prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. BISERI BEZNAĐA - Strip Vesti
2. SHERRYJINA ZGODBA - Strip Core
3. ZEN BUDIZAM I STRIP - Vojkan Milošev
4. POST SCRIPTUM (19) - Zoran Đukanović
5. JUŽNJAČKA UTEHA No 171. - Dejan Stojiljković
6. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (230) - Darko Macan
7. ŠTAMPA - štampa
8. BERZA - mail
9. LINKOVI - Strip Vesti
10. DATUMI - Strip Vesti

1.

BISERI BEZNAĐA

Strip Vesti

Krajem prošle nedelje izašla je nova sveska Zorana Stojiljkovića Kize "Biseri beznađa" u izdanju niškog SKC-a. To je na neki način nastavak "Eutanazije" (Grafička zavera 9) i opet su to kratki stripovi rađeni prema pričama i pesmama Zvonka Karanovića, Velibora Petkovića, Nebojše Ozimića i Petra Glamočlije.

Sveska ima 32 strane (crno belo) formata B5 i može se od sledeće nedelje naći u "Beopolisu", Beograd.

sadržaj

2.

SHERRYJINA ZGODBA

Strip Core

ROK SIEBERER – KURI: SHERRYJINA ZGODBA
futuristicni roman

Rok Sieberer - Kuri je rojen l. 1965 v Ljubljani. Od l. 1982 samostojno ali v okviru Foruma Ljubljana deluje na razlicnih umetniskih podrocjih. V zadnjem casu v njegovem ustvarjalnem opusu prevladujeta literatura in video.

Svoje video filme in instalacije podpisuje pod imenom Media Teror, ki predstavlja kriticno neodvisno produkcijo. Media teror vision ni le pasivna ekranizacija video slike, ki nudi cisti uzitek potrosniske druzbe, ampak je imaginarni teror, ki pri gledalcu lahko doseze reverzibilni ucinek.

V zadnjem letih smo avtorjeva dela lahko zasledili na razstavi "Oko in njegova resnica" v Moderni galerija v Ljubljani, na gostovanju Strip Corea v Beogradu – projekt "Valovi ali Strip Core v Beogradu", v Nova Cinema v Bruslju – "Fantasy Film Festival", v galeriji Kapelica v Ljubljani – projekt "Tisina, prosim. Gledamo.", na bienalu v Sao Paulu – predstavitev Metelkove, v Likovnem salonu Celje, Groharjevi galeriji in na Loskem gradu.

Iz Kurijevega pisanja lahko razberemo avtorjev svojevrsten, nekomformisticen in kriticen pogled, ki ironizira temeljne antagonizme cloveske druzbe.

Sherryjina zgodba predstavlja zadnji del futuristicne trilogije Zgodbe druzine Nissan. Prvi del, roman z naslovom Jessijeve zgodbe, je izsel leta 1996 pri Forumu Ljubljana, drugi del z naslovom Zgodba Frenka Nissana pa leta 2002, prav tako pri Forumu Ljubljana. Tokrat svojo zgodbo pripoveduje Sherry, Jessijeva polsestra in Frenkova sestra. Avtor nas s satiro vpelje v Sherryjino dinamicno pripoved postavljeno v prihodnost, skozi katero pa se zrcalijo tudi aktualna druzbena vprasanja. Ce se je Sherry odlocila obelodaniti svoje spomine v pouduk poznejsim rodov, potem lahko recemo, da se tudi avtor trilogije prav tako kot Sherry zaveda, da dobro shranjena informacija obstane.

Spremno besedo je tokrat zapisal publicist Tomaz Simon, 11 ilustracij pa je prispeval strip avtor in ilustrator Marko Kociper. Ovitek knjige so prispevali: Damjan Kocjancic, Marko A. Kovacic, Tomaz Mihelic, Brane Zdralo.

Prva predstavitev tega zadnjega dela futuristicne trilogije bo na festivalu Trnfest (Ljubljana), v torek, 17. avgusta 2004 ob 23.00 v okviru programa ťGrafomanija – poezija – znanstvena fantastikaŤ. Predstavitev bo potekala v dvorani KUD France Preseren. Na prireditvi bo poleg Kurijevega romana in pesmi Jerneja Terseglava predstavljen tudi prvenec Hermana Oblaka, pesniska zbirka Demonske podobe, ki jo je prav tako ilustriral Marko Kociper. V casu Trnfesta bo na ogled izlozba posvecena trilogiji Zgodbe druzine Nissan, hkrati pa bodo naprodaj vsi trije romani po ceni: Sherryjina zgodba: 1.000 sit/izvod, Zgodba Frenka Nissana 1.000 sit, Sherryjina zgodba + Zgodba Frenka Nissana: 1.500 sit in celotna trilogija (Sherryjina zgodba + Zgodba Frenka Nissana + Jessijeva zgodba): 2.000 sit.

Druga predstavitev bo 13. septembra 2004 ob 19. uri v Knjiznici Otona Zupancica - enoti Kolodvor, kjer bo hkrati otvoritev ilustracij, ki jih je za Sherryjino zgodbo prispeval Marko Kociper. Marko Kociper je do sedaj izdal dva samostojna strip albuma (Svinjsko dobrih 8 let, 2000 in Podgana, 2002), njegove stripe lahko spremljamo v casopisu Dnevnik, objavljal pa jih je tudi v revijah Mladina, Stripburger, Apokalipsa, v publikacijah Mutate & Survive (PT), Milk & Vodka (CH), Endem (HR), ilustracije pa v razlicnih edicijah Dnevnika, Cicibanu, reviji Ampak, Le Velo 33b (FR)... Razstava bo na ogled do 17. septembra.

Naslovnica in ilustracije za medije so na voljo na:
www.ljudmila.org/stripcore/kuri/press

sadržaj

3.

ZEN BUDIZAM I STRIP

Vojkan Milošev

"Zen budizam i strip? Cini se da ta dva termina nemaju ama bas nikakvih dodirnih tacaka.''

Potpuno se slazem sa tom tvrdnjom...Ili,tacnije receno, mogao sam da se slozim do nedavno, sve dok nisam procitao strip" Ilegalni emigranti". Ovaj strip me je naterao da po prvi put ozbiljno razmislim o vezi izmedju zena i stripa.

U tu svrhu cu ukratko razmotriti osnovne postavke zen budizma, onako kako ih razume D.T. Suzuki, veliki poznavalac i autoritet u domenu zen budizma ,a zatim pokushati da u njihovom svetlu sagledam gorepomenuti strip. Neka mi chitaoci ne zamere na krajnje sumarnom razmatranju ove tako kompleksne discipline znanja i nacina zivota.

Glavni cilj zen budizma jeste "Satori", tj. "Prosvetljenje". Ono podrazumeva ukidanje dihotomicne vizije sveta, tj nestajanje opazajne barijere izmedju Ja i Kosmosa, subjekta i objekta, posmatracha i posmatranoga, dobra i zla...

"To je granicno podrucje izmedju svesnog i nesvesnog nivoa. Kada se jednom dospe do tog nivoa, covekova obicna svest se ispuni porukama nesvesnosti." D. T. Suzuki, E. Fromm ''ZEN BUDIZAM I PSIHOANALIZA'' Nolit, Beograd 1964, 71 str.

Racio je pri tome samo jedna usputna stanica. Svet se po doktrini zen budizma kako je izlaze Suzuki na najcelishodniji i najneposredniji nacin opaza putem stomacne duplje i to bez posredovanja razuma. (Suzuki/From.) Razum tu sluzi iskljucivo da bi locirao predmet ili pojavu ,tj. da bi se utvrdilo gde je to stvarnost. (74 str).

Jedno od sredstava koje tu spoznaju na najbolji moguci nacin ostvaruje jeste tkzv. koan. Koan je po Suzukiju neka vrsta problema koji ucitelj zadaje svojim ucenicima ne bi li mogao da ih dovede u ono zeljeno stanje na prekretnici izmedju svesti i nesvesnosti. Suzuki dalje kaze.

"Koan je u nama .Zen ucitelj samo ukazuje na njega kako bismo ga videli jasnije no do tada.Kad se koan iznese iz polja nesvesnosti u polje svesti kaze se da smo ga razumeli. Da bi doveo do tog budjenja ,koan ponekad uzima dijalekticki oblik, ali cesto, bar na izgled poprima oblik potpune besmislice."

Koan dakle po Suzukiju cesto poprima oblik potpune besmislice chija je namera da uchenika pokusha da izvede iz njegovog okoshtalog svakodnevnog racionalnog stava i uvede ga u neku drugu, puniju realnost u kojoj gorepomenute dihotomije ne postoje. Navescu ovde jedan kratak primer zen koana koji se naziva ''Umonov uzvik Stap za brisanje izmeta'' iz knjige Zen Dejana Razica 1985 108 str

"Neki monah je upitao Umona: "Sta je buda?". Umon je odgovorio: "Stap za brisanje izmeta!"

Moglo bi se naci jos mnostvo ovako na prvi pogled ''trivijalnih'' zen koana. Ali ono sto ovaj koan u sebi poseduje, a zanimljivo je za nase razmatranje jeste i privid vulgarnosti i apsurdnosti koju ovaj na pojavnom nivou poseduje. U tom smislu bi strip" Ilegalni emigranti" duhom savrseno odgovarao gore izlozenoj definiciji koana. On dovodi upotrebu banalnosti i vulgarnosti do tako velike ucestalosti i ekstrema da ove to zapravo i prestaju da budu. Vulgarnost time ne postaje svoja suprotnost, ma sta to moglo da bude, vec nesto shto u potpunosti izmiche vrednovanju klasicnim vrednosnim merilima i sto na svojevrstan nacin pruza pogled s onu stranu podele na dobro i zlo.

I zbilja, citalac ovog stripa biva izlozen pravoj kanonadi" vulgarnih"",opscenih" i "apsurdnih" dijaloga ilustrovanih "amaterskim","neukim" i "neugladjenim" crtezom. Izrazi opscenosti smenjuju jedan drugog kao na pokretnoj traci i dobija se utisak da citalac posle izvesnog vremena zapravo na neki nacin ogugla i postaje rezistentan na uobicajeno znacenje svih tih izraza. Izgleda kao da relativizovana klasicna skala vrednosti sama po sebi stvara i novi znachenjski kontekst. Ovaj novi kontekst se izdize iznad onog pomenutog racionalnog i izrecene reci bivaju ispraznjene od bilo kakvih impliciranih znacenja, a citalac je,lisen racionalne tacke oslonca ozbiljno uzdrman. Oni sa malo vise hrabrosti dozvoljavaju da budu zapahnuti snaznim zen vetrom koji im omogucuje da recheni strip sagledaju u sasvim novom svetlu.

Ovaj strip cini upravo ono sto mozda cak ni njegovi autori ni u snu nisu sanjali... On izmice ono malo sigurnog tla pod nogama citalaca, a pogotovu konzervativnog balkanskog kritickog estabilishmenta. Citalac ce se vec sam na ovaj ili onaj nacin izboriti sa sadrzajem ovog stripa ,ali su se zato neki nadrikriticari ''duhovnosti'' stripa nasli u nebranom grozdju! Jer kako reagovati kad duh zena udari svom silinom nepredvidljive iracionalnosti?! Tu vec odavno prezvakane i izlizane price o teoriji pisanja, crtanja, razmerama, anatomiji, itd, ne pomazu.

Strip "Ilegalni emigranti" svojom zestokom neposrednoscu i grotesknom nesputanom silovitoscu prosto otvara vrata percepcije za one koji su za to dovoljno prijemcivi i otvoreni. Ovaj strip po mom misljenju definitivno odrazava eksperimentalnu,ekscentricnu i zovijalnu duhovnost svojstvenu zenu i zapravo predstavlja vitalnu i modernizovanu formu zen koana.

sadržaj

4.

POST SCRIPTUM (19)

Zoran Đukanović

Medijska kultura stripa
– razgovori sa Ljubomirom Kljakićem (3)

Godina je 1984, još uvek. Na trenutak, naš je razgovor prekinuo tadašnji sekretar Studentskog kulturnog centra, da bi konsultovao direktora Kljakića oko nekih tekućih administrativnih stvari. Ova detalj pominjem samo zato što je ime tadašnjeg sekretara zadobilo drugačije konotacije u godinama koje su usledile: Milorad Vučelić (RTS, SPS, “Komuna”...). Popodne je davno odmaklo. Sa stripskih “tendencija” klizimo u razgovoru ka pojedinim autorima.


Čini mi se da se pomalo zanemaruje specifičnost izraza Ninoslava Kunca u “Novom kvadratu”. Kada se govori o Kuncu uglavnom se pomene Sjena, a zanemaruju se njegovi stripovi kao što su Košmari jednog građanina koji nije platio porez, Gospodin Pjer...
Kunc je posebno u nastavku svog bavljenja stripom koji je došao posle preorijentacije “Poleta”, kada je on počeo da radi za “Studentski list”, kreirao stripove visokog dometa. Artikulisao je likovni rukopis koji je po svojim elementima bio potpuno autentičan i koji će u svakom budućem vrednovanju tog vremena i individualnih dosega u njemu biti u samom vrhu. Zapostavljenost pojedinih autorskih rezultata proističe iz toga što se kritika do sada nije bavila njihovim individualnim opusima, a mnogi od njih još uvek imaju nedovoljnu količinu materijala koja bi omogućila ozbiljan analitički postupak. Još uvek govorimo o grupi, tendenciji, senzibilitetu, a ne o konkretnim opusima autora.


Zanimljivo je da se stripovno izražavanje mnogih autora “treće generacije” pokušavalo svesti na tzv. “strane uticaje”. Zimoniću su pripisivali uticaj Drijea (Druillet), Iliću uticaj Mebiusa (Moebius), Kordeju uticaj Korbena (Corben), Kuncu uticaj Bilalovih crno-belih stripova... Međutim, malo ko je, recimo, beogradskom predratnom krugu zamerao očigledni uticaj američkog avanturističkog stripa.
To je večiti problem naše kulturne situacije: kad god neko uradi nešto što je vredno, novo i što otvara nove mogućnosti, onda se kaže “import”, “nije to naše”, to je “belosvetsko” itd. To je odjek palanačkog mišljenja i duhovne nemoći da se shvati nešto što se oko nas dešava. U današnjem svetu planetarne kulture, ko god se ičim bavi nužno je da bude pod uticajem najrazličitijih sadržaja. Nije pitanje da li je neko pod uticajem ili ne različitih sadržaja, kulturnih obrazaca, ideja, i mogućnosti koje se njima otvaraju, nego je pitanje individualnog izbora i transformacije tih uticaja, pravo je pitanje šta se na kraju svega pokazuje kao rezultat. Ako je rezultat autentičan onda svaka ovakva vrsta primedbe gubi svoj smisao.


Ispitujući genezu talasa “treće generacije” išao si u same njegove početke. Ukazivao si, recimo, na značaj Magne Purge Kostje Gatnika...
Kostja Gatnik je prvi autor u Jugoslaviji koji je imao na evropskom nivou napravljen album svojih stripova. Ono što je Gatnik radio krajem šezdesetih godina od izuzetnog je značaja. Jedan je od usamljenih transmisionih medijskih kanala koji uspostavlja vezu sa svetskim kretanjima u stripu. Kada se bude jednom radila detaljna kritička analiza te razvojne linije, radovi Kostje Gatnika će sigurno imati istaknuto mesto. On je bio neka vrsta uvertire, preteče “treće generacije”. Pretpostavka za Gatnikov rada bila je kontrakultura šezdesetih godina i u tom smislu on je bio potpuno usamljen kod nas.


Nije li opravdanije pod “trećom generacijom” podrazumevati jednu istorijsku pojavu, a ne vezivati je striktno za određene grupe i pojedince?
Koliko je istorijska to ćemo da vidimo, ali da je konkretna tendencija to je sasvim izvesno. Ljudi koji u jednom trenutku tu tendenciju reprezentuju se menjaju, jedni odlaze, drugi dolaze. Pojedine ličnosti imaju ulogu autentičnih stvaralaca, neki pak igraju ulogu autora unutar trenda, što zavisi od talenta, iskustva, pameti itd. U svakom slučaju ova je razvojna linija, u vreme kada je bila pojmovno definisana, imala već za sobom dosta širok krug autora koji su učestvovali u njenom uspostavljanju na nivou senzibiliteta, pa i nivou osvešćenog odnosa prema mediju. U uvodnoj studiji iz 1978. pobrojao sam, pored Kostje Gatnika, mnoga imena od kraja šezdesetih koja su doprinela stvaranju nove stvaralačke situacije za strip.


Početkom osamdesetih došlo je do izvesne oseke ovog talasa. “Polet”, “Student”, “Studentski list” i “Vidici” postepeno su suzili ili potpuno isključili prostor posvećen stripu, grupa “Novi kvadrat” se raspala, neke druge grupe i niz pojedinaca su prestali da rade.
Došlo je do izvesne oseke, mada ono što je 1977. ili 1978. godine bilo jedna sasvim marginalna medijska pojava danas jeste jedan od udarnih elemenata izdavačke politike domačih specijalizovanih revija. Danas je sasvim normalno i logično što se u “Stripoteci” prezentiraju Devlićevi i Kordejevi serijali, kao što je sasvim logično da “YU strip magazin” danas ima ovakav raspon stripova. Međutim, nije samo ovo razlog da se ne bude ni na koji način deprimiran zbog raspada “Novog kvadrata”, ili ma koje druge grupe. Daleko je važnije što je delatnost ovog autorskog usmerenja s kraja sedamdesetih godina imala vrlo ozbiljnog udela u stvaranju sasvim drugačije situacije i kada je reč o publici i kada je reč o izdavačkim kućama koje se stripom bave. Doprinela je da se čitav domaći tretman stripa uzdigne na moderniji, savremeniji nivo pa je moguće da čitamo vrhunska svetska ostvarenja i takvog senzibiliteta kome pripadaju stvaraoci označeni kao “treća generacija” u Jugoslaviji.


Ako bi danas postavio pitanje: Quo vadis “treća generacijo”, koji bi bio tvoj odgovor?
Ne znam kakav bi bio precizan odgovor, ali trebalo bi ga tražiti u pravcu medijske profesionalizacije ovog načina izražavanja. “Treća generacija” u svom najintenzivnijem obliku, ako se posmatra u puko vremenskom smislu, je kratkotrajna epizoda istorije jugoslovenskog stripa. Međutim, ta epizoda je uzdrmala temelje dotadašnjeg izražavanja. Svega nekoliko sezona intenzivne izdavačke situacije u studentskoj i omladinskoj štampi imalo je za posledicu da autori stripa koji su se tu uobličili postanu jedan od najtraženijih predmeta medijske pažnje u periodu 1978-1980. Nema sumnje da je ova nova strip praksa dodirnula u sam živac postojeće produkcije stripa u Jugoslaviji. Bila bi zabluda verovati kako će to stanje romantičarskog entuzijazma potrajati večno. Ono, logično, mora imati svoj početak i kraj. Međutim, mogućnost koja je tada otvorena u izražavanju stripom ostala je otvorena vrlo široko i danas.


Zagovaranje alternative ponekad, ako je isključivo, složenost stvari svodi na samo dva pola: strip establišment i avangardu. Da li, možda, poricanje alternative čini stvar raznolikijom?
Poricanje alternative u stripu, kao i poricanje alternative u bilo čemu drugom što sačinjava ovaj život i ovu istoriju, samo osiromašuje situaciju. Ono onda ne može drugačije stvari da vidi nego samo kao stanje zaokruženog sveta u kome se sve zna kako jeste i šta treba da bude i u kome se svaka druga mogućnost tretira kao eksces, kao import. Interesantno je da je s kraja sedamdesetih i početkom osamdesetih jedna takva vrsta poricanja alternative u mediju stripa bila vrlo prisutna kod ljudi (Nebojša Pajkić, Darko Glavan... vidi: SV br. 194-196, prim. Z. Đ.) od kojih se to, po onome što su radili u drugim medijima, najmanje moglo očekivati. Svako poricanje alternative, druge mogućnosti, je zagovaranje konzervacije stanja stvari, teranje vode na mlin prošlosti.


Neke tvoje tekstove karakteriše zastupanje stvarnosnog, angažovanog stripa. Koliku snagu sada za tebe imaju zamerke kakve si uputio stripu o Mirku i Slavku? Zamerke da oni govore o jednom nestvarnom ratu. Da li strip zaista treba da sadrži “ISTINITU priču o ISTINITOM borcu jednog ISTINSKOG vremena”, kako si 1975. godine napisao?
Pitanje istine nije pitanje pukog preslikavanja života. Pitanje istinitosti jednog umetničkog dela, pa u konkretnom slučaju i stripa, je pre svega pitanje njegove uvreljivosti – estetske, intelektualne, etičke, istorijske, literarne, režijske itd. To što sam 1975. rekao za Mirka i Slavka možda danas zvuči pomalo anhrono. U svakom slučaju držim da su jedan Poručnik Bluberi ili jedan Arzach, od istog autora, znatno istinitiji nego što su to Storm koji se vrti po “Stripoteci” ili, pak, Neven, Koraljka i Bobo, strip koji je baš pretendovao da bude preslikavanje “života naše omladine”! Sa stanovišta, pak, mog individualnog ukusa Korto Malteze je apsolutno najistinitiji strip u smislu u kome sam maločas govorio. Kada se o ovim stvarima raspravlja, trebalo bi imati u vidu ono što se obično definiše kao samostalnost umetničkog dela. Svako vredno delo, pa i vredan strip, jeste jedan unutar sebe zaokružen svet koji ima vlastitu strukturu i logiku.


Da li je po tebi Korto Malteze angažovan strip? Kakvu razliku vidiš između njega i, hajde recimo, početnica u stripu o Marksu, Lenjinu, Frojdu i Ajnštajnu?
Te početnice su pre svega edukativna literatura i stoga vrlo jasno žanrovski određene. U tom smislu su savršeno različite od onoga što Hugo Prat stvara u Kortu Maltezeu. To je jedna izuzetna saga o čoveku u kome je sasvim moguće prepoznati njegovog autora – samog Prata i njegovu vrstu potrebe za kontaktom sa svetom. Prvi vidljivi nivo u Kortu Maltezeu je žanr pustolovnog stripa. Međutim, ovaj Pratov dugogodišnji projekt ima unutra sebe nekoliko vrlo složenih nivoa. Mi smo tu u prilici da saučestvujemo u životu Korta Maltezea koji se odvija u jednoj komplikovanoj istorijskoj situaciji. Tu se prepliću fakti i fikcija, magijsko i istorijsko. To je jedan potpuno neuobičajen i izvanserijski projekt koji nije moguće svesti na angažovani strip. Prat je uspeo nešto što verovatno nikome do sada nije uspelo – da svog junaka dovede u najneposredniju vezu sa najrazličitijim mogućim vektorima istorije, psihologije, etnologije itd., a da istovremeno napravi jednu sasvim atraktivnu i prijemčivu priču. Usled toga bi se moglo reći da je Korto Malteze žanr za sebe.


Svet stripa i svet rok kulture. Mnogo štošta ih povezuje. Popularna muzička kultura osamdesetih i svet stripa. Kako vidiš njihov odnos?
Imao sam prilike da nešto pišem o tome i shvatio sam da je to dosta težak zadatak. Današnja muzička scena je znatno polivalentnija nego što je bila s kraja šezdesetih godina, u doba kontrakulture i kontrakulturnih pokreta. Danas je to jedna široka skala s mnoštvom žanrova i razvojnih linija. Ona nesumnjivo vrši izvestan uticaj na sam medij stripa. Postoje čak revije koje su se već specijalizovale za neku vrstu stripskog pandana određenim stilovima u muzici. Međutim, sasvim je očigledno da generalna uzajamna veza između rok kulture i stripa ne postoji na način na koji je postojala s kraja sezdesetih. Tada su i strip i rok bili deo jednog vrlo širokog kontrakulturnog pokreta. Nekadašnja sprega bila je znatno šira i znatno snažnija nego što je to slučaj sada kad, recimo, u Ranxeroxu vidimo da je pravljen na kulturološkoj matrici nihilizma pank roka. Kao pandan ovome Ranxerox je očigledno nastao, ali nije mogao na tome da se zadrži nego je otišao znatno dalje. Ranxerox zato danas pripada onom polju koje žanrovski određujemo kao stripske antiutopije. Reklo bi se da mu nisu bili dovoljni nihilizam i agresivnost pank roka, već ih je dograđivao širim literarnim i filmskim iskustvom. Očigledno da danas postoji, i pored nekih bliskosti, znatno veća autonomnost oblasti roka i stripa.


Kako procenjuješ ovdašnje stanje kritike stripa? Svojevremeno si govoreći o “Pegazu”, pored svog poštovanja za ovu reviju za istoriju i teoriju stripa, ukazivao na njegovu tematsku ograničenost i teorijsku nostalgičnost.
Eh, velika je šteta što “Pegaz” više ne izlazi i što se u međuvremenu nije pojavila neka specijalizovana revija koja bi nastavila ono što je započeo “Pegaz”. Ono što je, međutim, danas dobro je da u nekoliko revija, - “YU strip magazinu”, “Stripoteci”, “Našem stripu” i povremeno u “Spunku” i “Strip artu” - današnji čitalac može da dođe do mnoštva informacija o svetskoj produkciji. Ne tako davno, do takvih je stvari u našim strip magazinima bilo gotovo nemoguće doći. To je izuzetno važna promena, koja je jedna od pretpostavki za kritiku stripa.


Možda je nedovoljno primećeno da se tvoje pisanje o stripu ne svodi na afirmisanje alternativnog stripa. Pisao si vrlo pozitivno o klasičnom stripu još 1975. godine.
To što sam pisao je možda značajnije zbog toga što je povremeno znalo da bude usamljeno u toj vrsti publicističke produkcije kod nas nego zbog toga što je tu ne znam šta veliko izrečeno. Što se tiče klasičnih vrednosti sveta stripa, svako ko iole ozbiljno razmišlja o tom mediju ne može da ih porekne. Štaviše, oseća se potreba za revitalizacijom, ponovnim objavljivanjem i novim vrednovanjem stripa koji je vremenski sasvim daleko od nas, kao što su Mali Nemo u Zemlji snova, rane epizode Segarovog Popaja, KrazyKat iz tridesetih i Spirit iz četrdesetih godina. Vrlo je karakteristično da se krajem šezdesetih Krazy Kat i Spirit ponovo vraćaju u život, pre svega zahvaljujući alternativnim i underground izdavačima po Evropi i Americi. Oni ih, dakle, prisvajaju u jednoj novoj valorizaciji medijske prošlosti kao uporišna mesta koja su strašno važna za ono što je medij stripa danas. To sasvim izvesno važi i za naše prilike.


(Intervju sa Ljubomirom Kljakićem izvorno je objavljen
u “YU strip magazinu” br. 71, Beograd, novembar 1984)

sadržaj

5.

JUŽNJAČKA UTEHA No171.

Dejan Stojiljković
amarok018@yahoo.com

The Crow - Lirika umiranja
PETI DEO: WICKED PRAYER

Where the silence falls, there the river runs deep
Where the shadow ends, so begins the dream
Where the hunger leads me, it's hard to believe
I'll be lost in/to you
Believe In Angels – Graeme Revell & Heather Nova
(sa soundtracka The Crow: City Of Angels)

Prvi koji je bio protiv tako brzog snimanja nastavka Vrane je sam Džejms O'Bar. Smatrao je, i to sa pravom, da je totalno besmisleno snimati novi deo filma tako brzo nakon Brendonove pobigibije. Međutim trgovačka bezdušnost velikih holivudskih studija bila je neumoljiva. Za glavnu zvezdu nastavka izabran je francuski glumac Vinsent Perez, osnovna priča je izmenjena, više nije bilo Erika Drejvena već je Perez igrao čoveka po imenu Eš koga zajedno sa sinom ubija lokalna banda. On se, naravno, zahvaljujući vrani, vraća iz mrtvih i kreće u osvetu. Kao jedina spona između prvog dela ostaje lik devojčice Sare koju je glumila Mija Kiršner.

Jedna od najinteresantnijih stvari u vezi ovog filma koji je dobio adekvatan naslov The Crow: City Of Angels jeste pojavljivanje Igija Popa. O'Bar je bio veoma impresioniran činjenicom da će jedna takva legenda igrati u filmu.

U prvom delu Vrane koristili su Joy Division da priču provedu kroz melanholiju i pasivne segmente a za frenetične, brze ludačke stvari, za nasilje, idealan je bio Igi Pop...

Ipak, njegovo oduševljenje je splaslo nakon završetka filma. Iako je City Of Angels bio solidan film, Perez je ostao u senci Brendona Lija i, iako je dao upečatljivo ostvarenje, O'Bar je priznao da nije trebalo da mu se da uloga. Glavni negativac je podbacio potpuno, lik koga glumi Ričard Bruks, veliki crnac sa nadimkom Juda, deluje smešno u poređenju sa harizmatičnim Top Dolarom iz prvog dela. Najgore je odrađena scena konačnog obračuna u kojoj hiljade Vrana silaze sa neba da bi ubile Judu koji je preoteo Ešove moći. Evo šta o tome kaže O'Bar:
Bio im je potreban spektakularan kraj koji u krajnjoj liniji nema nikakve veze sa pričom. Zato su platili 50 000 dolara za jeftin CGI efekat koji i izgleda jeftino...

Jedina gora stvar u filmu od pomenutog kraja bila je upravo uloga Igija Popa koji i nije imao preteranih iskustava sa glumom. U svakoj sceni on deluje usiljeno i preterano teatralno, kao da se nalazi na pozornici i sprema se da zapeva Lust For Life. Jednu od zapaženijih uloga u ovom filmu dao je tada nepoznati mladi glumac a sadašnji novopečeni Punisher - Tomas Džejn.

Ipak, film je startovao sa prvog mesta boks ofisa, izazvao pravu pomamu među fanovima, ali je brzo potonuo jer nije ispunio očekivanja. To je jednostavno bilo nemoguće, jer onu snagu koje je imalo Projasovo ostvarenje niko nije mogao da prenese u nastavak bez prisustva pokojnog Lija i talenta za fotografiju koji je posedovao Projas kao režiser.

Da stvari budu gore, usledilo je bespoštedno rabljenje mita o Vrani koje je rezultovalo katastrofom od filma nazvanim The Crow: Salvation i neuspelom TV-serijom The Crow: Stairways To Heaven.

U filmu The Crow: Salvation, glavnog junaka Aleksa Korvisa koga glumi Erik Mabius osuđuju na električnu stolicu zbog ubistva koje nije počinio. On se naravno vraća i... Pa, ostatak priče i nije toliko bitan jer se radi o smeši nepovezanih epizodica začinjenih kretenskim dijalozima i još kretenskijim akcionim scenama. Na kraju Aleks ubija negativca, to verovatno niste znali... Ono što je interesantno u vezi ovog filma jeste Kirsten Danst kao glavna heroina Erin Rendal. Interesantno je videti kakva je bila pre nego što ju je Sem Reimi pretvorio u Gospođu Spajdermen.

Film je bio toliko loš da čak i nije išao u bioskopsku distribuciju već su ga odmah pustili na DVD i video kasete. On je vratio uložen novac i holivudski bosovi bili su zadovoljni, međutim, mit o Vrani je bio totalno uništen i sveden na jeftino poigravanje producenata i loših scenarista.

Serija sa Markom Dakaskosom u glavnoj ulozi iz 1998. bila je takođe prilično loša. Ko je imao prilike da pogleda pilot epizodu od strane naših pirata prevedenu kao Vrana 3 (taj sam!) mogao je da bude svedok niskobudžetnog prepričavanja prvog filma sa neviđeno glupim epilogom koji nema veze sa mozgom a kamo li sa stripom. Interesantno je da je pomenuti Mark Dakaskos (gledali smo ga u Plesu sa vukovima) bio viđen za ulogu u The Crow: City Of Angels ali je odbijen pod izgovorom da previše liči na pokojnog Brendona. Ova serija je igrala samo jednu sezonu (22 epizode) a onda je ukinuta i to je najpametnije što su ljudi iz Poligram Televizije učinili.

Ono što sledi u vezi serijala The Crow jeste četvrti nastavak koji bi prema rečima O'Bara trebalo da vrati sve na početak. Za režisera je uzet malo poznati Lens Munja koji je rešio da film uradi u fazonu Desperada i Od sumraka do svitanja. Priča je bazirana na romanu Normana Pertridža i tiče se mladog otpadnika Džimija Kuerva koga glumi niko drugi do mlađahni i nestašni bivši ovisnik od teških droga Edvard Furlong, inače poznat po ulozi u Terminatoru 2. Kuerva i njegovu devojku Lili ubija lokalna ekipa satanista poznatija kao ''Četiri jahača apokalipse'' a sve je to povezano sa nekim zamršenim petljancijama oko crnomagijskih rituala. Naravno, Džimi se vraća iz mrtvih, ovog puta kao zajebani bullet proof osvetnik sa nafrakanom facom spreman da se žešće obračuna sa svojim dušmanima... I tu već imamo klasični The Crow zaplet gde lik kroz koga metkovi prolaze kao kroz sir na nekom tamnom i vlažnom mestu kasapi gomilu negativaca uz filozofske opaske i muzičku podlogu nekog dark-gotik benda...

Ah, da... Film se zove Wicked Prayer i trenutno je u postprodukciji.

Osim Furlonga, za kog diljem interneta The Crow fanovi na osnovu petoipominutnog trejlera tvrde da je izvanredan, u filmu se pojavljuje i Denis Hoper u ulozi glavnog negativca El Ninja, zatim legendarni Rodrigezov miljenik Deni Trejo kao izvesni Herold, a kuriozitet je i pojava pevačice Mejsi Grej u roli El Ninjovog telohranitelja.

Sve ovo prilično obećava, ali videćemo na šta sve to i liči kada se desi premijera filma koja je u US zakazana za 5. avgust a u Evropi za 4. decembar. Postoji mogućnost da se premijere odlože zbog izvesnih problema u postprodukciji ali važno je da je film defintivno gotov i da horde zagriženih The Crow fanova željno iščekuju nastavak sage ove godine...

Što se samog stripa tiče, on i dalje izaziva nepodeljenu pažnju fanova tako da je internet pun podataka vezanih za njega i samog O'Bara. Najnovija vest tiče se The Crow figurice koja je urađena u verziji od 17 i 15 inča i ima mogućnost kretanja i govora (!?). Takođe je važno reći da je Dark Horse Comics rešio da revitalizuje (tj. ''vaskrsne'' kako urednici DH kažu u najavi) serijal tako da 11. avgusta izlazi nova The Crow grafička novela na 96. strana autora Džejmsa Vensa (scenario) i Aleksa Maleeva (crtež). Rađen u crno beloj tehnici ovaj strip će prvi put predstaviti Vranu u kojoj je glavni junak pripadnica lepšeg pola a sudeći po prevjuu koji je postavljen na zvaničnoj veb stranici Dark Horsa, stvar izgleda obećavajuće, bar što se crteža tiče.

Sama ideja začeta davne 1981. funkcioniše. Mračni osvetnik sa licem klovna, puno tuge u sebi i rešenošću da ubija bez puno razmišljanja i danas deluje istovremeno i jezivo i primamljivo, bez obzira na fakat da je O'Bar ideju o vrani koja vraća duše iz mrtvih preuzeo iz jedne stare indijanske legende. Mnogi koji su isprava gledali genijalan Projasov film pa onda čitali strip, našli su se razočarani kvalitetom predloška. Ipak, Vrana je poslužila kao uzor mnogim umetnicima i pokazala da superheroji ne moraju da budu ispravni, pravdoljubivi likovi što spašavaju svet i zavode lepe žene.

Ako ništa, bar zbog te nove, mračne dimenzije koju je uneo u film i strip, The Crow zaslužuje mesto u antologijama kako sedme tako i devete umetnosti.

Kraj


Sledeće nedelje:
Domaći superheroji - nemoguća misija?
KAD PORASTEM
BIĆU BATA ŽIVOJINOVIĆ

sadržaj

6.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (230)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

ZAŠTO ZLATKO PRIČA GLUPOSTI

Raspištoljio se Zlatko pred neki broj, naričući o svemu što nismo imali, a priča bez veze. Jer kad kaže da nismo imali junake velike popularnosti, onda mislim da se sasvim komotno čekanje u redovima pred kioscima na nove sveske Staroga Mačka može usporediti s kolodvorskim dočekom Tintina nakon "povratka" iz Rusije. A kad kaže da nismo imali dugovječne serijale, tada treba samo mahnuti Mirkom i Slavkom ili, ako ćemo kvalitetnije, četrdesetogodišnjom karijerom Ivice Bednjanca u Modroj lasti. Konačno, kad odbije naše dosege usporediti sa serijalima od šezdesetak albuma, ili američkom mjesečnom produkcijom (kvragu, zašto ne s Commandom - kod nas, nekad, Pobjeda - koji izlazi dvaput tjedno i sad je na broju 4000 i nekom?), onda je stvarno zaslužio da ga se položi preko koljena i poduči povijesti.

Jer, koliko ima tih serijala od pedeset albuma? Talični, Spirou, Ric Hochet, Chick Bill, Plave Bluze i ...? A koliko je serija posrnulo nakon epizodu- dvije ili čak nikad nije dočekalo album? Zašto se Banetu osporava tridesetak epizoda Cat Claw, kad će nam letimičan pogled u, recimo, izvrstan vodič Slings and Arrows Comic Guide pokazati kako je tek malo koja serija (i to uglavnom kod velikih izdavača) poživjela toliko, dok ima na tucete onih kojih su posrnuli nakon točno onoliko sveski kao i, recimo, Black & Angela?

Mislim da Zlatka grize jedna druga stvar (zapravo dvije; druga je njegova djetinja zatravljenost superherojima koja mu ne da vidjeti kako superheroji, oni pravi, ne mogu niknuti i cvjetati nigdje nego na tlu supersile), a reći ću mu je ne zato što ga mrzim, već zato što ga razumijem i što mi je drag. Mislim, Zlatko, da tebe muči, kao i mene, što si odrastao na najboljim stripovima svijeta i što si im se sanjao jednog dana pridružiti. A onda si se, kao i ja, suočio s vlastitim autorskim ograničenjima kao i ograničenjima tržišta u kojem djeluješ pa i nesvjesno tražiš na koga ćeš prebaciti krivnju što si izdao vlastite ideale, što nikad nećeš nacrtati pedeset albuma jedne serije niti moći raditi mjesečnu svesku.

Batali krivnju, Zlatko; to što radiš, odlično radiš.

Nemoj da ti kolumna bude neutemeljeno, subjektivno naricanje, kao moja.


***
Ali imamo mi i što nitko drugi nema! Najbolje internetske stripove na svijetu - Martinu Mjesec na www.stripovi.com/martinamjesec.asp i Sergeja na www.zmcomics.co.yu/sergej - te najbolji strip časopis u bližem i daljem svemiru, Q STRIP, kao i apsolutno jedinstven te napokon kompletan La Bâte Noire. Juhu!

sadržaj

7.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin i Zoran Đukanović su obezbedili sledeće priloge:

KO JE KO U SVETU STRIPA

Tod Mek Ferlejn, autor "Spona", najprodavanijeg stripa

IZABERITE SVOJ SUDNJI DAN!

Tod Mek Ferlejn (43), autor je trenutno najprodavanijeg američkog stripa "Spanjn" ("Ikra"), koji ostvaruje tiraže o kojima kompanije Marvel i D.C. mogu samo da sanjaju. Već prvi broj "Spona", izdat 1992, prodat je u neverovatnom tiražu - dva miliona kopija! Mek Ferlejnov put ka kreativnoj autonomiji počeo je kada se zaposlio kao crtač Spajdermena za Marvel u martu 1984.

Zgađen Marvelovim ultrapatriotskim stavovima i sedmorazrednim interpretacijama klasičnih politeističkih mitologija, Mek Ferlejn stvara karakter "Ikra", Luciferovog viteza, koji će povesti legije pakla u Armagedon, ultimativni rat sila zla protiv sila dobra. U svom prošlom, ovozemaljsom životu, Spon je bio Al Simonds, tajni agent američkog Saveta za bezbednost, zadužen za atentate na evropske političare koji su se protivili totalnoj koka-kolonijalizaciji. Simonds, koga su ubili njegovi najbliži saradnici jer je previše znao, odlazi u pakao gde mu Princ laži nudi "drugi život" i mogućnost da se osveti.

"Izdan si od svoje vlastite zemlje, od ljudi koje si smatrao najbližim prijateljima, od svoje naivne vere u Boga i dobrotu. Samo ti ja mogu dati moć da se osvetiš..." kaže Lucifer svom novom regrutu. Sazdan od nekroplazme (kao i neki naši političari), Spon je neuništiv i nalazi ovozemaljsko utočište u "Gradu pacova", najbednijem kvartu NJujorka, utočištu alkoholičara, propalica i narkomana. Nesvestan da je Butsi, jedan od otpadnika, anđeo poslat da ga preobrati u čistu veru, Spon vodi vrlo sofisticirane dijaloge o smislu religije sa onima koji su izgubili sve šanse da ponovo postanu ljudi.

"Nekada sam i ja verovao da se ceo život svodi na jedan jedini dan - šta ćemo raditi danas?" kaže Spon u epizodi "Termination". "Ali ja vam tvrdim da dobro i zlo zaista postoje! Sujeverni ih nazivaju nevidljivim silama, ali mi sami određujemo svoj Sudnji dan i šta ćemo postati. Sile dobra i sile zla nam se nude kao opcije, ali nas ne kontrolišu.

Mi smo ti koji moraju izabrati. To je ono što je najstrašnije" Banda proposa naivno veruje da je Spon njihov anđeo čuvar, samo Butsi redovno obaveštava Nebo za šta se Pakao zaista sprema. Kada se uzme u obzir sinopsis, kompleksni dijalozi i čist andergraund senzibilitet ovog serijala, pravo je čudo da je "Spon" najprodavaniji strip u istoriji ovog medija. Treba napomenuti da je Mek Ferlejn u mladosti 700 puta bio odbijan od strane gotovo svake izdavačke kuće u Americi zbog suviše "brutalnog načina crtanja".

Njegov uspeh je dokaz tvrdnje da nikada ne smete prihvatiti "ne" kao odgovor.

S. Đ. M.


Objavljeno: Glas javnosti, Beograd, 07.08.2004.godine

STRIP-ZONA ŠABAC 2004.
Zanimljiv program predstavljanja "devete umetnosti" odvijao se u Šapcu od 3. do 8. avgusta. Strip radionice, predstavljanje autora i izdavačkih kuća, kao i novih strip izdanja, upotpunila je izložba u šabačkom Kulturnom centru (od 6. do 8. avgusta), koju su (većinom) sačinjavali "originali pronađeni na pančevačkom buvljaku", iz kolekcije Nenada Mitrovića, učenika Škole za umetničke zanate u Šapcu. Na izložbi su, osim originalnih radova Navojeva, Šenšina, Lehnera i Maurovića, mogle da se vide i table nepoznatog autora "Starog mačka" (ilustracija uz tekst) koje su se pojaviljivale od 99. broja Mikijevog carstva.

D. S.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 09.08.2004.godine

ARTIČOKE

2. ŠABAČKI FESTIVAL STRIPA - biće održan u Kulturnom centru Šabac od 6. do 8. avgusta. Izložbu čine "Domaći strip u Mikijevom carstvu (1939-1941)" i, kao dodatak, kolor stripovi Andrije Maurovića.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 06.08.2004.godine

NOVA EDICIJA „NARODNE KNJIGE”

KAPETAN DŽON PIPLFOKS

Strip je crtao Radivoj Bogičević prema tekstu Duška Radovića

U najnovijoj ediciji „Narodne knjige” pod nazivom „Strip”, koju osmišljava i uređuje Vasa Pavković, književni kritičar, veliki poklonik stripa i autor dve knjige – „Slatki strip” i „Naš slatki strip”, kao prvo delo je izašao slavni „Kapetan DŽon Piplfoks”. Ovaj strip, prema tekstu Duška Radovića, nacrtao je Radivoj Bogičević. Bogičević je poznat čitaocima i po tome što je 2003. godine dobio nagradu „Politikinog Zabavnika” za najbolji roman za decu („U trku za jelenom”).

Bogičević je, inače, postao slavan šezdesetih godina dvadesetog veka, kada su „Dečje novine” objavljivale njegovu strip-seriju o slovenskom ratniku Akantu. On je crtao i nekoliko nastavaka strip-serije „Tri ratna druga”, čija se radnja dešava u Prvom svetskom ratu, kao i drugu seriju o štitonoši Blažu i njegovoj devojci Jelici, čiji se raznorazni doživljaji smenjuju u petnaestom veku jedan za drugim.

Radivoj Bogičević je želeo da prema slavnoj drami Duška Radovića snimi animirani film, ali, kako ta želja nije realizovana, odlučio je da krene u crtanje klasičnog komičnog stripa, koji ima više od trideset tabli u koloru. Za Vasu Pavkovića strip „Kapetan DŽon Piplfoks” je vanserijsko delo srpske devete umetnosti, sa majstorski nacrtanim likovima i osećajem za pokret.

Edicija „Strip” će godišnje biti bogaćena sa tri do četiri „strip-knjige” naših, ali i inostranih najboljih autora.

A. C.


Objavljeno: POLITIKA, Beograd, 09.08.2004. godine

Paja Patak dobija zvezdu na stazi slavnih

Njujork - Popularnom Diznijevom junaku Paji Patku konačno će biti iskazano poštovanje. Svojeglavi animirani Diznijev lik biće počastvovan zvezdom na Holivudskoj staza slavnih, koja će u ponedeljak biti postavljena ispred Diznijevog centra na Holivudskom bulevaru. Ceremoniju će voditi počasni gradonačelnik Holivuda i predsedavajući komiteta "Holivudska staza slavnih" Džoni Grant. Ovog meseca, 17. avgusta, pojaviće se prvi dugometražni film - "Tri musketara", u kojem će zajedno igrati Paja, Miki Maus i Šilja.

Beta-AP


Objavljeno: Danas, Beograd, 9. avgust 2004.godine

Mobilni ekrani - izazov stripu i grafičkoj noveli

GARFILDOVE MOBILNE AVANTURE

Jedan od novijih multimedija, strip, mogao bi da se revitalizuje prenošenjem na novi medij - ekran mobilnog telefona. Novi medij, dakako, podrazumeva i nove dimenzije, nove forme i novu estetiku. O tome je nedavno bilo reči na panel-diskusiji o "mobilnim stripovima" u okviru Comic-Con Međunarodne konvencije u San Dijegu.

Inače, danas korisnici mobilnih aparata već uveliko daunlouduju wallpapere, pozdrave, animacije i dnevne strip-kaišiće sa popularnim likovima (Zigi, Kapetan RIBMAN i Anoki.)

Pred kraj leta, na sajtu GOCOMICS biće ponuđeni stripovi poput Doonesbury i La Cucaracha, namenjeni korisnicima mobilnih telefona, po ceni od dva do tri dolara mesečno za pristup. GOCOMICS, koji je dosad prodavao stripove čuvenih izdavačkih kuća DC i Marvel, i imao promet od oko milion dolara, nada se da će ubediti korisnike mobilnih telefona da plate i dobijaju na svojim aparatićima oko 150 stripova, od kojih se neki već nalaze besplatno na internetu.

Pored finansijske dobiti, kaže jedan od direktora GOCOMICS, Kris Pizi, stripovi koji se distribuiraju putem mobilnih pomoći će strip-autorima da prošire publiku. Korisnici će moći da pogledaju nove stripove besplatno i da ih forvarduju prijateljiima putem mobilnog. Zasad, GOCOMICS nudi na ovaj način neke popularne i kultne stripove, kao što su Garfild i Cathy, a uskoro će im se, nadaju se, pridružiti i satirični naslovi kao Doonesbury i La Cucaracha (na slici).

Problem je u tome što su mnogi novi stripovi bogatiji tekstom nego vizuelnim gegovima. A na malom mobilnom ekranu nema nesta niti za tekst niti za grafiku. Čak ni na najvećim ekranima nema dovoljno mesta za skrolovanje tri-četiri table dnevnog stripa, a da i ne spominjemo nedeljna izdanja koja su i veća, i koja se neće skoro naći u ponudi GOCOMICSA za mobilne.

Go Comics se u ovaj poduhvat upušta zajedno sa bežičnim provajderima, a svoju ponudu mora da podesi tako da ona odgovara za stotinak tipova ekrana mobilnih telefona. Kao što mreže moraju da redukuju filmove kako bi mogli da se prilagode TV ekranima, distributeri će morati da se bakću stripovima i prilagođavaju ih, pa čak i da ubede strip-autore da prilagode veličinu svojih radova mobilnim ekranima.

Neki autori se već žestoko protive "novom pojednostavljenju stripova", dok u GOCOMICS idu dotle da čak razmišljaju kako bi kultne manga stripove prilagodili mobilnim telefonima.

Lalo Alkarac (Alcaraz), tvorac oštrog satiričnog latino-stripa La Cucaracha, međutim kaže: "Kad bih mogao da plasiram svoj strip na tostere, ne bih oklevao da i to uradim!"


Objavljeno: Danas, Beograd, 11. avgust 2004.godine

Početkom septembra stiže novi film sa Hali Beri u glavnoj ulozi

ŽENA MAČKA USKORO U BEOGRADSKIM BIOSKOPIMA

U najavi Taka, u beogradske bioskope krajem avgusta stiže film "Ketvumen", baziran na liku legendarnog strip autora Boba Kejna, tvorca Betmena. Naslovnu ulogu tumači Hali Beri (38), dobitnica Oskara za film "Bal monstruma" i hit-glumica koja je tumačila Storm, ženu mutanta koja telekinezom kontroliše atmosferske prilike u neverovatno popularnom Marvelovom filmu "X Men".

Sto miliona dolara

"Ketvumen" je novi film strip-kompanije D.C. (Direct Current), njihov očajnički pokušaj da pariraju Marvelu na filmskom tržištu, budući da su filmovi o "Spajdermenu" i "Eks-menima" zaradili stotine miliona dolara, za razliku od filmova o Supermenu i Betmenu, udarnim junacima Di Si-a koji sve slabije prolaze i na strip-tržištu. Hali Beri tumači lik Pejšens Filips, dizajnerke reklama za veliku kozmetičku kompaniju. Pošto slučajno razotkriva prljave igre svoga šefa, Pejšens bacaju vezanu u reku.

Heroinu spasava misteriozna mačka koja pretvara trapavu dizajnerku u ženu-mačku, obdarenu nadljudskim, tj. nad-mačijim moćima. Pejšens spava na polici, oštri nokte na sofi i jede tunu direktno iz konzerve. Film jedino ne prikazuje da li Hali Beri održava ličnu higijenu ližući se i da li ostavlja mrtve miševe na otiraču. Pod dirigentskom palicom francuskog reditelja Pitofa, film "Ketvumen" je briljantna vizuelna stilska vežba, sa odličnom scenografijom i vrhunskim kostimografskim zahvatima.

Estetika magazina

Sinopsis je glup do bola, a Pitof ga razvlači i razvalči mada film ostvaruje interesantnu dekadentnu auru kompjuterski prezasićenim bojama, dovedenim skoro do belog usijanja. Očigledno, Pitof je doktorirao estetiku evropskih modnih magazina, ali beskonačnu narativno-kinetičku prazninu filma ništa ne može popuniti. Hali Beri neće nastupati u novom nastavku "Eks-men 3" koji se ovih dana snima u Holivudu, jer je tražila astronomski honorar.

S. Đ. M.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 12.08.2004.godine

WWW.REDMEAT.COM

Kada je riječ o stripu Maxa Cannona “Red Meat”, neka vas ne zavara crtački minimalizam, tj. autorski običaj da se jedan prizor proteže čitavim stripom. Ovdje je, naime, bitnije ono u “oblačiću”, kako to već kod – uvjetno rečeno – stripova za odrasle obično biva. Riječ je o iščašenom, nerijetko i crnom humoru, koji – ne uzimajući zdravo za gotovo nijednu uvriježenu društvenu normu - propituje krhke granice “dobrog ukusa” te zapravo udara izravno u meso društvenog licemjerja i tzv. javnog morala... Cijela priča počela je 1989. godine, otkad junaci ovog majstora strip-anegdota iz Tucsona, u američkoj državi Arizona – dakle, Ted Johnson sa svojom obitelji, Johnny Lemonhead, Bog i Svećenik, itd. – svojim specifičnim humorom osvajaju svijet. Jedno vrijeme “Red Meat” ste u hrvatskom prijevodu mogli čitati u dvotjetniku za kulturu Zarez, a ako vam to nije bilo dosta ili vam je iz već nekog razloga promaknulo, kliknite na www.redmeat.com/redmeat gdje se nalazi preko 400 strip-epizoda, i uživajte u bizarnim dijalozima i situacijama kojih se ni montipajtonovci ne bi posramili. Inače, ako vam engleski eventualno i ne ide baš najbolje, u izabranim epizodama možete používat i na bliskijem nam češkom jeziku.

Give the masterpiece a chance!

(H. P.)


Objavljeno: Fearl Tribune, Split, 12. kolovoza 2004.godine

ŽELIM PRIČATI PRIČE ISTINITIJE OD ISTINE

Fantaziju ne doživljavam kao eskapizam, nego kao nešto što mi omogućuje da stvari koje smo već vidjeli tisuću puta prikažem u novome svjetlu - kaže Neil Gaiman

Višestruko nagrađivan britanski književnik Neil Gaiman, poznat prije svega po glasovitu serijalu stripova »Sandman«, gostuje ovih dana, u sklopu svoje europske turneje, u Zagrebu i u Osijeku. Povod Gaimanovu prvome posjetu Hrvatskoj njegovi su upravo objavljeni romani »Američki bogovi« i »Koralina«, izašli u izdanju zagrebačkog »Algoritma«. Knjige su predstavljene u nedjelju na večer u Društvu hrvatskih književnika u Zagrebu.

Neil Gaiman profesionalno se bavi pisanjem već više od dvadeset godina i jedan je od najboljih pisaca modernih stripova. Njegov nagrađivani strip »Sandman«, čije su kolekcije godišnje prodane u više milijuna primjeraka, prvi je strip nagrađen literarnom nagradom (1991. World Fantasy Award za najbolju kratku priču). U »Američkim bogovima« (Hugo 2002., Bram Stoker 2002.) Gaiman je stvorio rijetko uspješan suvremeni svijet prožet fantastikom, a njegov prvi roman za djecu »Koralina«, suvremena varijanta »Alise u zemlji čudesa«, međunarodni je bestseler, nagrađen ove godine Hugom za najbolji kratki roman. Neil Gaiman okušao se i u filmskoj režiji, a njegov bi se prvi film »A Short Film About John Bolton« trebao naći na DVD-u krajem ove ili početkom sljedeće godine. S popularnim britanskim spisateljem, koji je uvršten u Dictionary of Literary Biography kao jedan od najboljih živućih modernih pisaca, razgovarali smo nakon njegova veoma posjećena zagrebačkoga predstavljanja.

Vrata književnoga svijeta otvorio Vam je strip »Sandman«. Kako je tekao taj literarni put od stripa do romana?
- Nikada stvarno nisam vidio i još uvijek ne vidim taj razvoj od stripa do romana. Bilo je ljudi koji su mi, kada sam počeo pisati romane, rekli da im je drago što sam se maknuo od stripova i počeo raditi važan posao, a ja sam im odgovorio - ne, »Sandman« je važan posao. Radost pričanja priče za mene je prisutna u bilo kojem mediju. Stvari koje sam radio na stripu bile su nove, originalne i zanimljive, isto tako, i u pisanoj sam literaturi nastojao raditi nešto što je novo i originalno. Na taj sam način funkcionirao i tada i sada, tako da ne mislim da je jedno napredak u odnosu na drugo.

Zašto Vas privlači svijet bajkovitoga i fantastičnoga?
- Pisanje fantazije je najbolji način da se kažu velike stvari na jednostavan i razumljiv način. Fantasy ne doživljavam kao eskapizam, nego kao nešto što mi omogućuje da stvari koje smo vidjeli već tisuću puta prije, ljudima prikažem u novome svjetlu, kao da ih vide prvi put. Primjer je moj roman »Neverwhere« (»Nikad i nigdje«), o ljudima koji su doslovce nestali s londonskih ulica, koji žive kao vlastite sjene ispod grada. S jedne strane, mogao sam napisati roman čija bi se radnja događala među beskućnicima, ali takav roman nikad ne bi pokazao mnogo više od onoga što već znate o beskućnicima. Time što sam se poslužio ovakvom metaforom i napravio je stvarnom, učinio sam čitav taj svijet, polusvijet, uobličenim i prihvatljivim na jednoj potpuno drugoj razini. I to je razlog zbog kojega mi fantazija djeluje kao potpuno legitiman rod pisanja.

U kakvu su odnosu Vaše priče, koje karakteriziraju razigranost, začudni prizori i očaravajući likovi, i stvarnost? Jesu li nadahnute svakodnevicom?
- O, da. Uvijek kada sjednem i počnem pisati, imam tu povlasticu da se kao pisac osjećam kao Bog. I zbog toga se ne osjećam ponukanim da pišem o onoj verziji stvarnosti za koju vam mediji i svi ostali govore da je to prava stvarnost. Između ostaloga i zato što nikada nisam upoznao nikoga koji živi u toj verziji stvarnosti. Zato se osjećam potpuno slobodnim da imam pravo pisati o stvarnosti koju sam ponovno stvorio.

Koje su Vaše osnovne literarne preokupacije?
- Uglavnom, želim pričati priče koje će promijeniti ljude, priče koje su istinitije od istine. Želim govoriti stvarno dobre laži, koje će na čitatelja djelovati kao istina na nekoj dubljoj razini i koje će ih natjerati da se promijene. One će promijeniti način na koji su ljudi do tada doživljavali svijet oko sebe. Nakon što zaklope moju knjigu, čitatelji više neće biti isti kao prije.

Možete li nam otkriti svoje planove? Čujem da trenutačno radite na izdavanju albuma originalnih pjesama o pričama i likovima iz svojih knjiga?
- Svako toliko netko dođe i zamoli me da pročitam nešto iz svojih knjiga, i tada to snimi na CD. Napisao sam i nekoliko pjesama za svoje prijatelje, koje su oni uvrstili na svoje albume. Ali vjerujem da nikada neću snimiti album na kojemu ja baš pjevam neku svoju pjesmu. Trenutačno završavam serijal »1602.«, u kojemu su mnogi strip-likovi iz sadašnjice prebačeni 400 godina u prošlost. Serijal je počeo izlaziti jesenas. Osim toga, pripremam novi roman, radim na novoj knjizi priča za djecu, a sudjelujem i na vrlo ranoj pretprodukciji filma zasnovanoga na mome stripu »Smrt«.

Sandra-Viktorija Antić


Objavljeno: Vijesnik, Zagreb, 7. listopada/oktobar 2003.godine

ISTORIJA STRIPA

NOVI PRISTUP SUPERHEROJIMA

Scenaristi su podjednako važni, koliko i crtači, a ima i takvih scenarista, koji su kvalitetom svojih priča bacili sjenku na imena crtača koji su radili te stripove. Jedan od takvih scenarista je Alan Moore

Crtež je prva stvar koja čini jedan strip privlačnim. Ako je scenario dobar, za crtež je dovoljno da bude zadovoljavajući i strip se može pročitati do kraja. Ako je crtež solidan, scenario može da bude i prosječan, a strip će ponovo biti okarakterisan kao dobar, ali ako je crtež loš, scenario može biti i jako dobar, a strip će u većini takvih slučajeva ostati nepročitan. Crtači su, dakle, ti koji su zaslužni za popularnost jednog stripa, odnosno crtači su zvijezde. Ali, da li je to razlog da scenaristi budu zapostavljeni ili da se smatraju nebitnim. Sjetimo se priče o Goscinnyju, scenaristi Asterixa i Taličnog Toma. Koliko god su crtači ovih stripova (Uderzo i Morris) bili dobri, ipak je on taj koji je stvorio ove fascinantne likove. Milo Manara je odličan crtač, ali pitanje je da li bi bio to što je danas da mu nije bilo Huga Pratta i njegovog scenarija za Indijansko ljeto, a isti je slučaj i sa Liberatoreom. On je bio ilustrator i crtač porno stripova, a sada zauzima značajno mjesto u istoriji stripa sa svojim Rank Xerox-om, koji je opet kreacija scenariste Tamburinija. Kroz Marvel je prošla čitava plejada crtača, od beznačajnih do jako dobrih, ipak se za oca većine Marvelovih (Spiderman, Silver Surfer, Hulk...) junaka smatra Stan Lee – scenarista. Dakle, scenaristi su podjednako važni, koliko i crtači, a ima i takvih scenarista, koji su kvalitetom svojih priča bacili sjenku na imena crtača koji su radili te stripove. Jedan od takvih je scenarista je svakako čovjek po imenu Alan Moore.

Moore je rođen 18. novembra 1953. u Northamptonu – Engleska. Odrastao je u tipičnoj engleskoj radničkoj porodici. Bio je izbačen iz konzervativne srednje škole, a nije bio primljen ni u jednu drugu, zbog čega je ostao bez kvalifikacija za posao. Ostalo mu je jedino da sam krene u neki posao, pa je sa grupom prijatelja osnovao magazin Embryo, u kome se prvi put susreće sa pisanjem. Stripom počinje da se bavi 1979. godine, kada je za muzički magazin Sounds, pod pseudonimom Curt Vile radio detektivski strip Rescoe Moscow. Nije mu trebalo dugo da shvati da je loš crtač i da odluči da se bavi isključivo pisanjem scenarija.

Prvi radovi ovog izuzetno talentovanog scenariste bili su objavljeni u časopisima Doctor Who Weekly i 2000 AD u kojima je Moore stvorio nekoliko popularnih serija, kao što su The Ballad of Halo Jones, Skizz i D.R. & Quinch. Nakon toga, Moore počinje da radi za britanski antologijski magazin Warrior, za koje stvara Marvelmana i V For Vendeta, za koje 1982. i 1983. godine dobija British Eagle nagradu kao najbolji strip scenarista. Ova dva stripa su značajna za Moore-a i zbog toga što su mu širom otvorili vrata američkog tržišta.

Počevši da piše za američku izdavačku kuću DC Comics, Moore je odmah počeo da ređa uspjehe sa poznatim DC-ovim likovima: Swamp Thing, Green Lantern, Batman i Superman. Kada je sredinom osamdesetih DC odlučio da rekonstruiše svoj strip univerzum, Alan Moore se tiho ušunjao sa svojim stripom Watchman, koji je uz Millerovog The Dark Knight Returns (Batman), zauvjek promijenio strip i pogled na isti (radi se naravno o američkom stripu). Watchman ima potpuno nov pristup superherojima, koji žive u svijetu koji niti ih razumije, niti im vjeruje. To je bio prvi strip za koji je dodijeljena prestižna nagrada Hugo Award. Moore je završio rad na Swamp Thing, kompletirao V For Vendeta i napisao jednu, po mnogima najbolju epizodu Batmana sa Jockerom, nazvanu Killing Joke, ali u to vrijeme počinju i prvi problemi sa izdavačkom kućom DC Comics. Nezadovoljan što nije dobio autorska prava na Watchmana i još nezadovoljniji platnim sistemom kuće, Moore krajem osamdesetih napušta DC i počinje da sarađuje sa manjim nezavisnim kućama. Sa bivšim menadzerom pank grupe Sex Pistols, Malcolm McLarenom piše scenario za film Fashion Beast, ali film nikada nije snimljen. Slijedi još jedna serija uspješnih stripova: Big Numbers sa crtačem Bill Sienkienjiczem, Lost Girls sa Melindom Gebbie i strip From Hell, koji je kruna ovog perioda Mooreeovog stvaralaštva i po kome je snimljen film sa Johny Deppom u glavnoj ulozi.

Stripovi koji su uslijedili obezbijedili su Mooreu ogromnu slavu i uvrstili ga među najbolje scenariste na svijetu. To su: Promethea, Tom Strong, Tomorow Stories, Top Ten i The League Of Extraordinary Gentlemen, po kome je takođe snimljen film. Od Alana Moorea se može očekovati još mnogo dobrih priča. On živi i vrlo vrijedno radi u rodnom Northamptonu u Engleskoj.


Nikola Ćurčin


Ovaj članak je prenesen sa sajta dnevnog lista POBJEDA, Podgorica, od 07.08.2004.godine. Sva prava zadržana.

sadržaj

8.

BERZA

mail

From: Kristijan Relic <krile@eunet.yu>
Subject: Berza

KrisKupuje:

- Marti Misterija (Dnevnik), br.107
- Dilan Dog: Smrt, ljubav, smrt (spec.broj ZS 11)
- Korto Malteze: Prica o Veneciji (Art 9)
- Princ Valijant I (Marketprint, tvrdi povez)
- Stripoteka 931-936

KrisZahvalan

sadržaj

9.

LINKOVI

Strip Vesti

Predrag Ikonić nam je preporučio sledeće linkove:

www.podzemlje.com/
Originalni stripovi koje necete naci nigde na netu! Asteriks, Alan Ford, Kit Teler, Mister No, Blek, Zagor, i jos dosta toga... Ako imate svoje stripove skanirane, i zelite da ih podelite sa otalima na netu, posaljite nam! Ili ako ste artist i pravite svoje stripove, posaljite ih! Novi strip svake nedelje!

free-st.htnet.hr/strip/
Sajt Nine Lovric sa dosta stripova za prodaju, forumom i svim ssto ide uz to :)

sadržaj

10.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 7. do 21. avgusta

29. jula 2003. U okviru festivala Trnfest u KUD France Prešeren u Ljubljani, održano je prvo predstavljanje Warburgera (izdanja Stripburgera) u formi izložbe, uz učešće sledećih strip autora: Andreja Kladnik, David Krančan, Koco, Matej Lavrenčič, Primož Krašna, Srp, Andrej Štular, Žiga Aljaž, (Slovenija), Danijel Žeželj (HR/ZDA), Miroslav Nemeth (HR), January Misiak (PL), Jonas Sildre (EE), Vladan Nikolić, Mr. Stocca (YU), Vhrsti (CZ), Branko Jelinek (SK).

30. jula 2004. Slavni Italijanski strip autor Guido Crepax umro je nakon duže bolesti. Rođen 1933, Crepax je u svetu poznat po svom stripu Valentina. Uporedo uz strip Valentina, Crepax je kreirao i sledeće naslove: 'L'Astronave Pirata' (1968), 'La Casa Matta' (1969), 'La Calata di Mac Similiano' (1969), 'Belinda' i 'Bianca'.

7. avgusta 2003. U dvorani Suncokret otvorena je strip-radionica na temu "Miss Krampus" - knjige kratkih priča Zorana Lazića - u okviru strip-akcije: Komikaze i Kosmoplovci.

15. avgusta 2003. U okviru manifestacije KOMAR #1 (KOvačička Manifestacija Alternativnih Reakcija) otvorena je izložba alternativnog stripa (Burek, Seljak, Bodroža, Looney, Maja Veselinović, Saša Mihajlović, Aleksandar Zograf, Letač, Mr Spiral, Wuk Palibrk, Zontag, Kiklop, Wostok, Lola, Boća, Supek, Ivana Vareski, Jarmila Sabo,...) i održana promocija strip albuma Celulit, Šlic (Beograd) i Kuhinja (Pančevo);


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad