prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. STRIP PROMOCIJA - Zlatko Krstevski
2. DAN DARE I UMJETNIČKI CRTEŽ
   RANKA HAMPSONA (20) - Josip Mihalković
3. POST SCRIPTUM (16) - Zoran Đukanović
4. JUŽNJAČKA UTEHA No 168. - Dejan Stojiljković
5. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (227) - Darko Macan
6. MOJ POGLED (115) - zmcomics
7. ŠTAMPA - štampa
8. POZIVI NA SARADNJU - mail
   
9. PISMA ČITALACA - mail
10. LINKOVI - Strip Vesti
11. DATUMI - Strip Vesti

1.

STRIP PROMOCIJA

Zlatko Krstevski

Studio "VIZANT"
Vreme :18.00h
Promocija
"ISTORIJA UMETNOSTI-STRIP URA"
(Zuti decak, Mali Nemo, Maus, Torpedo, Betmen, Princ Valijant,
DRUNA, Korto Maleze, Superman, Zagor....)
na 192 strane istorijat plus ilustracije-promotivne cene

Potrazite izdanje u Plato-Veliki, Akademski Plato, Cika ljubina, Knez Mihajlova, Dom Omladine Striparnica 'BEOPOLIS" kod Rase, PAPIRUS, SKC-Student kult. centar - poklon za svakog ko kupi izdanja Vizant: Cool Strip, Strip Vizura, Global Art, Art performance, i STRIP URA - poklon KALENDAR HEAVY METAL u koloru, u Beogradu, (veoma limitirano izdanje) kalendar mozete nabaviti i kod Sabcana, Striparnica EON-u SABAC-kod Bambija i plus za kolekcionare dobijete sa potpisom Vladimir Aleksic, jedan od ilustratora.

I to nije sve USKORO izlazi 4-thinternational book anthology Comic ART-FESTIVALA koji jedini stampa kataloge: ovaj put na 208 strana, vrhunski strip "over and under-ground".

USKORO BALCAN COMIX WORKSHOP-MACEDONIA 25-28 avgust.

Srdacno vas

www.vizant.org.mk

sadržaj

2.

DAN DARE I UMJETNIČKI
CRTEŽ FRANKA HAMPSONA (20)

Josip Mihalković

S Interneta skinuo i priredio Josip Mihalković.

Dan Dare i "Eagle"dugo su umirali, a posljednje faze su bile zbrkane i priče sve neuvjerljivije kako se kraj približavao. Jedna od največih traumi je bilo preuzimanje "Hulton Pressa". "Hulton" je bila manja izdavačka kuća i "Eagla" je preuzela kako se čini, skoro slučajno. A "Eagle", njegova snaga, prodajni parametri i sestrinska izdanja "Girl", "Swift" i "Robin" bili su vrtoglavi uspjeh u pedesetim godinama, kada još nije bilo televizije, video igara, računala; postojale su samo knjige, radio i odlazak u kino jedan puta tjedno. Ne može se oteti snažnom dojmu da "Eagle" nisu vodili poduzetni novinari, već amateri... doduše nadareni amateri. Isti su ti amateri stekli odanost i ostalih crtača, tako da "Eagle" nije bio samo Dan Dare već i Jeff Arnold, Luck of the Legion, Harris Tweed i ostali. Puno je toga uspjeha izazivalo zavist ostatka Fleet Strreta. Nakon preuzimanja "Eaglea" oni su se uselili i stare odanosti bile su zaboravljene. Unišrite borbeni moral i uništili ste "Eagle". Kako je padala naklada, tako su se uvodile mjere štednje koje su rezultirale padom kvalitete - i tako je opet pala i naklada. Spirala pada započeta je redukcijom kvalitete kako bi se pokrili gubici od pada naklade, a to je vodilo do daljnjeg pada naklade. Urednici nakon Clifforda Makinsa nisu imali osjećaj za papir kakav je imao Marcus Morris. Izdanja iz šezdesetih godina pribjegavala su još histeričnijim potezima kako bi povećale nakladu, ili barem sprečavali njezin daljnji pad... i tako se započelo s reprint izdanjima. Ne samo Dana Darea, nego i drugih stripova iz prošlosti (nekoliko posljednjih izdanja nije sadržavalo niti jedan izvorni uradak), i to uglavnom američkih... A ironija je u tome da je "Eagle" bio osnovan kao protuteža za američke stripove.

svršetak

sadržaj

3.

POST SCRIPTUM (16)

Zoran Đukanović

MEDIJSKI RADIKALIZAM NINOSLAVA KUNCA

Ninoslav Kunc rođen je 1957. u Zagrebu. Završio je Pedagošku akademiju na Odseku za likovnu umjetnost. Radio je kraće vreme u “Zagreb filmu”, a potom postao član “Novog kvadrata” intenzivno se posvetivši stripu i ilustraciji. 1979. osvojio je nagradu stripom A ljubaf na prvi pogled? na konkursu “Mladosti”. Zajedno sa svojim kolegama iz “Novog kvadrata” nosilac je nagrade Sedam sekretara SKOJ-a. Bio je urednik stripa u “Studentskom listu” i “Pitanjima”. Radi u “Školskoj knjizi”. I dalje se, pored ilustracije i opreme knjige, bavi stripom. Razgovor vodimo samim početkom 1986, pa se sve reference, naravno, odnose na taj vremenski trenutak.


Tvoj dosadašnji rad u stripu kretao se u dva pravca. S jedne strane, stvaraš stripove svedene na siluete, a sa druge radiš groteskne stripove neredukovane stilizacije.
Ta dva toka postojala su gotovo od samog početka. Započeo sam Sjenom koja je izlazila u kaiševima, a paralelno sam radio stripove sa mnogo više detalja i pozadinom. Sjena je razvijena iz crne mrlje na hartiji. Stvorio sam čovečuljka – stripski antilik. Imao sam neke scenarije koji su vodili u tom pravcu. Ka stripu koji se bavi samim medijem, destrukcijom medija, igrom njegovim mogućnostima. Sjena je isprva bila isključivo to. Kasnije je počela da zadire u domen svakidašnjeg života i postajala komentar svega što me okružuje. Sam lik Sjene bio je već izgledom nekakav negativ. Unutar četiri kvadrata, u kojima se isprva pojavljivao, igrao se s balonima, okvirima, svim elementima koji su sačinjavali taj strip. Drugi, pak, pravac kojim sam se kretao je samo na prvi pogled klasičniji. Tu se raspon kretao od gega do političkog angažmana.


U svakoj od varijanata primetna je izgradnja tvog osobenog slenga, u stvari idiolekta. Da ti se stripovi ne vide, a da se samo čuju govor i zvuci u njima, nepogrešivo bi se prepoznao njihov autor.
Možda je moj pristup humoru pomeren obilatom upotrebom mojih vlastitih onomatopeja koje sam rasejao po stripovima. Počevši od prototipova kao što su “gaz, gaz” i “šev, šev”, težio sam da obogatim samu zvučnu sliku stripa. No, to je je došlo sasvim spontano tokom rada.


Prekomerna upotreba onomatopeja i dijaloga može u stripu izgledati potpuno nefunkcionalno. Tvoj način primene onomatopeja poseduje namernu bukvalnost koja, međutim, izaziva parodičan kontraefekt.
Naravno, nisam ja izmislio antistrip, igru sa medijima, sve je to odavno bilo određeno čak u ranom stripu, od Malog Nema pa nadalje. Poznavajući više-manje dosta onoga što je do tada bilo urađeno, razvijao sam sopstveni senzibilitet iz koga je proistekla i takva parodija klasične stripovne onomatopeje.


Stripovi su ti najčešće grupisani u cikluse. Jedan od kraćih je Gospodin Pjer.
Pjer je domeni strip apsurda. Sredjovječni dežmekasti čovječuljak u susretu s apsurdnim situacijama.


Mada Gospodin Pjer obiluje ironijom, u snoviđenjima tog debeljka ima i lirizma.
Lirizam je vjerojatno jedan od elemenata moje strip poetike. Čini mi se da ga ima i u drugim mojim stripovima, čak i u onima u kojima se služim mnogo grubljim vidom humora. Srodan ton postoji u Košmarima jednog građanina koji nije platio porez. Zapravo tu je poetičnost možda bila najizraženija. U drugoj, kasnijoj fazi u “Studentskom listu” (SL) prisutan je bio drugi tip humora. SL je nastojao biti što više angažiran. Otvorili su prostor stripu na svojim stranicama, ali su zapravo zahtijevali da taj strip odrazi svijest i stav same redakcije. Bio sam prinuđen raditi tip stripa koji možda nije potpuno predočavao ono što sam ja želio, ali sam se morao prilagoditi uvjetima koji su postojali unutar koncepcije same novine. Svoj senzibilitet prilagođavao sam tim dnevnim, odnosno tjednim potrebama prostora u kome sam se pojavljivao.


Uradio si ciklus “erotskih” ilustracija od kojih su neke bile objavljene u brojevima SL-a u vreme kada je optuživan za antifeminizam.
One su samo tako bile protumačene iz konteksta reakcija feministica. Cijela ta rubrika pisama u SL-u bila je koncipirana tako da se objavi što više izvornih paprenih pisama čitalaca sa odgovorima urednika rubrike, a meni je kao tadašnjem grafičkom uredniku bio zadatak da “erotiziram” taj materijal. Te dvije stranice rezervirane za pisma čitalaca sam vizuelno zamislio kao jedan svoj koncept erotike i antierotike koji, naravno, nije doslovno vezan za samu poštu. Tu su bili i prizori iz stripova Roberta Kramba (Crumb), Munjoza (Muńoz) i Sampaja (Sampayo) i Gvida Krepaksa (Guido Crepax) koji su imali istu funkciju. Unutar moje koncepcije erotika-antierotika išao sam na vizualan način ironizirati ljepotice s duplerica. Kroz te moje crteže činio sam vizuelnu destrukciju ljepote, odnosno pojma ljepog ženskog tjela. S tim da moji crteži nisu nastali tada nego znatno ranije. Predstavljaju dio ilustracija koje sam radio za Palmotićevu Govnijadu. U kontekstu Govnijade, koja je poznati srednjovjekovni spjev o govnu, a zapravo je odlična politička metafora tog vremena, na jednaki način su bili tretirani muški i ženski likovi i njihova tjela.


Na svoj način parodirao si postupak serijalizacije stripa. Svaki strip iz ciklusa koji bi uradio, mogao se posmatrati samostalno.
Išao sam dotle da sam seriju stripova Kung-Fu Maja i stilski razbio. Svaka tabla je potpuno drugačija od slijedeće. Na prvoj tabli bio je potpuno groteskni crtež. U zadnjoj epizodi Maja je postala realistički lik. Kada bismo izostavili tekst i naslov i suočili prvu s posljednjom tablom, niko ne bi mogao pretpostaviti da je riječ o istom junaku.


Radio s i parodije na postojeće stripove.
Strip parodija je stvar koja me je uvijek vrlo zanimala. Kroz to sam htio iznijeti neke svoje stvavove o položaju stripa kod nas. Pored Mirka i Slavka napravio sam u to vrijeme parodiju na Ripa Kirbija (Kirby). Mislio sam da je taj strip očiti primjer uskogrudosti i neshvatanja stripa unutar kuće “Vjesnik” i ne samo unutar nje. Ako pogledamo statistički, Prentisov (John Prentice) Rip Kirbi je strip koji se najdulje i najobimnije provlačio kroz sva “Vjesnikova” izdanja. U domeni klasičnog stripa Rejmondov (Raymond) Rip Kirby ima svoje mjesto i značenje. Međutim, današnji Kirbi Džona Prentisa potpuno je dosadan i deplasiran. Zašto je “Vjesnik” niz godina baš insistirao na ovom stripu kao jednom od svojih glavnih faforita nije mi nikad bilo jasno, ali mislim da u tom svijetlu treba gledati činjenicu da zadnjih desetak godina u “Vjesniku” nije opstala nijedna strip revija. Inače, Rip Kirbi u Prentisovoj varijanti, koja je baš bila najviše ekploatisana, scenaristički i crtački je sterilan i neživotan i s današnjeg stanovišta potpuno nesuvremen strip. Mislim da je najgora stvar koja se može desiti svakom crtaču da uradi ono što je Prentis tokom vremena “postigao”: bezličnost svih junaka je doveo do savršenstva. Hoćemo li uskoro moći razaznavati Dezmonda (Desmond) od Ripa? Na svjetskoj strip sceni se pojavila gomila novih, drugačijih stripova koji su morali biti prezentirani i kod nas.


Nije li žestina parodičnosti u stripovima jedan od razloga tvoje manje prisutnosti u specijalizovanim strip revijama, a veće u omladinskoj i studentskoj štampi?
Vjerojatno. Teško da bi moj strip Poslijednja avantura Mirka i Slavka, takav kakav je, lako prošao u etabliranim strip revijama. U tom je smislu omladinska štampa bila oaza za jedan slobodniji pa i radikalniji izraz.

-----

Intervju je izvorno objavljen u listu “Student” br. 1-2, Beograd, 15. januara 1986. Čistom igrom životnih okolnosti, nikada se nisam poduhvatio pisanja celovitog teksta o Ninoslavu Kuncu, što on više nego zaslužuje. Posvetio sam mu, međutim, referencu u eseju Etičko preventivne pizdarije EPP-a koji je, nakon pojavljivanja u monografiji EPP, objavljen u “Strip vestima” br. 171. Tu sam ipak ponešto rekao o važnosti Kuncovog uticaja. 1993. godine objavljen mu je kultni strip album Sjena koji je proširen i reizdat 2003. (“Bakal”, Zagreb). Nijedno od ova dva izdanja na žalost nisam imao prilike da vidim.

sadržaj

4.

JUŽNJAČKA UTEHA No168.

Dejan Stojiljković
amarok018@yahoo.com

The Crow - Lirika umiranja

DRUGI DEO: GOREĆI IZNUTRA

every night i burn
scream the animal screams
every night i burn
dream the crow black dream

dream the crow black dream

The Cure - Burn
(Pesma sa soudtracka The Crow, nema je na regularnim albumima)

Džejms O' Bar se rodio 1960. u Detroitu. Bio je siroče i kao takav osuđen na nesrećno detinjstvo u raznim hraniteljskim porodicama. Kao adolescent upoznao je devojku svoga života, sve je izgleda krenulo u nekom boljem pravcu i mladi srećni par planirao je brak. Međutim, život ima svoja surova pravila, tako da je nesreća koja je usledila totalno izbacila mladog Džejmsa iz koloseka. Pijani vozač ubija njegovu osamnaestogodišnju verenicu i on, skrhan bolom, odlučuje da se pridruži marincima.

Početkom osamdesetih (tačnije, 1981.), Džejms O' Bar u Berlinu, gde je službovao, počinje rad na svom mračnom, gotskom serijalu The Crow, pokušavajući da kroz umetničko stvaranje otera demone prošlosti. Međutim, to nije išlo nimalo lako. Ispostavilo se da je, nacrtavši svaku novu stranu, tonuo sve dublje i dublje u samodestruktivnost, dok se u njegovoj duši rasplamsavao bes pomešan sa suicidalnim idejama. Inspirisan muzikom Joy Division i Igija Popa, kao i pričama Luisa Kerola i Edgara Alana Poa, samouki umetnik stvarao je svoj mitski serijal o ljubavi koja je toliko jaka da seže s one strane groba...

Morao sam nešto da izbacim na papir ili bih jednostavno završio mrtav...

Nakon završetka službe u marincima, Džejms se vraća u Detroit ali tamo na svakom koraku zatiče zatvorena vrata. To ga primorava da se bavi najprostijim poslovima, samo da bi preživeo. Na sve strane nudi svoj strip ali ga izdavači odbijaju. Jedni mu govore da u stripu ima previše nasilja, dok drugi tvrde da ga ima premalo.

Ja sam iz Detroita, a tamo u novinama možeš pročitati o bračnom paru koji je ubijen zbog vereničkog prstena od 24 dolara...

Robert Smit je samo godinu dana mlađi od O' Bara, maltene njegov vršnjak. Rodio se u Krouliju, Saseks, i tamo sa grupom ortaka formirao 1976. bend po imenu Easy Cure. Njihov prvi singl izdat 1978. za malu nezavisnu etiketu Small Wonder Records, zvao se Killing In An Arab i bio je inspirisan Kamijevim ''Strancem''. Ova pesma ubrzo biva zabranjena, jer je prema mišljenju načitanih cenzora raspirivala rasnu mržnju. To Smitu i drugovima nije mnogo zasmetalo i oni, skrativši ime benda na The Cure u narednim godinama sa još nekoliko ostrvskih bendova, na ruševinama post-punk ere, kreiraju novo lice rokenrola. Prema izjavama samog Smita, the Cure nikad nisu bili gotik bend (tu etiketu su im najviše prilepljivali zbog pemse ''A Forest''), već je njihova muzika varirala na ivici veoma sofisticirane psihodelije i pomalo morbidnog darka. Ono što jeste interesantno za kontekst u kome ih pominjem jeste njihov vizuelni imidž. Naime, The Cure su na scenu i pred kamere izlazili našminkani, sa puno belog pudera na licu i još više crnog kreona na očima. Zbog toga su ih mnogi smatrali homoseksualcima, međutim, taj njihov imidž imao je jednu veoma morbidnu notu, i sam Robert Smit je neodoljivo podsećao na O' Barovog glavnog junaka. Ipak, svi oni koji se malo bolje razumeju u devetu umetnost, primetiće da jedan drugi veliki strip junak, zagonetan, depresivan i melanholičan poput samog Robija Smita, takođe stvoren od strane jednog ostrvljanina, neodoljivo podseća na frontmena The Cure.

To je Gejmenov SANDMAN.

Što se tiče O' Bara, koji je veliki fan The Cure (i čija je muzika defintivno uticala na strip), on jeste možda negde u kutku svog mozga imao na umu Roberta Smita prilikom kreiranja lika Erika Drejvena, ali prema njegovom ličnom priznanju, za lik Vrane kao model je poslužio frontmen jedne druge grupe.

Bio je to Piter Marfi iz benda BAUHAUS.


Sledeće nedelje:
The Crow - Lirika umiranja
TREĆI DEO: THIS CORROSION

sadržaj

5.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (227)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

JAN OD ŽELJEZNOG WOKA

U zadnjih sam se tjedan dana zatekao kako dva puta prepričavam - pozornom čitateljstvu te na vlastiti užitak - četvrti tom Iron Wok Jan mange, s detaljnim prikazom prve runde finala turnira u - kuhanju!

Manga kod nas još nije uhvatila zamah kakav ima na Zapadu - za te količine stranica i naslova treba imati malo zdravije tržište - tako da je na balkanske jezike za sada preveden samo Akira koji je dobar početak baš zbog toga što i nije prava manga. Akira je poluzapadna manga, Otomo priznaje velik utjecaj Moebiusa, i stoga ima neke karakteristike mange - dekomprimirano pripovjedanje, švungove, tematske opsesije razaranjem Japana - ali je po priči više akciji orijentiran holivudski spektakl nego tradicionalno ustrojena manga.

U "pravoj" mangi - dođe mi da kažem "u pravoj priči" i tako usput očepim banalne amerikanijade zadnjih desetljeća - akcija je bonus, dok je suština uvijek na unutarnjem putu glavnoga junaka. U kojem god miljeu da je priča smještena: povijesti (Buddha), današnjici (20th Century Boys), svijetu yakuza i politike (Sanctuary), ljubiću (Maison Ikokku), blesastom fantasyu (Those Who Hunt Elves), ili u kuhinji, koje se radnja Iron Wok Jana vjerno drži, dobra nas manga uvijek veže dobrim likovima i preprekama koje im stoje na putu do njihova sna. Junak mange rijetko je savršen i otpočetka u pravu (tu je Akirin Kaneda iznimka, atipčni akcijski everyman) te mi ne čitamo strip da bismo ga vidjeli kako uvijek ponovo pobjeđuje već kako se - bori.

Janova borba tako je samo naizgled kuharsko natjecanje - gdje se u finalu mora oprobati u dvije teške discipline: tjestenini (koju kineska kuhinja užasno široko definira) i desertu (koji u tradicionalnoj kineskoj kuhinji kao takav ne postoji - svašta se nauči čitajući dobre stripove) - već je prije svega borba protiv njega samoga, njegova divljeg ponosa i tvrdoglavosti koja ga vodi u propast.

Tipični bi našijenac zato trebao pregristi odbojnost prema velikim očima i zagristi u mangu (ne svaku, ali gore pobrojene su dobar početak). Naći će tu ono što ga je privuklo stripu: jake priče dobro ispričane, junake do kojih mu je stalo.

Ili makar, kao u Iron Wok Janu, recept za spravljanje medvjeđe šape.


***
Pratite li Martinu Mjesec na www.stripovi.com/martinamjesec.asp? Epizoda "Snijeg u kolovozu" dosiže vrhunac napetosti!

sadržaj

6.

MOJ POGLED (115)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

EON NOVI...

...izašao je nedavno. Tačnije ima već par meseci, kao što ga i sam imam već par nedelja ali ne postizavah da nešto o njemu napišem. Istrošen "svađama" u Pismima čitalaca reših da broj šaljem u subotu te sebi omogućim da napišem po koju informaciju o EON-u, dakako, novom. Numerisanom brojem 2, a ipak trećem po redu, računajući nulti broj.

Novina je da je ovaj strip magazin smanjen na, kod nas već standardni, B5 format, dok je broj strana ostao isti, 84. Hartija je i dalje kvalitetna bezdrvna, dok su korice deblje i jače. Ono što je važnije od ovih tehničkih podataka su svakako stripovi, ali red je da se svi podaci navedu...:)

Već na prvi pogled je uočljivo da je magazin koncepcijski okrenut stripovima, takozvanog, glavnog toka. Većina autora se već pojavljivala u ranijim brojevima. Takođe stoji i da je reč o autorima vrednim pažnje. O autorima kojima u većini po "milimetar dva" nedostaje do potpunog sustizanja profesionalnih standarda. Verovatno bi već neki pravi profesionalni angažman pokazao njihove realne mogućnosti. Svakako se svojim crtačkim sposobnostima ističu Vlada Aleksić i Zoran Janković. U broju je i ovog puta mesto našao "Krahan" Dragoša Jovanovića Fera. Dok su u broju prisutni i meni posebno vredni pažnje stripovi Marka Somborca, Zorana Stojiljkovića Kize i Simona Vučkovića koji pomalo odudaraju od celokupne koncepcije magazina. No to nikako ne škodi, a kad ne škodi svakako koristi...:)

Treba spomenuti i tekstualne rubrike: Između dva "Eona"..., Knjige o stripu i Strip surfer, koje su prvenstveno informativnog karaktera.

Kao i u prethodnim brojevima za izlazak EON-a su zaslužni entuzijasti okupljeni u "Eon - Udruženje ljubitelja stripa" kao i ULSS koji i ovog puta stoji iza projekta kao izdavač.

Mora se spomenuti da je ista ekipa ljudi prošle godine u letnjem periodu uspešno organizovala prvi Šabački festival stripa. Kao i napomenuti da se drugi festival sprema za avgust mesec o čemu ćete biti pravovremeno obavešteni u Strip vestima.


DODATNI POGLED:
Obećah jednom prilikom da ću nastaviti sa Vilintuljkovom družinom čim krene SERGEJ, a ono ništa. Biće, vrlo skoro. Uporedo sa novom tablom radim i redizajn vilintuljkove stranice, da se ne brukam više...:(

sadržaj

7.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin i Zoran Đukanović su obezbedili sledeće priloge:

INDIJSKI SPAJDERMEN - Đivan Kang (25) ostvario je svoje dečačke snove, odobreno mu je da napravi spin-of projekat na osnovu jednog od svojih omiljenih likova iz detinjstva - Spajdermena. Kang je čovek koji će raditi "Indijskog Spajdermena", ali, za razliku od američkog Pitera Parkera, ovo je tinejdžer koji se zove Pavitr Prabhakar i živi u Bombaju. Naravno, i svi ostali junaci iz popularnog stripa, kao što su ujna Mej, Meri-Džejn i Zeleni Goblin, imaće svoje indijska imena. Iako će priča biti gotovo identična, jedna velika razlika će biti vezana za dobijanje moći. Dok u američkoj verziji Parkera ubode pauk koji je bio izložen naučnom eksperimentu, Pavitr će postati Čovek pauk od indijskog mistika. Pošto više od polovine Indijaca veruju u natprirodne moći, "Indijski Spajdermen" će koristit drevnu mitologiju, bogove i njihove fantastične moći, naročito kod kreiranje negativaca. Prvi broj stripa izlazi u Indiji tokom avgusta. Pominje se i mogućnost da "Indijski Spajdermen" bude objavljivan i u Americi.

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 12.07.2004. godine

"AMERIČKI SAN" S. S. BERMAN I R. PULCINIJA

BOLJE OD ORIGINALA

Sredinom sedamdesetih, razvedeni činovnik bolnice u Clevelandu, Harvey Pekar, stvorio je prema vlastitom liku stripovskog junaka. Harvey, koji sam nije mogao povući niti ravnu crtu, pisao je tekst, a njegov prijatelj iz mladosti, slavni underground strip-crtač Robert Crumb, napravio je ilustracije. I rođen je "American splendor", strip s kultnim niskomimetskim junakom – Harveyem Pekarom. Dok su njegovi visokomimetski stripovski kolege Batman, Superman i Spiderman bili obučeni u tijesne plave, crne ili žute dizajnerske "tajice", Harveyeva stripovska uniforma bile su majice s rupama i karirane košulje. Njegova specijalna vještina bila je životno gubitništvo i banalnost svakodnevice, njegov humor bila je njegova zlovoljnost, a njegov šarm – loše higijenske navike.

Kad su ga crtali drugi crtači, Harvey Pekar je – prema riječima njegove buduće supruge (i stripovske junakinje dakako) Joyce Brabner – pomalo sličio na mladog Marlona Branda. No kad ga je crtao Crumb, Harvey je bio pogurena, buljooka, dlakava i smrdljiva stripovska zvijezda broj 1. Kao takav stripovski junak Harvey Pekar se nije mogao obogatiti, pa je i dalje nastavio raditi kao činovnik u bolničkoj arhivi.

Osobno, Harvey Pekar se nada da bi mu se financijska situacija mogla nešto popraviti s filmom "Američki san" koji su o njemu i njegovoj ženi snimili bračni par Shari Springer Berman i Robert Pulcini. Istina, možda i kapne nešto. Ali Harvey Pekar nije Spiderman (premda i on ima, je li, "specijalnih moći"). Kao i u slučaju stripa, i film je osuđen biti kultom gubitnika, izgubljenih klinaca, pametnih klinaca, frikova, kritičara, usamljenih žena... i sličnih. "Američki san" bizarni je film (igrano-dokumentarno-animirani) o "američkoj noćnoj mori" koja se premetnula u "američki san", a da je i dalje izgledala kao "noćna mora"... Ozbiljna zafrkancija od filma, u kojoj Paul Giamatti kao Harvey Pekar izgleda bolje (odnosno - gore!) čak i od originalnog Harveya Pekara.

Dragan JURAK


Objavljeno: Feral Tribune, Zagreb, 15. srpanj/jul 2004.

KONKURSI

STRIPADŽIJE, JAVITE SE

Happy gallery beogradskog Studentskog kulturnog centra raspisla je konkurs za Drugi međunarodni salon stripa, koji se održava od 23. septembra do 10. oktobra ove godine. Za nagrade će konkurisati svi oni koji ispoštuju uslove konkursa i prijave se na vreme, odnosno, do 10. septembra. Pravo učešća imaju strip autori svih uzrasta iz svih zemalja sveta, koji mogu poslati SAMO jedan rad U ORIGINALU, obima od jedne do četiri table. Odabir teme, žanra i načina realizacije, potpuno su slobodni, a za finalizaciju mogu biti angažovani jedan ili više autora. Jedina OBAVEZA je navođenje preciznog naziva rada i autorala (naznačene funkcije u izradi stripa), kao i tehnika i godina nastanka dela. Tekst u stripu MORA biti na jednom od ex-yu ili engleskom jeziku.

Autori, takođe, treba da pošalju ličnu biografiju, adresu stalnog boravišta, brojeve telefona i e-mail adresu - zbog kontakta. Svi pristigli radovi proćiće kroz ruke žirija, koji će odrediti nagrade i odabrati radove za izložbu Salona (od 23. septembra do 10. oktobra), a planira se i katalog Salona. Radovi će učesnicima biti vraćeni najkasnije 30 dana od zatvaranja Salona. A nagrade su: Granpri Salona (statueta Salona, diploma i 500 evra); Za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika (Plaketa i diploma); Za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika (Plaketa i diploma); Za najbolji scenario (ideju) (Plaketa i diploma); Za najbolji crtež (Plaketa i diploma) i Specijalne nagrade žirija (diplome).

K. R.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 17.07.2004. godine

sadržaj

8.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Ljudi iz striparnice Alan Ford su nam prosledili dobijeni mail koji zaslužuje mesto u ovoj rubrici!!!


From: Scénariste64 [mailto:scenariste64@yahoo.fr]
To: alanford@eunet.yu

Hi! I'm the french script writer Philippe Saimbert. I wrote several scripts (Humour, Science-fiction, Thriller, Heroic-fantasy) and I'm looking for serious and talented artists to stage my scripts. It's a serious announcement: I signed and drive several serials in two publishing houses. Some appreciated styles: Loisel, Adamov, Pepe Moreno, Rosinsky, Juillard, Buchet, Crisse, Tarquin, Gimenez, Vicomte, Marini, Berthet, Vatine. I can read english without problem. I don't know where to contact yugoslavian drawers so I'm looking forward your help. I wish you all successes in your artistic life.
See u. Philippe.
Contact: scenariste64@yahoo.fr

sadržaj

9.

PISMA ČITALACA

mail

From: bilja@nspoint.net <bilja@nspoint.net>
Subject: u vezi poslednjih Strip vesti

Zdravo Zlatko,

procitala sam poslednje strip vesti i vidim da se pojavljuje mnogo komentara na prilog Dejana Stojiljkovica. Posto su ti komentari, po meni, jednako neadekvatni kao sam prilog od D.S., mozda je trebalo da izbegnes njihovo objavljivanje, bez obzira na urednicku demokratiju. Licno bih tekstu "Cica glisa je video olovku" zamerila preterano unosenje emocija od strane autora. To u najmanju ruku nije profesionalno, ako vec postoji teznja ka bavljenju novinarstvom. Razumem da postoji odredjena ogorcenost ako nesto smatrate neopravdano izvikanim, ali izrazavanje takvih emocija u jednom dobrom, profesionalnom internet magazinu kao sto su Strip VEsti (a koji takav treba i da ostane) nije fer ni prema uredniku, ni prema citaocima. Dobra recenzija treba da ostavi licne emocije po strani i da bude sveobuhvatna, objektivna, stroga i pre svega, profesionalna. Dakle bez ogorcenosti, znakova uzvika, psovki i ponizavanja onih koji recenzirano delo promovisu.

Pisma citalaca koja se odnose na ovu recenziju Ilegalnih emigranata, na neki nacin, jos su gora od same recenzije. Izrazavaju veliko nepostovanje prema citaocima Strip Vesti jer se bez iznosenja pravih argumenata, a uz puno licnih emocija, obracaju Dejanu Stojiljkovicu, a ne citaocima Strip Vesti, sto nije u redu. Umesto da profesionalno i objektivno odbrane svoj stav, autori ovih pisama samo su odabrali isti nivo neprofesionalnosti kao i D.S. (izvini zbog skracenica, ali mrzi me da kucam), ulozivsi u tekst svog pisma uglavnom mnostvo negativnih emocija, pre svega ogorcenosti, besa i povredjenosti. To nije u redu prema nama citaocima i meni licno jako smeta. Verujem da mnoge njihova licna prepucavanja sa D.S. ne interesuju i ne zele da to citaju.

Moje misljenje o Ilegalnim emigrantima je lose, tim pre sto znam da Wostok moze mnogo, mnogo bolje i znam da ima odlicnih stripova koje je uradio. Strip mi se ne dopada i to ne zbog eksplicitnih prikaza izopacenosti likova, sto bi bilo u redu da je vise u funkciji radnje, a manje u funkciji sokiranja citaoca, i ne samo zbog loseg crteza (znamo da Wostok moze 1000x bolje), nego i zbog koriscenja Diznijevih likova, sto je u neku ruku zloupotreba. Prvo, i dan-danas deca vole Diznijeve likove, i svi smo mi nekada citali stripove o njima i gledali crtane filmove i bez obzira na sve nedostatke tih likova, i cinjenicu da se na deci zaradjuje novac (sto i nije neka novost), ipak mi se ne dopada ideja da ih gledam u tom kontekstu i da se do te mere zloupotrebe. Takodje, nije profesionalno koristiti tudje likove, pogotovo decje miljenike, bez obzira na pokusaj ironije. Mala asocijacija na likove, ali ne i potpuna slicnost, bila bi dovoljna, ne tako banalna i svakako mnogo bolje izgledala.

Toliko od mene,

puno pozdrava,

Bilja

From: krpelj <krpelj@sezampro.yu>


zdravo,

zlatko, hteo bih samo da te podrzim u tvom liberalnom stavu u odnosu na ono sto se objavljuje u STRIP VESTIMA. Ne mislim da bi bilo kakva cenzura resila stvar, naprotiv. Smatram da cinjenica sto u celosti pustas tekstove, recimo, Dejana Stoiljkovica znaci da dovoljno respektujes vlastite citaoce kojima prepustas da sami donesu sud o onome sto procitaju. Naravno da i svaka tolerancija treba da ima razumne granice, ali mislim da si do sada dobro postupao sto nisi koristio brutalnost cenzorskih makaza, koja je mozda, ili ce mozda nekada biti cak i neizbezna... sve u svemu, mislim da mnogi konzumenti STRIP VESTI, zapravo nisu svesni koliko je dragoceno sto si im dao priliku da na jednom mestu, svake nedelje, sagledaju sve moguce tokove i desavanja u oblasti stripa u zemljama bivse jugoslavije. To nije bilo moguce ni u vreme neuporedivo viseg standarda i relativno visokih tiraza strip izdanja.

Pozdrav od wostoka

From: Predrag Ikonic <parabellum@paleol.net>

Obično ovakva pisma počinju sa "poštovani g. Milenkoviću" ili "poštovani g. Uredniče", ali to mi nekako ironično zvuči, a osim toga poznajem Zlatka pa ću reći:

Pozdrav Zlatku i čitaocima Strip Vesti!

Nekoliko je razloga što se javljam:
1. Zlatkov poziv iz prošlog broja SV 275 ("Moj pogled - 114" " Ovako, svojim komentarima mi dajete ocenu koju treba da analiziram i koristim kod traženja standarda kojih treba da se držim. Unapred zahvalan...:) " ) ;
2. Dejanov tekst iz pretprošlog broja SV 274 "Južnjačka uteha – 166 ";
3. Pisma čitalaca iz prošlog broja SV 275.

Potpuno opravdavam to što Zlatko nije diktator (niti će ikad biti :) i što je "pustio" Dejanov gorepomenuti tekst u SV 274. I ja sam se zaletio kao malo dijete na ponuđeni link za "Ilegalne emigrante" (negdje sam vidio da se pominje i Wostokovo ime, a njegovi radovi iz Stripera, Stripburgera i Lavirinta su bili nekako zanimljiviji od ostalih, bar oni koje je pisao N. Devolac) i stvarno sam se razočarao ponuđenim stripom. Stripom?!

Ja ne volim podjele unutar stripa na alternativni, underground i mainstream (postoji dobar i loš strip), ali ako se već mora onda "Ilegalni emigranti" ne spadaju nigdje. Pa sjeća li se neko "Patka" iz Slavonske Požege? Ili "Novog Kvadrata"? Pisalo se da je to alternativa, underground, ali svi stripovi iz tog doba su bili fantastično nacrtani, a ako je crtež bio malo lošiji, onda je priča bila jača. Neko će reći, sad je drugo vrijeme, ali i stripovi Saše Mihajlovića, Dušana Cvetkovića, Maje Veselinović su lijepo nacrtani. Ali ima more autora koji stvarno crtaju Čiča Gliše. Sve to ne smeta kad se ukombinuje u dobru ideju, priču, a Emigranti to nisu. Ne poznajem autora niti znam koliko ima godina. Ako ima manje od deset onda mu je sve oprošteno (što se tiče crteža, ne i dijaloga), a mislim da ima više. Autor vjerovatno voli da crta stripove, ali treba se malo i potruditi! Ako je Zlatko mogao objaviti najavu i dati link za ovaj strip zašto onda ne bi objavio i tekst Dejana Stojiljkovića koji je jedini imao (ima i imaće) hrabrosti da jasno i glasno kaže zašto mu se ne sviđaju Emigranti. Jedan moj drugar Baka bi rekao: "Za ovo je potrebna školjka muda!" (kod nas školjkom zovu one kartone sa 30 jaja). Zar Strip Vesti nisu otvorene za recenzije stripova (dobrih i loših)?
----------
(Kod nas je, pomenuta, školjka muda više potrebnija da se napiše kvalitetan afirmativan tekst ili kvalitetna recenzija nego li pljuvački tekst. Pljuvati kod nas zna svako. Kritikovati, a to je sasvim druga priča, retko ko zna. zm)

Ono što se Zlatku ne svidja (osim pomenutog stripa :) ja rečenica u kojoj Dejan na svoj način govori da su noviji radovi Baneta Kerca lošiji od prijašnjih, ali je prije toga rekao za Baneta (ono što i jeste) da je legenda domaćeg stripa, da je on autor koji je u izvršio presudan uticaj u osamdesetim. Nije istina da Dejan u svakoj drugoj kolumni popljuje Baneta, a istina je da Dejanovo pisanje neće imati uticaj na Banetove fanove!
----------
(Evo rekame za Dejanove tekstove, pretumbajte arhive pa ce se videti da ipak s vremena na vreme izleti po koje pljuckanje po Banetovom radu. A sto puta ponovljeno pljuckanje na kraju ljudi prihvate kao istinu, bez zelje da provere da li je tako. Ipak neki novi klinci koji tako shvate stvari mogu biti uskraceni za Banetove radove. zm )

I Vasu Pavkovića (vrlo hrabro što se potpisao punim imenom) je dirnula ista rečenica pa se javlja sa savjetima Zlatku da Dejanu zabrani da piše za SV. Pa ne mogu sve kritike biti hvalospjevi, ako ono ssto se kritizira to ne zaslužuje. A o tome naravno odluccuje onaj ko ih piše. A svi mi imamo pravo da pišemo. I crtamo :) Demokratija, šta li je? Kaže Vasa Demokrata: "Kako je moguce, usprkos demokratiji i razumu, da objavljujes uopste Stojiljkoviceve !priloge!" Vjerovatno je ovo pisao u nekom afektu pa ne zna ni šta je htio reći, a ima i poneki uzvičnik viška.
----------
(Uzvicnici su verovatno uzrokovani mojim prenosenjem (copy-paste) teksta u fajl SVesti. zm)

Zoranu Đukanoviću, izgleda smeta što Dejan piše jezikom koji svi mogu da razumiju i što je iz njegovih rečenica sve kristalno jasno i što se ne stidi toga što je. Sve ono što Zoran govori za Dejana on je sam učinio u svom pismu. Iskoristio ga je da se malko ispsuje, da malo odmori od svojih kritika i rečenica pisanih marksističkom terminologijom, a usput i da vrijeđa, onako upakovano, ljude koji su meni lično dragi, ali ne bih da ih pominjem jer ovo nije mjesto za političke i vjerske rasprave.

Voja Kosanović se pravi naivan, kaže ne prati šta se dešava u svijetu stripa, a on je i poslao mail u kome najavljuje Emigrante. Tek na kraju pisma se uvidja da on stvarno ne prati šta se dešava jer piše da se Dejan dobrovoljno svrstao u Alternativce objavivši na sajtu Kosmoplovaca i svoj strip. Za neupućene: tekst Dejana Stojiljkovića o alternativnom stripu od prije dvije godine su Kosmoplovci ilustrovali i okačili na svoju stranicu.

Nekada davno je Marko Stojanović u Južnjačkoj Utehi pisao da se razočarao jer je uvidio da se stripom ne bave samo dobri ljudi kako je do tada mislio. I ja sam bio ubjeđen da neko ko voli i crta strip ne može biti loš čovjek. Možda je sreća moja što ni ne poznajem puno ljudi koji se bave stripom, a ovi koje znam, s kojima se mailam i s kojima chatujem na forumima www.stripovi.com ( oho-ho, još jedna reklama ) su dobri ljudi. A ni Pavković, Đukanović i Kosanović nisu autori stripa pa ću i dalje živjeti u istom ubjeđenju!
----------
(Nemoj olako ljude deliti po "koševima". Ako se sa nekim slažeš, ne znači da su njihovi "neprijatelji" i tvoji. Nećeš me se valjda "odreći" kao prijatelja zato što ja u Pavkoviću i Đukanoviću vidim dobre ljude i prijatelje?...:) Kosanovića nisam upoznao pa ga samo zato preskočih. Ni ja nisam Dejana osudio da je loš čovek zato što se ne slažemo ili zato što mislimo jedan o drugom da pogrešno rade ili misle. zm)

Srećan Vam rad i uzdravlje!

peđa slavni larmadžija

From: M. Stojanovic <misto83@ptt.yu>
Subject: The house of mistery - za pisma citalaca


Zdravo narode. Da, to sam ja, Marko Stojanovic, decembarski dzomba sa ciglo 014 dana vojske, i nadjoh se zatecen u petak nekim pismima citalaca, a sve povodom mog dobrog prijatelja Dejana, podstanara moje Juznjacke Utehe. E sad, moguce da sam ja to ispao malo iz stosa (‘oce osam i po meseci vojske to da ucini coveku... to i mnogo toga drugog!), ali sam u celoj toj polemici video par misterija, zagonetnih pojava na koje nemam odgovora. Idemo redom...

Svako ima pravo na svoje misljenje (to sto neki/mnogi to pravo ne koriste njihov je problem). Ono sto svako nema to je svoj poligon/kolumnu za iznosenje svog misljenja. Sta da radimo, SVesti su otvorene za svakog ko hoce da pise za Dz, samo, o missterije, zasto li je to tako za Dz nece da pise bas svako...

Svaka kritika izrazava stav kriticara koji je potpisuje. To sto je kriticar izmedju ostalog slobodan da u nedostatku nekog suvislijeg modula analiziranja (neceg sto analiziranja nije vredno) izabere da strip ili bilo koje drugo umetnicko delo tumaci kroz prizmu dnevno-politickog zivota, ne cini njegovu kritiku inferiornom u odnosu na neku drugu, bar ne aprirori. Ili se ne slazete s tim gospodine... Zlikovac, tako bese? A to kako ste uspeli da Dejana svrstate u alternativni strip i da mu prepisete autorstvo nad stripom koji krajnje zlikovacki pokusava da ga izvrgne ruglu, za mene ostaje misterija...

Brine me to sto se oni koji nemaju neki suvisliji argument za odbranu ovog neukusnog izgovora za strip hvataju za faktografske sitnice. Jel to od epohalnog znacaja da li plovilo plovi nizbrdo ili uzvodno, da li su granicari austrougarski ili rumunski ili albanski ili uzbekistanski? Nije li ipak mnogo bitnija potka price, njena nazovi ideja, crtacko izvodjenje literarnog predloska, konacni proizvod? Ili vi to naprosto nemate nikakav drugi argument kojim biste pobili Dejanovu kritiku sem tog sitnicavog mahanja “profesionalnim novinarstvom”? Misterija.
----------
(Faktografija je ipak važna za svaki oblik novinarstva. Zbog nedostatka faktografije ili "grešaka" u novinarskim informacijam stradaše, devedesetih, stotine hiljada ljudi na ovim prostorima. Da, nije to isto, ali stoji da su ideja i potka ovog stripa dijametralno različiti u zavisnosti od toga gde su završili i čiji su ih graničari ubili i zašto se tako završilo. Pogrešnom faktografijom je veliki deo kritike takođe otišao u potpuno pogrešnom pravcu. zm)

“Ti si Kavlobag-Karlovac-Virovitice demokratija cinizam besan srbin duhovni otac spermatozoid majka izuzetnost asimetricna uzbudjenja kutcic sladostrastno kurac-picka-govno-sisa Drugog vikleri lucidnost brajko vapaj lascivnost malogradjanin – a i slazem se s tobom, strip je odvratan. Vređa duhovnost stripa, duhovnost kulture, štaviše duhovnost vaspitanja, a bogami i duhovnost razuma.” O cemu ti to, Zorane Djukanovicu? O cemu ti to, covece? Ti si taj koji sve nece pa hoce...

Ako vec Bane Kerac cuti povodom Dejanovih izjava o kvalitetu njegovih poslednjih kod nas objavljenih radova, zasto razni dusebriznici nalaze za shodno da ga svesrdno brane na svakoj krivini? Misterije, misterije.
----------
Nije na Banetu da se javlja i brani. Treba li da da pošalje mail i kaže kako Dejan greši i kako je on najbolji?! To bi bila besmislica. Bane se javio kada su u pitanju bile fatalne faktografke greške kod dejanovog pisanja o knjizi koju je Bane ilustrovao. O Banetu treba da pišu ljudi koji se bave strip novinarstvom i kritikom. Takvi treba da ga napadaju ili brane. Ili je možda Dejan pljuckao po Banetu nadajući se da će ga njegov idol udostojiti pažnjom i odgovorom?! Neću da verujem kako Dejan to još nije prerastao...:) zm)

I najzad najveca od svih misterija od svih: Ljudi boziji, zasto uopste citate kolumne koje vas nerviraju? Ako vec ne podnosim nekog kolumnistu i smatram ga “pseudofeljtonistom”, drzim da svoje pisanje bazira na “kolosalnom neznanju i silnoj gluposti”, sta je to sto bi me nateralo da procitam njegovu novu kolumnu? Mazohizam?
----------
(Valjda ih čitaju u nadi da će u SVestima naći zanimljive informacije o Stripu?! zm)

Ili naprosto... Misterija.

Nešto kao... kraj?
KAD FAZANI (OD)LETE

Ne želim ovoga puta da rubriku sa pismima čitalaca pretvaram u teren za odigravanje utakmice DS versus Ostatak Sveta, ali čitava situacija se tako nekako postavila da će ovo, izgleda, biti moja labudova pesma u SVestima. Naime, ovih dana sam se sa Markom Stojanovićem dogovorio oko preuzimanja kolumne. Načelno, on bi se u ''utehu'' trebao vratiti nakon odsluženja vojnog roka, tako da ću poslednju kolumnu potpisati u petak 13. avgusta. Petak, pa još trinaesti. Simbolično zar ne? Naravno, sve se može okončati i ranije, ako kojim slučajem urednik Zlatko poželi da se odrekne mojih usluga, što je moguće i na šta ima pravo, mada su tekstovi predviđeni za taj period strogo faktografske prirode. To mu nekako dođe da sam sledećih mesec dana u nekoj vrsti otkaznog roka koji ističe pomenutog trinaestog, kada ću (izgleda, zauvek), biti najuren iz firme SVesti&Friends kao štetan po kolektiv i samoupravljanje.

Ovo preuranjeno opraštanje sa čitaocima SVesti došlo je kao posledica spleta okolnosti, a delom i kao rezultat nekih nesuglasica na relaciji saradnik-urednik. Naime, tačno je da sam poslavši tekst o emigrantima napisao ono što je Zlatko citirao i time ga doveo u nezgodnu situaciju - da li da tekst pusti ili da ga cenzuriše. Njegovo pravo kao urednika je bilo da o tome odluči i da je, kojim slučajem, rešio da tekst ne ide, to bi s moje strane bilo propraćeno bez ikakve ljutnje i ja bih poslao već spreman deo eseja o Vrani. Ono što me je zbunilo, jeste urednikova (ne)reakcija na pismo od pre podosta dana, kada sam poslao prvi deo eseja i postavio par pitanja koji se tiču nekih tehničkih stvari, konkretno, u vezi promene domena i adrese sajta kao i o prezentaciji niških autora.
Naime, nisam dobio nikakav odgovor.
----------
(Da si imao pripremljen drugi tekst nisam znao, a ni mogao predpostaviti. A iskreno sumnjam da se nebi naljutio...:). Izvini zbog mog neodgovaranja. Nikada nisam odbio da neki strip predstavim na sajtu niti odbio saradnju. Pa ni ovog puta nije reč o tome. Jednostavno, oko sajta sam hteo više stvari da ti napišem a nisam imao vremena. Sporo odgovaram na poštu, osim ako nije nešto ultra hitno ili vezano za tekući posao. Veruj mi da u mailbox-u imam par stotina mailova na koje nisam stigao odgovoriti, a na mnoge od sramote zbog kašnjenja verovatno nikad ni neću...:( Niški autori će svakako biti predstavljeni na mom sajtu, hteo ti to ili ne...:). zm)

Na ovaj način mi je Zlatko pomalo posredno, što i liči na na njega, stavio do znanja da baš i nisam više poželjan u SVestima. S druge strane, odmah je požurio da u sledećem broju SVesti (sačekavši prvo reakcije drugih, naravno) nepozvan uskoči u odelo Kerčevog ličnog advokata i odgovara na jednu moju usputnu opasku proglasivši to nekakvom vrstom ''opsednutosti''. Zbog toga se osećam obaveznim da u vezi svega toga razjasnim neke stvari.
----------
(A kako sam drugačije mogao da se javim? Možda bi bilo bolje da sam se javio nedelju dana pre nego li je tvoj tekst objavljen?!...:). Ili ja ne smem da se javljam jer je neko drugi reagovao, da ćutim i pokorno slušam? I konačno, ja sam se obratio ljudima koji su kritikovali moj urednički rad.
PS. hoće li biti skandalozno i to što već u ovom broju odgovaram na pisma čitalaca, ili sam trebao da sačekam par nedelja za to? zm)

Zlatko je u pravu.

Ja jesam opsednut Kercem.

Za mene je Kerac svojevremno bio azbuka stripa. I to ne samo u domenu crteža. Imam gotovo sve što je Kerac izdao u svojoj plodnoj i dugoj karijeri, sve osim par zadnjih albuma Cat Clow i one nesrećne knjige o narodnim junacima. Čitao sam čak i epizode Ghosta koje je radio za Amerikance i potpisivao sa HMBAKER. Upravo zbog toga smatram da su Kerčevi radovi u zadnjih deset godina nesrećna i sramna reciklaža sopstvene prošlosti. Ja jednostavno pišem iz pozicije razočaranog Banetovog fana, i kada to činim, idem đonom, nimalo nežno, ali, eto, ja to ne umem drugačije. Kerac je uz Željka Paheka, moj omiljeni domaći strip crtač i tako će ostati. Zar ja, kao njegov veliki obožavalac, ne smem da iskreno kažem šta mislim o njegovim radovima? Makar i na nimalo nežan i vrlo bezobrazan način?
----------
(Piše se Cat Claw. Faktografija, faktografija. Ti barem bolje od mene znaš engleski jezik...:). zm)

Na kraju krajeva, dozvolite mi i da budem i opsednut njime.

Kerac to zaslužuje, a ja na to imam pravo.

Baš kao što i Zlatko ima pravo da u svom prošlonedeljom ''pismu'' demonstrira sebi svojstveno tumačenje mojih tekstova. On je urednik i vlasnik SVesti, pa mu to dođe nekako normalno. Ne znam baš koliko je normalno i korektno da svoje tvrdnje potkrepljuje delovima naše privatne prepiske, ali nema veze, ne ljutim se zbog toga. Fakat da većina urednika koji drže do sebe to nikad ne bi učinila više treba da brine njega nego mene.
----------
(Šta sam ja tu potkrepljivao delovima iz naše prepiske? Osim onog tvog ultimativnog stava da ne želiš menjati tekst! Mene, u mom urednikovanju, više brine što dozvoljavam da me optužiš, i to boldiranom rečenicom, za nešto što nisam učinio. To novinar sebi ne sme dozvoliti. Ispljunuti lažnu optužbu računajući da je dovoljna samo njegova reč da se to prihvati zdravo za gotovo. A ni urednik takvo pisanje nebi smeo da toleriše. I to stoji. zm)

Moram da kažem još jednu stvar... Sarađivao sam i sarađujem sa zaista puno medija, kako štampanih tako i elektronskih, ali nigde, ama baš nigde, nisam imao prilike da sarađujem sa urednikom kakav je Zlatko Milenković. Ja stvarno ne znam po kojoj to logici urednik može prvo bez ikakvih reakcija i komentara da objavi tekst svom saradniku a da ga onda komentariše kao da ga je pročitao u nekom drugom mediju a NE U SVOM SOPSTVENOM. Još čudnija stvar jeste da su ti komentari stizali tek posle ''zaleđine'' napisane od par istomišljenika pa se gospodin Pravedni onda sklanja u kraj, pravdajući se poput neiskusne petnaestogodišnje šiparice koju su barabe navele na blud: ''Nisam ja kriv, majke mi... 'Vatajte njega... On me je na sve to nagovorio!''
----------
(Hajde lepo priznaj da li si video jednog jedinog urednika koji je spreman da pusti u časopisu koji uređuje i jednu jedinu rečenicu koja ga kritikuje, ismeva ga, pljuje i vređa. O celim člancima da ne pričam. A ti si sam to poprilično puta uradio i umesto da ceniš to što sam imao hrabrosti i volje da to pustim ti se tome i dalje izruguješ. U tom kontekstu bi trebao više da razmišljaš o sebi kao osobi i novinaru nego o meni. zm)


U tome izgleda leži srž problema. Tekstovi Dejana Stojiljkovića dobri su kada su faktografski, kada se u njima nešto prepričava i hvali, kada u njima nema ničeg ličnog i kada njima treba popuniti prostor u sve tanušnijem E-zinu. Međutim, čim se pojavi nešto što se ne uklapa u uske intelektualne i moralne okvire dežurnih dušebrižnika i nosioca udarničke značke sa ORA '72, začuju se plačljivi vapaji: ''Daj, Zlatko... U ime demokratije i razuma, zabrani onog kretena!'' I tako, siroti mali Zlatko se nađe u nebranom grožđu. Šta činiti? Da li dopustiti pojavljivanje tekstova problematičnog sadržaja koji su nesvarljivi demokratskom pućanstvu ili praviti kompromise? Što bi rekli momci iz The Clash: DA L' DA LEGAM, IL' DA BEGAM?
----------
(Sto puta ponavljam, nije problem da li neko nešto kritikuje ili hvali. Problem je kada neko to radi na ružan način, problem je kada neko to potkrepljuje pogrešnom faktografijom.Ne pišem kritike jer nemam vremena da se nekom stripu posvetim dovoljno, jer ne mogu pisati o nepročitanom ili polupročitanom stripu. Ne mogu pisati o stripu koji ne stoji ispred mene. I smatram da svaki novinar treba tako da postupa. Ako smatraš da neki strip zaslužuje da odvojiš vreme za pisanje njegove kritike, onda isti taj strip valjda zaslužuje i da mu posvetiš dovoljno pažnje kako bi tekst u svakom segmentu bio valjan! Praktično svi autori priloga za SVesti pročitaju pažljivo strip pre nego li ga opišu. A da je kritikovanje stripova dozvoljeno govore brojni prilozi u SVestima čiji autori redovno daju svoj stav o stripovima o kojima daju informacije. I često postoje zamerke na te stripove što je prirodno, kao što je normalno i da se to uradi argumentovano i nekim normalnim jezikom. Ali to onda nije pljuvanje nego jasan i čist stav. zm)

To nam Zlatko slikovito opisuje rečima ''Jedino ću ja večito ostati je**** stranka''.

E, pa da ti kažem nešto dragi moj Milenkoviću, TO I JESTE POSAO UREDNIKA. Svaki saradnik ima svoj stavove, politička ubeđenja, životna stremljenja, omiljeni fudbalski klub, najbolji bend, favorita na izborima... Svaki saradnik piše na svoj način, svojim stilom, svojom terminologijom... I, zamisli, Zlatko... Posao urednika je upravo da to sve ukomponuje u celinu.
----------
(Posao urednika je da uređuje i profiliše časopis. Svugde urednik bira saradnike spram svojih standarda i urednik odbija ili prihvata tekstove. Urednici ne objavljuju tekstove koji se protive njihovim standardima. I to je tako. Novinari koji nisu zadovoljni urednikom biraju časopise sa "boljim" urednicima. Pojedini urednici prihvataju odmerene i kvalitetne priloge, dok drugi prioritet daju pljuvanju i senzacijama. Spram uređivačke politike se časopisi i rangiraju! Nije pitanje da li će urednik prihvatiti tekstove o različitim vrstama muzike već je pitanje kakve će standarde očekivati od autora tih različito obojenih priloga. Kada urednik sve ukomponuje u celinu onda je napravio časopis, ili pljuvaonicu! A ovo što ja radim je više slaganje tekstova nego li urednikovanje, ali ja plaćam cenu što sam prihvatio da tako radim, zarad tolerantnosti. zm)

E, zato je urednik uvek je**** stranka.
---------
(Ne znam za koga si ti sve radio ali koliko znam obično su je.... stranke novinari a ne urednici. zm)

Ako ti se ne sviđa da to budeš, a ti brate, jednostavno ne uređuj... Idi se bavi pecanjem ili golubarstvom.

Dalje, smatram da o stripu kakvi su ''Emigranti'' ne može da se piše drugačije, ako to neko ume, izvo'lte... Neka napiše. Zar je potrebno da jedan polupismeni pseudo-feljtonista osuje drvlje i kamenje po ovom remek-delu da bi samozvane sive eminencije yu stripa rekle da se i njima taj strip ne dopada? Pominjanje faktografije u vezi stripa kakav je ovaj, totalno je smešna stvar i sebi mogu da ga dozvole samo padobranci sa Marsa kakav je Vojo Zlikovac.

Ovom prilikom bi takođe voleo da repliciram na neke meni direktno upućene napise iz prošlog broja. Na to, valjda, još uvek imam pravo?

Poštovani gospodine Đukanoviću, ako ja u svom tekstu i jesam iskoristio sadržinu pomenutog stripa da vulgarizmima pucam po čitaocima (što ne isključujem i sasvim pošteno priznajem), Vi ste moj tekst iskoristili da bi dali oduška svojim ličnim frustracijama dnevno-političke prirode. Problem je u tome što ste Vi, za razliku od mene, ispraznili šaržer prepun ćoraka.

Evo na šta konkretno mislim.

Kao osnovu premisu za svoju rafalnu paljbu uzeli ste pretpostavku da sam ja eksponent ideološkog debilizma o kome, gle čuda, imamo maltene identično mišljenje. Pretpostavku? Pa, ne baš... Vidite, u logici po kojoj ste vi mene stavili u isti džak sa ljudima koji su mi oduzeli deset godina života, naterali me da jednu zimu provedem na ulici, protestujući, a jedno proleće u podrumu, skrivajući se od itekako demokratskih bombi koje su mi, u paketu sa uranijumom, poslali Vaši prijatelji iz Europe, ima dosta toga indikativnog.

Indikativan je, naime NAČIN na koji ste Vi to učinili.

A taj način me, izvinite, podseća na onaj isti gebelsovsko-boljševički metod kojim su ideolozi Drugog TV-Dnevnika u zimu 1996/97 moje kolege i mene proglasili ''silama mraka i bezumlja''. Ali to ne treba da čudi...

Radi se, naime, o ljudima koji su VAŠI ispisnici.

Vidite, za poslednjih par godina naučio sam da su od samoproklamovanih VelikoSrba gori jedino samoproklamovani Demokrate i Borci za ljudska prava. Pitate se, s razlogom, zašto je to tako... Pa radi se o istom soju ljudi. To su isti oni koji su pre petnaest godina zaigrali kozaračko kolo na Ušću kličući Vođi. To su isti oni koji su sve svoje društvene privilegije stekli na tekovinama Brozovog komunizma, da bi zatim primali stipendije od Miloševićevog režima a na kraju završili na Soroševim donacijama. To su, na koncu svega, isti oni čiji su i duhovni i spermatološki oci partizanski komesari i udbaši koji su ispaljivali metak u potiljak zbog zrna pšenice. A ti ljudi su, da prostite, išli na Sletove, radne akcije i sastanke SKOJ-a zajedno sa Vama, a ne sa mnom.

Zato bih Vas najljubaznije zamolio da me ne stavljate u istu ravan sa kriminalcima koji su unesrećili ovu zemlju.

Vi ste poslednji koji to sme da uradi.

Dok je mene i moje vršnjake peglala murija zbog toga što smo se bunili protiv ološa, dok sam sahranjivao vršnjake izginule u besmislenim ratovima, dok su me dežurni kosmopolite ubeđivali da su bombe koju padaju po mom rodnom gradu upućene diktatoru i njegovom režimu, Vama slični likovi kukali su po Evropi zbog uskraćivanja koka-kole.
----------
(Nije komentar meni upućen ali verujući u to što sada pišeš želi da ti skrenem pažnju na to da treba da nađeš načina da svoj stav, čak i kada je politika u pitanju, jasno i kvalitetno objasniš, profilišeš i definišeš. Možda se to kvalitetno odrazi i na tvoje pisanje. Prvo, stoji da su tvoje pisanje i tvoje političko opredeljenje svi jednako okarakterisali, i oni koji se slažu sa tobom i oni koji se ne slažu. Vokabular RTS-ovih dnevnika 90-tih, demagoških parola i patetičnih fraza onih kojih se ovim pismom odričeš je upadljivo primetan u tvom pisanju. Nakon tvojih pisanja može čovek zaključiti ili da si na ovim protestima učestvovao pomodarstva radi ili da nisi znao o čemu je reč ili, treće, pripadaš generaciji koja je imala nesreću da odraste uz RTS-ov Dnevnik 90-tih i koja nije uspela u potpunosti da se odbrani od Gebelsovske kampanje, koja do kraja nije uspela da sačuva režim ali jeste demagogiju. Nisu ni sva vremena bila kao što se danas predstavlja, ni svi nedemokratski režimi bili apsolutno ružni. Ljudi odrasli osamdesetih su naučili demokratski govor, odrasli su u najlabavijem komunističkom sistemu, prišli su svetu koji im je otvorio vrata. Baš zato su tako teško podneli 90-te jer su taman upoznali slobodu kad im se dogodilo zlo. Kada im se vratilo zlo za koje su mislili da je upravo prošlo. Tako da treba da znaš kako, i kada, koristiš političke ocene o nekim stripovima i ljudima. Da ne omalovažavaš ljude koji su osamdesetih među prvima uneli jezik demokratije u novinarstvo gde je, možda se slobodno može reći, pisanje o stripu među prvima bilo lišeno komunističkih dogmi. Između ostalog, da ti se ne dogodi da jednim komentarom poput onog iz teksta o Hogaru iz trećeg Pressinga, pljuneš na sopstveni prilog. Isčuđavanju kako Hogar sa bradom (bez zarđale kašike) nije proglašen državnim neprijateljem i četnikom, nije mesto u ozbiljnom prilogu. Ako ćemo korisiti izraz blamiranje, onda mu je ovde mestu, u slučaju takvog pisanja. O stripu kakav je Hogar. To nema veze sa stripom, ni sa onim što si u današnjem pismu napisao o sebi. Kako kaže reklama: Ili jesi, ili nisi...:). zm)

Zbog svega toga, podelite lične frustracije sa sebi srodnim ovisnicima od dnevne politike, udarite sekirčetom svakog ko se usudi da pomera međe Ujedinjene Europe i bode prstom u Zjenicu Oka Vašega i ispucajte svoje demagoške ćorke u neku drugu zamišljenu metu... Mene ste očigledno promašili.

Poštovani gospodine Pavkoviću, nekako nisam mogao da se otmem utisku da je Vaše prošlonedeljno pismo pisano u afektu, na prvu loptu. Inače, otkud bi u jedan isti tekst moglo da stane ''Sebe smatram demokratom'' a odmah zatim poziv uredniku da ne objavljuje moje tekstove? To mi baš ne zvuči nekako demokratski... Više liči na ono Slobino: Niko ne sme da vas bije... Sem narodne milicije.

Iako dugo godina pratim Vaš rad na polju književnosti i stripa nigde nisam video da se sa svojim neistomišljenicima obračunavate terminima ''budalaština'', ''silne gluposti'' i ''kolosalno neznanje'', pritom pozivavši na zabranjivanje, pardon, neobjavljivanje radova istih. Ni u zadnjem broju Gradine (3/2004), gde smo obojica zastupljeni kao autori (Vi sa pogledima na savremenu žensku književnost u Srbiji, ja sa pripovetkom u rubrici ''Proza sa usana''), nisam primetio ni delić one jarosti koju ste ispoljili u prošlonedeljnom demokratskom i zdravorazumskom javnom pozivu na zabranjivanje, tj. neobjavljivanje. Jednostavno, to, koliko ja znam, nikad nije bio deo Vaših javnih istupa. Ono što Vas je, slutim, najviše iznerviralo, bila je moja usputna opaska u vezi Kerčevih stripova i reč koju sam pritom upotrebio, a koja je regularna u slengu - blamiranje. Iako izuzetno cenim Vaš rad kako na polju stripa (malo manje) tako i na polju književnosti (malo više), iako Vas smatram velikim gospodinom i još većim autoritetom, moje je pravo da mislim drugačije od Vas. Što mi Vi, na jedan nimalo demokratičan i nimalo gospodski način odričete.

Po mom mišljenju, makar njegovo polazište bilo kolosalno neznanje i nepatvorena glupost, Bane Kerac svojim zadnjim radovima razgrađuje sve ono što je stvarao u većem delu svoje karijere i pritom se, da izvinete - blamira.

A, ako ćemo pošteno, izblamirali ste se i Vi onakvom neodmerenom i neargumentovanom reakcijom koja ne priliči intelektualcu Vašeg kalibra. No, dobro, s obzirom na činjenicu da smo obojica (ja manje a Vi daleko više) deo onoga što nazivaju ''javnim književnim životom'', kada se uskoro budemo sreli na nekoj književnoj večeri ili tribini, nadam se da ćete me za toliko ispoštovati, da mi objasnite kakve sam ja to budalaštine pisao zadnjih meseci.

Dragi moj Vojo Kosanoviću - Zlikovče, postoji jedna debela knjiga na kojoj je velikim slovima ispisano VUJAKLIJA. U njoj možeš naći značenje termina ''ironija'' i ''sarkazam''. Što se tiče mojih kratkih stripova, oni se takođe nalaze na strani Kosmoplovaca, a da bi do kraja uživao u njima trebalo je da klikneš na link ispod (ono crveno i podvučeno). Ovako si ostao uskraćen za remek-delo koje sam uradio u saradnji sa redakcijom Šlica i Kosmoplovcima. Nastavak sledi uskoro.

Eto toliko. Izvinjavam se zbog prevelike dužine teksta onima koji su uložili napor da ga pročitaju.

Izvinjavam se Banetu Kercu što sam odrastao na Kobri i CatClow.
----------
(CLAW...!! zm)

Izvinjavam se Apatinskoj pivari što više ne pijem Jelen Pivo (Niško je bolje!).

Gospodinu Vasi Pavkoviću želim srećnu novu godinu i još jedan tako dobar mesec januar.

Zlatku Milenkoviću želim dobre veze, manje nepodobnih saradnika kakav sam bio ja i da prilozi stižu na vreme.

Bez zle krvi i zlog pamćenja,


Dejan Stojiljković
saradnik Strip Vesti u ostavci

sadržaj

10.

LINKOVI

Strip Vesti

Predrag Ikonić nam je poslao sledeći link:

www.comicspage.com, sajt sa oko 30 on-line stripova i kompletnom arhivom do sada objavljenih kaisseva. Nessto kao nass "Nedeljni strip", samo mnogo lossije uradjeno :)

sadržaj

11.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 17. do 23. jula

23. jula 2003. Otvorena je izložba 55 originalnih strip-tabli deset savremenih francuskih autora na temu "Kofer" (Benoit Jacques, Jean-Pierre-Duffour, Nicolas de Crecy, Yvan Lagabe, Pascal Rabate, Marjane Satrapi, Jochen Gerner, Emmanuel Guibert, Pierre Duba i Marc-Antoine-Mathieu) u galeriji Centar, Podgorica.


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad