prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. STRIPBURGER GRE NA MORJE - Strip Core
2. POZIV NA UČEŠĆE - Marko Stojanović
3. STRIP AKCIJA: KSENOFOB - Strip Core
4. LJUBAVNA VEZA U KRIZI - Wostok
5. POST SCRIPTUM (18) - Zoran Đukanović
6. JUŽNJAČKA UTEHA No 170. - Dejan Stojiljković
7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (229) - Darko Macan
8. MOJ POGLED (117) - zmcomics
9. ŠTAMPA - štampa
10. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -DOBITNICI EISNEROVE NAGRADE
11. POZIVI NA SARADNJU - mail
12. PISMA ČITALACA - mail
13. BERZA - mail
14. LINKOVI - Strip Vesti
15. DATUMI - Strip Vesti

1.

STRIPBURGER GRE NA MORJE

StripCore

Po izdaji letosnje posebne stevilke - Miniburger, umazanih ducat in srecna trinajstica, v kateri je sodelovalo 14 avtorjev iz mednarodnega podrocja (Vladan Nikolic, Aleksandar Opacic in Wostok (SCG), Koco, Primoz Krasna, Olmo Omerzu, David Krancan, Mina Zabnikar (SI), Juhyun Choi (FR/Juzna Koreja), M.S. Bastian (CH), Miroslav Nemeth (HR), Cristoph Feist (DE), Capucine Latrasse (FR) and Mateusz Skutnik (PL)), se utrujeno urednistvo po premierni predstavitvi v Mostarju, odpravlja na krajso promocijsko turnejo po Hrvaski. V sodelovanju z zagrebsko Komikaze Editions bodo v Zadru od 3. do 6. avgusta in v Puli od 11. do 15. avgusta potekale prezentacije Miniburgerja, delavnice in pa projekcije slovenskih animiranih filmov.

Razstava Miniburgerja pa potuje se naprej in sicer na najvecji evropski stripovski festival v Angouleme (Francija, januar 2005), morda pa tudi se v Zagreb, Beograd in Graz.

Miniburger medtem ze caka v boljsih, stripu naklonjenih knjigarnah.

Medtem, ko se del urednistva mudi v obmorskih krajih, drugi del pripravlja novo publikacijo zbirke Republika Strip, strip album Slepo sonce Tomaza Lavrica (TBC), ki bo konec septembra izsel v sodelovanju z Mladino. Na 60-stranski album se lahko prednarocite na Stripburgerjev naslov (Stripburger, Forum Ljubljana, Metelkova 6, 1000 Ljubljana ali po mejlu core@mail.ljudmila.org). Prednarocniska cena je 1.300 sit.

sadržaj

2.

POZIV NA UČEŠĆE

Marko Stojanović

I ove godine Leskovacka skola stripa "Nikola Mitrovic Kokan" koja radi u okviru Leskovackog Kulturnog Centra organizovace manifestaciju "Sestu Balkanska Smotra mladih strip autora". Manifestacija ce se odigrati pod pokroviteljstvom i u prostorijama Leskovackog Kulturnog centra (koji je i glavni organizator manifestacije) i Narodnog Muzeja u Leskovcu.

Smotra ce i ove godine biti nagradna, pa ce troje po misljenju zirija najboljih u kategorijama strip crtaca, ilustratora i strip scenariste dobiti plakete sa likom Nikole Mitrovica Kokana, a dodelice se i tri dodatne diplome u sve tri kategorije. Diplomu ce dobiti i najbolji debitant, a (verovatno) ce se dodeliti i plaketa za doprinos Srpskom stripu; nagrade ni ovog puta nisu novcane. Predsednik zirija za dodelu nagrada i gost manifestacije bice Zoran Janjetov, dok su dva druga clana zirija Dragan Bosnic i Srdjan Nikolic Peka.Svi pristigli radovi bice izlozeni u velikoj galeriji Doma kulture u Leskovcu, U sklopu same manifestacije koja ce trajati tri dana, u prvoj polovini septembra (za vreme trajanja Leskovacke Rostiljade) odrzace se javni cas crtanja u holu Kulturnog Centra, projekcije crtanih filmova, promocija nekoliko strip casopisa (iz zemlje ali i iz inozemstva) i knjiga, a bice neizostavno i tribina i okruglih stolova. Najbolji stripovi bice publikovani u specijalnom biltenu povodom izlozbe.

Sto se propozicija za ucestvovanje u takmicarskom delu tice, one su sledece: pod terminom mladi autor podvode se svi oni autori mladji od tridest godina, i svi koji ispunjavaju taj osnovni uslov slobodni su da svoje radove u bilo kojoj od tri kategorije podnesu na uvid ziriju, ili kao materijal za izlaganje (izlagati mogu i stariji autori, ali oni nece ulaziti u konkurenciju za dodelu nagrada). U kategoriji ilustracije moguce je konkurisati kako ilustracijom u boji, tako i crno belom ilustracijom, a strip scenarija treba slati otkucane, ili pak podneti gotove i zavrsene stripove koji su po njima nastali. Radi konkurisanja u kategoriji strip crtaca trebalo bi podneti najmanje dve table stripa, a najbolje bi bilo podneti ceo strip (jer bi ovaj tako dosao u obzir za objavljivanje). Sve ostale kreativne slobode su apsolutno ostavljene autorima, tako da je alternativa dobrodosala isto koliko i glavni tok.

Ovim se upucuje i poziv za ucestvovanje svim mladim strip autorima, skolama i radionicama stripa koje deluju na prostoru Balkana; Leskovacka skola stripa ce se potruditi da bude dobar domacin svim gostima. Svaki ucesnik izlozbe dobice zahvalnicu za ucestvovanje na manifestaciji i katalog.

Vazna napomena: Radove treba slati na sledecu adresu:
MARKO STOJANOVICA
NIKOLE SKOBALJICA 13\25
16000 LESKOVAC

najkasnije do 5. SEPTEMBRA 2004. godine. Originali su pozeljni, ali je moguce slati i (kvalitetne) kopije. Dobrodosla su i strip izdanja.

Svi radovi bice vraceni u najboljem stanju u roku od mesec dana od zavrsetka izlozbe, zajedno sa katalogom.

sadržaj

3.

STRIP AKCIJA: KSENOFOB

StripCore

STUDIOOSEM
kreativno društvo

NATEČAJ ZA UDELEŽBO STRIPOVSKE AKCIJE:

Začenja se stripovska akcija KSENOFOB/ Drugačen na stripovski način, pod vodstvom Borisa Baćića in Cirila Horjaka. Od 24. septembra do 15. oktobra bomo na sedmih triurnih brezplačnih delavnicah, ki bodo potekale v prostorih društva Studioosem (v centru Ljubljane), narisali kritiko stanja duha v Sloveniji.

Vsi zainteresirani – pošljite fotokopije stripov, risb, ilustracij, skice in karikature po navadni ali elektronski pošti na naslov: Studioosem, kreativno društvo, Rimska 22, 1000 Ljubljana ali mojca@klubk4.org , do 5. sept. 04. Število udeležencev v akciji je omejeno. Avtorji projekta bomo med poslanimi deli izbrali od pet do deset avtorjev in vas obvestili o izboru.

Nastale stripe, bomo po končanih delavnicah, objavili v stripovski antologiji pod naslovom KSENOFOB. Predstavitev stripov bo sledila 29. novembra letos v prostorih društva Studioosem. Več o projektu na strani: http://www.ljudmila.org/ksenofob.

Kontaktna oseba: Mojca Manček / 040 345 446, mojca@klubk4.org

sadržaj

4.

LJUBAVNA VEZA U KRIZI

Wostok

VAZNO UPOZORENJE: STRIP "LJUBAVNA VEZA U KRIZI" VREDJA DUHOVNOST STRIPA, DUHOVNOST KULTURE, STAVISE DUHOVNOST VASPITANJA, A BOGAMI I DUHOVNOST RAZUMA. ALI, KO NEMA NI JEDNOG GREHA NA SVOJOJ DUSI, NEKA SE PRVI BACI VIKLEROM NA NAS! AKO BAS NEMATE NISTA PAMETNIJE DA RADITE, BUREK I MEDIOKRITET VAS POZIVAJU DA NA SOPSTVENU ODGOVORNOST POSETITE OVU ADRESU: HTTP://HOME.HETNET.NL/~MAKROS/MIKI/MAUS.HTM

sadržaj

5.

POST SCRIPTUM (18)

Zoran Đukanović

Medijska kultura stripa
– razgovori sa Ljubomirom Kljakićem (2)

Godina je 1984. Dugo oktobarsko sunčano popodne u prostorijama SKC-a u Beogradu. Kafa se troši, popušene pakle cigareta gužvaju i zamenjuju drugima. Kljakićeva kancelarija je dovoljno velika da se ne pogušimo u našem nikotinskom uživanju i stripskom ćakulanju.


Da li se u proteklih deset godina nešto bitno menjalo u tvojim stavovima prema stripu?
Menjalo se. Prvo jer sam saznavao više, drugo što sam postajao sve uvereniji da ne znam baš sve kao što sam inače mislio pre deset i više godina. U tom smislu sam postao samokritičniji. U međuvremenu sam se, sa stanovišta vlastitog čitalačkog ukusa, izdiferencirao u odnosu na postojeću produkciju u Jugoslaviji i stranu do koje mogu da dođem. Tako da danas postoji jedan ograničen broj stvari koje me baš privatno, istinski interesuju. Ostalo pratim s ambicijom da budem više-manje informisan.


Izgleda da je čitalac stripa još uvek u nepovoljnijem položaju od potrošača drugih oblika kulture. Specijalizovanost revija još uvek nije baš toliko razvijena da bi se praćenjem samo nekih od njih moglo obuhvatiti sve što može određenu vrstu ukusa da privuče.
To je tačno. Međutim, tačno je i to da je danas situacija kudikamo bolja nego pre deset ili pre pet godina. Ukoliko se današnji ekspanzivni i zaista pluralistički razvoj uređivačkih politika nastavi, mislim da imamo osnova za umereni optimizam.


Ti si uneo pojam “treća generacija” u mišljenje o jugoslovenskom stripu. Šta on obuhvata?
Do toga je došlo sasvim slučajno, krajem sedamdesetih godina kada sam još uvek radio u “Studentu”. Nekolicina ljudi iz Beograda, uključujući i mene, u to vreme je imala nešto detaljniji i konkretniji odnos prema međunarodnoj produkciji stripa koja je već uveliko počela da se transformiše. Kako se to već dešavalo širom Jugoslavije: povremeni odlasci u inostranstvo i prilike da se upoznamo sa stranim revijama i teorijskom literaturom koja je počela po belom svetu da se objavljuje. Ovo udruženo sa privatnim afinitetima i sticajem dosta sretnih okolonosti dovelo je do toga da smo u “Studentu” 1978. godine rešili da se napravi jedan separat radova mlađih jugoslovenskih autora koji su predstavaljali inovaciju u odnosu na dotadašnju produkciju. Bio sam jedan od inicijatora tog projekta zajedno s Nikolom Konstantinovićem, tadašnjim dizajnerom “Studenta” i Radetom Markovićem koji je sarađivao na projektu. Moj deo posla sastojao se tome da napišem jednu uvodnu studiju za prikupljeni materijal. U to sam se upustio bez pretenzija da uvedem nekakav novi pojam. Međutim, tokom rada javila se potreba da se nekako opiše očigledna specifična razlika u odnosu na produkciju koja je bila opšte važeća kod nas prethodnih decenija. Činilo mi se, a čini mi se i sada, da su postojali svi razlozi da se ono što je bila akumulirana svest o mediju stripa tih godina i ono što kao njene rezultate imamo i danas, izdvoji i jasno formuliše, bez namere da se kidaju linije kontinuiteta. Termin je trebalo da označi jednu kavalitativno drugačiju stvaralačku situaciju u jugoslovenskoj produkciji stripa. Ona je ukazivala da su se pojavili autori koji se trude da unutar medija stripa – za koji se smatralo da je davno etabliran i da unutar njega, barem kod nas, nije imalo šta da se kaže – izraze nešto drugačije, nešto inteligentnije, nešto “iščašenije”. Ta različitost prisutna u stripovima mladih autora bila je označena kao “treća generacija” sa znakom pitanja, kao nešto što počinje da se dešava, a nije sigurno da će nastaviti da postoji. Mimo svih očekivanja i taj naš projekt i taj termin je naišao na pažnju raznoraznih novina i magazina u kojima je objavljeno dosta tekstova i komentara na tu temu.


Problemi potonjeg tumačenja pojma “treća generacija” nastaju kada se reč “generacija” shvati kao skup SVIH autora posle prve i druge generacije koje su, pak, bile znatno homogenije.
Bilo je u pojavi ovog talasa izvesne generacijske logike, otud izbor reči “generacija”. U vreme kad je termin nastao ljudi koji su njime bili obuhvaćeni bili su srodni ne samo po tome kako su pravili stripove već i po generacijskoj pripadnosti. Ne treba smetnuti s uma da je period šezdesetih i sedamdesetih godina u Jugoslaviji sa rok muzikom, drugačijim filmovima od dotadašnjih i sa drugačijom kulturnom scenom uopšte, nesumnjivo uticao na formiranje generacijski specifičnih potreba i ambicija kod stvaralaca u svim domenima izražavanja, pa i u stripu. To je bilo vreme plodne akumulacije najrazličitijih svetskih i domaćih iskustava. Međutim, da to nije nikakva isključivo generacijska mogućnost ljudi koji su rođeni s kraja pedesetih i početka šezdesetih godina, to je izvesno. Danas, kad ima više materijala da se taj fenomen istražuje, verovatno bi se u tom krugu stvaralačke prakse našao i jedan Aleksandar Hecl sa stripom Faet objavljenim u “YU strip magazinu”. Sa stanovišta vrste senzibiliteta i strukturisanja stripa, on je veoma blizak trendu koji je mene inspirisao kada sam pisao, te 1978. godine.


Šta su prva i druga generacija?
U Jugoslaviji se mogu odrediti tri perioda izuzetno značajna u razvoju stripa. Prvi period počinje negde oko 1935. i traje do pred rat. Ovaj period ima svoj vrhunac 1938-1939. godine, ono što je u istoriji medija poznato kao “beogradski krug”, “zagrebačka škola” itd. Za taj period karakteristična je intenzivna, izuzetno plodna izdavačka delatnost koja je njihov rad omogućavala i stimulisala. To je prvi talas, “prva generacija” i prvo veliko vreme za strip na ovim prostorima. Nakon toga, posle duže pauze (rata i potom ideoloških predrasuda), sledi period šezdesetih godina kada je “Plavi vjesnik” odvažno krenuo u domaću produkciju sa Radilovićem, Bekerom i nekim od predratnih autora kao što su Maurović i braća Nojgebauer (Neugebauer). Mislim da postoje valjani argumenti da se taj period definiše kao drugi talas. Ja sam ga naslovio kao “drugu generaciju”. Kraj sedamdesetih godina doneo je jedan sasvim novi medijski kvalitet u svemu tome, kvalitativni pomak. To su bili razlozi da ga označim kao “treću generaciju”. Ove “generacije” nisu unutar sebe nepovratno odeljene, niti su nešto što je “jednom prošlo i nikad više”. Konačno, neki od ljudi koji su izuzetno bili aktivni šezdesetih godina kao što su Radilović, Bednjanec i drugi aktivni su i danas. Da napravimo paralelu s medijem filma. I danas svoje filmove prave, recimo, Veljko Bulajić i Žika Mitrović, ljudi koji su bili nosioci naše kinematografije šezdesetih. Međutim, danas prave filmove i ljudi kao što je Emir Kusturica koji unutra filmskog medija jeste nesumnjivo nešto drugo, nešto zaista drugačije.


Sintagma “treća generacija” je izazvala velike bure: odobravanja, nedoumice i osporavanja u javnosti.
Ne znam da li su to velike bure. Čitao sam neke od tih stvari od kojih su neke povremeno bivale i komične. Inače, ako su izazvane razne reakcije, u tome ima dobrog jer su se pojavila različita stavnovišta o jednom pokušaju da se izvrši sistematizacija unutar medija stripa kod nas.


Jedan od nesporazuma potekao je otud što se uvođenje ovog pojma doživelo kao pretendovanje da se obuhvati čitav prostor stripovnog izražavanja mlađih ljudi.
I tada, kao i danas, bilo je ljudi iz iste generacije koji su radili stripove na sasvim drugačiji način. Linija raslojavanja autorskih orijentacija unutar pripadnosti istoj starosnoj dobi uvek postoji. “Treća generacija” podrazumeva jedan specifičan način izražavanja u stripu, a svakako ne biološku starost autora.


U kojoj meri “treća generacija” gravitira oko grupe “Novi kvadrat”?
“Novi kvadrat” je bio samo jedan od elemenata u čitavoj toj priči. Sam pojam treća generacija nije nastao zbog grupe “Novi kvadrat” niti je, naravno, (smeh) ta grupa postojala zbog tog pojma. U jednom trenutku “Novi kvadrat” je, doduše, bio ako ne najkonzistentnija ono bar najpoznatija stvaralačka zajednica. Jedino po toj liniji bi za nekoga zabune bile moguće.
Interesantno je, pak, kako je nastajao “Novi kvadrat”, što se, inače, u kasnijim eleboracijama nije pominjalo. Zimonić, Ilić i Kordej bili su vezani činjenicom da su zajedno ili približno u isto vreme bili učenici Škole primenjenih umetnosti u Zagrebu, da su tamo imali školski list u kome su počeli da objavljuju. Neki od njih su potom počeli da rade sa “Studentskim listom”, konkretno Ilić. Oni su bili ljudi koji rade u Zagrebu sarađujući u omladinskoj štampi, družili su se po liniji srodnih afiniteta, ali nisu tih godina još postojali kao grupa, po kojoj će biti poznati tek kasnije. Ime “Novi kvadrat” se prvi put pojavljuje u javnosti 1977. godine kada se, za vreme “Beogradskog leta” u Domu omladine, organizuje izložba njihovih radova. Izložbu je organizovao sada pokojni Nenad Čonkić koji je, po mom mišljenju, jedan od ljudi najzaslužnijih za uspostavljanje te oznake, zaštitnog znaka koji će kasnije biti vezivan pre svega za Ilića, Kordeja i ostale. Tadašnja beogradska kulturna scena, vezana za “Student”, “Vidike” itd., imala je nesumnjivo vidnih zasluga za uspostavljanje i javnu prezentaciju te stvaralačke prakse koju su zastupali autori okupljeni kasnije u grupi “Novi kvadrat”. Interesantno je da se, u kasnijim revalorizacijama i kritičkim napisima, ta činjenica jedne izuzetne komunikacije i saradnje koja je postojala između Beograda i Zagreba nigde ne pominje. Indikativan je primer tematski broj “Pitanja” br. 10, 1979. gde Pero Kvesić, pišući uvodni tekst, doslovno nigde ovu činjenicu ne spominje, mada je u samom sadržaju istog broja bilo dosta stripova koji su se prvi put pojavili na stranicama “Studenta” ili “Vidika”. Sa stanovišta vremena u kome se sve događalo, treba imati u vidu činjenicu da je u autorskom talasu “treće generacije” bio prisutan veliki broj ljudi. To je bila stvaralačka situacija puna entuzijazma, specifična i verovatno naponovljiva. Autori su uzajamno sarađivali, u “Studentu” su se tih godina objavljivale zajedničke table ljudi iz “Novog kvadrata” i iz Beograda. Karakteristična sklonost ovih autora organizovanju u grupe bila je motivisana idejom da ljudi koji srodno misle i rade, u situaciji u kojoj su pojedinačno defavorizovani u odnosu na medije koji su tada bili zatvoreni za njihov način izražavanja, budu kao grupa jači, da svom radu zajedničkim nastupom daju veću težinu.


(nastaviće se)

sadržaj

6.

JUŽNJAČKA UTEHA No170.

Dejan Stojiljković
amarok018@yahoo.com

The Crow - Lirika umiranja
ČETVRTI DEO: A MEANS TO AN END

caressing the marble and stone
love that was special for one
the waste and the fever and hate
how i wish you were here with me now
the body that kills and hides
matches an awful delight

Bush - In A Lonely Place
(sa soundtracka The Crow: City Of Angels)

Bio je utorak uveče, 30 marta 1993. i na pozornici br. 4. studija Dina De Laurentisa snimana je scena u kojoj banda glavnog negativca simpatičnog imena Top Dollar ubija Erika Drejvena i njegovu devojku Šeli. Režiser Projas je odlučio da Majkl Mese koji je igrao Fanboja, džankija i zaluđenika za oružje, dokrajči Erika hicem iz pištolja. Oružje koje je Mese tom prilikom upotrebio bio je magnum veoma jake snage i probojnosti. Osim toga, on je u Brendona Lija pucao iz neposredne blizine, sa samo par metara. Kako je punjenje bilo ćorak, ali sa tolikim barutnim nabojem da je imao gotovo jačinu pravog, bojevog metka, i kako se ono našlo u Meseovom pištolju, ni dan danas nije jasno. Mnogi za to krive rekvizitera Danijeal Katera, ali režiser Projas to odlučno odriče tvrdeći da je bio pretrpan poslom.

Pucanj je odjeknuo, Brendon Li je pao unazad naslonivši se na vrata, što uopšte nije bilo onako kako je prethodno dogovoreno. Set je ubrzo ispražnjen, pozvana je hitna pomoć koja je pokušala da glumca oživi direktnim ubacivanjem kiseonika u pluća ali to nije pomoglo. Metak ga je pogodio direktno u kičmu, presekavši arteriju, iako je primio transfuziju vrlo brzo, Brendon Li je izdahnuo na operacionom stolu negde oko pet izjutra.

Niko, ni u najluđim košmarima nije mogao da zamisli ovako nešto. Aura smrti koja je lebdela svud u vazduhu oko filmske ekipe, konačno je na neki bizaran način dovela do jedne zaista velike tragedije kakvu Holivud ne pamti. Dodatno je sve mistifikovala činjenica da je Brendonov otac, legendarni Brus Li, umro takođe mlad, pod veoma čudnim okolnostima. Odmah je krenula priča o zaveri, o tome kako je Brendon namerno ubijen, kako je u sve upletena Trijada - kineska mafija, čak je bilo i teorija kako se radi o kletvi. U filmu Roba Koena Dragon: The Bruce Lee Story možemo videti čak i kineskog demona kako proganja Lija i njegovog sina sve do groba. Bezosećajno i nadasve banalno tumačenje nečije zle kobi.

U prvi mah, činilo se da od čitavog projekta neće biti ništa. Međutim, Projas je odlučio da završi započeto. Obratio se prvo Brendonovoj majci Lindi koja mu je dozvolila da film bude završen kao pomen i neka vrsta epitafa nesrećno preminulom glumcu. Snimanje je nastavljeno maja 1993. a kao Lijev dubler korišćen je njegov prijatelj Kali, koji je ternirao na akademiji sa njim i po konstituciji mu bio gotovo identičan. Projas je rešio da snimi mračne i zamagljene kadrove, gde se lice glavnog junaka gotovo i ne vidi a ostatak posla je odradila firma Matian Pixel. Sve ovo koštalo je dodatnih 10 miliona dolara i bilo je nešto revolucionarno u svetu sedme umetnosti. Nešto slično kasnije će uraditi i Ridli Skot da bi ''oživeo'' Olivera Rida, preminulog tokom snimanja filma Gladijator.

Premijera Vrane desila se maja 1994. i film je za prvi vikend uzeo 12 miliona dolara širom sveta. Bio je pravo otkrovenje u svakom pogledu a naročito vizuelnom. Dodatnu famu, naravno, doneo mu je fakat da je glavni glumac poginuo na snimanju. Tek tada se videlo da se radi o pravom remek-delu. Vešto ukomponovana morbidno-romantična priča, sa odlično odglumljenim likovima i genijalnim dijalozima. Radilo se zaista o nečem totalno netipičnom za tadašnju filmsku produkciju. Erik Drejven bio je antijunak sa dušom, nije patio od dvostruke moralnosti i ubijao je negativce bez mnogo razmišljanja, okrutno i veoma, veoma bolno (''To je Tin Tin... Neko mu je zabio noževe po abecednom redu u sve vitalne organe.''). Upravo ta njegova okrutnost, lišena griže savesti, bila je nešto što je šokiralo puritansku publiku klasičnih akcionih filmova gde Slaj ili Arni jure ubicu ili manijaka, pa kad on krene da pada sa grebena ili vrha zgrade oni pođu da ga spašavaju... Sem neverovatno jakog Lijevog prisustva i harizmatične ličnosti, film ''Vrana'' odisao je jedinstvenom i do tada neviđenom mračnom atmosferom. Za to se pobrinuo Projas koji je kroz režiju i fotografiju dao do tada neviđenu vizuelnu lepotu koja je u godinama koje slede iskopirana nebrojeno puta. Tačku na ''i'' dao je izvanredan saundtrak sklopljen od numera tada najznačajnijih indie bendova, kako onih stariji, tako onih malo mlađih: The Cure, Nine Inch Nales, Pantera, Rage Against The Machine, Violent Femmes, Jesus And Mary Chain, Stone Temple Pilots... Od Vrane, ustvari datira moda da se za saundtrakove i promo pesme više ne pozivaju i okupljaju pop zvezde tipa Elton Džon, Majkl Džekson, Madona i slični, već afirmisani i manje afirmisani rok bendovi. Dobar primer za ovo jeste grupa ''Evanescence'' od koje verovatno ne bi bilo ništa da nisu uradili promo numeru za Dardevila. Ipak, sećam se više nego dobro, to izgleda nije smetalo dežurnom kritičaru tadašnjeg TV-dnevnika da te davne 1994. u prilogu emitovanom u udarnom terminu od pola osam Vranu nazove ''Hevi-metal filmom''. Ko zna - zna.

Vredi još pomenuti i da retko koji film ima tako dobre negativce kakva je ekipa frikova iz Vrane. Počev od samog Top-Dollara psihotičnog manijaka sa incestuoznim sklonostima koga tumači briljantni Majkl Vikont. Svi verovatno pamte njegov nadahnuti govor o instituciji ''Đavolje Noći''. Tu su i licemerni ubica T-Bird, stučnjak za noževe Tin Tin (''Da te upoznam sa mojim prijateljima... Mi nikad ne promašujemo...''), i dugokosi narkoman Fanboj, podgojena verzija Eksla Rouza. Krezubog Skenka su svi verovatno upamtili po vratlomnoj vožnji Zastavinog Juga 45.

U zadnje vreme dosta se govori o directors-cut verziji prvog dela Vrane, ali producenti, prema rečima samog O'Bara, nisu zainteresovani jer, navodno, neće doneti predviđenu zaradu. Talentovani Aleks Projas napravio je malu pauzu a onda 1997. godine snimio dugo planirani Grad Tame, odličan paranoični SF-triler, da bi prošlog meseca konačno došao i do zasluženog komercijalnog uspeha filmom Ja, Robot. Ova ne baš verna adaptacija čuvene Knjige Isaka Asimova otvorila se na box office-u sa neverovatnih 52 milona dolara skinuvši sa trona neprikosnovenog Spajdija. Projas ne krije da je total-dizajn maznuo od Skotovog Blejdranera, ali sudeći po prilično dobrim kritikama, kao i po nadahnutoj ulozi Vila Smita koji igra ''robofobičnog'' policajca, radi se o veoma zanimljivom i uspelom ostvarenju.

Vrana je za sada doživela još dva nastavka i pokušaj pravljenja TV-serije, međutim, ni jedan od ovih eksperimenata nije doneo željene rezultate, pre svega zbog jeftinog poigravanja sa osnovnim premisama samog stripa kao i preteranog egzibicionizma kod režisera i scenarista.


Sledeće nedelje:
The Crow - Lirika umiranja
PETI DEO: WICKED PRAYER

sadržaj

7.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (229)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

ZAŠTO JE BERNI GENIJ

Kada bih morao jednom rječju sumirati stanje duha na hrvatskom (a mogu pretpostaviti kako je i na bratskim tržištima slično), ne bi mi trebala ni ta jedna riječ. Bilo bi mi dovoljno da mogu podići, tako da ga svi vide, primjerak tvrdoukoričenog Alana Forda.

Kad sam prvi put čuo za kartoniranog Forda (hm, ovo zvuči poput kakvog auta za siromašne), pomislio sam kako je po srijedi vic. Zatim sam pomislio da je u pitanju neki Bernijev kapric ili pak pametna poslovna shema, u kojoj će mu prodaja bibliotekama i fanatičnim kolekcionarima pokriti malen trošak dokartoniranja dijela naklade. Berni je dio o kapricu više-manje potvrdio, rekavši kako izdaje stvari koje sâm želi imati na polici (što je, mislim, jedina pametna izdavačka politika), dok se dio o isplativosti također vrlo brzo potvrdio, kad su kolekcionari počeli kupovati po dva do deset primjeraka ("Kad Berniju ponestane, bit će kod mene.")

No, tu priči nije kraj. Kako je meni cijela stvar i dalje bila smiješna (tvrdoukoričeni Alan Ford, ej!), uvlačio sam je u razgovore, s neočekivanim posljedicama. Ne samo da se nitko nije smijao, već su se svi - zaintrigirali! Prvo je Štef - taj nazovi pobunjenik koji od svadbe više ne nosi ni poderane hlače, a u duši buržuj koji kupuje samo hardcover stripove - deklarirao namjeru redovite kupnje kartoniranog AF-a. Ni Tanja se nije nasmijala već je odmah pitala gdje se to može nabaviti, a zainteresirao se i Darko koji je sjedio za našim stolom. Siguran sam da se i ne malom broju čitalaca kolumne sad krijese oči.

Tako sam u cijeloj priči smiješan ispao samo - ja. U dijelu moje glave strip je još uvijek, naime, jeftinjak, nešto što se čita za ručkom, što se ostavlja na podu sobe i čemu se korice smiju savinuti. Međutim, ostatak generacije koja je odrastala u zlatno doba YU-tržišta je sazrio, opernatio se i želi stripove svoje mladosti u dostojnom, de luxe obliku. Umjesto kompleta Krleže, komplet tvrdoukoričenog Alana Forda. Za čitanje, a možda samo da na polici stoji. U jednu ruku, to je baš ono kulturno prihvaćanje stripa kojem smo godinama težili.

U drugu ruku ... zašto smo, ono, tome težili?

sadržaj

8.

MOJ POGLED (117)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

KAKO DA POČNEM...

...tekst gde ću da se opravdavam i objašnjavam.

Ne, nije neko posipanje pepelom već jednostavno promena rada na kolumni. Zaključio sam da nisam dovoljno pametan ni sposoban da baš svakog petka radim novu kolumnu. Barem ne da uvek bude vredna pažnje.

Stvar je jednostavna. Za mene je pisanje nešto teško i mukotrpno. Ima za to više razloga. Osoba sam koja za rad traži mir i tišinu. Osoba sam koja se lako izbaci iz ravnoteže i ostane bez koncentracije. Pogotovo u ovim današnjim vremenima kada previše stvari nije na svom mestu, kada previše vremena trošim radeći poslove koje ne volim. Kada tišinu u kući mogu spoznati tek u kasnim večernjim satima. Tako da je četvrtak veče vreme kada me unapred hvata panika pred sedanje za računar. Tek tada stižem da razmišljam o kolumni, o čemu ću pisati. Retki su trenuci kada uspem nešto da uradim na prvu loptu, ako stvari krenu drugim tokom ode voz.

Sabrano mi "Moj pogled" nosi pola posla na SVestima. Prvo se pola večeri nerviram što ne znam šta ću pisati, posle pola večeri ne mogu pisati jer sam iznerviran činjenicom da pišem glupost ili da cedim sto puta prežvakanu priču, te da neću stići da je završim četvrtak veče. Onda odlepim kada je moram na kraju raditi u petak pred samo slanje broja. Dva dana izgubljena a jedva nešto urađeno...

Računam da je bolje da četvrtak veče upotrebim za poboljšanje sadržaja, to jest da krenem sa intervjuima koje niko ne radi a koje najviše traže čitaoci. A kada budem imao šta reći, ili replicirati, onda će ići i Pogled.

Čitamo se, s vremena na vreme u Pogledu, a redovno u SVestima...


DODATNI POGLED:
Kada već krećem da radim intervjue, a odmah računajte i na Školu stripa, tražiću od vas malu pomoć, ili bolje reći saradnju. Nije da to ne mogu sam raditi već bi bilo sjajno da ne ostanete uskraćeni za neki odgovor koji Vas interesuje. Tako da vas pozivam da mi šaljete imena autora čije intervjue želite da čitate (nema veze ako su neki već intervjuisani) kao i pitanja koja bi sami želeli da im postavite (bićete potpisani kao autori pitanja). Intervjue ću ja raditi svakako, vi ste tu da ih svojim pitanjima upotpunite. Takođe isto važi i za predlaganje autora i pitanja za Školu stripa. S time da bi škola u SVestima išla isključivo tekstualno dok bi na sajtu to moglo da bude i ilustrovano. Zavisno od spremnosti i mogućnosti autora koji budu pisali o svom načinu rada na stripu.
Dakle, požurite!!! Moja email adresa vam je poznata.

sadržaj

9.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin i Zoran Đukanović su obezbedili sledeće priloge:

2. ŠABAČKI FESTIVAL STRIPA - biće održan u Kulturnom centru Šabac od 6. do 8. avgusta. Izložbu čine "Domaći strip u Mikijevom carstvu (1939-1941)" i, kao dodatak, kolor stripovi Andrije Maurovića.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 06.08.2004. godine

MISTER MAČAK - JUNAK BEZ POSEBNIH MOĆI

Mister Mačak junak je istoimenog stripa Roberta Solanovića, strip autora mlađe generacije, a dosad objavljene epizode nastale su prema scenarijima Darka Macana i Tihomira Tikulina Tice. Dvije nove Mačkove avanture napisao je Krešimir Biuk, također zagrebački strip autor, a jedna se od njih, sprema ugledati svjetlo dana objavljivanjem u strip albumu za nekoliko tjedana.

Nakon što je izlazio u Profilovom školskom časopisu »Prvi izbor« namijenjenom učenicima od prvog do četvrtog razreda, Mister Mačak se tvrdo ukoričio na 60 stranica strip albuma kojeg je izdao »Bookglobe«. Riječ je o tri epizode: detektivskoj SF pustolovini, »Gem, set, meč!«, klasičnoj pustolovini tipa Indiana Jones, »Tajna dvostruke piramide« i kratkoj i simpatičnoj, »Slobodna večer«.

»Na izdavanje albuma odlučili smo se kako bi i stariji čitatelji imali prilike pročitati Mistera Mačka. Smatram da stripovi trebaju biti takvi da ih mogu čitati i djeca i odrasli. Takav je i Mačak, iako je crtež stiliziran pa ostavlja dojam kao da je za djecu. Prema stripu treba biti otvoreniji. Nije nužno da »smiješno« crtani stripovi moraju imati i smiješnu priču, a »ozbiljno« crtani – ozbiljnu«, kaže Solanović, navodeći kao primjer epizodu »Kralj bola«.

U njoj se Mister Mačak suočava sa lavom zlatne šape i neželjene moći kojom sve što takne pretvori u zlato. Priča Darka Macana oslanja se ovdje na grčki mit o kralju Midi, kojem bogovi ispunjavaju nepromišljenu i brzopleto izrečenu želju proizašlu iz pohlepe. Upravo je »Kralj bola«, objavljen u prvom broju strip magazina »Q«, primjer iz kojeg slijedi kako uvjetno rečeno smiješno crtan strip ne mora imati i šaljivu priču.

»Isprva mi je ideja bila napraviti strip u kojem će likovi biti životinje, a glavnog sam junaka zamislio kao lisicu, no mačka mi se kasnije učinila boljim izborom i s njom sam skroz zadovoljan«, prisjeća se autor.

»Mister Mačak je spoj mnogih stripove koje volim, a osobito Batmana i »Astroboya«, stripa jednog od najpoznatijih japanskih stripaša, pokojnog Osamu Tezukija. On je junak koji poput Batmana nema nikakvih posebnih moći, jer od super-junaka draži su mi obični smrtnici koji imaju samo one sposobnosti što se mogu naučiti«, kaže Solanović.

»S takvim se likovima lako identificirati, a osobito je to važno za klince. Trebaju im uzori, junaci koji će ih poučiti da sve što žele mogu postići vlastitim radom i zalaganjem. Da ne moraju imati nikakvih posebnih moći da budu posebni«, pojašnjava Solanović.

»Tretiranje žena u stripu zna biti dosta seksistički, a budući da me to nervira napravio sam i lik Andree, Mačkove prijateljice, nikako ljubavnice, iako se njihov odnos iz epizode u epizodu produbljuje. Andrea je pametna inženjerka koja Mačku izrađuje letjelice i ostala oruđa i bez nje glavni se junak ne bi mogao boriti protiv kriminala. S druge strane važno mi je da se poput dječaka i djevojčice imaju s kime identificirati dok čitaju strip«, kaže Solanović navodeći da mu je »bitno pokazati klincima kako se ljudi jedni prema drugima mogu dobro i lijepo ponašati«.

Uz »Mister Mačka«, Solanović crta i strip »Ponos Petarda«, smiješna životinjska verzija Flash Gordona, koji izlazi u »Parseku«, fanzinu »Sfere«, a uz ilustracije za brojne mjesečnike, povremeno udžbenike, pod pseudonimom radi i humoristični strip o pticama policajcima – »Kljunovi«.

Božidar Trkulja


Objavljeno: VJESNIK, Zagreb, 25. srpnja 2004.godine

U SLUŽBI VLASTITE NEMOĆI

Film »Spider-Man 2« u režiji Sama Raimija s Tobeyjem Maguireom, Alfredom Molinom i Kirsten Dunst u glavnim ulogama / Nakon dvije godine evo novog, dobro opremljenog i vješto smišljenog nastavka o događajima iz tajnog i javnog života omiljenog strip junaka

Možete voljeti ili ne voljeti ovakvu vrst filmova koji su nastali prema popularnim stripovima, no ono što im se mora priznati jest to da su iz godine u godinu sve savršenije napravljeni, s obiljem maštovitih ideja i efektnih trikova koji su ponekad čak i spretnije plasirani od već očekivanih i predvidivih specijalnih efekata. Upravo u drugom nastavku popularnog »Spider-Mana«, »čovjeka pauka«, događa se da su redateljske dosjetke i vrlo, vrlo mudro plasiran zaplet mnogo važniji i primarniji od uobičajenih specijalnih efekata i akcijskih scena koje dakako nisu izostale. Dapače, one su bravurozno uklopljene u cjelokupnu radnju.

Možda bi ovaj film imao gledatelje i bez redateljske vještine Sama Raimija, ali teško da bi zadržao pažnju odraslije publike duže od početnih scena.

Ovako smo dobili nastavak koji je zabavniji i bolji od originala, jer je sastavljen od očekivane priče o super junaku, s bajkovitim elementima i napokon romantičnim ljubavnim zapletom. Autori su se ovoga puta mnogo više oslanjali na samu priču nego na tehnologiju, premda ne izostaju ni originalni specijalni efekti, ali je ipak postignut idealan balans između akcije i priče, tako da svatko od raznolike publike može biti zadovoljan.

U središtu radnje i dalje je Peter Parker, student fizike kojemu je davni ugriz radioaktivnog pauka ugradio nevjerojatne moći kojima se on ne želi pretjerano koristiti. No, kada je to nužno, on postaje svemogući čovjek-pauk koji se, ovoga puta, suprotstavlja uglednom nuklearnom fizičaru dr. Ottu Octaviusu, koji nakon opasnih eksperimenata postaje ne samo udovac, nego i zastrašujuće čudovište. Kao Doc Ock on je sa svojim umjetnim pipcima poput elektronskog oktopusa, a njegovo vitlanje iznad Manhattana i nadmudrivanje sa Spider-Manom prava je šansa autorima specijalnih efekata da se iskažu, a gledateljima da još jedanput budu svjedoci borbe dobra i zla, s tim da zlo ovoga puta reprezentira i posljedice čovjekove pretjerane želje da nadmudri prirodu.

Biti običan sretan čovjek ili se zbog višeg cilja odreći vlastite sreće? To su dileme glavnog junaka koje daju neobičnu snagu ovoj inače klišeiziranoj priči. On je običan student prilično nesretan na poslu, u školi i ljubavi koje se mora odreći zbog višeg cilja... Tako je on neka vrst potpune suprotnosti toga svoga drugog »paukovog« ja.

Jer, kao Peter Parker on je lijen, sebičan, samoživ, usamljen, dok je njegova velika ljubav Mary Jane počela hodati s astronautom! On se čak u jednom trenutku malodušnosti i krize identiteta pokušava osloboditi svoga paukova kostima, čime redatelj svjesno želi ovog super junaka približiti ovozemaljskim svakodnevnim problemima i dilemama. No, ne zadugo, jer Spider-Man je ipak Čovjek-pauk, a to znači bezvremeni, nadljudski, fantastični spretni junak nadnaravnih moći koji uvijek stiže u pravi trenutak da spriječi katastrofu i nadmudri zlo, i osvoji neosvojiva ženska srca i ... – sve je unaprijed poznato i očekivano, za što je dva i pol sata ipak previše vremena.

Tobey Maguire uvjerljiviji je kao povučeni, gotovo nevidljivi, skromni mladić nego kao savršeni atlet. Alfred Molina izvrstan je kao Doctor Octopus, a Kirsten Dunst ista je kao i u prvom dijelu.

Branka Sömen


Objavljeno: VJESNIK, Zagreb, 6. kolovoza 2004.godine

ŽRTVA SOPSTVENE MOĆI

NASLOV: Spajdermen 2
SCENARIO: Alvin Sardžent (Sten Li, Stiv Ditko: Marvelov strip)
REŽIJA: Sem Rejmi
PRODUKCIJA: Kolumbija pikčers

Uobičajeno je da nastavci nekog holivudskog, visokobudžetskog i visokoprofitabilnog filma - ukoliko zanemarimo poboljšanje u vizuelnim efektima - po ideji i smislu daleko zaostaju za prvencem. Oni koriste inerciju prvobitno pokrenute gledalačke mase i, preživajući, u prvom filmu već upotrebljene ideje i prosedee, obezbeđuju znatan prihod. Izvrstan primer jesu drugi i treći deo Matriksa. Film “Spajdermen 2” je, međutim, izuzetak. On nije poboljšao vizuelne efekte u odnosu na prvi deo, te i ovom prilikom vratolomno kretanje čoveka-pauka između oblakodera izaziva utisak kućne video-igre. Ali, on je suočio gledaoce sa suštinom problema svog junaka, pokazao im je da je Piter Parker žrtva sopstvene moći, zatočenik nadljudskih svojih sposobnosti.

“Spajdermen 2” stavlja svog junaka pred sledeću dilemu: prepustiti se dužnostima intime neponovljivog privatnog života ili ih se odreći zarad službe višem cilju i tek kroz sreću drugih graditi smisao sopstvene egzistencije? To je dilema između prava na hedonizam i obaveze asketizma. Hedonizam je pravo čoveka da uživa vlastitu egzistenciju, da je oslobodi od moguće uloge podržavajuće egzistencije, dakle, pravo jednog života da se ne pretvori u funkciju za druge živote. S druge strane, askeza je stvar specifične sposobnosti koja je čoveku data kao mogućnost neobične egzistencije, koju nazivamo herojskom, a ova sposobnost čoveka da više voli izabrani cilj nego sebe, kako kaže Sid u istoimenoj Kornejevoj drami, zahteva ono što nazivamo ličnom žrtvom.

U drugom filmu o Spajdermenu, Piter Parker je pokušao da se odrekne svoje nadljudske sposobnosti, koju je, kako smo videli u prvom filmu, zadobio sasvim slučajno. Pokušao je da vodi život običnog srećnika, ali ne zadugo. Osećajući svrab svog talenta da pomaže drugima u nevolji, on se odriče i onoga što je običnom smrtniku najteže da pojmi: ljubavi voljene žene. Istina, film će se završiti hepiendom, ali tek pošto je junak svoju odluku da se žrtvuje bespogovorno doneo.

Spajdermen nije osoba koja se plaši ljudske nemoći privatnog života i koja stoga bira svoj nadljudski status, kao kompenzaciju. Ne, jasno nam je stavljeno do znanja da se kod njega radi o etičkom izboru i žrtvi. “Data mi je moć da činim dobro, i ukoliko je ne koristim, to je rđavo, to je nemoralno!”, ovako bi, otprilike, rezonovao ovaj junak, da smo imali priliku da čujemo jedan njegov solilokvijum. “Najzad, imam li uopšte izbora?”, mogao bi, s pravom, da se upita. Pred sobom, dakle, vidimo ličnost koja nema suštinsku mogućnost izbora i koja mora da dela prema vektoru inercije vlastite obdarenosti, kao što i zločinac dela po vektoru sile inercije suprotnog smera: to čini doktor Oto Oktavijus, Spajdermenov suparnik u ovoj epizodi. Interesantno je da i Spajdermen i dr Oktavijus, ne svojom voljom, postaju persone nadljudskih sposobnosti, jedan na strani dobra, drugi na strani zla. Doista, zašto je neko dobar, a neko zao, pitanje je koje još uvek ne umemo da rešimo.

Zlatko Paković


Objavljeno: NIN, Beograd, 30. jul 2004.godine

KO JE KO U SVETU STRIPA

Robert Vilijams, papa postmoderne

VEČITA OPOZICIJA

Dok mi besprizorni nismo stupili na scenu, prikazujući šta se dešava na američkim ulicama, nije bilo ničega

"Nema reči koje bi opisale naše uzbuđenje i oduševljenje kada su prvi andergraund stripovi počeli da izlaze sredinom 60-ih", kaže Robert Vilijams, legenda andergraund stripa i slavni kalifornijski imažistički slikar, koji uporno oponira kritičarskoj eliti Amerike svojim art-magazinom "Jukstapozicija". "Bili smo ubeđeni da ćemo svi otići u zatvor. Pre nas nije bilo ničega osim overgraund stripova, dok mi besprizorni nismo stupili na scenu, šibajući non-stop pornografiju, pljuvanje po establišmentu i prikazujući šta se stvarno dešava na američkim ulicama".

Robert Vilijams je započeo karijeru u "Zap komiks", stripu za "gegove, pošalice i kosmičke istine". Ovaj "papa post-moderne" kako sam sebe obožava da naziva inicirao je povratak na psihodeličnu figuraciju 60-ih postavši model autsajdera i mozak umetničkog pokreta "loubrou" koji ne priznaje nikakvu razliku između dizajna, stripa i visoke umetnosti.

"Figuracija je 50 godina bila niža umetnost, zahvaljujući glavonjama njujorške art kritike kao što su Klement Grinberg. Njeno jedino utočište je bio strip. I to muzeji moraju priznati! Moderna figuracija koja se ne poziva na strip je potpuno irelevantna. To je bila naša borba protiv "uzvišenih principa" minimalizma i konceptuale koji su tvrdili da čak i hrpa govana može postati umetnost ako se ukomponuje po velikim apstraktnim kanonima umetnosti", komentariše Vilijiams.

"Kolekcionari umetnosti su dekorateri. Sve što ih interesuje je da li slika ima zlatan ram i da li se slaže sa name nameštajem. Cela ideja o pozitivističkoj slici, po kojoj je slika konačno oslobođena mimezisa je besmislica. Život imitira umetnost a umetnost imitira život. To je ceo krug, ali umetnička scena u americi je igra moći i nadmoći koja živi od zamena teza. Danas ovo, a sutra nešto potpuno suprotno. Zaista verujem da je strip jedina relevantna umetnost 20. veka".

S. Đ. M.


Objavljeno: Glas javnosti, Beograd, 24.07.2004.godine

RIČARD DONER - godine 1978. režirao je prvi film o "Supermenu", a imao je velikog udela i u radu na njegovom nastavku. Sada je on, uz svoju suprugu Lorin Šuler Doner, u pregovorima da radi na petom delu serijala o Čoveku od čelika, kao producent. Takođe se pronose glasine da bi paralisani Kristofer Riv, koji je bio Supermen u Donerovom filmu, mogao da se pojavi u novom nastavku. Riv je, svojevremeno, izjavio da bi bio voljan da učestvuje u novom filmu ako on bude sniman.

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 24.07.2004. godine

RATOVI ZVEZDA - Kompanija "Lucasfilm" objavila je da će se treća epizoda "Ratova zvezda" zvati "Revenge of the Sith" (Osveta Sita) i tako je okončana višegodišnja nedoumica o nazivu poslednjeg dela Lukasovog SF serijala. Film treba da stigne u bioskope u maju 2005. godine i predstavljaće sponu između prva tri snimljena dela i dva prednastavka. U njemu će konačno biti pokazan kako je otac Luka Skajvokera Anakin prešao na tamnu stranu Sile i postao Dart Vejder. Sit je zla sekta koja okuplja sledbenike mračne strane Sile, kosmičke snage koja čini balans univerzuma. Kompanija "Lucasfilm" naslov treće epizode otkrila je na godišnjem "Comic-Con" okupljanju gde svake godine dođe na hiljade ljubitelja naučne fantastike i superheroja. Tvorac SF serijala Džordž Lukas nije prisustvovao ovom događaju, već čovek zadužen za odnose sa fanovima - Stiv Sasvit. On je naslov "otkrio" tako što je skinuo duksericu i pokazao fanovima majicu na kojoj je pisalo "Revenge of the Sith". Fanovima se ovaj naziv dopao, što su propratili burnim odobravanjem.

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 26.07.2004. godine

GARFILD

Dugo očekivani film o američkom najomiljenijem i najpoznatijem mačoru Garfildu - koji i nije ispunio željena iščekivanja publike i kritike - stiže pred domaću publiku zahvaljujući distributerskoj kući Tuck. Garfild, koji je i u filmskoj verziji animiran, suočava se sa simpatičnim i priglupim psićem Odijem, koga njegov gazda Džon dobija od lepe veterinarke Liz u koju je i zaljubljen. Kada Odi isuviše ugrozi njegovu teritoriju, Garfild odlučuje da ga protera iz života, nakon čega se njegov dotadašnji život u potpunosti menja - da bi povratio poverenje svog gazde, Garfild kreće u nemoguću misiju spasavanja Odija od zlog TV voditelja... Procenjuje se da je 260 miliona ljudi širom planete čitalo strip o Garfildu, što je naravno i podstaklo filmske producente da prebace priču i na veliko platno. Bilo je potrebno nekoliko godina da se stvar realizuje. Sazrevanje nove tehnologije omogućilo je da Garfild konačno dobije željeni izgled svog tvorca i na filmu. Scenario za filmsku verziju uradili su Džoel Koen i Alek Sokolov, a glas Garfildu pozajmio je Bil Marej. Gazdu Džona i njegovu lepu devojku tumače Brekin Mejer i Dženifer Lav Hjuit, dok je glas "mački iz komšiluka" pozajmila Debra Mesing, našoj publici poznata iz serije "Vil i Grejs". Domaća premijera "Garfilda" biće na Partizanovom stadionu 29. jula.

D. J.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 29.07.2004.godine

IDEALNA KOMBINACIJA

SPAJDERMEN 2/Spider-Man 2"; SAD, 2004; scenarista: Alvin Sardžent na osnovu istoimenog stripa Stena Lija i Stivena Ditka; reditelj: Sem Rejmi; igraju: Tobi Magvajer, Kirsten Dunst, Džejms Franko, Alfred Molina, Rozmeri Heris, Dona Marfi, Elizabet Benks, Vilijem Dafo, Klif Robertson, Sten Li i drugi; distributer: Tak

Kada je pre dve godine superherojska fantazija "Spajdermen" svoj planetarni uspeh najzad preselila iz štampanih medija u bioskope, i kada je - bukvalno preko noći - i dežurnim skepticima postalo jasno da takve tržišne transformacije i kontaminacije i dalje imaju potencijal najvišeg reda, jedino preostalo otvoreno pitanje pred mogulima iz kompanije "Marvel" bilo je može li se taj trijumf tretirati i kao jemstvo njihove pametno razbuđene, novomilenijumske vitalnosti. Jer, iako su stripovski predlošci već više od dve decenije nezamenljiva topovska hrana komercijalne kinematografije s obe strane okeana, gigant poput "Marvela" je odveć dugo tavorio na samim marginama te kontinuirane produkcione utakmice, iskazujući začuđujuću nespremnost da se prilagodi izmenjenim zahtevima proizvođača i - pre svega - konzumenata.

"Spajdermen" je, međutim, trijumfalno i vrlo ubedljivo prevladao sve te probleme, dileme i zablude, suštinski samo ponavljajući i produbljujući formulu koju su sveže ustoličeni šefovi "Marvela" već patentirali i proverili 2000. godine na filmu "X-Men". Sem pune mobilnosti čitave kompanije, ta borbena doktrina nije ama baš ništa prepuštala slučaju i ogledala se u angažovanju vrhunskih saradnika i ogromnih budžeta, kao i podržavanju svakog sledećeg kreativnog koraka propagandnom ofanzivom bez presedana. Sa kalkulacijom koja je debelo probila 100 miliona dolara, spretnim ukrštanjem isluženih i dolazećih glumačkih zvezda, zbilja fascinantnim specijalnim efektima, rediteljem koji je put od vunderkinda do veterana prevalio volšebno zadržavši kultni status, ali i - što je svakako najvažnije - uz dugovečan mit o Čoveku-pauku usađen u iskustvo više generacija publike širom sveta, ovaj film je jednostavno bio osuđen na uspeh.

Međutim, i pored uzorne konstrukcije i golemog uspeha, taj bazični, bioskopski "Spajdermen" nije bio nikakvo bezgrešno remek-delo, uglavnom zato što je bio ozbiljno opterećen gomilom objektivnih (tegobna ekspozicija mita i uspostavljanje karaktera) i subjektivnih (istorijski prikladne moralno-ideološke poruke i parole) problema. Njegov naslednik, "Spajdermen 2" zadržao je gotovo isti izvođački tim i istog reditelja - Sema Rejmija, ali je na već utrti put zakoračio sa mnogo većom lakoćom i lepršavošću, razložno i očito principijelno se udaljivši od preprogramiranih ideoloških slogana i automatski skrenuvši u neku vrstu ugodne porodične zabave. Uz to, "Spajdermen 2" je možda i malčice neočekivano odustao od igre skrivanja identiteta svog naslovnog junaka, što je donekle umanjilo misterioznu podvojenost na relaciji student Piter Parker/svemoćni Čovek-pauk, dok je na drugoj strani dotična odluka oslobodila čitavu naraciju određenog grča, omogućivši i junacima filma i publici da znatno opuštenije urone u novu avanturu pred njima.

Ovakav "Spajdermen 2" verovatno razočarava poštovaoce nekadašnje Rejmijeve subverzivnosti suficitom pribranosti, a ljubitelje žestoke akcije manjkom adrenalinskih šokova, no u bioskopu se sada primenjeni recept pokazuje kao gotovo idealna kombinacija, popunjena uravnoteženim odnosom uverljivo iznijansiranih emocija i vratolomija kadrih da svakoga ostave bez daha. Time su već klasične dihotomije unutar superherojskog žanra kao što su odnos između stvarnosti i mašte, ili između prirode i nauke, neprimetno i glatko obogaćene novim slojevima u kojima se sučeljavaju ljubav i profesionalizam, ili odanost porodici i prijateljstvo, pa i žeđ za osvetom sa plemenitošću. Konačno, ukoliko se i može reći da su stremeći ka punokrvnom letnjem hitu Rejmi i ljudi iz "Marvela" svesno relativizovali zakleti fajterski duh svog čudesnog protagoniste, valja znati i da je ovo i ovakvo ostvarenje nesumnjivi garant vrlo unosne artističke i komercijalne budućnosti koja stoji pred kinematografskim serijalom "Spajdermen". U ovako mršavim bioskopskim vremenima i to je više nego dovoljno.

Aleksandar D. Kostić

Objavljeno: DANAS, Beograd, 15.07.2004. godine

FILMOVI DELUJU NA HORMONE

Vašington - Američki istraživači su otkrili da gledanje filmova može da poveća nivo hormona u čovekovom organizmu i da utiče na to da se muškarci i žene osećaju romantičnije i agresivnije. Tim sa Univerziteta Mičigen otkrio je da gledanje filma "Mostovi okruga Medison" prouzrokuje porast hormona progesterona i kod muškaraca i kod žena za više od deset odsto. S druge strane, nivo testosterona ostao je nepromenjen kod žena dok su gledale film Klinta Istvuda, ali je kod muškaraca pao. Gledanje kriminalističkih i akcionih filmova kod muškaraca je izazvalo rast testosterona za više od 30 odsto.
- Kada gledate filmove, vaši hormoni reaguju, a ne samo vaš um. Ako želite da ustanovite kakav je neko kao ličnost, pogledajte njegovu video-kolekciju - kaže profesor psihologije, koji je vodio istraživanje.

V. T.


Objavljeno: Danas, Beograd, 24-25. jul 2004. godine

INTERVJU ŽIVORAD ŽIKA MITROVIĆ, FILMSKI REDITELJ I SCENARISTA

FILM JE UVEK KVARIO OMLADINU

Moji filmovi o partizanima nazivani su vesternima, a meni je bilo najvažnije da je publika zadovoljavala neke svoje potrebe: ono što je viđala u američkom filmu, sada je mogla da vidi u domaćem, na svom jeziku, s našim glumcima, u domaćem ambijentu – reditelj „Marša na Drinu” i dobitnik nagrade „Aleksandar Lifka”

Pripadnik je prve generacije jugoslovenskih sineasta posle Drugog svetskog rata. Filmom se profesionalno bavi od 1946. i jedan je od najproduktivnijih domaćih reditelja i scenarista (dvadeset filmova do 1986). Prvi dugometražni igrani film: “Ešalon doktora M” snimio je 1955, a o napadu kosovskih balista na partizanski transport ranjenika. Pored ostalih, Živorad Žika Mitrović (1921) je snimo filmove: “Kapetan Leši”, “Mis Ston”, “Signali nad gradom”, “Ubistvo na podmukao i svirep način i iz niskih pobuda”, “Marš na Drinu” (Velika srebrna arena za film i Zlatna arena za režiju 1964), “Užička republika”(Velika srebrna arena), “Timočka buna”... Ispočetka je snimao informativne i dokumentarne filmove, a oprobao se i u spektaklima, akcionom i kriminalističkom žanru.

Nedavno je, na 11. filmskom festivalu na Paliću dobio nagradu “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos domaćem filmu. Narušenog zdravlja ali bistrih misli, Mitrović se rado priseća vremena u kojem je radio i koje mu je bilo naklonjeno. Za početak, o onome što je na, i oko filma video, kaže: - U tom poslu je jedna trećina onih koji to stvarno talentom zaslužuju, drugoj pripadaju oni kojima je to posao kao bilo koji drugi, dok treća trećina otpada na one koji su na film došli samo zbog provoda svih vrsta.

Zato smo jednog jutra na Paliću razgovor ipočeli pitanjem: šta je njega privuklo filmu?
- Film je za mene oduvek bio najprivlačnija zabava. Zabava bez kraja. Što god si naumio da gledaš: bilo akciju, istorijski spektakl ili komediju, to si mogao da nađeš u filmu. Pošto sam još kao gimnazijalac, davnih tridesetih, imao mogućnost da crtam stripove, od honorara sam mogao da gledam skoro svaki film koji je stigao u Beograd. Puno sam i čitao stripove. Neko vreme mi je najprivlačniji bio “Princ Valijant” Hala Fostera, zato što je imao dosta ozbiljan kvaziistorijski tekst, a imao je i crtež kojem smo se svi divili. Bio je tu i Aleks Rejmond sa “Flašom Gordonom” koji je takođe plenio pažnju, pa prvi humoristički strip “Tri ugursuza”. Za ono vreme je to bilo tako spontano i osvežavajuće. I danas volim da vidim te stripove.

Kako su tada starije generacije gledale na film i strip?
- U ono vreme je opšte uverenje starijih generacija bilo da film kvari omladinu. Recimo, ko se oda kriminalu to je, kao, zbog filma, kao što se danas kaže da se neko odao drogi zbog filma, a i za nasilje je bio kriv film.
U vreme gimnazijskih dana, od honorara koje sam dobijao za crtanje stripova, plaćao sam i profesorku engleskog jezika. Što zbog američkih filmova, što zbog američkih filmskih časopisa koje sam naručivao i čitao: “Sinematografi”, “Holivud riport” i, već sam zaboravio kako su se zvali. Tada sam, još onako omladinski nezrelo, dve stvari prokužio: prvo, da iza svega stoji lova, da je film veliki biznis i drugo, da bez velike reklame, ili kako se danas kaže marketinga, nema uspeha.

Filmsku profesionalnu karijeru ste započeli neposredno posle Drugog svetskog rata. Kako ste se s tim mladalačkim stavovima i interesovanjima uklopili u novo vreme i nove društvene vrednosti koje je doneo komunizam?
- Taj prelaz sam doživeo prilično spontano. Tamo negde 1946. sam jednostavno otišao kod Aleksandra Vuča koji je bio zadužen za kinematografiju Jugoslavije i rekao mu da bih hteo da radim na filmu. A on će: ti to tako, s neba pa u rebra, a znaš li ti uopšte šte je film? Počeo sam da mu citiram neke stvari o filmovima koje sam gledao i pomenem mu da pratim i te filmske časopise. Izvadio sam ih iz tašne da bih ga uverio da ih zaista čitam. Tog trenutka je tamo nekom sekretarijatu napisao dopis da me prime i tako sam 1946. iz cuga dobio da radim prvi dugometražni dokumentarni film o vojsci. Naravno, pokušao sam da to ne bude baš reporterski, žurnalski.

Kako su izgledali ti prvi dani posleratne jugoslovenske kinematografije?
- Tada su svi radili dve stvari: snimali smo razne dočeke, parade i sletove. Od toga su se pravile “Filmske novosti”. Druga stvar bili su kratki dokumentarni filmovi. Tada sam snimio dokumentarac “Nova zemlja” o dolasku izbeglica, njihov izlazak iz veoza... Snimio sam ih puno, a sve vreme sam bušio i vrteo kako da snimim dugometražni igrani film. Bila je to dobra škola. Dokumentarci su me najviše zanimali zato što su snimani u eksterijeru. Mogao sam da vidim kako se radi s reflektorima, kako se pokreće i namešta kamera, kako se organizuje ekipa...

Kritičari i istoričari domaćeg filma vas smatraju rodonačelnikom “partizanskog vesterna”. Kako na to gledate?
– Kod nas je pitanje terminologije uvek bilo problematično. Moji filmovi o partizanima nazivani su vesternima i ja tu ne mogu ništa. Meni je bilo najvažnije da je publika zadovoljavala neke potrebe: ono što je viđala u američkom filmu, sada je mogla da vidi u domaćem, na svom jesziku, s našim glumcima, u domaćem ambijentu.


Da li ste sami došli do toga ili je to bila ideja, zahtev, ili čak diktat tadašnjih politkulturnih faktora?
– Čitajući strane časopise, shvatio sam da film ne može da se napravi bez scenarija, a režiser, manje više. Tako sam počeo da ih pišem i prezentiram nadležnima. U Srbiji je postojalo takozvano minstarstvo za kulturu s Tasom Mladenovićem na čelu, koje je imalo odeljenje za scenario, gde se određivalo šta može a šte ne. Desetak mojih scenarija je odbijeno. Bilo je to vreme političkog ubeđivanja i vaspitavanja, što je vodio agitprop Centralnog komiteta koji je svuda imao pipke: u kulturi, novinarstvu... Tražili su da se prikaže kako je zemlja slobodna, kako se razvija i kako je narod srećan i zadovoljan, da je klasna borba radnom narodu obezbedila mogućnost velikog prosperiteta, što je meni bilo dosadno. A kada je tako bilo meni, znao sam da će i publika tako da reaguje. Te filmove niko nije gledao. Zato sam rešio da radim na svoj način i prvi takav film je bio “Ešalon doktora M”. Rađen je akciono, ali to nije bio nikakav vestern. Kada je počeo da se prikazuje, u pojedinim gradovima su ljudi razvaljivali vrata da uđu. Dešavao se veliki preokret i moje kolege su shvatile da tako treba raditi, ali neki od njih to nisu umeli ili su bili indoktrinirani. Nadležni društveni i politički faktori, koji su najpre bili protiv toga, govorili su da je to laka zabava, ali posle mog drugog, trećeg filma, shvatili su da možda i od toga može da bude neke političke koristi i od tada su me tolerisali. I ispočetka vrlo oštra kritika počela je da me hvali. I domaći festivali, hteli ili ne, počeli su da mi daju nagrade.

Koji film iz vašeg opusa vam je posebno drag ili po nečemu značajan?
– Posebno mi je drag “Marš na Drinu” zato što je uglavnom baziran na priči moga oca koji je učestvovao u tim bitkama 1914. Film je i video, pa sam ga pitao da li je zadovoljan. Rekao mi je: ma ’ajde, šte ste, bre, uglancali te vojnike, nismo ni opanke imali, nosili smo gunjeve; kako je proglašena mobilizacija, sve smo ostavili kod kuće, uzeli puške i pravo na front. A ja mu kažem: ali ovako je lepše da se gleda, i nekako se i sam sa tim složio.
U to vreme sam već imao određenu reputaciju, i vlast i agitprop su imali poverenja u mene. Mislili su: pusti ga da radi, ne može da napravi nikakvu grešku. Greške nije ni bilo, jedinio su razni faktori iz drugih republika tvrdili da je to srbovanje, nacionalizam itd. Tada su se ovi naši uplašili i hteli da zabrane film, koji je u međuvremenu u Puli dobio sve moguće nagrade, kao i nagradu publike: 12.000 gledalaca u pulskoj areni, uglavnom Hrvata!

Vladimir Crnjanski


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 31.07.2004.

sadržaj

10.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-DOBITNICI EISNEROVE NAGRADE

Best Short Story
"Death," by Neil Gaiman and P. Craig Russell, in The Sandman: Endless Nights (Vertigo/DC)

Best Single Issue (tie!)
Conan The Legend #0, by Kurt Busiek and Cary Nord (Dark Horse)
The Goon #1, by Eric Powell (Dark Horse)

Best Serialized Story
Gotham Central #6–10: "Half a Life," by Greg Rucka and Michael Lark (DC)

Best Continuing Series
100 Bullets, by Brian Azzarello and Eduardo Risso (Vertigo/DC)

Best Limited Series
Unstable Molecules, by James Sturm and Guy Davis (Marvel)

Best New Series
Plastic Man, by Kyle Baker (DC)

Best Title for a Younger Audience
Walt Disney's Uncle Scrooge, by various (Gemstone)

Best Humor Publication
Formerly Known as the Justice League, by Keith Giffen, J. M. DeMatteis, Kevin Maguire, and Joe Rubinstein (DC)

Best Anthology
The Sandman: Endless Nights, by Neil Gaiman, Dave McKean, P. Craig Russell, Miguelanxo Prado, Barron Storey, Frank Quitely, Glenn Fabry, Milo Manara, and Bill Sienkiewicz; co-edited by Karen Berger and Shelly Bond (Vertigo/DC)

Best Graphic Album—New
Blankets, by Craig Thompson (Top Shelf)

Best Graphic Album—Reprint
Batman Adventures: Dangerous Dames and Demons, by Paul Dini, Bruce Timm, and others (DC)

Best Archival Collection/Project
Krazy and Ignatz, 1929–1930, by George Herriman, edited by Bill Blackbeard (Fantagraphics)

Best U.S. Edition of Foreign Material
Buddha, vols. 1 and 2, by Osamu Tezuka (Vertical)

Best Writer
Alan Moore, The League of Extraordinary Gentlemen, Promethea, Smax, Tom Strong, Tom Strong's Terrific Tales (ABC)

Best Writer/Artist
Craig Thompson, Blankets (Top Shelf)

Best Writer/Artist—Humor
Kyle Baker, Plastic Man (DC); The New Baker (Kyle Baker Publishing)

Best Penciller/Inker or Penciller/Inker Team
John Cassaday, Planetary, Planetary/Batman: Night on Earth (WildStorm/DC); Hellboy Weird Tales (Dark Horse)

Best Painter/Multimedia Artist (interior art)
Jill Thompson, "Stray," in The Dark Horse Book of Hauntings (Dark Horse)

Best Coloring
Patricia Mulvihill, Batman, Wonder Woman (DC), 100 Bullets (Vertigo/DC)

Best Lettering
Todd Klein, Detective Comics (DC); Fables, The Sandman: Endless Nights (Vertigo/DC); Tom Strong, Promethea (ABC); 1602 (Marvel)

Best Cover Artist
James Jean, Fables (Vertigo/DC); Batgirl (DC)

Talent Deserving of Wider Recognition
Derek Kirk Kim (writer/artist, Same Difference and Other Stories)

Best Comics-Related Periodical
Comic Book Artist, edited by Jon B. Cooke (Top Shelf)

Best Comics-Related Book
The Art of Hellboy, by Mike Mignola (Dark Horse)

Best Publication Design
Mythology: The DC Comics Art of Alex Ross, designed by Chip Kidd (Pantheon)

sadržaj

11.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

ILLUWORLD-TRAZIMO NOVE ILUSTRATORE

Trazimo nove ilustratore za suradnju kod naseg projekta www.illuworld.com

Na illuworldu bavimo se prodajom autorskih prava ilustracija za svjetsko trziste.

Ako ste zainteresirani za suradnju molimo Vas, da nam posaljete siri izbor Vasih ilustracija na mail info@illuworld.com ili nas kontaktirati na adrese ispod.

Najvise nas interesiraju ilustracije iz podrucja;
-americki stil ilustracije
-sportovi svih vrsta
-ljudi razlicitih rasa i boje koze

Mario Pusic
FotoSpring copyright agency
Kersnikova 5, p.o.box 148
2001 Maribor, Slovenia, Europe
E-mail: mario@fotospring.com
WWW: http://www.fotospring.com
Tel: +386 2 250-5550
Fax: +386 2 250-5555

From: alien <alienbgd@eunet.yu>
Subject: konkursi

Dva konkursa koja sam pronašao na netu.

Pozdrav


Internacionalni konkrus i revija crtanih filmova
"Mir na svetu i mir na Kipru" - Internacionalni konkrus i revija crtanih filmova
Rok za prijavu: 1 septembar, 2004
Kontakt: Hüseyin Çakmak
E-Posta: cakmak@kibris.net
Narin Yalýner
E-Posta: narin.yaliner@cm.gov.nc.tr
Phone: +(0392) 22 83 281 (255)
Fax: +(0392) 22 70 232

1-Ovaj konkurs i revija su otvoreni za sve profesionalne i amaterske autore crtanih filmova, svih vera i nacionalnosti.
2-Tema konkursa: "Mir na svetu i mir na Kipru". Crtani filmovi moraju biti predati u originalu. Sve fotokopije i radovi urađeni na kompjuteru neće biti uzeti u obzir.
3-Svim učesnicima će biti dozvoljeno da prijave najviše tri svoja crtana filma . najmanji format rada mora biti A4 a maksimalni A3. Crtani filmovi mogu biti rađeni u bilo kojoj boji, bez ramova ili traka oko likova.
4-Ime, prezime, adresa, e-mail i brojevi telefona učesnika moraju biti napisani na poleđini svakog rada. Kratka biografija I fotografija autora moraju biti priloženi.
5-Kada šaljete radove, pakujte ih tako da ne dođe do oštećenja. Organizacija koja organizuje konkurs ne snosi odgovornost za oštećenja tokom slanja.
6-Radovi se ne vraćaju. Svi crtani filmovi koji učestvuju na konkursu će biti smešteni u arhivu "Kiparskog internacionalnog muzeja crtanih filmova".
7-Svi objavljeni radovi biće organizovani u jedan album (500 strana) i objavljeni. Po jedan album će biti poslat svakom učesniku besplatno.
8-Crtani filmovi će biti objavljivani i štampani u skladu sa propisima koje je odredio organizator.
9-Autori koji ima budu dodeljene prve tri nagrade će biti pozvani na ceremoniju dodele I njihovi troškovi smeštaja I puta će biti pokriveni.
Dobitnicima specijalnih nagrada će biti plaćen smeštaj.
Proglašenje pobednika: 10 septembar, 2004
Ceremonija dodele nagrada: 30 septembar, 2004
Prva nagrada: 1,000 USD+Plaketa+specialna plaketa
Druga nagrada: 700 USD+ Plaketa + specialna plaketa
Treća nagrada: 500 USD+ Plaketa + specialna plaketa
10 dobitnika specijalnih nagrada dobiće samo plakete

Radove slati na:
Karikatürcüler Derneđi
Posta Kutusu: 87 Lefkoţa Kuzey Kýbrýs
(Via Turkey)

* * *

Izložba "Svet Vilenjaka"
Rok za prijavu: 01. sptembar
Kontakt: Mileticeva 4
21000 Novi Sad
tel/faks : + 381 21 424 227
email: tableau@neobee.net
www.tableau.co.yu

Galerija Tableau raspisuje konkurs za izložbu "Svet vilenjaka" čije otvaranje će se održati 30-og septembra 2004. u Novom Sadu. Izložba će trajati 14 dana.

Uslovi učešca na konkursu:
Pravo učešća na konkursu imaju svi koji su završili srednju umetničku školu, Akademiju umetnosti, Fakultet primenjenih umetnosti, više umetničke škole, kao i studenti istih.

Kategorije:
Likovne i primenjene umetnosti: Crteži, slike, skulpture, grafike, ilustracije, keramika, lutkarstvo, industrijski dizajn (format za crteže, slike, grafike, ilustracije ograničen do 70x100cm). Radovi iz oblasti likovnih i primenjenih umetnosti moraju biti prodajnog karaktera a oni koji se kače na zid moraju biti uramljeni.

Multimedijalne umetnosti:
Video rad (do 6min), instalacija i performans (pravo učešća u performansu otvoren je i za dramske umetnosti). Za konkurs je potrebno putem e-maila, postom, preko fotografija ili CD roma, poslati 1 do 2 rada za izložbu (u slučaju slanja radova putem emaila fail ne sme biti veći od 60kb po fotografiji). Video rad kao i snimak performansa na CD romu je potrebno poslati poštom na adresu galerije.

Muzičke umetnosti:
Pravo učešća na konkursu imaju svi oni koji se bave muzikom, koji su komponovali "vilenjačku muziku", izvođači na raznim muzičkim instrumentima (mogu biti i pravljeni instrumenti) i vokalni izvođači. Za učešće u muzičkom programu potrebno je dostaviti demo snimak kompozicije-a koja-e bi se izvodila-e, na audio CD-u. Dozvoljeno je do 5 kompozicija po učesniku.

Uz prijavu rada obavezno ispuniti aplikaciju, koju možete skinuti sa sajta www.tableau.co.yu ili dobiti u galeriji Tableau, i poslati je zajedno sa predlogom rada u gore navedenim oblicima slanja.

O rezultatima konkursa umetnici će biti obavešteni do 15-og septembra.

Umetnici su dužni da, nakon što budu obavešteni o uzimanju učešća na izložbi "Svet vilenjaka", u roku od 7 dana dostave rad u prostoriju galerije Tableau. Organizator izlozbe "Svet vilenjaka" zadržava pravo da usled nepredviđenih problema pomeri datum dešavanja.

Napomena: Troskove slanja predloga za konkurs, poštom, kao i transporta samih radova snosi autor. Troškove puta, kao i smeštaj (za one koji nisu iz Novog Sada ) preuzima galerija. Za sva dodatna pitanja mozete kontaktirati galeriju putem e-maila ili telefonskim putem svakog radnog dana od 12 do 14h i 17 do 20h.

Galerija zbog godišnjeg odmora neće raditi u periodu od 22-og jula do 9-og avgusta.

I za kraj još par konkursa na sajtu IRANCARTOON.COM, koje sam dobio od nekog čiji email ne mogu naći pa se unapred izvinjavam zbog neobjavljivanja imena saradnika...:)

http://www.irancartoon.com/contest.htm

sadržaj

12.

PISMA ČITALACA

mail

From: ante vekić <ante.vekic@public.srce.hr>
Subject: za pisma čitaoca

Poštovani Zlatko i čitaoci SV

U posljednjih se nekoliko brojeva SV digla nevjerojatna buka oko Dejana Stojiljkovića i mnogo osoba ga je napadalo zbog njegove recenzije.

Prvo se želim osvrnuti na strip.

Onakav strip ne meže se okarakterizirati nikakvim drugim izrazom nego "smeće", jer ono nije ništa drugo nego čisti, nepatvoreni šund. I to takav šund koji sebi daje epitet "alternativna stripa". Molim lijepo. Ako je nešto loše, i ako izravno napada mozak i zdrav razum, zašto se to ne bi smjelo reći? Gospodina Stojiljkovića napadaju da je bio preemotivan u svojoj recenziji. A njegovi kritičari? U njihovim pismima nema nimalo emocija? U njihovim pismima nema uvreda? S tim da ovime ne želim implicirati da je gospodin Stojiljković vrijeđao budući da on to nije radio, nego je samo citirao onaj "strip".

Drugo. Ja, kao ljubitelj alternativnoga stripa i kao ljubitelj avangarde u svim pogledima, sasvim objektivno mogu reći da onaj "strip" uopće nije avangarda. Kakva avangarda, ljudi moji.

Postavimo se u položaj samoga autora "stripa". Molim Vas, dragi čitatelji SV, na kojem stupnju razvoja je onaj tko prikazuje popularne Disneyeve, Barksove i likove inih autora, u opscenim situacijama, položajima i tko im stavlja onakve riječi u usta? Neću dati svoje mišljenje i odgovor na ovo pitanje da se nitko ne bi uvrijedio.

Nadalje, autori stripa i nezadovoljni čitaoci IMAJU pravo vrijeđati i pozivati se suludim i debilnim komentarima o demokratičnosti, a autor ne smije iznijeti svoje mišljenje na koje ima pravo. I zato dajem bezrezervnu podršku autoru Južnjačke utjehe.

Autore "stripa", koji onako brane svoje kvaziumjetničko djelo, neću komentirati...

Ako ćemo ovakvim komentarima otjerati osobu koja savjesno obavlja svoj kritičarski posao, možemo se odmah vratiti u razdoblje zabrane bilo kakva, osim propagandna tiska, te cenzurirati svaku slobodnu misao. Jer, dragi čitatelji SV i dragi autori "stripa", kritika može biti i negativna.

Iako je moje mišljenje da onaj kvazistrip uopće nije trebalo komentirati.

S poštovanjem

Ante Vekić

sadržaj

13.

BERZA

mail

From: vladimir kuzmanov <vlaadisha@yahoo.com>
Subject: za berzu


PRODAJEM sledece stripove:

*naslov (autor,izdavac,godina) broj = cena dinarima (cena u evrima)

-Batman: War on Crime (Ross,DC,1999) = 350 din (5E)
-Batman/Detective Comics # 742 (Rucka,DC,2000) = 35 din (0.5E)
-The Incal (Janjetov,Humanoids USA,2001) # 3,5 = 280 din (4E)
-Captain America (Steranko,Marvel,1969) # 113 = 210 din (3E)
-The Essential Spider-Man TP (Ditko,Marvel,1996) # 1 = 490 din (7E)
-Spider-Man Universe (Rude,Marvel,2001) # 14 = 140 din (2E)
-Superman Forever (86 pgs,Ross cover,DC,1998) = 385 din (5.5E)
-Superman(Byrne,DC,1987-2000) #5, 9, 14, 17, 21, 26, 62, 154 + ManofSteel #6 + Adventures #485 = 700 din(10E)
-Superman Adventures (Millar,DC,1998) # 24 = 35 din (0.5E)
-Superman (Ordway,DC,1993) # 78 = 105 din (1.5E)
-Miracleman (Gaiman,Eclipse,1990) # 18,19,21,22 = 280 din (4E)
-Doom Patrol(Larsen,Morrison,Bisley covers,DC,1988) # 7, 8, 12, 25, 33, 34, 49, 50, 51, 53, 55 = 420 (6E)
-Wizard magazine (1998) # 81,83 = 280 din (4E)
-Dark Horse Presents (DH,1992) # 66,100/3,100/4 (Concrete) = 210 din (3E)
-Nexus (Rude,First,1985) # 14 + The Origin(Dark Horse,1992) = 210 din (3E)
-Sandman (Gaiman,DC,1989) # 8 = 140 din (2E)
-Hellboy: Seed of Destruction (Mignola, Dark Horse,1994) # 4 of 4 = 140 din(2E)
-Poison Elves: Lusiphur & Lirilith (Sirius,2001) # 4 of 4 = 140 din (2E)
-Flash (DC,1987-1980) # 7, 15, 17, 18, 20, 27, 28, 30, 31, 32, 37, 38, 39, 40, 43 = 490 din (7E)
-'Mazing Man (Miller cover,DC,1986) # 12 = 35 din (0.5E)
-Legends (Byrne,DC,1987) # 1,4,5 of 6= 210 din (3E)
-The Path (Sears,Crossgen,2002) # 1 = 70 din (1E)
-Zot! (McCloud,Eclipse,1984) # 3 =70 din (1E)
-New Gods (DC,1980) # 12,20 = 70 din (1E)
-Legion of Superheroes (Giffen,Immonen,DC,1990-1994) # 6, 9, 23, 24, 30, 39, 40, 42, 45, 49, 50, 56 + annual # 6 =420 din (7E)
-Legion (DC,1992) # 39 = 35 din (0.5E)
-JLA (DC) # 200 (vol. 1) + # 34,36,43 (vol.2) + # 20,21 (vol. 3) = 280 din (4E)
-The New Teen Titans (DC,1985) # 13,14,28 + Tales of the Teen Titans # 55 = 140 din (2E)
-Booster Gold (Jurgens,DC,1986) # 1,4,5,6,7,8 = 210 din (3E)
-Martian Manhunter: American Secrets (DC,1992) # 3 of 3 = 70 din (1E)
-Justice League Europe (Sears,DC,1989) # 2,3,4,5,6,10,11,27 = 280 din (4E)

PREKO 100 STRIPOVA ZA 100 EVRA

Prodajem ih iskljucivo SVE ZAJEDNO. Placanje u dinarima. Preuzimanje u Beogradu, Novom Sadu ili Zrenjaninu. Posaljite mail na vlaadisha@yahoo.com ili poruku na 063/2995919

sadržaj

14.

LINKOVI

Strip Vesti

-UNIVERS HQ - Brazilski sajt posvećen stripu!!!
www.universohq.com

Tekst Marka Ajdarića, na istom tom sajtu, povodom II Šabačkog Festivala Stripa:
www.universohq.com/quadrinhos/2004/n28072004_02.cfm

sadržaj

15.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 24. jula do 13. avgusta

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad