Sijera Madre, koji je snimljen prema čuvenom Travenovom
romanu. Zadatak da pripreme foto-roman dobili su Aleksandar Saša
Marković i foto-reporter Saša Bizetić.
"Kada je sve bilo gotovo", prisetio se pre petnaestak godina Saša
Marković u "Politikinom zabavniku", "krenuli smo, bez ikakve reklame,
sa objavljivanjem. Uspeh je bio iznad svih naših očekivanja: do
tada gotovo nepoznata ‘Omladina’ odjednom je postala tražena. Tiraž
je počeo da raste pa smo poslednjeg dana te 1950. godine štampali
za nas potpuno nezamislivih 50.000 primeraka! Mogli smo i više da
je bilo papira, ali to je bilo vreme kada je svaki list dobijao
određenu količinu i ni grama više. U svakom slučaju, svi smo bili
vrlo zadovoljni što je naš eksperiment uspeo. Ali, onda je pukao
grom. Doduše, ne baš iz vedra neba. Predsedniku USAOJ-a Milijanu
Neoričiću javio se jedan član savezne vlade i rekao mu da mora da
zabrani ‘Omladinu’. A ona je tako lepo počela da staje na svoje
noge. Razlog zabrane? Loš uticaj stripa na mladež. To što mi nismo
objavili strip nego nešto između, nije nam mnogo pomoglo. Neoričić
me je hitno pozvao da nekako rešimo ovu nevolju. Priznajem, bio
sam pomalo uplašen kad sam krenuo kod njega: na ‘propuste’ kakav
smo mi napravili nije se baš blagonaklono gledalo. I kad me je Milijan
upitao šta sad da radimo, ja sam, onako isprepadan, predložio da
se mladež više ne štiti od štetnog uticaja stripa. Predsedniku USAOJ-a
ideja se dopala pa ju je prosledio dalje, gde treba. Kako je kod
svih nailazila na razumevanje, ‘Omladina’ je nastavila da izlazi
i da svoj prvi i jedini foto-roman objavljuje bez straha." Od 1.
januara 1951. "Omladina" uvodi poseban dodatak pod nazivom "Omladina
Zabavnik" sa repriziranim i premijernim stripovima.
Međutim, negativni napisi o stripu i dalje su se pojavljivali. U
junu iste godine u časopisu "Majka i dijete" (izdanje centralnog
odbora AFŽ-a Jugoslavije) Milena Orlović u članku "Da li znate šta
čita vaše dete" dotakla se i stripa. Nakon opaske da "u dečjoj literaturi
savremene Amerike caruje strip, i razne knjižice o gangsterima,
detektivima, banditima", ona navodi podatke iz jednog pregleda objavljenog
godinu dana ranije u jednom američkom listu koji "je imao za cilj
da pokaže broj dece, ubica – nastalih pod uticajem takve rđave dečje
književnosti". Naravno, autorka, pri tom, izdvaja dela Mark Tvena,
Kupera, Džeka Londona, ali istovremeno ističe da se "u današnjim
ekonomskim i političkim uslovima takva dela više u Americi ne pojavljuju",
te stoga "većina američke dece ne zna za druge knjige osim stripova
i ove ubilačke – gangstersko-detektivske romane".
OPASNOST ZA OMLADINU: Shvativši da pomoću stripova mogu znatno
da podignu svoje tiraže, i drugi listovi im ustupaju sve veći prostor.
Naravno, nije trebalo dugo čekati na pojavu prvih specijalizovanih
strip-listova. Po uzoru na "Omladinu", "Mlada snaga" (1950–1952),
mesečnik Centralnog komiteta Narodne omladine Srbije, pokrenuće
svoj zabavnik, koji će kao posebno izdanje izlaziti pod naslovom
"Zabavnik Mlade snage". Najpreduzetniji je bio Borivoje B. Popović,
koji je 1. jula 1951. godine u Beogradu izdao prvi broj lista nazvanog
jednostavno "Strip", kojeg je izašlo četiri broja. Prava poplava
stripovanih izdanja izazvala je pažnju, ali i reakcije javnosti.
"NIN" je 16. septembra 1951. godine doneo jedan oštro intonirani
članak Dušana Savkovića pod naslovom "Strip i petparačka literatura
opasnost za našu omladinu". Na samom početku Savković, osvrnuvši
se na jedno savetovanje beogradskih pedagoga i prosvetnih radnika
o uticaju strip-literature na omladinu, koje je održano tih dana,
navodi da su svi pedagozi bili "jednodušni u svojoj oceni da bi,
bez dalje diskusije, strip trebalo zabraniti". "Revolt beogradskih
pedagoga – profesora, učitelja i prosvetnih radnika – savim je opravdan",
slaže se Savković. "Međutim", dodaje on, "strip ne mora uvek da
bude nekoristan i štetan i potpuno eliminisanje strip-literature
svakako ne bi bilo na svom mestu. Ima duhovitih – crtački solidno
opremljenih stripova, ali – nažalost, to kod nas nije slučaj." Na
pitanje šta je dovelo do ovolikog porasta strip-literature, Savković
konstatuje da je "strip garantija uspeha svakom listu". Nakon podrobne
analize "Revije stripa zabave i humora", "Zabavnika Mlade snage",
te izdanja izdavačkog preduzeća "Polet" iz Sarajeva, iz njegovog
teksta saznajemo da je "izlaženje nekih listova obustavio CK Narodne
omladine Jugoslavije intervenišući kod omladinskih izdavačkih preduzeća".
Između ostalih, na takav način obustavljeni su "Zabavnik Mlade snage",
"Revija stripa zabave i humora", kao i "Strip". Svoj tekst Savković
je završio sledećim rečima: "Pitanje strip-literature i pored obustavljanja
izlaženja nekih stripova još uvek je vrlo aktuelno. Na liniji vaspitavanja
naše omladine ovo je jedno od gorućih pitanja. Da li će ono dobiti
rešenje i da li će se kod nas, s obzirom na veliko interesovanje
za strip, pojaviti crtačko uspeli i sadržajno dobri stripovi? Svi
oni kojima leži na srcu pravilno vaspitavanje omladine s pravom
postavljaju ovo pitanje."
"PIONIRI" DUŠKA RADOVIĆA: Od svih izdanja pokrenutih u ovom
periodu, u jedno od najzanimljivijih i najdugovečnijih ubraja se
zabavni dečji list "Pioniri". Izdavao ga je Savet Saveza pionira
Srbije, odnosno "Dečja štampa". "Pioniri" su, kako je to redakcija
objasnila u svom prvom broju od 5. oktobra 1951. godine, počeli
da izlaze umesto "Pionirskih novina" i časopisa "Pioniri". Do 6.
septembra 1952. godine izašlo je ukupno četrdeset brojeva. Nakon
toga list se pretopio u "Pionir" koji je izlazio od 1944. godine,
u izdanju Centralnog odbora USAOJ-a. "Pioniri" su izlazili jednom
nedeljno, petkom, a pred kraj izlaženja dvaput mesečno. Odgovorni
urednik bio je Dušan Radović. On je potpisao prvih trideset pet
brojeva, a poslednjih pet Đorđe Mandić. Po svom formatu i grafičkoj
opremi "Pioniri" bi bili najbliži "Politikinom zabavniku", ali su
ga u pojedinim sadržajnim i tehničkim aspektima i nadmašivali. List
je bio bogato ilustrovan velikim i impozantnim crtežima, a izdvajao
je značajan prostor i za stripove. "Pioniri" su na naslovnoj strani
donosili Alisu u čarobnoj zemlji i Pepeljugu, nastale
prema istoimenim dugometražnim crtanim filmovima Volta Diznija,
a u prevodu Stanislava Vinavera. Njegovo je ime, iako to nije bilo
uobičajeno ni tada, a ni kasnije, isticano u zaglavlju strip-tabli.
Pored uvoznih, objavljivani su i domaći stripovi, ali njihovi autori
najčešće nisu bili potpisivani. Već u prvom broju otpočeo je jedan
humoristički strip za koji je scenario napisao književnik Arsen
Diklić. Kao crtač ovog stripa potpisan je S. Kostić, što je, zapravo,
bio pseudonim Ive Kušanića.
PRZNICA U "ZABAVNIKU": Od 4. februara 1951. "NIN" počinje
redovno da objavljuje Paju Patka, a godinu dana kasnije,
30. marta, popularna Diznijeva prznica vraća se na stranice "Politike".
Čak je i "Borba" ustupila prostor stripu donoseći krajem 1951. godine
Alisu u zemlji čuda Volta Diznija. Pred sam kraj 1951. godine
tadašnji direktor "Politike" Vladislav Ribnikar okupio je nekoliko
novinara sa idejom da ponovo pokrenu "Politikin zabavnik", koji
je pušten u prodaju 5. januara u istom formatu i istoj tehnici štampanja
kao pre rata, i koji je zadržao predratnu koncepciju koja je počivala
na izbalansiranom odnosu tekstualnog i stripovanog materijala gde
su dominantno mesto zauzimali Diznijevi stripovi.
U svojoj značajnoj knjizi Beograd između istoka i zapada 1948–1965.
Predrag J. Marković skrenuo je pažnju na tekst "Od stripa do knjige"
iz marta 1952, u kome se afirmativno govori o pedagoškoj ulozi stripa.
Na pritužbe roditelja da su deca poludela za stripovima, autor pomenutog
članka, sa stranica ženskog lista "Žena danas", odgovara da kod
nas nema toliko razloga za zabrinutost, jer nema izrazito rđavih
stripova, poput onih u kojima se veličaju kriminal i pornografija.
On dalje sugeriše da strip ne treba potpuno otrgnuti od dece, već
ga treba pravilno koristiti. Jer, ako deca sa nestrpljenjem iščekuju
nove doživljaje Mikija i Šilje na Ostrvu dinosaurusa, čitaće i Žila
Verna i Artura Konana Dojla. Ovakav prilaz stripu bio je pre svega
odraz ličnog stava njegovog autora, gledište pojedinca, a ne stav
društva.
U prvoj polovini pedesetih godina izdato je preko trideset strip-svezaka
čiji su se tiraži kretali između deset i trideset hiljada primeraka.
U ovom razdoblju najpreduzetniji izdavači su "Duga" i "Omladina".
Početkom 1953. u razmaku od samo jednog dana na tržištu su se pojavila
dva zanimljiva nedeljnika. Najpre je "Duga" 28. februara izdala
prvi broj "Duginog magazina", da bi već 1. marta NIP "Omladina"
pustila u prodaju prvi broj "Crtanog magazina". Prestali su da izlaze
bez ikakvog objašnjenja. Prazninu nastalu ukidanjem ova dva lista
pokušao je da popuni novosadski "Dnevnik". U njegovoj režiji 30.
avgusta 1953. na kioscima je osvanuo list "Panorama". Od svih izdanja
sličnog profila, izuzimajući "Politikin zabavnik", koja su pokrenuta
u to vreme, "Panorama" je potrajala najduže. Do 20. februara 1955.
izdata su ukupno 82 broja. Ipak, najatraktivnije izdanje koje je
"Dnevnik" pokrenuo u ovom periodu nesumnjivo su "Mikijeve novine",
koncipirane poput "Politikinog zabavnika". "Mikijeve novine" su
ponudile svojim čitaocima odista kvalitetan i raznovrstan izbor
aktuelnih storija. Do 13. aprila 1954. godine, kada su "Mikijeve
novine" prestale da izlaze, na kioscima se pojavilo ukupno jedanaest
brojeva.
LOŠE ODABRANI LIKOVI: Prvi poznati primer cenzure uočen je,
igrom slučaja, ponovo u Diznijevom stripu Miki i njegov dvojnik,
koji je već cenzurisan decembra 1937. u "Politici". Strip je repriziran
na stranicama "Politikinog zabavnika", počev od 11. aprila do 26.
decembra 1953. godine. Ovog puta predratnog cenzora zamenila je
urednička samocenzura. Strip je štampan sa neverovatnim ideološkim
obrtima. Počelo je sa preskakanjem celih kaiševa, sitnim i krupnim
izmenama u tekstu, do potpune prepravke priče na kraju teksta.
Iz ovog perioda datira i jedan malo poznati primer cenzure koji
je vezan za strip Robin Hud Sergeja Solovjeva. Ovaj izvanredan
strip preštampan je iz "Mike Miša" u "Omladini" tokom 1951. godine.
U oktobru naredne godine NIP "Omladina" izdaće ga u vidu zasebne
sveske. Na poslednjoj, dvadeset petoj tabli, u pretposlednjoj slici
u kojoj opat Tak venčava ledi Merijen i Robina iz njegovih ruku
nestali su jedva vidljivi krst i lančić. Tom prilikom na originalu
je belom temperom prekriven i autorov potpis.
Ali, nažalost, ovde nije i kraj priče o cenzuri. Nakon neuspelog
poduhvata sa "Duginim magazinom", NIP "Duga" je 27. novembra 1953.
startovala sa novim izdanjem – "Robinzonom". Koncepcija novog lista
zasnivala se, kao i u slučaju "Duginog magazina", na repriznim i
premijernim ostvarenjima. List je izlazio sve do 12. marta 1954.
godine, kada je, nakon dvadeset devetog broja nestao sa kioska.
Pa ipak, devet meseci kasnije u prodaji se pojavio trideset drugi
broj "Robinzona". U međuvremenu, javnost je putem dnevne štampe
informisana o razlozima zbog kojih prethodna dva broja nisu bila
dostupna čitaocima. "Politika" je početkom aprila, osvrćući se na
"Robinzon" i pojedine njegove stripove, kao što su Dve sirotice
i Zvonar Bogorodičine crkve, iznela sud da "takvi romani
mogu kod najmlađih da pobude životinjske instinkte i nečovečanske
odnose, da stvore jednu sasvim pogrešnu sliku o istorijskim ljudima
i događajima", zamerajući istovremeno i drugim strip-zabavnicima
da u svojim stripovima opisuju samo ubistva i krađe. I redakcija
"Robinzona" je u svom saopštenju objavljenom u trideset drugom broju
obavestila čitaoce da su prethodni brojevi ovog zabavnika bili zabranjeni,
odnosno "obustavljeni zbog opravdane i ozbiljne kritike", da bi,
potom, čitava stvar bila pojašnjena: "Pedagoška i sudska analiza
konstatovala je da su neki stripovi svojim sadržajem u tim brojevima,
naročito u stripu Dve sirotice, svojim postavkama dezinformisali
i loše delovali na ukus i vaspitanje, naročito mlađih čitalaca."
Na ove redove nadovezala se redakcijska ideološko-estetska samocenzura:
"Tokom pauze uredništvo je posle svestrane analize i priprema pristupilo
reorganizaciji ovog zabavnika, ispitavši podrobno ranije greške
i preuredila list. Diskusija i kritika stala je na stanovište da
je strip, kao žanr zabavne literature stekao kod nas, da se tako
izrazimo – pravo građanstva, ali da na tom polju izdavač treba da
vodi objektivnog računa o temama odabranih stripova. S tim u vezi
prestajemo da objavljujemo nastavke sledećih stripova: Dve sirotice,
Tim Tajlor, Vitez Buridan, Rat špijuna, Doživljaji novinara Taba,
i zbog loše izabranih likova strip Zvonar Bogorodičine crkve,
od kojih donosimo na strani 19, samo kratak završetak koji dugujemo
ranijim čitaocima." Umesto njih u list su uvršteni neki novi naslovi:
Ranhnera, Kuznjecova, Navojeva, Hesus Blaska, te još nekoliko radova
manje poznatih crtača. Međutim, sve ove uredničke intervencije nisu
pomogle da "Robinzon" opstane na tržištu, pa se on ugasio sa četrdesetim
brojem, 9. februara 1955. godine.
U isto vreme, ako to može da posluži kao uteha, ali iz sasvim drugačijih
razloga, strip se našao na udaru kritike i u SAD. Udruženje američkih
izdavača strip-časopisa CAA (Comics Magazine Association of American
Inc.) doneo je 26. oktobra 1954. svojevrstan obavezujući Kodeks,
pod naletom ultradesničarske struje sa Makartijem na čelu. Od tada,
sve do kraja šezdesetih, sva strip-izdanja morala su na naslovnoj
strani da nose markicu sertifikata CAA. Sličan kodeks biće ustanovljen
i u evropskom izdavaštvu.
Zdravko Zupan
Priredio: Nebojša Grujičić
* * *
STRIP SA GOLOG OTOKA
Strip se, premda zabranjen, pravio i na Golom otoku. Jedan takav
primerak uspeo je da sačuva i uvijen u celofan iznese u zadnjici
sa Golog otoka Ljubiša T. Pavlović Gavran. Strip o mučenju Gavrana,
odnosno davljenju u kibli, Banditski prorok, prema ideji
Dragomira Đeramilca nacrtao je za zidne novine akademski slikar
Dido Demajo. Objavljen je u "Borbi" 22. februara 1990. godine. Rekonstruisao
ga je, prema fotokopiji originala, Petar Miličević.
Žika Atom i Panta Rokfeler
I mada je u prvim poratnim godinama, kako je pisala "Politika",
strip "pobegao u podzemlje", on je kao razvijeni oblik karikature
opstao u humorističkom listu "Jež". Godine 1945. na njegovim stranicama
slikar i karikaturista Sabahadin Hodžić lansirao je strip o dvojici
smešnih špekulanata Žiki Atomu i Panti Rokfeleru, koji okreću razne
špekulacije u prvim posleratnim godinama, ali na kraju uvek propadnu.
Žika Atom i Panta Rokfeler pojavljivali su se u geg-polutablama,
rađenim u dva ili tri kaiša. Iako su izlazili povremeno, u periodu
1945–1950, bili su najredovniji stripski prilog.
Zanimljivo je da se u 451. broju "Ježa" od 21. februara 1948. godine
pojavila i jedna tabla Maleckog Ebnera poznatog američkog
crtača Ala Kepa, pod naslovom Sokolovo Oko u Vašingtonu ili Amerika
Amerikancima. Ovaj strip je u Americi rasturao komitet za zaštitu
stranaca. "Jež" ga je doneo sa sledećim propratnim tekstom: "Histeričan
šovinizam kruži Amerikom, prateći rasističke incidente i antidemokratske
mahinacije. Krivično gonjenje, proterivanje diskriminatorske mere
svake vrste pogađaju one koji nisu 100% Amerikanci. Kao dokaz napora
koji su uložili progresivni ljudi da se zaustavi talas zlostavljanja
i poricanja ličnih prava. Al Kep, popularni američki crtač, prikazuje
nam neprilike Sokolovog Oka u Vašingtonu koje, bez obzira na njihovu
zabavnu stranu, imaju ozbiljan značaj."
Objavljeno: Vreme, Beograd, 7. oktobar 2004.godine
Miroslav Marić:
KRIZA KRIZI GRIZE REP
KRIZA je verovatno najupotrebljavanija reč ovog trenutka u celom
svetu. Ipak, prepuštam drugima da vas detaljno utapaju u problematiku
svih ostalih kriza. Ovde će biti reč o jednoj drugoj, krizi u svetu
stripa. Možda sama ta reč zvuci suviše blago da bi se opisao period
mračnog doba, recimo stripskog srednjeg veka. Sada vam je, verovatno,
jasno da se radi o sredini pedesetih godina i američkom stripu.
Ako ste se zapitali zašto sada o tome, odgovor je, da je ’84. g.
bilo trideset godina od objave CCA (ako ne znate, videćete dalje
šta je to), pa hajde da spomenemo taj neslavni jubilej, i iz razloga
kako to neko pametan reče, da onaj ko ne zna svoju istoriju mora
ponovo da je proživljava. Svaka kriz ima svoje žrtve. Kažimo sada
glasno da ne želimo više da strip bude žrtva bilo kakve krize.
To doba je neumitno vezano za ime i aktivnosti senatora iz Wisconsina
Josepha McCarthy-ja. Bilo je to teško vreme nepoverenja, lova na
komuniste, doba niskih udaraca, crnih lista, pod lupom posmatranih
fotografija prvomajskih parada. Obračuni sa organizacijama i ljudima
su bili grubi i temeljni. Strip se pojavljuje kao jedna od stvari
koju treba temeljno suzbijati ili ga svesti na veoma plitak koncept
dečije zabave. Zašto? Verovatno zato što je tih godina strip-stvaralaštvo
počelo da dobija krila, da se konceptualno i tematski širi. Prvobitni
klišei i ograničenja su počeli da se prevazilaze. Možda je upravo
ta mladost medija bila uzrok da intelektualci nisu stali iza njega
i time mu omogućili bar pristojnu odbranu. Jednostavno, kao da je
sve bilo protiv stripa. Bilo je očigledno da se želi suzbiti svaki
pokušaj razmišljanja putem stripa, svako njegovo oslobađanje. Kontrolisati
– znači sprovoditi svoje ideje.
Zapitajmo se za trenutak, čak i danas, koliko je strip stekao status
legitimnog načina razmišljanja a ne samo industrijske robe. Kod
nas je još uvek poglede na svet, i bilo kakve ideje, lakše izraziti
preko knjige nego preko stripa. A ona isto ide na tržište. Time
se iz lanca čitaoca izbacuje obrazovaniji deo publike i stripu onemogućava
bilo kakvo ubrajanje u visoke domete kulture. Svaki strip sa nekim
ličnim stavom je nazvan autorskim i time sistematizovan pojavno
i tematski. I pored očigledne gluposti tog naziva mogu vam reći
da ga podnosim jedino zato što su onda oni drugi neautorski, a taj
izraz dobro određuje većinu od njih. Ali, vratimo se našoj temi.
Čast da otvori sezonu lova slobodno mozemo reći da je pripala doktoru
Frederiku Werthamu, a signal za početak je bila njegova knjiga “ZAVOĐENJE
NEVINIH”. Izašavši u proleće 1954. sa svojih 397 stranica, ona je
označila jesen stripa. I ne samo to, već i njegovo dovođenje pod
detaljnu istragu od strane Senata US to jest, Podkomiteta za suzbijanje
maloletničke delikvencije. Oktobra iste godine zaplašeni mogućim
represalijama vlade manji izdavači pokušavaju da sami spasu stvar
i eto ga - COMICS CODE AUTHORITY (CCA). Umesto da vatru stišaju,
svojom nespretnošću oni su dolili još malo ulja. Krenimo redom da
vidimo kolike su čije zasluge.
Dr. Frederic Wertham je u periodu od 1932-52. g. bio odgovorni psihijatar
na Department of Hospitals u New York City-ju, vodio je i klinike
za mentalnu higijenu u Bellevue Hospital i na jos nekim mestima.
Elem, on je najbolje godine svog života proveo radeći sa maloletnim
prestupnicima maltretirajući ih svojim konceptom dobre dece. Njihov
mentalni život je za njega predstavljao katastrofu. Kada se okomio
na strip, on će upravo stalno insistirati na toj ideji da su deca
nevina i čista, bezazlena i da neko od njih stvara loše ljude. Pogađate
već ko je to. Zaista plitko razmišljanje, čak i za jednog doktora,
ali šta je tu je. On je imao način i sredstva. Pored pogrešne početne
ideje ceo sistem njenog sprovođenja je veoma klimav i što uopste
stoji može zahvaliti mnogima koji su ga podupirali.
Da se ne bi mnogo mislio, on je izraze kao što su na primer ZLOČIN,
povezao sa stripom i ko je progutao tu udicu, zaista je bio upecan.
Njegova rečenica: “Stripovi sa svojim rečima i izrazima i balončićima
su vrlo loši za čitanje” dovoljno govori o načinu napada. Izbacite
iz nje sve što je umetnuto i ona se svodi na: Stripovi su loši za
čitanje! (?). Izgleda da su i neki doktori loši po ljude! Dakle,
kriminalistički stripovi su loši, jer su puni zločina; vestern takođe,
jer glorifikuju zločin; horor već po samoj prirodi medija su bili
sablažnjavanje. Kada se William Gaines, izdavac EC stripova, najkvalitetnijih
i najrevolucionarnijih u to doba (a i šire) našao pred već pomenutim
Podkomitetom i kada je morao da brani čitavu industriju, pa i one
loše imitatore njegovih stripova, cela stvar se svela na ono što
i jeste – pitanje dobrog ukusa. Vratimo se opet našem čika doktoru:
suštinska pretpostavka je već poznata – stripovi uče decu nasilju,
anarhiji, pohlepi, zločinu i ne samo to, oni njihov duhovni život
i čednost bespotrebno uzburkuju prikazujući im te stvari. Zaista,
kako li su svet doživela deca odrasla na tako svedenim stripovima?
Stripovi nisu bili neviniji od stvarnosti, a doktor je hteo da ljudi
zatvore oči. To je lakše nego da se stvarnost izmeni. Sve ono što
je činilo zivot kod njega se pretvaralo u suprotnost: ljubav u seks,
razmišljanja o smrti su izazivala nasilje a sloboda je izjednačavana
sa anarhijom.
Senzacionalnost je Werthamova slabost i zato se možemo zapitati
da li je i ova knjiga nastala iz razloga da autoru pribavi malo
publiciteta. Jer, jedna od prethodnih knjiga nazvana “ŠOU OKRUTNOSTI”
je predstavljala pravi derivat onoga zašta je on napadao stripove.
U njoj je opisao neke slučajeve iz svoje psihijatrijske prakse;
čak veoma detaljno tako da se s pravom može pitati da li je i sam
uživao u tome. Na primer, slučaj jednog vajara koji je zadavio svoj
model i njenu majku, zatim im razbio lobanje šiljkom za led, pacijenta
koji je sam sebi amputirao penis, je za doktora bio toliko zanimljiv
da je sve to opisao sa posebnim vraćanjem na detalje kroz 84 strane
knjige. Još mnogo morbidnijih slučajeva je opisano sa perverznom
detaljnošću. Stripove je napadao iako su prikazivali mnogo blaže
oblike zločina i to kao negativne primere koji uvek donose kaznu.
Dr Wertham je zaista bio čudan čovek! To nije šou okrutnosti, već
okrutan šou.
Jos čudniji je bio način na koji je izvršen napad na stripove. BATMAN
i ROBIN nisu bili borci za pravdu već dva prikrivena homoseksualca.
Dokaz? Pa, jedan pacijent homoseksualac mu je rekao da bi voleo
da ih poseti. WONDER WOMEN i njene žene – ratnice su lezbejke, jer
ubijaju muškarce bez obzira što su to obično zločinci. Priče sa
muškarcima su homoseksualne a sa ženama lezbijske. Žene u stripovima
su prikazane izrazito zgodne tj sa izraženim grudima. To se maloletnim
delikventima sviđa i čika doktor kaže da je to opasno, jer može
izazvati preranu pojavu puberteta kod devojčica. Nebuloza do nebuloze!
Kroz sve to je sevala česta upotreba reči sado-mazohizam i to pedesetih
godina kada je bilo teško govoriti javno o bilo kakvom seksualnom
identitetu.
Svoj stavove je ilustrovao sa primerima potpuno otrgnutim od celine,
sa sličicama van cele table ili van bilo kakvog obaveštenja o toku
i kraju priče. Motiv povrede očiju mu je omiljen, a on pripada onoj
grupi na koju veliki broj ljudi osetljivo reaguje. Evo kako ga Wertham
koristi: daje scenu iz stripa “UBISTVO, MORFIJUM I JA” iz TRUE CRIME
MAGAZINA. Mlada narkomanka sanja kako joj rasturač droge zbog osvete
zabija špric u oko. Nigde ni reč o tome da je to san devojke, nigde
ni sledeće table na kojoj se ona budi, ni kraja priče kada ona ostavlja
drogu i otkriva da je jedan ugledan biznismen kralj te industrije
narkotika. Zanimljivo je da je ovaj magazin već bio ugašen i da
je priča koju je on koristio stara osam godina. Bio je to njegov
omiljen način: u jednoj kasnijoj knjizi 1966. g. “ZNAK ZA KAINA”
napao je stripove horora koristeći za primere magazine koji su bili
ugašeni već više od decenije.
Wertham je neštedimice koristio crteže drugih trudeći se na svaki
način da ih ostavi bez posla a sebi pribavi ne samo publicitet,
već i novac, jer su mu knjige reklamirane kao izuzetno aktuelne.
Tada se nije smelo suprotstavljati. Walt Kely, Harvey Kurtzman i
Herblock su se suprotstavili McCarthy-ju i postali su cenzurisani.
Sva trojica su bili crtači stripova. Pored njih, na udaru su naročito
bili majstori EC-a, Davis i Elder.
Doktorova kula od karata ne bi mogla da stoji da joj nije našao
podupirače. Prvo je ućutkao sve kolege koji su drugačije mislili,
jednostavno govoreći da mu se suprotstavljaju zbog novca kojeg primaju
od pacijenata. Najveću podršku su mu ipak pružile žene. Muškarci
su bili zauzeti Korejskim ratom njih je više zanimala 38. paralela
od paralela koje uokviruju sličice stripa. Feministički pokret počinje
da se budi a Wertham, kao psihijatar, računa na Medejin kompleks
(Medeja je u grčkoj mitologiji ljubomorna supruga koja se pripremala
da ubije svoju decu) da bi dobio njihovu podršku. Zaista, novoprobuđene
majke nisu više želele da stvar oko svoje dece ispuste iz ruku.
Pored muškaraca zauzetih ratom one su svoju dominaciju mogle nesmetano
ostvariti. Armija je bila regrutovana i bridž-klubovi postaju uporište
borbe za zaštitu dece sa veoma moćnim uticajem.
Sa ovakvim zaleđem doktor je zaista mogao mnogo i pao je predlog:
treba uspostaviti sistem vrednosti koji bi samo ozbiljne stripove
ostavljao na kioscima i to onima starijim od šesnaest godina. Predlog
vrlo popustljiv.
Međutim, zaplašeni ovom klimom, izdavači na čelu sa John Goldwaterom
izdaju CCA pokušavajući da na sve moguće načine izbegnu neki oštriji
zakon o stripu koji se nazirao kroz pripremane elaborate. Od 26.
oktobra te 1954. godine stripovi su mogli biti prodavani samo sa
oznakom APROVED BY CCA. Listovi bez tog znaka su mogli biti bojkotovani
od strane distributera. CCA uvodi zaista najstrožije kriterijume
za sve oblike izdavačke delatnosti i tako postaje najkruća cenzura
u toj oblasti. Bez obzira što je CCA formiran da štiti izdavače,
on se okrenuo protiv njih. Iako stišava javnost on je veliki broj
kompanija zatvorio, jer jednostavno nisu bili sposobni da stvore
kvalitet u uskim okvirima koji su dopušteni. Mnogi popularni junaci
su prestali da izlaze a malo je vremena bilo da se formiraju novi
likovi koji bi preuzeli njihovu ulogu a time i tiraž. Progutani
mrakom zabrana, bili su stripovi kao što su: SPIRIT, PLASTIC MAN,
SHEENA – QUEEN OF THE JUNGLE… BLACK HAWK i WONDER WOMEN su preživeli,
ali tako izmenjeni da su bez erotizma i svoje futurističke etike
predstavljali samo bledu senku. CCA je mogao da izbaci najlošiju
produkciju sa tržišta, ali efekti su bili porazni i za onu drugu.
MAD iz istog meseca (oktobar) je na naslovnoj strani prikazao Eldera
koga divljački odvlače ljudi u belom dok je krijući se od ljudi
u plavom prodavao klincima magazin. Preko toga krupan naslov: COMICS
GO UNDERGROUND.
Wertham je sa stranica SATURDAY REVIEW OF LITERATURE nezadovoljan
učinkom CCA upozoravao da je bolje da majke (pazite, majke!) deci
kupuju stripove bez pečata CCA, nego sa njim. Sve to pod naslovom
“To je još uvek ubistvo!”. Nije bio zadovoljan, jer zločin nije
potisnut i izbačen iz stripova već je bio prikriven, ne tako surov
kao nekada on je dobio izgled igre.
Međutim sve vreme su postojala dva izdavača koja su objavljivala
stripove bez famoznog pečata: DELL sa svojim pričama o životinjama
i GILBERTON COMPANY, koja je vršila vizuelnu adaptaciju klasika
literature. Iako bezopasni, oni su ulivali nadu da se pečat može
izbeći i ne samo to, već jednostavno ignorisati, a opstati na tržištu.
EC je krenuo sa novom serijom stripova baziranih na odredbama kodeksa:
VALOR, IMPACT, ACES HIGH, EXTRA, M.D. i PSYCHOANALYSIS, i to marta
1955. U oktobru počinje da izlazi i PIRACY. Bile su to priče u novinama,
sa ratnim temama ili iz medicinske svakodnevice, koje su često sadržale
u sebi veoma grube prljave primere, čak sumanutije od ranijih priča.
Ta serija, jednostavno nazvana NOVI PRAVAC, je bila kratkog daha
i skoro svi naslovi se gase krajem godine.
Odlučujući napad na odredbe CCA se vrši sa stranica MAD-a. EC počinje
da zaobilazi ograničenja, ili kako to u uvodniku rekoše: “U zadnje
dve godine MAD je kvario omladinu cele nacije. Sada počinjemo sa
odraslima.” Jula 1955. MAD zakoračuje u nov život pod rukovodstvom
Kurzmana. Ovog puta se čitaocima obratio sa naslovne strane: četiri
figure su klecale i ponizno molile: “Molimo, kupite ovaj magazin”.
Led je tako počeo da puca.
Do nestanka uticaja CCA bilo je potrebno više od decenije i danas
se te odredbe smatraju smešnima. Ali dosta od njih može se naći
naročito u likovima iz američke produkcije. Dr. Wertham je konačno
bio napadnut od kolega da je nauku zloupotrebio kako bi dokazao
svoje labave teze. Bilo je to vreme kada niko nije mislio o slobodi
a svi su olako potezali tu reč. Sloboda pritiska je bila jača od
slobode štampe, lične slobode su bile potisnute napadima humanih
liberala. Bilo je to čudno vreme. Vreme krize.
Neka kao ilustracija za ovaj tekst posluži sam kodeks CCA.
KODEKS AMERIČKOG UDRUZENJA IZDAVAČA STRIPOVA
KODEKS VEZAN ZA POSLOVE UREDNIKA
Opšta pravila – odeljak A
1) Zločini se ne smeju prikazivati na način koji bi mogao da izazove
naklonost prema zločincu i nepoverenje u snagu zakona i pravde ili
koji bi podstakao želju za podražavanjem.
2) Ni jedna knjiga u stripu ne sme izričito da prikazuje pojedinosti
i način na koji je zločin izvršen.
3) Policajci, sudije i državni službenici i ugledne institucije
ne smeju biti prikazane na način koji bi mogao da izazove nepoštovanje
vlasti.
4) Zločin uvek mora da bude opisan kao gnusan i mučan čin.
5) Zločinci ne smeju da budu prikazani kao privlačne ličnosti koje
bi mogle da izazovu želju za nadmetanjem.
6) U svakom trenutku, dobro mora da trijumfuje nad zlom kao što
zlikovac mora da bude kažnjen za svoja nedela.
7) Zabranjene su scene prekomernog nasilja i svi prikazi surovog
mučenja, dvoboja noževima ili revolverima, fizičke agonije i krvavih,
jezovitih zločina.
8) Zabranjeno je prikazivanje svih načina prikrivanja oružja.
9) Poželjno izbegavati prizore u kojima predstavnik zakona umire
od posledica zločinackog čina.
10) Nedozvoljeno je prikazivanje bilo kojih pojedinosti otmice.
Zločin ili otmičar mora da bude kažnjen u svakom pojedinom slučaju.
11) Slova, reči “zločin” na naslovnoj strani knjige u stripu ne
smeju biti veća od ostalih reči sadržanih u naslovu. Reč “zločin”
ne sme da se pojavi izdvojena na naslovnoj strani.
12) Preporučuje se odmerena upotreba reči “zločin” i u naslovima
i u podnaslovima.
Opšta pravila – odeljak B
1) Knjiga u stripu ne sme ni u jednom svom naslovu da sadrži reči
“užas” ili “teror”.
2) Nisu dozvoljene scene strave i užasa, krvoprolića, krvavih ili
jezivih zločina, izopačenosti, pohote, sadizma i mazohizma.
3) Nisu dozvoljeni zlokobni, mučni i stravični prizori.
4) Priče koje govore o zlu mogu da budu objavljene samo ukoliko
teže moralnoj poenti; zlo ne sme da bude prikazano na dopadljiv
način i ne sme da povredi osetljivost čitaoca.
5) Zabranjene su scene u kojima se pojavljuju mrtvaci koji hodaju,
vampiri, zlodusi, ljudožderi i vukodlaci.
Opšta pravila – odeljak C
1) Zabranjeni su svi elementi i tehnički postupci koji nisu posebno
pomenuti a koji su suprotni duhu i ciljevima Kodeksa, dobrom ukusu
i pristojnosti.
DIJALOG
1) Zabranjeni su prostakluci, skaradnosti, besramnosti i vulgarnosti,
kao i reči ili simboli koji su poprimili nedolična značenja.
2) Po svaku cenu se moraju izbeći ukazivanja na fizičke mane ili
deformacije.
3) Iako su sleng i svakodnevni jezik prihvatljivi, njihova je prekomerna
upotreba nepoželjna, poželjno je služiti se književnim jezikom kad
god je to moguće.
RELIGIJA
1) Nedozvoljeno je izvrgavati ruglu ili napadati bilo koju versku
ili rasnu grupaciju.
KOSTIM
1) Nagost je zabranjena u svim oblicima, jer se smatra nepodesnom
i nepristojnom.
2) Svaka nametljiva i sladostrasna ilustracija ili nametljivi položaj
ličnosti su neprihvatljivi.
3) Sve ličnosti moraju da imaju odeću koja je za društvo lako prihvatljiva.
4) Ženski likovi ne smeju da imaju izazovna fizička svojstva.
NAPOMENA: Podrazumeva se da se sve zabrane vezane za kostim, dijalog
ili umetničko oblikovanje odnose koliko na naslovnu stranu toliko
i na celokupnu sadržinu publikacije.
BRAK I SEKS
1) Razvod braka se ne moze obrađivati na šaljiv način i ne sme da
bude prikazan kao poželjan.
2) Nedopušteni seksualni odnosi ne smeju biti ni slikani ni nagovešteni.
Vatrene ljubavne scene ili seksualne nastranosti su neprihvatljive.
3) Poštovanje prema roditeljima, moralnom kodeksu i poštenju treba
neprekidno podsticati. Blagonaklono razumevanje ljubavnih problema
nije i dozvola za morbidne izopačenosti.
4) Ljubavne priče moraju da podvlače vrednost doma i svetost braka.
5) Strast illi ljubavni zanos ne smeju da budu obrađeni na način
koji bi podsticao ljubavnika i nečasna osećanja.
6) Zavođenje i silovanje ne smeju da budu ni prikazani ni nagovešteni.
7) Strogo su zabranjene sve seksualne perverzije.
KODEKS VEZAN ZA REKLAMU
1) Ova pravila se primenjuju na sve publikacije koje izdaju članovi
Comics Magazine Association of American Inc. Dobar ukus je osnovno
načelo u izboru i načinu reklamiranja.
2) Ne prihvata se reklamiranje alkohola i duvana.
3) Ne prihvata se reklamiranje seksa ili knjiga posvećenih seksualnom
zivotu.
4) Zabranjena je prodaja razglednica “pin-up” devojaka ili drugih
reprodukcija nagih ili polunagih figura.
5) Zabranjeno je reklamiranje prodaje noževa, oružja i vernih kopija
vatrenog oružja.
6) Zabranjeno je reklamiranje vatrometa.
7) Ne prihvata se reklamiranje kockarskog pribora ili štampanih
stvari koje su vezane za kocku.
8) Bludna nagost i sladostrasni položaj nisu dozvoljeni u reklamiranju
proizvoda; odevene ličnosti u reklamama ne smeju da budu prikazane
na način koji bi mogao da povredi moral i dobar ukus.
9) Svaki izdavač je dužan da proveri da li izjave date u reklami
odgovaraju činjeničnom stanju i da spreči svako lažno ili pogrešno
prikazivanje stvari.
10) Odbacuje se reklamiranje medicinskih, zdravstvenih ili kozmetičkih
proizvoda sumnjive prirode. Reklamiranje medicinskih, zdravstvenih
ili kozmetičkih proizvoda koje je odobrio American Medical Association
ili American Dental Association može da bude prihvaćeno ukoliko
je u skladu sa ostalim uslovima kodeksa vezanog za reklamu.
Objavljeno: YU STRIP MAGAZIN, broj 73, januar/februar
1985. godine
sadržaj
|
From: Krstevski Zlatko <vizant@mt.net.mk>
Subject: invitation
NEW INTERNATIONAL COMIC ART ANTHOLOGY
NAME: MERRY CHRISTMAS
SENDING OF THE COMIC ART WORKS: LASER PRINT
THEME: FREE, ALL FREE
DEADLINE: 31 OCTOBER 2004
SEND ONLY SNAIL POSTAL, COMIC MATERIAL NO RETURN,
THIS IS A INDEPENDENT EDITION
PAGE:ONLY 160
FROM EDITOR ON FAMOUS: COOL STRIP ART ANTHOLOGY, STRIP ART VIZURA,
ART NO BORDERS, GLOBAL ART, STRIP URA, ART OF PERFORMANCE, 88+33
STRIP.
EVERY SELECTED ARTIST GET FREE BOOK.
SEND TO;
VIZANT VISUAL ART CENTER
D.NAREDNIK.58
7500-PRILEP
MACEDONIA
INFORMATION ON:
www.vizant.org.mk
Predrag Ikonić nam je "dobacio" sledeći poziv
na saradnju:
www.ironmaiden.cmar-net.org/mmsworkshop.htm
MMS 2005 workshop natječaj
MMS likovni natječaj
Drugi dan festivala
nazvan "Moć Mitova Starohrvatskih", tematski se zove "Buđenje" i
time na svojevrstan način simbolizira buđenje starohrvatskih mitova
i legendi. MMS festival stoga objavljuje veliki natječaj
za brojne anonimne i poznate, mlade i stare umjetnike, uglavnom,
sve one koji vole mitove, fantasy žanr, zmajeve, prizore borbi,
ratnike, ljepotice, zvijeri itd...
Prijavite se na MMS natječaj i uz naš ponuđeni izbor tema za crtanje
realizirajte svoju zamisao, te je pretočite na crtaći papir. i pošaljite
na adresu:
Iva Pejković
Poljanska 6
23 000 Zadar
Ako ste u mogućnosti, radove možete fotografirati, ili skenirati,
te poslati na mail metalmelting@hotmail.com.
Za eventualna pitanja ili info oko slanja radova slobodno nazovite
na 098 191 3958 (Iva) i dogovorite najbolju soluciju.
Najbolji radovi biti će nagrađeni, te izloženi u zadarskoj gradskoj
loži na glavnom Trgu, prilikom velike noćne izložbe drugog dana
festivala. Također, biti će objavljeni u MMS knjizi koja će izaći
nedugo nakon završetka MMS 2005 festivala.
Tehnika i format
Želirte li prijaviti svoj rad na MMS workshop natječaj preporučujemo
ove tehnike: Tuš, ugljen, olovka, te crne ili bijele uljane boje,
a crtati možete na svim formatima, od kojih preporučujemo A3, B2
i B1 format.
MMS strip natječaj odvijat će se paralelno s likovnim i biti će
međusobno povezani. Tematika workshop natječaja vezana je za detalje
iz starohrvatske mitologije; Bogovi, božice, junaci, divovi, vile,
patuljci, avanture, borbe, gozbe... Probudite ih maštom i kreativnošću.
Kako bi vam olakšali i pomogli pri odabiru i stvaranju mitoloških
likova i događaja, nudimo vam slijedeći popis s njihovim osobinama
i opisima. Tako možete izabrati temu za svoje radove, no, želite
li, ne morate se striktno pridržavati zadane teme, već ovisno o
mašti možete odlutati u vlastite fantasy svjetove.
* * *
MMS literarni natječaj
Uz likovni natječaj MMS festival objavljuje i literarni natječaj
na iste teme. Ovim putem pozivamo sve mlade, no i stare, alternativne
i anonimne, no i poznate i establirane pisce, pjesnike i sl. da
nam putem maila metalmelting@hotmail.com
pošalju jedan od svojih radova na okvirno zadanu temu. Kao i likovni
natječaj, ni literarni ne zahtjeva striktno pridržavanje zadane
teme, već ovisno o mašti možete odlutati u vlastite fantasy svjetove.
Najbolji radovi biti će nagrađeni objavljivanjem u MMS knjizi koja
će izaći nedugo nakon završetka MMS 2005 festivala. Uz pobjednički
rad, nagrađena tri autora rada uz nagrađeni rad moći će u knjizi
objaviti još tri svoja djela na okvirnu temu.
Stil i forma
MMS literarni natječaj uključuje mnoge stilove, štoviše, on će biti
individualan radi potpune umjetničke slobode. Što se tiče forme,
na natječaj primamo romane, epove, novele, bajke, epilije, pripovjetke,
pjesme svih formi, dramske radove i ostalo. Zadane okvirne teme
već znate i preostaje vam samo da prionete na rad.
Posebna obavijest
Imate li već gotovu, a nikad objavljenu knjigu na sličnu temu (bilo
koja forma), javite nam se, jer postoji velika mogućnost da vam
pomognemo na tom putu objavljivanje vaše prve knjige.
* * *
Evo popisa dijela
bogova, božica, vila, divova, te ostalih bića iz starohrvatske mitologije,
a za nekoliko dana ćemo na ovom mjestu predočiti tri kratka scenarija
za strip, te skraćenu priču koja će vam predstaviti cjelokupni koncept
starohrvatske mitologije. Po njoj ćete moći izrađivati svoje crteže,
te dijelom temeljiti svoje literarne radove. Željno isčekujemo vaše
radove. MMS team.
Bogovi i božice
BJESOMOR - Knez tamne strane - Trtara, tamna neman oštrih
kandži, promjenjiva oblika, Bog smrti i bijesa. Prate ga zle vile
Ljutice.
BOJANA - Boginja pobjede, opasana mačem i ovjenčana lovorovim
vijencem.
CRNOBOG/ČRNBOG - Vladar podzemlja, vrhovni bog zla. svijeta.Njegov
materijalizirani oblik je crna spodoba čekinjave dlake i oštrih
očnjaka, a ponekad se preobražava u golemog Ognjenog zmaja, krilatu
neman prekrivenu krljušti ili u Demonskog jahača, oblik u kojem
odlazi u lov na lutajuće duše umrlih.
GEROVIT/GERIVOJ - Bog rata, kuge, razaranja.Opasan je sa
sedam mačeva, oko čela ima crnu Traku smrti, a u ruci drži nepobjedivi
mač Jarost. Uvijek je u pratnji vrana.
LADA -Božica ljepote, ljubavi i plodnosti.
MORANA/BABA JAGA - Boginja smrti, zime, ljubavne nesreće.
Ima sposobnost poprimanja različitih oblika, od kojih najčešće uzima
lik čarobno lijepe crnokose djevojke, izuzetno blijede puti, krvavocrvenih
usana, s vučjim očnjacima i oštrim kandžama na rukama. Drugi oblik
je Baba Jaga, ružna, stara vještica u dronjcima. Napada djecu i
mladiće u snu.
PERUN/PORIN - Bog groma i nebeskih visina, Svarogov najstariji
sin, nosilac je munje i nepobjedivi ratnik.
RADOGOST - Bog gostoprimstva i kućnog ognjišta.U ratnom obliku
prikazuje se ko orijaš lavlje glave, oboružan dvosjeklom sjekirom.
RUJIMIR - Bog obilja, gozbi i vina. Zajedno sa svojom božicom
Rujanom poznat je po najvećim svetkovinama i bogatim gozbama.
STRIBOR/STRIBOG - Bog vjetra, Svarogov sin. U ratnom obliku
tvorac je oluja i tamnog, oblačnog neba.
SVANTEVID/SVANIMIR, JAKI VID - Bog sunca i nebeskog kruga.
Odlike njegove moći su Rog obilja, Žezlo mijene i magični Ognjeni
mač iskovan u podzemnoj radionici čovuljaka. Jaše bijelog krilatog
konja Krilaša.
SVAROG/SVARUN;STARI VID - Vrhovni bog, prapočelo i tvorac
neba i zemlje. Vladar i otac bogova. U početku svijeta boravio je
u velikom jajetu, a materijalizirao se i u oblik Volosa, boga prirode
i rogatih životinja, prikazanog s mačem iskovanog od sjene i zastrašujućeg
pogleda. Prati ga Div - ptica, orao koji govori.
TATOMIR - Bog mjeseca, Svarogov sin. Poznat kao vrstan ratnik
i ljubavnik, vješt govornik prevrtljive ćudi.Uvijek je u pratnji
vukova, a kao simbol lukavosti, kadšto je prikazivan i kao lisica.
VESNA - Boginja proljeća,zaštitnica ljubavnika i umjetnosti.
VIDA/KOLEDA - Svarogova žena i majka svih Svarožića. Boginja
divovskog podrijetla, vrhovna majka, nositeljica stvaranja i plodnosti.
VODAN - Bog voda, nastao od Svarogova odraza u Pramoru. Mračne
je prirode, a zaštitni znak mu je trozubac.
ZORA - Vesela, ljupka božica, donosi jutarnje svijetlo.
Ostala bića:
ALEMPERKA - magična ptica, stanuje u krošnji Drva Svijeta,
može govoriti i čitati misli. Ima blještavo perje.
DIV - PTICA - Divovski orao, ratni saveznik i pratioc boga
Svaroga.
HAJDI - Krilata vilinska bića, glasnici sudbine usjeva, blaga
i ljudi. Stanište im je u pećini Hajdova hiža, na klisuri u Gorskom
kotaru.
KORNAT - Vođa vojske divova.
KRILAŠ - Bijeli krilati konj, Svantevidov pratioc. Ima sposobnost
govora i predviđanja opasnosti, tada mu iz nosnica liže plavi plamen.
LAKATBRADE PEDALJMUŽA - Vladar sitnih bića, izuzetno niskog
rasta i duge brade.
LEĐAN - Vladar divova, donio je ledeno doba na zemlju, zajedno
sa zlom Moranom.
LJUTICE - Zla bića, stanovnice Temnave, nose beznađe i mahnitost.
MIROHRANA DIVA - Divovska žena, donositeljica noći i mirnog
sna. Njezin plašt prekriven je tisućama zvijezda, simbol noćnog
neba.
PATULJCI - Sitna, brojna magična bića, no najpoznatiji su
palčići, malčići, čovuljci i maljuzi. Stanuju u podzemlju i vrsni
su kovači.
SNJEŽNIK I SNJEŽANA - Divovska bića koja donose prvi snijeg.
STRIJELKA/PERUNIKA - Gromonosna prelijepa divka, kći dobrog
diva Svitogora i žena Peruna. Ima luk i tobolac s grom - strijelama.
SVITOGOR - Najveći i najbolji div, otac Strijelke i Kraka,
pobjednika zmajeva. Leđan, razjaren što mu nije htio dati kćerinu
ruku, ubio je Svitogora u snu i tako je od njegova tijela nastala
Svitogorska gora.
VILE BOJOVNICE - Vilinska bića. Stanuju u gorskim potocima
i planinskim gudurama. Nježne djevojke ovijene maglenom koprenom.
VILE SUĐENICE/ROJENICE - Tri vile koje pri rođenju stoje
uz kolijevku djeteta i određuju mu sudbinu, zauvijek nepromjenjivu.
ŽRECI - Drevni svećenici, vračevi analogni keltskim Druidima.
Posjeduju magične moći, pripravljaju ljekovite napitke.
Spomenimo još i ovo:
DRVO SVIJETA - Drevni koncept kojim se svijet predočavao
u obliku drveta jasena ili smreke čiji korijeni zadiru sve do dna
donjeg svijeta, a krošnja vrhom nadvisuje Nav, gornji svijet. Zemlja
se nalazi negdje na sredini.
DRVO SNAGE - Sveta lipa od koje je nastala prva žena. Čaj
lipinog cvijeta donosio je snagu i plemenite osjećaje.
DUB ISTINE - Sveti hrast od kojeg je nastao prvi muškarac.
NAV - Stan bogova u samoj krošnji Drveta svijeta. U njemu
se nalaze sveti gajevi, Dom junaka i Svitogorska gora s dvorima
bogova.
SVITAVA - Dvor boga Svantevida u Navu.
SVITOGORSKI DVORI/VIDINDVOR - Dvorac boga Svantevida na Svitogori.
Ima sedam katova i seže do vrha krošnje Drva svijeta.
TEMNAVA - Otok smrti na kojem se nalazi Mutno jezero i čelični
dvori boga Črta. Tu žive Morana, Črt i ostala podzemna bića.
sadržaj
|