prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. KROJCBERG IS OPEN! - Ivana Armanini
2. STRIP I TRŽIŠTE - SKC
3. VI BALKANSKA SMOTRA
   MLADIH STRIP AUTORA - Marko Stojanović
4. MALAR N - StripCore
5. PETAR PAN #6 - Dušan Banjanin
6. FLAŠ GORDON, UNIVERZALNI
   HEROJ U NOVIM AVANTURAMA - Ilija Bakić
7. 50 GODINA STRIPSKOG
   CENZORSKOG KODEKSA - Slobodan Ivkov
8. POST SCRIPTUM (24) - Zoran Đukanović
9. JUŽNJAČKA UTEHA No 179. - Marko Stojanović
10. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (238) - Darko Macan
11. ŠTAMPA - štampa
12. LINKOVI - Strip Vesti
13. DATUMI - Strip Vesti

1.

KROJCBERG IS OPEN!

Ivana Armanini

KOMIKAZE
"KROJCBERG IS OPEN!"
10.-17.10.004.
PULA, EX KASARNA KARLO ROJC

RADIONICA STRIP-GRAFFITA NA ZIDOVIMA KASARNE

ORG:
OTOM-POTOM, DISTROZIJA, KOMIKAZE

autori na radionici:
Wostok (SiCG), Ljudmila Szabo (SiCG), Igor Hofbauer (Cro), Dunja Jankovic (Cro), Ivana Armanini (Cro), Goran (Slo), Goran Cvek (Cro)...

*RADIONICA JE OTVORENA!

MATERIJAL, SMJESTAJ I HRANA SU OSIGURANI!
...javite se na 098488409/Ivana ili se jednostavno, bez obaveza-dosecite!
www.jedinstvo.hr/komikaze

*dio programa realizirano je kroz platformu CLUBTURE

sadržaj

2.

STRIP I TRŽIŠTE

SKC

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD
Srećna Galerija / Happy Gallery

STRIP I TRŽIŠTE
predavanje / debata
"KAKO STIĆI DO FRANCUSKOG STRIP TRŽIŠTA"
SREDA, 13.10.2004. 20h, Happy Center SKC

predavač
ALEKSANDAR MANIĆ, Pariz, Francuska
publicista i novinar iz sveta stripa

TEME:

- UGOVORI SA FRANCUSKIM IZDAVAČIMA,
- PRAVILA UGOVORA,
- PLASMAN DELA NA FRANCUSKO I BELGIJSKO STRIP TRŽIŠTE,
- MODUSI I PRIPREMA DELA ZA PLASMAN,
- TEME ZANIMLJIVE ZA FRANCUSKE IZDAVAČE,
- VRSTE UGOVORA,
- VISINE ZARADA,
- AGENTURA,
- PRAVNI ASPEKTI UGOVORA,
- VREME REALIZACIJE UGOVORA I POŠTOVANJE VREMENSKOG DOGOVORA I TERMINA IZMEĐU AUTORA I IZDAVAČA,
- FESTIVAL U ANGULEMU /ANGOULEME, FRACUSKA/
- PRIMERI NEPROFESIONALNE SARADNJE AUTORA I IZDAVAČA.

UČESNICI DEBATE /Srpski strip autori zastupljeni na francuskom tržištu/ Aleksa Gajić, Zoran Janjetov, Dražen Kovačević, Miroljub Milutinović - Brada, Bojan Kovačević, Milan Jovanović, Siniša Radović

DOBRODOŠLI U SVET STRIPA

sadržaj

3.

VI BALKANSKA SMOTRA
MLADIH STRIP AUTORA

Marko Stojanović

PROGRAM MANIFESTACUJE
VI BALKANSKA SMOTRA MLADIH STRIP AUTORA

Petak, 15. 10. 2004.

17h Predavanje Branislava Miltojevića "Začeci niške strip scene"
18h Promocija Antologije niškog stripa Branislava Miltojevića
19h Javni čas crtanja u holu Leskovačkog Kulturnog Centra
20h Otvaranje izložbe mladih strip crtača Balkana u Galeriji Leskovačkog Kulturnog Centra


Subota, 16. 10. 2004.

11h Tribina: "Glavnotokovski strip na Balkanu i u svetu"
12h Promocija strip albuma "Postelja od gloga" niškog SIIC-a
13h Predavanje Aleksandra Sotirovskog: "Makedonski strip i animacija danas"
17h Predavanje Dragana Bosnića: "Proces izrade ilustracije po literarnom predlošku"
18h Predstavljanje niške strip grupe Čaj... Odličan i njenih izdanja
19h Javni intervju sa Zoranom Janjetovim
20h Otvaranje samostalne izložbe Zorana Janjetova u Galeriji iznad Salona knjiga


Nedelja, 17. 10. 2004.

11:30h Tribina "Lokalne strip scene u Srbiji i njihovo bolje povezivanje"
12:30h Promocija novih brojeva šabačkog strip časopisa Eon i niškog časopisa Strip Pressing, strip izdanja Srećne Galerije SKC-a i izdanja strip grupe Čaj... Odličan.
17h Dragan Bosnić "Proces izrade stripa po literarnom predlošku"
18h Svečano zatvaranje manifestacije i dodela nagrada u Galeriji Leskovačkog kulturnog centra

Svo vreme trajanja manifestacija u prostorijama Leskovačke škole stripa "Nikola Mitrović Kokan" u potkrovlju Leskovačkog Kulturnog Centra radiće strip radionica.

Gosti manifestacije:
- Zoran Janjetov iz Novog Sada
- Dragan Bosnić, Vlada Vesović, Miroljub Milutinović Brada, Dejan Vujić iz Beograda.
- Strip grupa "Čaj... Odličan" (Dušan Cvetković, Toni Radev, Vladimir Pavlović), Vladimir Krstić, urednik niškog magazina Pressing Dejan Stojiljković, strip teoretičar Branislav Miltojević iz Niša
- Aleksandar Sotirovski, Skoplje
- Mirko Čolak, Zrenjanin
- Bojan Vukić, Zaječar
- Zlatibor Stanković, Surdulica
- Vlada Aleksić i Slobodan Jovanović, Šabac

sadržaj

4.

MALAR N

StripCore

Marko Kociper: MALAR N
Razstava stripov

Po razstavi ilustracij za futuristični roman Sherryjina zgodba Rok Siebererja – Kurija, ki je bila na ogled prejšnji mesec v Knjižnici Otona Župančiča – Enota Kolodvor v Ljubljani, se Kociper vrača k svojim koreninam.

V galeriji Muzeja Železniki bo 16. oktobra ob 19. uri domači publiki predstavil serial Malar N. Pasični serial Malar N, ki prikazuje humorne vsakdanje pripetljaje in razmišljanja malarja N ter njegove ožje druščine, je od leta 2003 v časopisu Dnevnik del rubrike Zanimivosti. Objavili so že preko 250 stripov, na razstavi pa bo na ogled izbor le-teh.

Otvoritev bo z recitalom v staroselščini popestril Janez Lotrič – Kekec.

Marko Kociper je do sedaj izdal dva samostojna strip albuma (Svinjsko dobrih 8 let, 2000 in Podgana, 2002), njegove stripe lahko spremljamo v časopisu Dnevnik in njegovi prilogi Moj dom, objavljal pa jih je tudi v revijah Mladina, Stripburger, Apokalipsa, Playboy, v publikacijah Mutate & Survive (PT), Milk & Vodka (CH), Endem (HR), ilustracije pa v različnih edicijah Dnevnika, Cicibanu, reviji Ampak, Le Velo 33b (FR), poleg romana Sherryjina zgodba Roka Siebererja Kurija, pa je z ilustracijami opremil še zbirko poezije Hermana Oblaka Demonske podobe...

Muzej je odprt od torka do petka, med 9. in 14. uro in v soboto od 8.00 do 13.00. Razstava bo na ogled do 5. nov. Brezplačen vstop.

16. okt. 2004 ob 19.00, galerija Muzeja Železniki, Na plavžu 58, Železniki

Vizualni material se nahaja na www.ljudmila.org/rs/kociper/press/

sadržaj

5.

PETAR PAN #6

Dušan Banjanin

Konačno (i nadam se, definitivno)!

Posle malo prenemaganja i odlaganja (kako to obično sa Loazelom biva) na zvaničnom sajtu www.regisloisel.com/base.htm najavljen je izlazak iz štampe šestog i poslednjeg toma iz serijala Petar Pan pod nazivom Sudbine (Destins) za 27.10.2004. godine (znači kašnjenje od nekih mesec dana u odnosu na prvi zakazani termin, koji je prvo bio pomeren na 20-ti oktobar da bi eto završio na 27-mom … mada, kažem, nikad se ne zna …). Na pomenutom sajtu možete (pored crno-belih planši, o kojima sam već izvestio cenjenu strip javnost) videti i Zvončicu kako se ljupko kočoperi na naslovnoj stranici albuma te i kratak sinopsis epizode (doduše na francuskom, ali se lako može prevesti u Google-u, o čemu sam takođe pisao).

Izvor sa sajta Loazelovog izdavača VentsD'Ouest navodi i nekoliko promocija zakazanih u toku oktobra i novembra, pa ako nekoga put nanese na tu stranu može da se ogrebe i za koji Loazelov potpis (poželjno je rezervisati mesto pošto se očekuju velike gužve u prodavnicama) i diskusiju na zadatu temu.

Evo rasporeda:
- 26. 10. Virgin Mégastore des Champs Elysées a 18.00 h
- 29. 10. Fnac Montparnasse a 12.30 h
- 30. i 31. 10. Festival Quai des Bulles u St Malo (Vents D'Ouest-ov štand).
- 02. 11. Fnac de Noisy le Grand a 17.00 h
- 08. 11. Album Bordeaux a 17.00 h
- 09. 11. Album Nantes a 17.00 h
- 10. 11. Album Rennes a 17.00 h

sadržaj

6.

FLAŠ GORDON, UNIVERZALNI HEROJ
U NOVIM AVANTURAMA

Ilija Bakić

FLAŠ GORDON, UNIVERZALNI HEROJ U NOVIM AVANTURAMA

Zapitate li ljubitelje stripa i/ili naučne fantastike ko je najpopularniji heroj ovih medija-žanrova, među ponuđenim odgovorima sigurno će se naći i ime Flaša Gordona. On je neustrašivi svemirski istraživač čudesnih planeta rabacanih po Sunčevom sistemu ili po slabo dostupnim ćoškovima Univerzuma, borac za oslobađenje porobljenih, srčani pilot i specijalac za najteže zadatke; usto je i plavokosi atleta srcolomac, nežni dragan svoje (večite) verenice spreman da trpi njene ljubomorne scene, drug naučničkog genija dr. Zarkova, prijatelj i savetnik krunisanih glava, običnih ljudi, opasnost za kriminalce i prevarante ili nevaljalce kojima tek pada na pamet da krenu pogrešnim putem. Upravo zato što je takav kakav je, Flaš već 70 godina igra u srcu pažnje mladih strip čitača koji mu se prepuštaju s puno poverenja, sigurni da ih vodi u neponovljive avanture od kojih zastaje dah. Od kako je, 1934.g, uzleteo iz pera Aleksa Rejmonda, Flaš ne prestaje da zujka u orbiti. Svaka generacija dečaka i devojčica ima svog Flaša jer je on menjao lice i stas ali ćud, na sreću našu, nikada.

A kad se, silom prirodnih zakona, prerastu kratke pantalone detinjstva, Flaš ostaje svetlucava zvezdica kojoj se valja, povremeno, vratiti tek da se okusi malo marsovske prašine, mongovskog lednika, venerijanskih močvara, junonskih vetrova i udahne punim plućima slatki eter svemira. No, godine menjaju pogled na Flaša, od donjeg rakursa raste se do pogleda oči-u-oči. Tako se mogu sagledati i neke sasvim neočekivane stvari i odnosi, ponešto što ne ide u prilog svetlog lika i dela Flašovog. Ali, kao što pre ili kasnije svako shvati da mu tata i mama nisu ni najlepši ni najpametniji, ni najbogatiji pa ih, ipak, uprkos svemu, voli zato što su takvi kakvi su, i spoznaja da Flaš nije naj-naj momak ne menja stvar. (Dobro, istini za volju, ima i onih koji su se odrekli bajki, crtanih filmova i stripova, pa i Flaša, u paketu, ne bi li postali odrasli i ozbiljni ali – ovi redovi nisu za njih pa ih nećemo dalje ni pominjati.) Rečju, Flaš ostaje Flaš, savršen (iako ne baš svakog dana), lep i dobar (iako je ponekad pozer), ispravan i pouzdan momak (iako se ne ženi Dejlovicom, verenicom sa najdužim stažom čekanja; možda čeka neku drugu, pravu, a Dejl mu je nekakav surogat?), dobrodržeći uprkos godinama itd itd.

Rekosmo, svako ima svog Flaša. Njegove dosadašnje avanture znane su. A kako bi izgledale neke nove, smišljene od nezvaničnih autora? Priče koje slede pokušaj su da se na univerzalnog heroja baci drugačiji pogled, pun divljenja, sumnjičav, (ne)ozbiljan, pronicljiv. Bilo da dograđuju mit ili grebuckaju po zlaćanoj oplati da otkriju šta je ispod, iz njih vrca polet zbog susreta sa univerzalnim herojem. Stoga, prepustimo se sunčanim vetrovima detinjstva i avanturama nenadmašnog brzog i gordog Flaš Gordona.


NAPOMENA:
Zrenjaninski časopisu za kulturu, umetnost i društvena pitanja "Ulaznica" br 191-192, koji je upravo izašao iz štampe, sadrži i segment pod naslovom "Strip-mit-diskurs" u okviru koga je objavljeno 6 priča o Flasu Gordonu i njegovim avanturama koje su osmislili domaći autori.
Segment je priredio Ilija Bakić a autori priča su:
Vasa Pavković
Goran Skrobonja
Đorđe Pisarev
Tihomir Jovanović
Tamara Lujak
Ilija Bakic
Zbog tehničke omaške uvodni tekst za ovaj blok nije štampan tako da ga premijerno objavljuju "Strip vesti".

sadržaj

7.

50 GODINA STRIPSKOG
CENZORSKOG KODEKSA

Slobodan Ivkov

Ovih dana navršava se tačno pola veka od proglašavanja američkog stripskog cenzorskog kodeksa. Želja nekih naših slabo obrazovanih urednika stripa da se uprepodobe, i ovde, kako znaju i umeju, primene jednu birokratsku prekookeansku makartijevsku tvorevinu, a da im to niko nikada ama baš ničim nije uslovljavao, niti je taj američki kodeks ikoga van SAD nečim obavezivao, dovodila je kod nas u proteklih pet decenija do grotesknih rezultata.

Kada je oktobra 1954. Udruženje američkih izdavača strip-časopisa ("Comics Magazine Association of American, Inc.") pod pritiskom Makartijevih službenika i dela njima naklonjene javnosti donelo "Stripski Kodeks" ("Comics Code Authority" / "CCA"), njime cenzura stripa u SAD nije bila ni otkrivena, ni uspostavljena, a ni institucionalizovana, ali je njom, prvi put veoma ozbiljno, normativno počela da se bavi i birokratija.

Da podsetimo, nesumnjivi pionirski doprinos ovom, u svim sistemima društveno korisnom i od svih vlasti podržavanom pregnuću dali su tu i tamo i naši budni i oprezni urednici čim se savremeno koncipirani strip između dva rata pojavio u Beogradu. Primera za to ima mnogo, no u ludilu ondašnje cenzorske zapenušanosti ipak je bilo nekakvog sistema, prvenstveno oslonjenog na restriktivne zakone i samovlašće kraljevih službenika, naročito osiljenih posle Obznane.

Malo se toga promenilo posle Drugog svetskog rata i dolaska Komunista na vlast. Amerikance je u cenzuri stripova uveliko i iznenađujuće efikasno preduhitrio jugoslovenski Agitprop koji je početkom 1946. zabranio prvi posleratni domaći strip "Tri ugursuza" Milorada Dobrića, Saše Mišića i Vojina Đorđevića i time snagom partijskog autoriteta zadugo prokazao čitavu ovu delatnost.

Sud je "Tri ugursuza" svrstao pod kvalifikaciju "teške povrede morala i podsticanja na kriminal", a ocene nadležnih partijskih aparatčika su se kretale od "iznošenja izmišljenih avantura tri nakaradne ličnosti" do ukazivanja na to da je "zaglupljujuća droga u književnom obliku (napomena: ovaj strip je izlazio u sveskama!) počela da džiklja u našoj novostvorenoj državi kao korov u bašti narodne kulture" koji "podriva narodnu državu" uz "trovanje čitalaca" i delovanje stripske kontrabande kroz "svoje glupo promućurne i nakazne glavne junake koje lukavo prikazuje kao heroje pozadine"...(videti tekst o tome na sajtu "Strip vesti")

"Tri ugursuza" su jednostavno brutalno bila zabranjena i - gotova priča. No, posle donošenja američkog "Stripskog Kodeksa" počela je u SAD da se obraća pažnja i na količinu nasilja, kao i na ono što se danas naziva političkom korektnošću (procenat prisutva ili odsustva nasilja, odnos prema njemu, zastupljenost crnih likova i tretiranje žena u stripovima...). Primena američkog Kodeksa, koji do danas, ne samo da nije povučen ili obesnažen, već se postepeno u devijantnim oblicima, podstaknut eksplozijom te licemerne tzv. "političke korektnosti", prelio i na neke druge inostrane srodne birokratizovane državne sisteme, prvenstveno na Veliku Britaniju, se razgranava. Primeri iz savremene anglosaksonske prakse na ovom polju su groteskni i o mnogima na koje je na Zapadu nailazio, Bojan Đukić i ja smo tokom naše višegodišnje prepiske raspravljali. Pošto nisam siguran šta bi sve od toga Bojan odobrio ovde da pominjem, neću ulaziti u detalje, ali bi jedan njegov tekst na ovu temu bez ikakve sumnje obogatio ovdašnje bolje poimanje tamošnje stripske scene.

Naši urednici stripa za Kodeks i njegove odredbe uglavnom nisu znali, što zbog odsečenosti od izvora informisanja, što zbog nepoznavanja engleskog jezika. Uostalom, kodeks, osim kao kuriozitet, stvarno ih se nije ticao, a ni na šta ih i nije obavezivao.

Tek 1975. je u jednom časopisu za kulturu (nećemo reći kojem, da se oni koji kod nas odlučuju o stripskim sadržajima priloga lako ne dočepaju) na srpski prevedena jedna sakata verzija Kodeksa (par decenija kasnije je u hrestomatiji posvećenoj andergraundu jednog našeg teoretičara stripa sadržaj Kodeksa opet objavljen) i od 1975. su, u želji da pokažu svoje poznavanje svetskih prilika, mnogi naši urednici počeli da ga tumače i primenjuju, svako na svoj način, a prema zatečenim intelektualnim gabaritima.

Na primer, stripskim izdanjima novosadskog "Dnevnika" čiji su se ukupni godišnji tiraži, prema zvaničnim izveštajima Udruženja novinskih izdavača Jugoslavije, merili milionima primeraka, upravljali su uglavnom srednjoškolski obrazovani kadrovi. Prosto je nezamislivo kako su uspeli da takav potencijal i kapital stripskog izdavaštva jedne velike novinske kuće straće i tokom prošle decenije potpuno ugase, ali stvari su malo jasnije kada se vidi da su, sve u želji da se saobraze sa Kodeksom udaljenim 10.000 km, prevođene originalne (italijanske!) stripove prerađivali na sledeći način: ako je, recimo, lik vojnika u vesternu "Ken Parker - Duga Puška" bio probijen sa dve strele, to je bilo previše, bistrili su naši dosetljivi i nezajebljivi redaktori. Jedna strela je smesta bila retuširana, a druga je po mišljenju ovih naših eksperata bila sasvim dovoljna da obavi posao, pa bi ostala (ne morate po svaku cenu da tražite originalno Bonelijevo izdanje; ili verujte meni koji sam ga držao u rukama, ili sami uporedite sa dostupnim izdanjem zagrebačke "Morie").

Ili, u tekstu u kojem traper Ken Parker dolazi kod prostitutke, možemo samo da saosećamo sa zbunjenim prevodiocem koji ne zna kako da prihvatljivo i u saglasju sa kodeksom moralno podobno prevede dijalog kada prostitutka, rezignirano posmatrajući golog Parkera, pomalo razočarano pita: "Je li, bogati, a zašto tebe zovu Duga Puška?"

No, nemamo toliko razumevanja za cenzorsku intervenciju urednika i transformaciju originalnih italijanskih dijaloga koji glase:

Parker: "Kunem Vam se da nema tako dražesnih nožica kao što su Vaše! Hej, pa skroz su ledene! Dajte da Vam ih ugrejem!"
Prostitutka: "Oduvek sam bila zimogrožljiva..."

a u srpskom prevodu stoji:
Parker: "Štitim Indijance od zlih ljudi. Oni me zovu Duga Puška."
Prostitutka: "A, tako... I Indijancima ste prijatelj?"

ili, odmah u nastavku:
Parker: "Još malo i osećaćete se bolje."
Prostitutka: "U mom mestu postoji poslovica koja kaže: Hladne noge, vruće srce. Isplati Vam se poljubiti me pre nego što se ohladi..."

a u srpskom prevodu:
Parker: "Da, i oni me poštuju."
Prostitutka: "U mom kraju jedna poslovica kaže: Dobro čini, dobrome se nadaj. Stekli ste još jednog prijatelja..."

Iskreno mislimo da je srpski čitalac u izvesnoj meri ostao uskraćen za autentičnu atmosferu, kontekst i pravi doživljaj ove scene.

A šta tek reći, koji su razlozi naveli urednika, takođe novosadske, "Stripoteke" iz 1986. godine da u sjajnoj sceni stripa "Torpedo 1936" u kojoj žrtva kleči i moli plaćenika da ga ipak ne ubije, već da ga pusti da otputuje u Španiju i bori se na strani Republikanaca, ovo uopšte ne spomene u svom izdanju, već da plasira kako žrtva tobože traži "priliku da zaradi boreći se na francuskoj strani"? (O ovom slučaju je Miroslav Marić sredinom osamdesetih pisao u "YU strip magazinu)

Zašto se ne pominje Španija, već Francuska, i to nekakva borba Tamo Negde Ko Zna Gde?

Možda se računalo da "francuska strana" u ovim krajevima nikada nije sporna, a za špansku se nikada ne zna.

Što je sigurno - sigurno je!

Slobodan Ivkov


(ovo je neznatno proširena i "Strip vestima" prilagođena verzija teksta objavljenog na str. V subotnjeg dodatka "Kultura, umetnost, nauka" dnevnog lista "Politika" br. 32653 od 2. oktobra 2004.)

sadržaj

8.

POST SCRIPTUM (24)

Zoran Đukanović

Radoslav Petković:
Sjaj pomorandže na stolu biblioteke

Neposredno pošto smo počeli da se družimo, Radoslav Petković mi je poklonio primerak svog romana Senke na zidu i u posveti pomenuo Korta Maltezea. Radoslav je znatno kasnije napisao roman Sudbina i komentari, poetičkog brata ideje iz Priče o Veneciji da, kada se umoriš od nečije vlasti, možeš otvoriti tajna vrata i otići u drugu priču. Primenio sam Pratov i Radoslavljev savet u vlastitom životu.

Prethodne tri rečenice u stvari pripadaju eseju Prijateljtsvo i priča koji se već pojavio u “Strip vestima” (SV 240). “Andrićevu nagradu” za najbolju zbirku pripovedaka u 1989. godini Radoslav Petković (1953) je zaslužio knjigom Izveštaj o kugi, koju je te iste godine objavio “Nolit”. Petković je do tada imao čvrstu reputaciju romanopisca; sve tri objavljene knjige bile su romani: Put u Dvigrad (1979), Zapisi iz godine jagoda (1983), i Senke na zidu (1985). Za prvi roman dobio je nagradu “Miloš Crnjanski”, a Senke na zidu bile su u najužem izboru za “NIN-ovu nagradu”. Nju je, pak, dobio tri godine kasnije upravo za Sudbinu i komentare. “Sada”, dok razgovaramo, je 1990. je godina.

Pripovest “Prizori iz petstogodišnjeg rata” (jedna iz zbirke Izveštaj o kugi) zasejao si elementima masovne kulture kojoj si pripisao status ne fikcije nego stvarnosti.
Pa, zar Flaš Gordon nije deo istorije? Negde četrdeset treće-četvrte godine u Sjedinjenim Državama bila je prilična panika da je velik broj nemačkih špijuna infiltriran u američke vojne strukture. Tada je izrađen sistem komplikovanih testova za proveru. Jedan general je imao užasnih problema pošto na testu nije znao ko je Flaš Gordon. Činilo im se neverovatno da neko u Americi ne zna ko je to.

Prevodio si Čestertona i Tolkina; pisao eseje o Čestertonu i kriminalističkom žanru; pojavljuješ se kao pisac euhronije i naučne fantastike; koristiš junake iz stripa... Kakav je tvoj odnos prema ovim žanrovima i medijima za koje se neosnovano, ili s razlogom, vezuju reči zabavno, trivijalno, šablon...?
Što se stripa tiče, njemu sam se vratio pre izvesnog broja godina. Bilo je to sasvim slučajno, kad sam naleteo na Hermanov strip Komanča. Fasciniran sam bio nekom vrstom precizne filmske montaže u crtežu, koju, naravno, čitajući stripove kao mnogo mlađi, nisam opažao. Drugi strip koji me je opčinio bajkovitošću je Pratov Korto Malteze. Pisci koje volim iz roda naučne fantastike su Filip K. Dik, Ursula Legvin, Rej Bredberi... Dik je izuzetno umeo da ostvari složene igre sa vremenom, množinom vremenskih tokova, sa svim onim što smatramo stvarnim i onim što držimo za fiktivno. Žanr kakva je naučna fantastika krajnje neosnovano se svrstava u trivijalnu literaturu. Povremeno dosta rado čitam izvesne kriminalističke romane. Za njih bih se, međutim, složio da su žanrovski određeni kao trivijalna literatura. Kriminalistički roman mora da ima zaplet sa relativno jasnim rešenjem. Upravo taj odnos zaplet-rasplet čini ga ponešto trivijalnim, tu krši nešto što kvalitetna književnost traži: bogatstvo značenja, napor od čitaoca da sam učestvuje u raspletu. Kriminalistički roman ipak u osnovi mora da da ubicu na kraju. Onog trenutka kada to ne radi, on nije više kriminalistički roman. Čestertonova književnost, naročito roman Čovek koji je bio četvrtak, zapravo nije kriminalističkog žanra, svakako ne po raspletu.

Neki postmoderni tumači kulture postuliraju gubljenje jasnih granica između elitne i masovne kulture, neku vrstu proširenja Vavilonske biblioteke u Vavilonsku kulu kulture.
Te granice se stalno gube i uspostavljaju. Neke stvari koje su jednog momenta priznavane kao deo više kulture, kasnije “padaju” u masovnu kulturu. Ništa ređe, proces je bivao i obrnut. Kriminalistički roman je, recimo, primer da se poetika grada pre javila u nekim trivijalnim žanrovima. Trebalo je da prođe izvesno vreme da “viša” književnost otkrije poetiku u urbanom miljeu. Tome je u ovom slučaju, bar kad je Engleska u pitanju, verovatno vrlo jednostavan razlog – trebalo je da prođe vreme dok su pisci elite postali oni koji su pripadali i živeli u gradu.
Možda se uživanje u stripu, naučnoj fantastici i kriminalističkom žanru javlja i zbog toga što oni, svako na svoj način, nadoknađuju potrebu za pričom. Književnost je preterano zaboravila na priču, možda je suviše počela da se bavi sama sobom, a toga mi je malo preko glave, bez obzira koliko i ja sam bio krivac za to.

Radoslav Petković, Sudbina i komentari (glava 26)

Maltežanin ga pogleda i osmehnu se: ne. Bar za sada. Ali sećam se jedne priče koja bi vas mogla zanimati. Čuo sam je u Veneciji; tamo tvrde da postoji jedan skriveni vrt – neugledan, obrastao u korov – i u dnu toga vrta su vrata. Kada nekom Venecijancu dosadi ona priča u kojoj je – u kojoj mu se život zbiva – on ode tamo, prođe kroz ta vrata i promeni priču. Pitam se samo da li su ta vrata uvek otvorena. I da li za njih treba imati ključ.

Da li ste pronašli taj vrt, upita Volkov.

Ne. Bar za sada, ponovi Maltežanin.


Videti “Izbor iz tekstova o Veneciji u srpskoj književnosti na
www.rastko.org.yu/rastko-it/umetnost/knjizevnost/umetnicka/...



(Intervju sa Radoslavom Petkovićem, iz koga sam ovde izdvojio samo one delove koji se neposrednije odnose na strip i popularnu kulturu, objavljen je u nedeljniku “NIN”, 12. oktobra 1990. u Beogradu)

sadržaj

9.

JUŽNJAČKA UTEHA No179.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

AS EASY AS ABC

Give me crack and anal sex
Take the only tree that's left
and stuff it up the hole
in your culture
Give me back the Berlin wall
give me Stalin and St Paul
I've seen the future, brother:
it is murder.
LEONARD COHEN, The Future

A onda, spektakl! Mor se ponovo pojavljuje na mejnstrim sceni pišući superheroje najgore vrste (poluidiotskog Spawn-a) za najomrženiju (ili najvoljeniju, zavisi koga pitate!) izdavačku kuću Image! Morov je izgovor bila njegova želja da spase superheroje i samu strip industriju koja od njih živi, te želja da superherojima vrati dečiju i tinejdž publiku koja ih je masovno napustila – no sigurno su važnu ulogu odigrali i ogromni honorari koje mu je jedina velika izdavačka kuća (Image) s kojom pre toga nije zaratio mogla isplatiti. Ušavši u četrdesetu godinu života, Mor je najavio svoj sledeći cilj – naime, zaći u okultno i postati pravi pravcati mag, sledeći paralelu po kojoj je umetnost neka vrsta magije. Sa Stjuartom Morom osniva okultno društvo u koje će kasnije primiti između ostalih i Melindu Gebi. Mor je sa svojim saborcima organizovao nekoliko multimedijskih dešavanja, u kojima je radio na približavanju različitih umetnosti, a tvrdi i (i to sasvim ozbiljno) da je jednom prilikom uspeo prizvati jedno rimsko reptilsko božanstvo! Pojavio se u to vreme i Morov roman Voice of fire, što su kritičari pozdravili za razliku od čitalaštva, zbog njegove velike hermetičnosti (uvodno poglavlje je recimo napisano dijalektom iz bronzanog doba koji je Mor sam izmislio!).

Sledeći Morov uspeh bio je literaran tretman Supreme-a Roba Lifelda, od koga pravi priču o moralu superheroja i odaje počast stripovima o Supermenu iz šezdesetih, a sledila ga je veoma primamljiva ponuda Džima Lija iz Wildstorm-a da stvori jedan čitav niz novih superjunaka i da ih kontinuirano piše pod etiketom American Best Comics. Moru je trebalo čitavih dva dana da osmisli pet izvanrednih naslova. Vrovatno najveću slavu dostigao je The League of Extraodinary Gentlemen u (sjajnoj) likovnoj izvedbi Kevina O’Nila gde se gomila slavnih likova Viktorijanske književnosti okušava protiv neprijatelja sa zemlje ali i iz svemira (strip je i je i ekranizovan). Tom Strong počiva na bogatoj američkoj tradiciji palpa u koju unosi jedno osveženje i inovacije kakve davno nisu viđene u svetu stripa. Tu je i Top Ten, polcijska saga u najboljem maniru Homicide-a, ali smešten u grad sutrašnjice u kome su ama baš svi superheroji, te Tomorrow stories koji je pun puno kratkih, eksperimentalnih stripova. Promethea izgleda kao favorit kritike i gomile autora, a proistekla je iz Morovog zanimanja za okultizam i simbolizam, i predstavlja odu mašti i kreativnosti.

Vezano za ove stripove, Mor je morao da proguta par gorkih pilula – taman kad je ABC trebalo da krene Li je Moru saopštio da je svoju liniju Wildstorm prodao DC-iju, kompaniji za koju se Mor zakleo da nikada više neće raditi! Mor se našao u neobranom grožđu jer je mnogo njegovih prijatelja crtača bilo uključeno u projekat, pa je uprkos svemu pristao da nastavi sa stripovima – tako da su 1999. ABC stripovi razvalile scenu i Moru donele gomilu najprestižnijih nagrada.

Alan Mor najavio je da će se sa svojim pedesetim rođendanom sasvim posvetiti magiji i povući iz stripa. Iskreno, ne mogu da zamislim veći gubitak koji bi u ovom trenutku svet stripa mogao zadesiti.


(Završilo se)

sadržaj

10.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (238)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

GASTARBAJTERSKE GODINE: AAAAAAAAAAAA!

Mislim kako zapravo ne volim Tarzana. U djetinjstvu sam ga sretao isključivo kroz filmove (neki su bili na televiziji i mama kaže kako me od svega najviše brinulo kad li će se ekspedicija vratiti po svoju prtljagu; a jednog me tata vodio gledati na neku matineju koja, ako se ne varam, nije imala kraj, što me tada samo umjereno čudilo), te kasnije kroz stripove ('beš Hogartha, Manning rulz!), ali nisam se nikad onako pravo zapalio za Gospodara Džungle. No, Igoru je Kordeju to najdraži lik, a i Henning Kure je, barem u mladosti, bio poprilično lud za njim pa, kad me prvi predložio za posao, a drugi mi ga ponudio, najmanje što sam mogao učiniti bilo je pročitati prve dvije Burroughsove knjige.

Nakon čega i dalje nisam baš volio Tarzana, ali sam ga cijenio.

A u procesu sam ustanovio i što je to što cijenim: trajnost. Tu Burroughsovu (dakako, ne samo njegovu) sposobnost da, vjetreći svoje frustracije, pogodi neku arhetipsku žicu koja se i nakon osamdeset godina fino čita, koja i na daljinu uspije zapaliti dječju maštu.

Mislim da je to ono što sam oduvijek, svjesno ili ne, kroz strip htio postići: proizvesti lik koji će biti moja suština i koji će me nadživjeti. Neki moj Tintin, Dylan, Usagi ili Mister Mačak. Naravno, da bi pisao heroje, čovjek mora, makar u svojoj glavi, biti herojem. A ja sam, i kad sam sâm, kukavica, kolebljivi galamdžija s neukotvljenim moralnim centrom pa je moja najtočnija stripovska slika i prilika shizofrena, naporna, podmukla i kontraprotivna Borovnica. Kakav autor, takvi i junaci ... Ali barem sam jedan herojski strip uspio napisati kako treba: crossover Tarzana i njegovog rođaka po ocu, Carsona s Venere.

Bio sam, naime, dovoljno impresioniran Burroughsovim iskrenim sanjarenjem da sam sastavio popis bitnih faktora svake njegove pustolovine - otmica družice, egzotične beštije, sumanuti vladar, čudne rase, zatočenje i bijeg te, svakako, arena - i držao ih se kao pijan plota. Funkcioniralo je odlično, formula je to pustolovine koja uvijek, uvijek pali. Mogao sam je obrtati još sto puta i danas biti mnogo popularniji. Ali ne, ja sam morao biti drukčiji.

Ne piše ni Borovnica zadaćnice koje će se učiteljici svidjeti, znate?


(Nastavlja se ...)

sadržaj

11.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović i Dušan Banjanin su obezbedili sledeće priloge:

U Pančevu počeo Treći internacionalni festival autorskog stripa

"GRRR!" ILI NOVE TENDENCIJE

Izložbom stripa u Galeriji savremene umetnosti u Pančevu prekjuče je počeo TREĆI internacionalni festival autorskog stripa "Grrr!". Na izložbi su predstavljeni strip crtači Pat Mills, Lee Kennedy, Jeremy Dennis, strip izdavači "Inguine", "Tonto comiks" i "Mixer comiks", kao i novi strip u Srbiji i sarajevska škola stripa. Andrea Plazzi je u "Apolu" priredio izložbu radova "Jacovitti", posvećenu klasiku italijanskog stripa.

Na izložbi "The Devil’s Toonbox", andergraund strip crtači predstavili su se kao autori dizajna omota ploča, a Zdravko Zupan priredio je izložbu "Strip u Srbiji u periodu između 1945. i 1955".

- Ovogodišnji "Grrr!" okupio je internacionalnu ekipu strip crtača i ljudi koji se bave alternativnim i kreativnim stvarima. Kreativnim radionicama, predavanjima i tribinama, pokušavamo da animiramo lokalnu sredinu i uopšte strip scenu i kulturu u SCG i da predstavimo nove tendencije u autorskom stripu. Ove godine imamo 15 gostiju iz šest zemalja. Izdvojio bih Pata Millsa iz Velike Britanije, jednog od najpoznatijih scenarista stripa. Ljubiteljima stripa posebno će biti zanimljivo upoznavanje sa nekoliko autora koji se bave dizajnom i stripom, kao i nekoliko izdavačkih kuća i malih magazina iz Italije, Austrije i Nemačke. Časopisi su jako važni u animiranju strip scene, posebno autorske, koja se razlikuje od komercijalne po tome što se insistira na izrazu, a ne na "pakovanju" - rekao je Aleksandar Zograf, umetnički direktor Galerije Centra za kulturu u Pančevu.

Festival se održava na nekoliko lokacija u gradu. Tako su Galerija savremene umetnosti i "Apolo" mesta na kojima će se priređivati izložbe, projekcije filmova, radionice i koncerti, dok će se PRATEĆI programi festivala odvijati na neklasičnim lokacijama kao što su prodavnica cipela, poslastičarnica i redakcija lista Pančevac. Juče u podne, u prodavnici cipela "Peko", organizovana je radionica crtanja stripa na cipelama i otvorena prigodna izložba stripa na cipelama. U Otvorenoj galeriji lokalnog nedeljnika Pančevac promovisan je prvi broj strip zbornika "Kaiš" i otvorena je izložba radova na temu "Svi čitaju Pančevac". Izložba radova "Strip i vez" Gordane Baste i Aleksandra Zografa otvorena je u poslastičarnici "Popović". Strip crtači su u "Apolu" govorili o temi "Balkanska strip zona", nakon čega je priređena projekcija klasičnih američkih propagandnih animiranih filmova iz Drugog svetskog rata.

TREĆI internacionalni festival autorskog stripa "Grrr!" trajaće do 7. oktobra, a organizator je pančevački Centar za kulturu.

V. J. P.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 04.10.2004.godine

PUBLIKA VOLI BETMENA

ROĐEN u Frajstonu u Engleskoj, neobično talentovan crtač stripova Brajan Boland, posetio je Beograd povodom drugog međunarodnog salona devete umetnosti u SKC-u kao specijalan gost. Održao je zanimljivo predavanje za sve autore i ljubitelje strip umetnosti o svojim crtežima tokom plodne karijere, a njegova izložba u “Srećnoj galeriji” bila je poseban doživljaj za sve fanove i estete, jer su Bolandovi crteži zaista dovedeni do savršenstva.

Prvi stalan Bolandov posao nakon pohađanja različitih umetničkih škola bio je strip “Moćni čovek” (1975) o crncu super heroju, koji se proizvodio u Britaniji, a distribuiran je u Nigeriji. Sledeći veći zadatak bio mu je rad u nedeljniku “2000 AD”, gde se proslavio likom Sudije Dreda, a još veći uspeh mu stiže sa angažmanom u serijalu “Kamelot 3000” za prestižnu njujoršku kompaniju “DC Komiks”, čime postaje jedini britanski strip crtač koji radi za američku industriju. Od 1988. postaje jedan od najboljih crtača Betmena ikada i njegovog večnog protivnika DŽokera u kultnom stripu “Ubistveni vic”, po scenariju ikone modernog stripa - Alana Mura.

Kako vi vidite lik Betmena Boba Kejna i koja je vaša prava vizija karaktera Sudije Dreda?
- Betmen je stvoren zaista davno i njegova ličnost se dosta menjala. Kod njega mi je zanimljivo što nije naročito patriotski kreiran lik kao Supermen ili Kapetan Amerika, kod kojih je to izraženo, a čitalačka publika ga veoma voli. Pravi je pozitivac, individualac, borac za pravdu, ali umeren. S druge strane, Dred je veoma surov lik, pre svega je policajac, a publika ne voli predstavnike zakona. Zato mi je on nekako interesantniji kao protagonista, pomalo zavodljiv, pun moralnih dilema - kaže Boland za “Novosti”.

Da li ste zadovoljni sa ekranizacijama mnogih strip-heroja?
- “Sudija Dred” sa Staloneom je bio slab, a “Tenk devojka” je bila zaista očajna. “Dred” je još nekako i funkcionisao dok je Stalone držao masku na licu, a kad ju je skinuo - propast. “Betmen” serijal mislim da nije uspeo, osim prvog dela, koji je bio pravi. Previše svi tu glume sebe, a ne te super junake. DŽek Nikolson je dobar glumac, ali u ulozi DŽokera ima previše DŽeka, a manje DŽokera. Za “Darlevila” sam zato čuo da je ispao odličan kao film. Mišel Fajfer je bila sjajna kao Žena mačka, pogodila je pravu crtu tog lika u potpunosti. Fleša volim da crtam, jer sam ga čitao kao mali, ali on ne spada među najpopularnije junake, pa osim one loše TV serije, film o njemu nikad i nije napravljen.

Mislite li da strip kao deveta umetnost polako postaje globalni fenomen i zabava svetskih razmera?
- Ne mislim da će strip postati najpopularnija grana umetnosti. Jeste značajan deo, ali pitanje je koja to publika masovno kupuje stripove. Deca sigurno ne, bar ne više, jer su današnji stripovi prepuni seksa, golotinje, nasilja i uopšte tema za odrasle.

I. MAKRAGIĆ


Objavljeno: VECERNJE NOVOSTI, Beograd, 03.10.2004.godine

Treći internacionalni festival autorskog stripa u Pančevu

MIRKO, PAZI NOVI STRIP!

U Galeriji savremene umetnosti u Pančevu, centralnom izložbenom prostoru Trećeg internacionalnog festivala autorskog stripa „Grrr!“, koji traje do sedmog oktobra, između ostalog nalazi se i kaiš stripa nastalog u koncentracionom logoru na Golom otoku, krajem pedesetih prošlog veka, gde je strip korišćen tokom perioda „prevspitanja“ zatočenih.

Uvijenog u celofan, uspeo je da ga iznese u zadnjici, Ljubiša T. Pavlović-Gavran, zatvorenik-bandit iz samog stripa. Festival promoviše, specijalnom izložbom, značaj autora iz perioda obnove domaćeg stripa nakon Drugog svetskog rata, ali i tzv. novi strip u Srbiji, koji osim dobrog crteža karakteriše i kreativni i ironično-kritički pogled na stvarnost. Medij stripa - autori poput Zografa, Wostoka, Mihajlovića, Maje Veselinović, Vuka Palibrka, Bureka, Sabo ili Lunija - podvrgavaju osobenom autorskom postupku stvarajući jaku stilsku i tematsku kakofoniju domaće scene. Mada „festival bez budžeta“, „Grrr!“ je u Pančevo doneo table stripa velikana svetske scene. U okviru izložbe o čuvenom italijanskom crtaču Jakovitiju, nalazi se i nekoliko originalnih tabli autora Kokobila. U Pančevo je stigao i Pat Mils, scenarista fantastične imaginacije ali i marljivi tragač za ovozemaljskim koje projektuje u svoje tzv. herojske fantazije. Osim „Sudije Dreda“, osmislio je i svet vitezova-vampira i temat „Broz-borci za slobodu“. Ime jednog od gradova njegove fantastike je - Kukulele. Iz Britanije su došle Li Kenedi i Džeremi Denis, iz Italije članovi redakcije časopisa „Inguine“, iz Austrije nezavisni izdavači „Tonto Komiks“ i „Mikser“ a iz BIH, Muhamed Kafedžić. Postavljena je i izložba o prepletima stripa i rokenrola. Pančevački nedeljnik „Pančevac“ promovisaće novo strip izdanje „Kaiš“ tokom festivala a strip će zabeležiti još jedno svoje širenje u druge medije. Gordana Basta predstaviće svoje vezove u tkanini nastale prema crtežima Aleksandra Zografa.

M. Pavlović


Objavljeno: BLIC, Beograd, 06.10.2004.godine

Vladimir Arsenijević

ROMAN NASTAO OD CRTEŽA

Knjiga „Išmail“ je svojevrsna novela pisca Vladimira Arsenijevića obogaćena crtežima Aleksandra Zografa. Ili možda treba reći obrnuto. No, u svakom slučaju delo je nastalo u izvesnoj interaktivnoj komunikaciji kojoj su se priključili Borivoj Radaković i Svebor Midžić.


Govoreći o tome kako je sve krenulso i kako je „Išmail“ nastao Vladimir Arsenijević za „Blic“ kaže:
„Cela stvar je krenula od jedne ponude koju je Zograf dobio od francuskog izdavača koji ima ediciju ‘Blek is bjutiful’. Naime, angažuje se ilustrator i pisac. A suprotno uobičajenom pristupu ilustrator nacrta nešto a potom pisac piše inspirisan crtežom. Zatim ilustrator eventualno docrta nešto, i tako u krug. Shodno tome, Zograf je meni poslao crtež ali onda su se stvari razgranale pa smo rešili da se, nezavisno od tog francuskog izdavača, upustimo u projekat. To je jedan interesantan proces, jer ilustracija inspiriše tekst i obrnuto. Imamo tu još dva saradnika: Borivoj Radaković je pisao lik Drageca, železničara iz Zagorja. Sjajno je uradio te dijaloge. Zatim, pošto se priča bavi nekim suštinskim pitanjima u umetnosti, uključili smo Svebora Midžića, teoretičara umetnosti iz Beograda koji je pisao lik meksičkog teoretičara umetnosti. Dakle, centralana tačka knjige je taj, da kažem, konceptualni umetnik Išmail.

Šta je ključna teza te zanimljive grupe autora?
- Knjiga je smeštena u sedamdesete godine. Pre svih ovih, vrlo inspirativnih događanja, devedesetih. Ruku na srce, vrlo intenzivno sam se bavio devedesetim - da mi je toga preko glave. Ovo je knjiga čija se radnja odvija u vreme pre Titove smrti. Odnosno, u neko već mitsko doba. Kamerno je postavljena, a fabula se dešava u toku jednog dana. Sve zajedno imamo 5 likova, a priča teče oko parastosa Išmailu. Narator je njegov nećak koji bi što-šta hteo ali mu ne ide od ruke. Tu su neke tetke, železničar i tako dalje. Knjiga ima jasno određenu dramsku radnju, a jedno od pitanja u knjizi je problem učešća umetnika u svom, umetničkom delu. Na primer, koliko daleko treba ići.

Koliko?
- Ovde se smrt i samoubistvo postavljaju kao izvestan ultimativni nivo umetničkog dela. Naravno, ono što je umetnost za spoljni svet često predstavlja čisto, neizdrživo ludilo za uzak porodični krug. I to je ono mesto gde se prelamaju nivoi u romanu. Kako se ono što je Išmail radio doživljava u spoljnom svetu, a kakav je to uticaj vršilo na najuži porodični krug.

Nije li činjenica je da život s umetnikom nikad nije lak?
- Mislim da je upravo to ono što je postavljeno kao teza u ovoj knjizi. To je roman koji je pisan jezikom petnaestogodišnjaka. Trudio sam se da na neki način oživim ono što je žargon kraja sedemdietih. Međutim, to je i roman o samoći. Pank je u Beogradu počeo 1980. Pre toga uopšte takvih stvari nije bilo. Postojali su možda pojedinci koji su se nešto trudili. I te energije su se sakupile 1980. - kada se SKC otvorio - i sve je grunulo: koncerti, izložbe, razna druga događanja. Godina 1979. je i u mom sećanju ostala kao vreme praznine i samoće. I u „Išmailu“ pišemo o klincu koji je već stasao za razne stvari, koji sav bridi od potencijala, ali koji je sam. On ima neki bend koji postoji samo u njegovim mislima, pravi fanzin koji nikada nije napravljen, čak i govori nekim jezikom koji nije njegov, trudi se da bude panker... A zapravo živi kao ona klasična srednja klasa titovog vremena: babe, tetke, uredan život, redovni ručkovi i večere, škole... Velika je disproporcija između sveta u njegovoj glavi i onog u realnosti.

Obećavate neuobičajenu promociju, šta ona zapravo podrazumeva?
- Između ostalog, tri kratka filma, od 3 do 5 minuta, pomoću kojih će knjiga biti predstavljena. Čitav program će voditi Uroš Đurić, učestvovaće Zografg, Radaković, ja ...Postoji jedan ozbiljan razlog: mi smo stasali u istom vremenu, a ovo je knjiga koja govori o tom vremenu. Nije ovo nostalgično vraćanje u vreme naše mladosti, možda tek da se na neki interesantan način zajednički proanalizira. Čitao sam neki tekst pre par dana kako razni izdavači pokušavaju nešto da urade od tih promocija ali je to ipak dosadno i kontraproduktivno za književnost. Ne mislim da su promocije šteta za književnost.Naprotiv! Jer, literatura nije sveta krava koja treba da se pojavljuje kao vrlo dosadna. Uvek postoji neki interesantan način da se predstavi i najklasičnije delo.

Tatjana Nježić


Objavljeno: Blic, Beograd, 02.10.2004.godine

„RENDE“ MOŽE U OBDANIŠTE

U Centru za kulturnu dekontaminaciju večeras će biti predstavljen roman „Išmail“. Ujedno će se obeležiti četvrti rođendan izdavačke kuće „Rende“ za koju njen čelnik, ‘ninovac’ Vladimir Arsenijević kaže da je, s obzirom na godine, sada stasala da se s njom lepo komunicira, razumna je i može u obdanište.

Promocija će, između ostalog, obuhvatiti tri kratka filma, od 3 do 5 minuta, pomoću kojih će knjiga biti predstavljena. Čitav program će voditi Uroš Đurić, učestvovaće Aleksandar Zografg, Borivoj Radaković, Vladimir Arsenijević i drugi. No, kako kažu akteri nije reč o nostalgičnom vraćanju u vreme od pre nekoliko decenija, već pokušaj da se taj trenutak u izvesnom smislu proanalizira.

T. Nj.


Objavljeno: Blic, Beograd, 06.10.2004.godine

INTERVJU: Brajan Boland

SRBIJI TREBA SUPERHEROJ?

Otac stripova o Betmenu i Sudiji Dredu misli da su holivudski filmovi po njegovim junacima obična budalaština

Živa legenda svetskog stripa, Brajan Boland, posetio je prošle nedelje Beograd i održao predavanje u okviru Međunarodnog salona stripa, koji je održan u SKC-u. Iz majstorske radionice ovog autora izašli su već legendarni Betmen, Sudija Dred, Animal Men i Tenk Girl, koje pamte mnoge generacije fanova. Suočenog sa sivilom jednog kišnog dana u srpskoj prestonici, Bolanda smo pitali da li je Beograd dovoljno veliki i prljav za jednog pravog superheroja kao što je Sudija Dred?

- Beograd je supergrad, ali zar vam stvarno u svoj toj gužvi treba i jedan superheroj? Pa, vi ovde imate sjajne stripove sa ozbiljnom društvenom kritikom, i to bez pomoći superheroja. Oni su eskapistički likovi i kao takvi imaju neku primalnu, mitsku ulogu, da razdvajaju dobro od zla. Sudija Dred je bio dobra društvena satira i mislim da se dobro uklapao u taj period tačerističke Engleske... Možda vam treba takav neko?

Poslednjih godina izuzetno su popularni superherojski filmovi, od Betmena, preko Dž-Mena, pa do Hulka, Derdevila, Blejda i Spajdermena. Kako objašnjavate taj fenomen?
- Bajkovite priče su sada u modi, i zato je normalno da se filmska industrija, potpomognuta sve boljim specijalnim efektima, inspiriše stripom. Kada su prilike u svetu stabilne, popularnije su teške realistične drame, a kada život postane težak, ljudi počnu da beže u fantaziju. To, ujedno, znači da je svet postao mnogo strašnije mesto nego što je bio. Ipak, bio sam prilično razočaran kako je Tenk Girl ispala na filmu, pošto je to jedan od mojih omiljenih likova. To je ujedno i jedan od retkih stripova koje sam pročitao u poslednje vreme. Više ne čitam stripove kao nekad, sada samo crtam i slušam muziku.

Da li se sećate svog prvog stripa?
- Imao sam devet godina, kupio sam strip sa dinosaurusima i oduševio se. Tada su stripovi sa čudovištima bili izuzetno popularni. Bilo je to vreme ludila za gorilama. One su bile toliko tražene da su izdavači morali da potpisuju ugovore i dogovaraju raspored o tome kada će koji strip sa gorilom izaći, jer su ljudi kupovali bukvalno svako izdanje koje ima makar jednu sličicu sa velikim majmunom.

Može li se na Zapadu obogatiti od crtanja stripova?
- Teško, ja se barem nisam obogatio, a imam već pozamašnu karijeru. Ali, ima nekih koji mogu, pogledajte na primer Alana Lija, koji ima vilu u Toskani. Ako je to neki kriterijum bogatstva, onda se može reći da je baš uspeo.

(D. M.)


Objavljeno: Kurir, Beograd, 05.10.2004.godine

JOHN WOO PODJETINJIO!

Hongkonški majstor akcije sprema se ekranizirati jednu od najvećih ljiga među dječjim serijama osamdesetih - 'He-Mana i gospodare svemira'.

Nekada davno Arnold Schwarzenegger bio je nepoznati bilder s jakim austrijskim naglaskom. A onda je 1982. uspio uhvatiti glavnu ulogu u "Conanu barbaru" Johna Miliusa, ekranizaciji slavnog pulp-junaka iz priča Roberta E. Howarda i Marvelovih stripova (premda je Miliusov Conan, zbog nekih osobnih opsesija redatelja, poprimio mnogo više osobina Genghis-kana nego Howardova Cimerijanca). Jedna interesantna, premda nepotvrđena priča glasi da su producenti, budući da u to doba žanr mača-i-magije nije još bio toliko razvikan, smatrali da je svaki film s mačevima i čarobnjacima nešto za djecu, te su lijepo ugovorili s Mattelom prodaju igračaka vezanih za film, ponajprije lutkica s glavnim likom.

No, kad su vidjeli završeni film, u Mattelu su se očajno uhvatili za glavu jer su shvatili da se takav sadržaj neće moći prodavati djeci i da imaju gomilu neupotrebljivih lutkica. Da bi popravili štetu, nabrzinu su na sve lutkice nalijepili blond kosicu, angažirali scenariste Davida Chappea i braću Fontana da napišu nekakvu priču oko toga, i tako su nastali "Masters of the Universe" i njihov glavni junak He-Man.

Bilo to točno ili ne, sigurno je da je dotična animirana TV-serija iz 1983. bila ludo popularna među klincima, i pored svoje apsolutne stereotipnosti i neinventivnosti; glavni razlog tolikog oduševljenja bio je što se, za razliku od drugih serija, nije emitirala samo jednom tjedno, već tijekom svih pet radnih dana, pa dječica nisu morala sedam dana gljiviti čekajući novi nastavak. Igračke su se prodavale kao blesave, bila je to jedna od prvih takvih marketinških pomama nastalih na tragu "Ratova zvijezda", i na kraju je 1987. snimljen i igrani film s Dolphom Lundgrenom u glavnoj ulozi.

Dotični film bio je neopjevano smeće; zbog tankog budžeta nije se događao na izmišljenoj Eterniji nego na Zemlji, efekti su bili smiješni, a snimanje je prekinuto nekoliko dana prije kraja jer je novca nestalo, pa je konačna kino-verzija jedva nekako skrpana. No, kako bi nostalgiju za sedamdesetima u modnom vrtuljku uskoro trebala zamijeniti nostalgija za osamdesetima (jer generacija koja je odrastala tada taman dolazi na vrhunac kupovne moći), sve iz tog desetljeća dolazi na tapetu za ponovno otkrivanje, pa tako i taj šrot od He-Mana i Mastersa.

Scenarij piše Adam Rifkin, produciraju Fox 2000 i Lion Rock Productions Terencea Changa i Johna Wooa, a režirati bi trebao sam Woo, nakon što završi snimanje "Spy Huntera" s The Rockom. Hongkonškom majstoru još nijedan američki film nije dostigao majstorstvo njegovih azijskih uradaka, a sudeći po ovom najnovijem šrot-izboru, na tako nešto još ćemo pričekati. Barem će nam čekanje biti lakše uz zamišljanje kako He-Man, umjesto svog tradicionalnog mača koji diže uz poklič "I have the Power!" puca iz dva pištolja istodobno koje drži u obje ruke, što je - barem dosad - bio Woov zaštitni znak.

M.F.


Objavljeno: Klik, Online, 05.10.2004.godine

SIMPSONI DO 2009?

Matt Groenig spreman je okončati popularnu crtanu seriju, ali tek za pet godina, nakon što u TV-dugovječnosti obori rekord serije 'U dimu baruta'

"Uspjeh 'Simpsona' bio je nevjerojatan. Ali seriju je svake godine sve teže i teže praviti, jer stalno pokušavamo iznenaditi publiku - i pokušavamo iznenaditi i sami sebe." Tim riječima je Matt Groenig, tvorac ultrapopularnih žutokožih junaka, objasnio svoje mišljenje da se kraj serije ukazao na vidiku. U svibnju su svi glumci koji daju glasove stalnim likovima potpisali novi četvorogodišnji ugovor (260 tisuća dolara po epizodi), a ukoliko se stvar produlji na još godinu dana, do 2009., s 20 godina emitiranja serija će dostići rekord poznate vestern-serije o šerifu Mattu Dillonu (1955.-1975.); "Obitelj Kremenko", prethodni najdugovječniji crtić, prestigli su još prije sedam godina.

"Volio bih dostići broj od 365 epizoda, da se cijele godine može svaki dan reprizirati po jedna bez ponavljanja," kaže Groenig, koji napominje da će suša ideja biti zaobiđena tako što će se radnja novih epizoda manje koncentrirati na popularnu obitelj, a više će se vrtiti oko sporednih likova poput Milhousea: "Očekujem da ćemo raditi više priča o drugim građanima Springfielda".

Naravno, kontroverze neće nedostajati kao i obično - već je najavljena epizoda s gay-vjenčanjem, u kojoj Patty, sestra Marge Simpson, otkriva da je lezbijka i stupa u brak s ženom koju je upoznala u baru. I pored kontroverzi, Groenig ne očekuje nikakve probleme s uredništvom TV-mreže Fox na kojoj se "Simpsoni" emitiraju, premda je dotična mreža Ruperta Murdocha poznata po desno-konzervativnim stavovima. "Nekoliko puta smo se rugali i Murdochu što je neke direktore zabrinulo, premda je sam Rupert prihvatio to vrlo dobro. Sam je glumio svoj glas kad se u seriji pojavio kao 'zločesti milijarder-tiranin Rupert Murdoch', i svaka mu čast na tome."

A najavljeni kino-film? "To će ili do kraja ubiti seriju ili je potpuno revitalizirati," kaže Groenig koji najavljuje da su već gotovi planovi za taj dugoočekivani potez: "Pokušat ćemo ispričati priču koju ne bismo radili na televiziji i što bolje iskoristiti iskoristiti dulju pripremu i ambiciozniju razinu animacije."

M.F.


Objavljeno: Klik, Online, 05.10.2004.godine

BOOMERANG - NOVINE ZA HVATANJE KRIVINE

Novi časopis za decu Boomerang izdavača Luxor Co. iz Beograda, predstavljen je juče u Ministarstvu kulture. Dubravka Stojković, urednica časopisa, rekla je da je naziv Boomerang dobio sa ciljem da se deci "dobaci" nešto veselo i zabavno, a da kad ga deca uzmu u ruke njime kroz igru "ulove" znanje i otud moto "Novine za hvatanje krivine". Ciljna grupa časopisa su deca od prvog do petog razreda osnovne škole, ali i ona mlađa (uz roditelje) i starija. Stručni saradnici su psiholozi, novinari i oni koji su čitav život posvetili deci, a jedna od rubrika bavi se temom odrastanja i u prvom broju o tom, često bolnom, iskustvu govori jedan od omiljenih dečijih drugara, glumac Milorad Mandić Manda. Pored niza edukativno-zabavnih napisa, u svakom broju su i tri popularna dečja stripa za koja su prava dugoročno kupljena - Skubi Du, Snupi i Flinstons. Boomerang će izlaziti jednom mesečno, svakog petnaestog. Promocija časopisa uživo upriličena je u petnaestak gradova Srbije, a crveni dabl-deker sa Mandom, 2. oktobra u 17 sati stiže na Terazije, ispred Mekdonaldsa, gde će priliku da saznaju nešto više o časopisu posvećenom njima, ali i da učestvuju u raznim takmičenjima i osvoje nagrade, imati i beogradski mališani.

I. Matijević


Objavljeno: DANAS, Beograd, 02.10.2004.godine

Explicit music - Sesija 1: Zbignjev Karkovski (Zbigniew Karkowski) i Helmut Shefer (Schafer), beogradska Galerija o3one na Andrićevom vencu

MOĆ I DESTRUKCIJA

Poslednje izdanje kultnog stripa "Akira" Katsuhiroa Otomoa (br. 29), koje se pojavilo kod nas, pod svojim aktuelnim nazivom "Moć i destrukcija", izviđa sve mogućnosti primenjene fantazmagorije dobra i zla na Zemlji, a onda dalje i korigovanje planetarnog sistema te intervencije na našem bliskom svemiru kakve uopšte možete da zamislite. Hm, pa, uđete li u nadnaravnu auru novoobnovljene Galerije o3one (Ozon) na Andriećvom vencu, ne možete a da ne pomislite kako je celi vaš organizam zakoračio u gromoglasno prakticiranje saundtreka baš za pomenutog novog "Akiru", kojem utisku je specijalno doprineseno opojnim ponavljajućim mantrovanjem dobrodošlice što se razleže iz jedne male crvene jeftine treš stvari smeštene uz haj-tek kompjutersku tehnologiju na radnom stolu - podijumu za događaj - iz dakle plastičnog kineskog tranzistora sa ubačenim samplom!

U određenim krugovima izvanredno cenjeni, poreklom poljski autor, serioznog obrazovanja i eksperimentalno-avangardnog "noise" opredeljenja, Zbignjev Karkovski (1958), posetio je Beograd u kolaboraciji sa svojim "uvodničarom" i scenskim asistentom Helmutom Sheferom, zahvaljujući ove jeseni izvanredno aktivnom i atraktivnom delovanju Inicijtive CHNCH i on-lajn Žurnala za savremenu i digitalnu muziku Explicit music (CHNICH, Beograd & Multimedijalni institut, Zagreb). Malo ali humano opredeljeno, radoznalo društvance u auditorijumu, okupilo se tako u pomenutoj galeriji na jednom događaju od temeljne važnosti za eventualni razvoj elektronskog stvaranja i izvođenja ovde, jer je na licu mesta dobilo genijalnu poduku kako se iz relativno dostupne i ne toliko skupe opreme može proizvesti decentna i osetljiva umetnost.

U određenim krugovima izvanredno cenjeni, poreklom poljski autor, serioznog obrazovanja i eksperimentalno-avangardnog "noise" opredeljenja, Zbignjev Karkovski (1958), posetio je Beograd u kolaboraciji sa svojim "uvodničarom" i scenskim asistentom Helmutom Sheferom, zahvaljujući ove jeseni izvanredno aktivnom i atraktivnom delovanju Inicijtive CHNCH i on-lajn Žurnala za savremenu i digitalnu muziku Explicit music (CHNICH, Beograd & Multimedijalni institut, Zagreb). Malo ali humano opredeljeno, radoznalo društvance u auditorijumu, okupilo se tako u pomenutoj galeriji na jednom događaju od temeljne važnosti za eventualni razvoj elektronskog stvaranja i izvođenja ovde, jer je na licu mesta dobilo genijalnu poduku kako se iz relativno dostupne i ne toliko skupe opreme može proizvesti decentna i osetljiva umetnost.

O kej, ako vas je već Shefer u startu "promitraljirao" svojim promišljenim sistemom rikošetirajućih projektila, pneumatskih bušilica i poludelih burgija i svrdala na njima tokom nekih superponiranih imaginarnih gradskih i kućnih desanata, na tankoj ivici prema rasnim ratnim dejstvima, onda vas je Karkovski u svom pak potonjem jednočinom setu poveo u središte ruže vetrova svih mogućih svetskih aerodroma i brišuće muzike propelera i elisa u punoj snazi na njima, što u svom vrhuncu ima za konkretno telesno dejstvo proizvođenje utiska u slušaocima da se nalaze tik ispred aviona neizmerene siline na sekund pošto će poleteti, dok vam se svaki atom u grudima i stomaku trese tog nezaboravnog trenutka kao podivljali rezonantni stroj.

Karkovski danas živi u Tokiju gde radi sa svojim akustičnim trijom Sensorbend, a priliku da se "uživo" obavestite o eksplicitnoj "noise" sceni u sred Bemusa i par dana pred već institucionalizovani elektronski Dis-Patch festival, gotovo da niste smeli da propustite ako ste uopšte iole ozbiljan slušalac. Mali jednokratni konzervatorijum radikalne konvencije intenziteta.

Zorica Kojić


Objavljeno: DANAS, 08.10.2004. godine

sadržaj

12.

LINKOVI

Strip Vesti

Podsecamo cenjenu publiku da danas 8.oktobra izlazi drugi deo serijala
PATRIJARH PROTIV SAVESTI 2 - "OTADZBINA ZOVE"
samo na
http://studiostrip.kosmoplovci.net/paja2/

gde cemo imati priliku da vidimo kako se ovaj simpaticni karakter susrece sa svetim petrom i govori strani jezik i jos ko zna sta.

Treca i zavrsna epizoda izlazi u petak 22.oktobra

www.kosmoplovci.net

sadržaj

13.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od - do 16.

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad