STRIP VESTI
Broj:
275
09.07.2004. Godina VI

prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

  1. SERGEJ - zmcomics
  2. IZLOŽBA - Kosmoplovci
  3. MINIBURGER - Strip Core
  4. KOTOR NEWS - Zvonimir Petović
  5. DOSIJE KARADIN - Aleksandar Manić
  6. DAN DARE I UMJETNIČKI CRTEŽ
    RANKA HAMPSONA (19)
    - Josip Mihalković
  7. POST SCRIPTUM (15) - Zoran Đukanović
  8. JUŽNJAČKA UTEHA No 167. - Dejan Stojiljković
  9. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (226) - Darko Macan
  10. MOJ POGLED (114) - zmcomics
  11. ŠTAMPA - štampa
  12. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -JOHN CULLEN MURPHY
  13. POZIVI NA SARADNJU - mail
  14. PISMA ČITALACA - mail
  15. LINKOVI - Strip Vesti
  16. DATUMI - Strip Vesti

Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora), u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.

Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za strip je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu




UVODNIK...


Žurimo, nema se vremena za pisanje...:)

Čitajte priloge u SVestima, čitajte stripove na net-u. Recimo Sergeja...:)

S poštovanjem,

Zlatko Milenković

sadržaj

1.

SERGEJ

zmcomics



Od danas, pa ubuduće,
svakog četvrtka

možete čitati nove nastavke stripa

SERGEJ
koga je kompletno kreirao
Darko Macan

na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/sergej

U ime svih budućih čitalaca se zahvaljujemo
Darku Macanu što nam je omogućio da čitamo
Sergeja na našem sajtu kao i
Melini Mikulić koja je odlično dizajnirala i uredila stranicu.

Strip vesti samo pokušavaju da budu dobar domaćin
jednom sjajnom projektu!!



sadržaj

2.

IZLOŽBA

Strip Vesti



jugoslovensko bijenale mladih umetnika
- vrsac i studentski kulturni centar -

beograd vas pozivaju na otvaranje izlozbe:
KOLEKCIJE I AKUMULACIJE
kustos: vladimir tupanjac

izlagaci:
aleksandar zograf
grupa skart
ivana klickovic
mileta prodanovic
milos tomic
sasa markovic mikrob

i
kosmoplovci.

danas, 09.07. u 20:00
galerija skc

kralja milana
48 beograd

izlozba je otvorena do 23.07.2004.
galerija nema klimu ali ima pun frizider

www.kosmoplovci.net


sadržaj

3.

MINIBURGER

Strip Core



Miniburger - umazanih ducat in srecna trinajstica

Helou!

Nova posebna stevilka Stripburgerja je zunaj! Namesto obseznejse tematske stevilke, smo pripravili zbirko minialbumov trinajstih avtorjev za letosnjo posebno stevilko. Paket presenecenja vsebuje 13 stripov avtorjev od Koreje do Francije - z bogato domaco zasedbo - ki pokrivajo teme od sanj in otroških spominov do ljudskih pripovedk in fantasticnih avantur.

Velike zgodba v malem formatu!

Sodelujoci avtorji so Vladan Nikolic, Aleksandar Opacic (Srbija in Crna Gora), Koco, Primoz Krasna, Olmo Omerzu, David Krancan, Mina Zabnikar (Slovenija), Juhyun Choi (Francija/Juzna Koreja), M.S. Bastian (Svica), Miroslav Nemeth (Hrvaska), Cristoph Feist (Nemcija), Capucine Latrasse (Francija) and Mateusz Skutnik (Poljska). Umazanemu ducatu se je pridruzila se srecna trinajstica v barva. Primerno za novoletna darila in popotniško branje.

Miniburger bo tudi promoviran z različnimi razstavami. Prva med njimi bo v Mostarju na Mostarskem interkulturalnem festivalu od 5. do 11. julija. Razstavo bodo spremljale se delavnice skupaj z revijo Slic iz Srbije in Crne Gore.

Vas,

Stripburger


Stripburger, Forum Ljubljana
Metelkova 6/I, SI-1000 Ljubljana, Slovenia
tel.: +386 1 2319662, 4344094, fax: +386 1 4338074
http://www.ljudmila.org/stripcore/com.htm


sadržaj

4.

KOTOR NEWS

Zvonimir Petović



- Postovani prijatelji i Strip autori u Kotoru je od 21 maja odrzana manifestacija; "Relevation 2" jedna od najvecih strip manifestacija odrzanih u gradu Kotoru ikada. Organizatori ove manifestacije su bili NVO "Andrija Maurovic" Kotor, NVO "Hrvatsko Gradjansko Drustvo Crne Gore", NVO "Udruzenje za Zastitu Zivotinja i Zivotne Sredine "Fifi" Kotor.

- U pripremi je izrada posebnog web sitea posvecenog ovom eventu. Podsjecamo sve one koji to ne znaju da je u okviru ove manifestacije predstavljen projekat NVO "Andrija Maurovic" Kotor, "Inicijativa za otvaranje Spomen Sobe: "Andriji Maurovicu", u sklopu kojeg je u rodnom mjestu Muo svecano otvorena Spomen Soba posvecena ovom Autoru.

NVO "Andrija Maurovic" Kotor se zahvaljuje svim ljudima koji su svojim volonterskim radom, a prvenstveno mjestanima Mula koji su uvelicali ovu manifestaciju koja je tih veceri zaista pokazala svoju snagu i sjaj.

Ova Manifestacija je samo jedan korak ka potpunoj afirmaciji domaceg Stripa na nasem prostoru. Spomen Soba "Muo" ce imati i stalnu postavku o Maurovicu a i koristice i u sluzbi organizovanja izlozbi i strip izlozbi.

Pozivamo sve zainteresovane strip autore iz zemlje i "organizatore" da u buducem vremenu aktiviraju sebe i nastave zivot Spomen Sobe "Andrije Maurovica" kao i njegov rad koji se ne smije zaboraviti i koji nikako nije bio mali.

Mail za kontakt zvonkogaba@yahoo.com



sadržaj

5.

DOSIJE KARADIN

Aleksandar Manić



Multimilijarder Karadin, bolestan od raka u terminalnoj fazi, angazzuje Agenciju Stargejt da ga sstite do smrti. Njihovu zasstitu on placha kompletom tajanstvenih karata - Arkanama, koje imaju moch da uticcu na sluccajnosti i odvijanje dogadjaja. "Dosije Karadin" (Delkur), trechi tom serijala "Arkane", nedavno se pojavio u francuskim knjizzarama, sa delimiccno izmenjenom ekipom. Na mestu crtacca Pinjoa, nassao se Bojan Kovaccevich, srpski autor rodom iz Indjije.

Serijal "Arkane" spada u popularne zzanrove akcionog stripa u kome se messaju visoka tehnologija i natprirodno. Scenarista, Zzan-Pjer Peko, inacce autor video igri, stvorio je pripovedaccku nit kojoj su zajdniccka dva elementa – Agencija Stargejt i tajanstvene karte, dok se sve ostalo menja, omoguchavajuchi raznovrsnost i dinamiku. "Dosije Karadin" naccinjen je sliccno prethodnim epizodama. Borbe, jurnjave, pucnjave i ubistva, smenjuju se brzim ritmom, dok se elementi vezani za misteriju i poreklo karata propusstaju kap po kap. Osnovna ideja scenarija priliccno je plodna, ali je razrada uradjena povrssno, vesstaccki i matematiccki, sa jedinim ciljem da se odvije akcija, a da se ne potrossi poccetna misterija. Istovremeno, ideja "Dosijea Karadin" ccudno nalikuje na film "Intakto" (2001), sspanskog reditelja Huana Karlosa Fresnadilja. Izbor likova, podloga II svetskog rata, kazino, ideja da negativac mozze ljudima da ukrade srechu kao i finalni kockarski obraccun u kome je ulog upravo srecha igracca, preuzeti su u trechem tomu "Arkana".

Crtezz Bojana Kovaccevicha, uprkos klasiccnom pristupu, poseduje lakochu i dinamiku neophodnu akcionom stripu. Ccuvajuchi odredjenu graficcku jednostavnost, on uspeva narativno da uravnotezzi neujadneccenosti u scenariju. Ipak, njegova vizuelna jasnocha nije uspela da izvucce slabo razradjene likove i situacije. Ccetvrta epizoda najavljena je za poccetak naredne godine, ssto che doneti redovno izlazzenje serijalu, a mozzda i neophodna poboljssanja u scenariju.



sadržaj

6.

DAN DARE I UMJETNIČKI
CRTEŽ FRANKA HAMPSONA (19)

Josip Mihalković



S Interneta skinuo i priredio Josip Mihalković.

Još jedna priča s Mekonom bila je "Mushroom" (Gljiva). Dobar materijal, ali opet prekratak. Isto tako, u zapletu ima čudnih momenata, posebno kada Hank, pričajući o prošlosti svojih sudrugova, Peabodyjevu udaje za rudarskog inžinjera! "Moonsleepers" (Mjesečevi spavači) i Xel dobro započinju i tamo ima dobrih prizora Tritona, Neptuna mjeseca, ali je invazijska flota čudnog dizajna. Keithu se tu jako žurilo. Opet se obilno pojavljuju reference na ranije radove Franka Hampsona. Nakon toga, priče opet kreću nizbrdo. Razvoj priča u "Singing Scourge" (Dan je opet na srednjim stranicama) je bijedan. "Give Me the Moon" (Daj mi Mjesec) ima dobrih trenutaka, ali u zapletu zjape goleme rupe. I, konačno, "Menace from Jupiter" (Napast s Jupitera). Ne samo da je priča bizarna, već se i stil Keitha Watsona znatno mijenja. Do toga je njegov stil već akademski. Nakon jednog nostalgičnog uzleta dolazi doba reprint izdanja, a ostali stripovi se munjevito opune pričama o natprirodnim pojavama. Danove posljednje udisaje donosi "Underwater Attack" (Podvodni napad), priča u 4 epizode koje je nacrtao Eric Kinkaid, crtač koji je došao iz "Switta". Nakon toga su slijedili samo reprinti dok "Eagle "nije ugašen.

nastavlja se...


sadržaj

7.

POST SCRIPTUM (15)

Zoran Đukanović



Željko Pahek:
Sanjaju li androidi električne ovce? (4)


Da li si imao određeniji stav o polemikama o stripu kod nas, s kraja sedamdesetih godina? Šta misliš o izrazu “treća generacija” koji izvorno potiče od Ljubomira Kljakića?

Imao sam neki stav, premda sam u to doba već uradio nekoliko stripova koji bi se mogli svrstati pod “treću generaciju”. Ja ih sam nikada nisam tamo smeštao. Već sam počinjao rad na Astro-iđanima, stripu koji je bio zamišljen kao duža storija. Tako da sam nekako bio u sredini između ta dva tabora. Oni su me šetali levo-desno, svrstavali me u jednu ili drugu grupu. Ja sam se samo smeškao. Smatram da treba da postoji i takva stvar kao što je alternativni strip, “treća generacija”, strip od jedne table, takve stvari. Strip koji poneki put želi i da filozofira, koji svakako želi da kaže nešto drugo, nešto neuobičajeno za medij. Ili, čak, ne želi ništa da kaže već da se iskazuje kao likovna kultura.


Koliko su uopšte svrsishodne zaoštrene podele u svetu stripa?
Oštra podela na “treću generaciju” i “ostale” može štetno da deluje na autore koji su negde između. Na one koji se razlikuju i od “klasičara” i od njima suprotnih. U tom slučaju primorani su da se nasilno opredeljuju, da se uključuju u neku struju, da menjaju i prilagođavaju svoj način rada kako bi se, eto, uskladili s nekim. Upravo obratno, smatram da autor treba da radi onako kakav on jeste u tom trenutku, bez obzira kakve struje postoje i gde će ga svrstati.


Koliki je uticaj na domaći strip učinila pojava “Novog kvadrata”?
Pre svega, veoma pozitivno su uticali na autore koji su do tada crtali po svojim sveskama, a ne objavljivali. U omladinskim listovima je prepoznata dragocena šansa za regularno objavljivanje. Nadalje, “kvadratovci” su kvalitetom svojih radova dokazali javnosti da strip nije samo ono što je dotad kod nas viđeno, da strip može i neki drugi intelektualni nivo da poseduje.


Ima li opravdanosti teza: domaći strip sa domaćim junacima?
Pa, kod nas bi to bilo teško izvodljivo. Čitalačka publika je navikla na strane stripove, taj tip klišea, shema. Premda bih lično voleo i da se pojavi strip s domaćim junacima. Bilo je pokušaja da se prave takvi stripovi, ali jedino što su uspeli je da domaći junak s domaćim imenom ode u inostranstvo i tamo se tuče s Kinezima i Japancima. Sebe tu ne bih naročito izdvajao, uostalom radim naučnu fantastiku.


Ona nije ni “strana” ni “domaća”.
Da, upravo tako. Jedino što činim je da neke ličnosti iz svakodnevnog života transponujem u strip. Doduše, nikada nisam tražio da Astro-iđane svrstaju u “domaći strip s domaćim junacima”.


A šta misliš o terminu narativni strip?
Svaki strip treba da ima određenu dozu naracije. Međutim, ne bih se složio s tim da se izraz pripiše stripovima koji se štampaju u magazinima s velikim tiražom. I strip koji nije “narativan”, ili nije potpuno narativan, može da bude tiražan. Treba naći meru u klasifikovanju.


Počeo si samostalno. Radovi su ti viđani po omladinskim listovima, izložbama stripova, često objavljuješ ilustracije. Stripove si kasnije pretežno objavljivao u “YU stripu”. Neki crtači osećaju da su odrasli s ovim magazinom. Deliš li tu vezanost?
Kada sam došao u Beograd svakako da mi je “YU strip” mnogo pomogao, tu sam i počeo redovno da objavljujem. Pružena mi je šansa da radim strip u nastavcima, da radim ilustracije u boji, i to one vezane za vlastiti strip, da radim strip s temom i junacima kakve želim. Dobio sam u velikoj meri odrešene ruke. Mi crtači okupljeni tamo stremili smo u raznim pravcima, što je tadašnji urednik vrlo dobro zapazio i uglavnom nas puštao da radimo što želimo.


Šta za tebe znači “Beogradski krug 2”?
Postojao je već godinu dana kada sam se među njima pojavio. Tu su već bili Askanio Popović, Vlada Vesović, Rajko Milošević Gera, Zdravko Zupan, Dule Reljić, Sibin Slavković. Grupno druženje mi je veoma značilo. Okupljali smo se još od tada jednom nedeljno. Razmenjivali smo crteže, ideje, uglavnom videlo se šta ko radi i to je bila vrlo povoljna klima za učenje. Bilo je bodrenja od strane grupe da se što više radi. Pojavljivali su se novi ljudi. Razmenjivali smo gomile časopisa iz Francuske, Italije i Amerike koje autor sam ne bi mogao da vidi, pa čak ni da sazna da sve to postoji. Bio je to specifičan oblik druženja, redak ne samo u Jugoslaviji nego i u svetu. Po svetu se uglavnom sastaju u manjim grupama, po dva-tri crtača. Užasavam se pomisli da postoje scenaristi koji scenario šalju poštom crtaču i rade godinama, a da se nisu videli i razgovarali o tome što rade. U tom našem svojevrsnom “udruženju” bilo je mnogo kritike i samokritike. Bilo je tu nekada i svađa, diskusija, rasprava o filmu, muzici... uglavnom korisna atmosfera.


Jedan si od retkih mlađih autora koji živi od stripa. Kakvo je to iskustvo?
Lepo je kad radiš ono što voliš. Kad radiš ono što bi radio i uz neki posao, i da si službenik u nekoj firmi.


Kako si se na početku snalazio?

Uh! Na početku? Ponekad je bilo teških trenutaka. Bilo je i nekih izdavačkih “zahvata”, kašnjenja plaćanja honorara, peripetija oko objavljivanja, nevraćenih originala... Uglavnom, to je prebrođeno i sad ostaje da se radi.


Šta misliš o važnom članu lanca stvaranja stripa, urednicima?
Hm. O urednicima crtači uglavnom imaju loše mišljenje. To kao da se prenosi s kolena na koleno, ne znam da li je “stvarno tako”. Večiti odnos?


Tvoja konkretna iskustva?
Cenzura.


Misliš autocenzura?

To i nije autocenzura već cenzura. Urednik samo nad sobom može da vrši autocenzuru. Za crtača to nije autocenzura nego cenzura. Neki izdavači imaju običaj da izbacuju čak i najobičnije, banalne natpise. Recimo, umesto Coca-Cola stave sok za jačanje! Valjda da ne kvare decu? Kod Skrapulonske bebice bilo je problema sa dve stranice. Tu se pojavljuje neki ženski lik, sporedni karakter. Valentina. Ona govori ruski, ali su neki delovi ispisani srpski da bi čitalac mogao da razume. Mislio sam da će ruski dati nekog šarma epizodi. Uredniku se to nije dopalo i na kraju sam sve natpise morao da izbacim zato što je bila čistačica, što je bila u radničkom odelu. Mnoge “tabu teme” koje to odavno nisu i koje su se redovno vrtele po stranicama dnevne štampe, televiziji, ostajale su krupan zalogaj, kost u grlu za urednike stripa! Tako je domaći strip, koji je počeo da odrasta, dobio tu besmislenu “prikolicu”, autocenzuru urednika. Zato praktikujem da tekstove ispisujem direktno na originale, da prekrajanje ne bi toliko lako išlo.


Svedoci smo pojave druge revije za domaći strip. Nagoveštena je i treća. Šta očekuješ od ovog “višezvučja”?
Odlično, ako nisi cenjen kod jednog urednika, a vrediš, radićeš za drugu reviju. Tu je i važna mogućnost da se povremeno pojavljuješ kod više izdavača.


Vratimo se za kraj tvom radu. Kako izgleda radni dan, ako uopšte izgleda?
Sve poslove radim skoro u poslednji tren. Stripove predajem par dana pre nego što treba da idu u štampu. Ponekad pauziram desetak-petnaest dana, uopšte ne radim. Nekad radim gomile skica koje neće niko videti. Pa se onda zainteresujem za neku temu u novinama i čitam kao manijak, čak i ono što mi neće zatrebati nikada u životu. U poslednje vreme oduševljen sam video igrama. Na to trošim deo slobodnog vremena iako me grize savest. Napast. Imam nameru da kupim kompjuter i animiram svoje svemirske letilice. Da na ekranu oživi svet iz moje glave. Bio bi to istinski užitak. Za mene.



STRIP REFERENCE ŽELJKA PAHEKA DO 1984,
TRENUTKA KADA JE VOĐEN OVAJ RAZGOVOR:

Rođen 1954. u Županji.
1978. se preseljava u Beograd.

Autorski stripovi
- Poslednji vek, Student br. 10, Beograd, 1979.
- Bliski susret četvrte vrste, Vidici br. 2, Beograd, 1979.
- Biti čovek, YU strip br. 182/1, Gornji Milanovac, avgust 1979.
- Poslednji vek – sumrak čovečanstva, YU strip br. 26, Gornji Milanovac, januar 1981.
- Na početku beše tama, YU strip godišnjak br. 1, Gornji Milanovac, 1981.
- Svemironičari, Politikin zabavnik, Beograd, tokom 1981.
- Astro-iđani - 1, YU strip br. 32, Gornji Milanovac, avgust 1981.
- Astro-iđani - 2, YU strip br. 34, Gornji Milanovac, oktobar 1981.
- Astro-iđani - 3, YU strip br. 39, Gornji Milanovac, mart 1982.
- Astro-iđani - 4, YU strip br. 42, Gornji Milanovac, jun 1982.
- Astro-iđani - 5, YU strip br. 44, Gornji Milanovac, avgust 1982.
- Astro-iđani - 6, YU strip br. 48, Gornji Milanovac, decembar 1982.
- Astro-iđani - 7, YU strip br. 53, Gornji Milanovac, maj 1983.
- Limeni doboš, Vidici br. 2, Beograd, 1983.
- Skrapulonska bebica, vanredna epizoda Astro-iđana, YU strip br. 59, Gornji Milanovac, 1983.
- Specijalitet, Naš strip br. 8, Zagreb, 1982.
- Jedna daleka zemlja, Student (?)

Scenariji za stripove:
- Povratak, crtež Dragan Bosnić, YU strip godišnjak br. 1, Gornji Milanovac, 1981.
- Teri Vong, crtež Dragan Savić, YU strip godišnjak br. 2, Gornji Milanovac, 1983.

Nagrade:
- Nagrada za strip na ULUS-ovom konkursu za “Zlatno pero” 1983.
- “Smeli cvet”, RK SSO Srbije za strip Astro-iđani 1983.

Tekst posvećen autoru:
- Askanio Popović, Željko Pahek, YU strip br. 28, Gornji Milanovac, mart 1981.

Jedna napomena je potrebna povodom “YU stripa”, izdanja “Dečjih novina”. Izdavač se nalazio u Gornjem Milanovcu. Redakcija “YU stripa” je, međutim, bila smeštena u Beogradu. Ovo je važno imati na umu, budući da se kulturni život redakcije i njenih saradnika zbivao u beogradskom ofisu.


Razgovor koji se pojavljuje u “Strip vestima” pretrpeo je neznatne editorske promene.


(Intervju sa Željkom Pahekom izvorno je objavljen
u časopisu “Vidici” br. 1-2, Beograd, 1984)




sadržaj

8.

JUŽNJAČKA UTEHA No 167.

Dejan Stojiljković
amarok018@yahoo.com



The Crow - Lirika umiranja

PRVI DEO: MRTVE DUŠE

Ovo je soba, početak svega
Plahte na zidu, portreta nema
Video sam noći pune uzaludnog lova
A telo odoleva, telo odoleva...

Gde li je kraj?

Joy Division - Day Of the Lords

Možda jedna od najupečatljivijih scena u filmu The Crow jeste ona u kojoj Erik Drejven, shvativši ko je tj. ŠTA JE, daje oduška svom očaju i besu trčeći preko gradskih krovova kao preko napuštenog groblja, dok iz off-a dopiru taktovi pesme ''Dead Souls'' i glas pevača:
Zovu, zovu me...
Oni stalno zovu me, stalno zovu me...


Demoni iz pakla ili demoni ljudske nesavršenosti (dođe mu nekako isto) koji grebu iznutra, po mekoj površini kože, kidajući meso, krvi i misao, režeći da hoće napolje, u stvaran svet, siv, mračan i prepun nesreće. Možda su to upravo bili oni unutrašnji glasovi koje je čuo tvorac ovih stihova Ian Kertis, pevač grupe Joy Division, možda je upravo to bilo ono što ga je mučilo čitavog života i na kraju ga nateralo da digne ruku na sebe stavivši na taj način ne samo tačku na jedan život, nego i na sam bend i jednu epohu rokenrola.

Slučajno ili ne, album koji su neposredno pre Kertisovog samoubistva izbacili Joy Division i koji im je doneo dugo željeni uspeh, zvao se ''Closer''.

Po mnogim muzičkim kritičarima, Joy Division su na njemu, anticipirali ne samo Dark kao jedan od značajniĽih pravaca u rokenrol muzici tokom osamdesetih, već su na taj način ušli u istoriju popularne muzike kao ''najumetničkiji bend u istoriji rokenrola''. Ta titulu im i dan-danas niko nije oduzeo.

Ian Kertis, za koga je jedan upućeni r'n'r teoretičar rekao da je u sebi nosio demonski nagon za samouništenjem, stvorio je za vrlo kratko vreme poeziju takvog umetničkog raspona da je prostom analizom lako doći do zaključka da se radilo o čistoj, nepatvorenoj i na momente sirovoj, a na momente šokantno prefinjenoj genijalnosti. Kada sam nedavno, na kalanu VH1 gledao jedan stari, televizijski nastup Joy Division, zatekao sam sebe kako u jednom kratkom dahu izgovaram:
''Bože... Bio je tako MLAD.''

Izgledalo mi je prosto neverovatno da neko ko fizičkim izgledom podseća na dečaka može da piše pesme takve jezivo morbidne snage, a ono što me je istovremeno fasciniralo i prosto preplašilo bio je njegov glas... Kada slušate pesme Joy Division, čini vam se da ih peva čovek star najmanje četrdeset godina. Čovek koji je davno razbio sve iluzije o ovozemnom životu, spalivši sve mostove iza sebe, pomiren sa sudbinom i smrću kao jedinoj neminovnosti.

Kada je umro 18. maja 1980, obesivši se u svom kupatilu, dan pre polaska benda na američku turneju, Ian Kertis je imao nepune 24. godine.

Odakle sve to? Otkud dolazi sva ta demonska, iskonsko tragična težnja za poništavanjem ne samo sebe samog, već i mikrokosmosa u koji jedno živo biće ugrađuje sve ono što život čini manje besmislenim? Šta vodi ka tom trenutku predaje, kada se na da reći ništa bolje osim: Ne mogu više...

Možda je Džejms O'Bar, kreirajući svoj strip The Crow, i sam na korak od samoubistva, noseći u sebi patnju, bes i nemoć nekog kome je sve dato pa onda sve oduzeto, ista onakva osećanja koja je u sebi nosio i sam Ian Kertis, iste one samoubilačke demone koji su proganjali i druge velike ljude, uspeo da kroz jedan drugačiji vid umetnosti dođe do mesta kome svi mi težimo, ali ne plativši za to veliku cenu koju je morao platiti frontmen Joy Division.

Bez obzira na to kakav je odgovor na ovo pitanje, i da li ga u uopšte ima, stoji fakat da je muzika koju su stvorili Joy Division i njihovi potonji naslednici u vidu bendova kao što su Bauhaus, Sisters Of Mercy, The Cure, Mission, Echo And The Bunny Man, imala veliki uticaj ne samo na kreatora stripa o Vrani već i na potonje filmske adaptacije. U stvari, da nije bilo muzike ovih bendova, sasvim je sigurno da ne bi bilo niti stripa, niti filma The Crow.


Sledeće nedelje:
The Crow - Lirika umiranja
DRUGI DEO: GOREĆI IZNUTRA



sadržaj

9.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (226)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr



DEKICE

Najnovija knjiga Craiga Thompsona, šest stotina stranica težak Blankets, izuzetno je lijepo nacrtan strip - Thompsonov tuš je čisti seks - a ni kao lektira nije loš. Priča jest malo tanja nego što bi se od knjige te debljine očekivalo - u prozi bi ova količina fabule zauzela tridesetak stranica - ali je dovoljno osobna, proživljena i, kako rekoh, divno nacrtana da joj se sve oprosti i u njoj uživa.

Gotovo više no po priči ili crtežu, međutim, Blankets su zanimljivi kao moguća preteča jednog fenomena. Bilo je ovako debelih stripova i ranije - Box Office Poison, From Hell, brojni Cerebusi - no svi su oni prethodno bili serijalizirani kao tanje ili deblje sveščice. Do Blanketsa se tvrdilo da je takav pristup neophodan kako bi se crtač prihodom od prodaje nastavaka prehranio tijekom rada, a sada je Thompson pokazao da se, za otprilike dvije godine, uz ilustratorski posao sa strane te uz dovoljno predanosti, može napraviti strip koji će otprve biti objavljen kao cjelina, kako je i zamišljen.

Što to znači? Možda ništa - industrija se mijenja preko noći samo kad nanjuši novce, a Thompson se zasad nije obogatio - a možda i sve. Popularni aspekti stripa kao zabavnog medija, naime, zamiru i postaje ih sve neisplativije tiskati u jeftinim, kiosk-izdanjima na kakve je barem moja generacija navikla. Frankofono tržište tome kontrira pakirajući sve u boju i kartonske korice, u slikovnice za odrasle, ali ono je valjda jedino gdje tako što funkcionira. Blankets su korak u drugom smjeru: tretiranju stripa kao knjige, kao romana. Kao što romanopisac ulaže par godina u rukopis bez sigurnosti objavljivanja i bez plaće po putu, tako će možda i autori budućnosti sjediti za svojim crtaćim stolovima bez utjehe honorara, održavani samo vjerom (utemeljenom ili ne) u ono što rade.

Svakog tko je u strip ušao kako bi naplatio svoj crtački talent, ta pomisao vjerojatno užasava. Izdavači u njoj odmah vide smanjeni rizik. Za publiku će to vjerojatno značiti manje serijala, a više stripova s kojima neće odmah znati što bi. Za strip u cjelini, to će svakako biti test opstanka: imamo li dovoljno ljudi spremnih da tako rade, imamo li dovoljno kupaca, jesmo li umjetnost ili nismo?

Treba li nas, ogoljene, svijet?



sadržaj

10.

MOJ POGLED (114)

zmcomics
zmcomics@neobee.net



PISMO UREDNIKA

Prvenstveno je ovo bilo napisano za rubriku "Pisma čitalaca" povodom komentara o Dejanovom tekstu od prošlog petka. Ali eto, kao sam neki urednik, pa još imam kolumnu i muku da je popunim, tako da reših da to pismo iz praktičnih razloga prebacim, ovde...

Biti pametan,
i uvek uraditi sve na najbolji način ne može niko. Pa ni ja, kao urednik Strip vesti, kada dobijem prilog za koji autor sam kaže: "Ako imas bilo kakvo pitanje, komentar ili slicno, kontaktiraj me. Znam da ce tekst nekim ljudima biti neprijatan, ali nemam nameru da u njemu promenim ni slovce."

Ili mogu da budem proglašen diktatorom i nedemokratom i to jednostavno ne objavim ili da "pustim", pa da čitaoci sami vide o čemu je reč i daju svoj sud.

Ubeđen sam da ipak vreme i rad pokazuju prava lica i prave istine. Kao što mislim da Dejanova opsednutost da u svakoj drugoj kolumni pomalo popljuje Baneta Kerca neće naškoditi Banetu, tako se nadam da ni ja neću ostati upamćen kao najgori i najnedemokratskiji urednik na svetu.

Kao što većina kolumnista kroz priču o stripu priča o sebi, tako i Dejan svojom kolumnom mnogo kaže i o sebi. Ovom iz prošlog broja više o sebi nego o samom stripu. Što govori da se ponavlja priča o lošoj faktografiji (uzvodno-nizvodno, austrougari-rumuni) unutar teksta koja je na kraju korišćena da se provuče politička priča. Kada se sve sabere, o stripu je malo rečeno. A imalo je šta da sa kaže. Pa čak i da se napiše izrazito kritički tekst. Meni se strip takođe nije dopao. Ali način distribucije kao i publika kojoj se obraća nisu elementi koji mogu naškoditi ili pomoći stripu. Kao što ni Banetovi fanovi neće mariti za Dejanovo pisanje tako ni Dejanovi istomišljenici neće mariti za kritike njegovog priloga. Tako ni ljubitelji stripova kao što je ovaj neće promeniti svoja ubeđenja. Jedino ću ja večito ostati je**** stranka. Al' takva mi je sudba. Niko mi nije kriv što se svime ovim bavim.

Trudiću se da budem što je moguće bolji urednik, ako nekad popustim, shvatite to kao trenutke slabosti ili zamora. Shvatite to i kao način prepuštanja vama, čitaocima, da odreagujete na neka pisanja i tako mi pomognete. Jer nekada mogu biti i sam u zabludama da li nešto jest ili nije ispravno. Mogu se zaleteti i stvarno postati diktator a da to i ne primetim. Ovako, svojim komentarima mi dajete ocenu koju treba da analiziram i koristim kod traženja standarda kojih treba da se držim. Unapred zahvalan...:)

S poštovanjem,

Zlatko Milenković



sadržaj

11.

ŠTAMPA

štampa



Dušan Banjanin je obezbedio sledeće priloge:


SPAJDERMEN 2", APSOLUTNI REKORDER


Film "Spajdermen 2", koji se od juče prikazuje u Beogradu, prvog dana prikazivanja u američkim bioskopima (30. juna) postigao je apsolutni rekord u gledanosti i zaradio 40.5 miliona dolara prema prvim procenama, iz 4.152 bioskopa (za 11 manje od dosadašnjeg rekordera, film "Shrek 2"). Izgleda da se istorija ponavlja jer je prvi "Spajdermen" 2002. godine bio dosadašnji rekorder sa 39.4 miliona dolara. Rezultat koji je postigao njegov nastavak je utoliko bolji što je ostvaren u sredu (prethodni rekord "Povratak kralja", sa 34.5 miliona dolara). Sada svi samo mogu da nagađaju kako će "Spajdermen 2" proći tokom vikenda i koliko će biti ukupno zaraditi za prvih pet dana prikazivanja. Sledeći rekord jna udaru je vezan za zaradu ostvarenu tokom prva tri dana prikazivanja. Aktuelni šampion je "Spajdermen" sa 114.8 miliona dolara. Takođe, najveću zaradu za jedan dan prikazivanja i dalje drži "Shrek 2" - subota sa 44.8 miliona dolara. Konačno, kad je reč o zaradi za prvih šest dana tu je šampion "Matrix Reloaded" sa 146.9 miliona dolara. Prvi "Spajdermen" je, pre dve godine zaradio oko 400 miliona dolara u Severnoj Americi i skoro 822 miliona širom sveta. Treći deo ovog serijala stiže u bioskope maja 2007. godine.

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 03.07.2004. godine






Spajdermen 2
- Nakon fantastičnog debija, u sredu je zaradio 40.5 miliona dolara, film "Spajdermen 2" nastavlja da ruši rekorde. Iako nisu objavljeni zvanični podaci, nastavak priče o super-heroju za prvih pet dana prikazivanja zaradio je između 150 i 155 miliona dolara, što je najbolji rezultat svih vremena u američkim bioskopima - za period sreda-nedelja. Takođe, time je ujedno oboren i rekord zarade za prvih šest dana koji je držao "The Matrix Reloaded" sa 146.9 miliona dolara. Neke procene govore da je "Spajdermen 2" zaradio 64 miliona dolara u sredu i četvrtak, i oko 90 miliona za vikend period od petka do nedelje. Ova cifra neće moći da nadmaši vikend debi originalnog "Spajdermena", od pre dve godine, koji je tada zaradio 114.8 miliona dolara. U međuvremenu "Farenhajt 9/11" Majkla Mura zaradio je ukupno 56.1 milion dolara i na dobrom je putu da postane prvi dokumentarc koji će uspeti da pređe magičnih 100 miliona dolara iz američkih bioskopa.

V. T.



Objavljeno: DANAS, Beograd, 06.07.2004. godine





KOMPANIJA "WARNER BROTHERS" - zamolila je organizatore Comic-Con, velikog skupa ljubitelja stripa, da na njihovoj konvenciji ne dozvoli prikazivanje fanovskih ostvarenja u kojima se pojavljuju "DC Comics" heroji kao što su Betmen i Supermen. Ovi filmovi su bili omiljeni među publikom proteklih godina, a organizatori Comic-Con su obećali da će to ispoštovati, tako da se na repertoaru neće naći dela u kojima se pojavljuju junaci izdavačkih kuća kao što su "DC", "Marvel", "Dark Horse" ili "Image". Na ovogodišnjem Comic-Con manifestaciji tako, recimo, neće biti prikazan "Batman: Madness" Arona Šonkea, njegov najnoviji rad.

V. T.



DOSIJE: SPAJDERMEN 2 - Možda najželjnije iščeivan film u istoriji, "Spajdermen 2" oborio je rekord u zaradi za prvih šest dana prikazivanja u Severnoj Americi sa fascinantnih 180.1 milion dolara. Time je oboren prošlogodišnji rezultata od 146.9 miliona filma "The Matrix Reloaded". U međuvremenu film "Shrek 2" došao je do ukupne zarade od 410.2 miliona dolara i istisnuo prvog "Spajdermena" sa pete pozicije filmova sa najvećom zaradom svih vremena u SAD i Kanadi. Na međunarodnom tržištu oba filma su postigla odlične rezultate - "Shrek 2" je zaradio 76.7 miliona dolara iz 28 zemalja, a "Spajdermen 2" 43 miliona, takođe iz 28 zemalja. Dva velika hita nisu se "sudarali" na svojim debijima, a nastavak priče o Čoveku-pauku postigao je rekorde u 12 zemalja. "Spajdermen 2" u bioskope SCG ušao je 2. jula. U isto vreme "Hari Poter i zatvorenik iz Askabana" došao je do ukupne zarade od 369.4 miliona dolara.

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 08.07.2004. godine





Najavljen predstojeći Međunarodni sajam knjiga u Beogradu


ZEMLJA GOST - FRANCUSKA

Na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu, koji počinje 19. i traje do 25. oktobra, zemlja gost biće Francuska, saopštio je Simon Simonović, predsednik devetočlanog Saveta Sajma na juče održanoj konferenciji za novinare u Skupštini grada Beograda. On je rekao da su stranim izdavačima pozivi za učešće na Sajmu knjiga u Beogradu poslati pre mesec dana, a izdavači iz Srbije i Crne Gore se i ovim putem pozivaju da svoje prijave za učešće pošalju najkasnije do 1. septembra.

S obzirom na broj učesnika, Simonović ističe da će se ove godine, više nego ranije, organizatori suočiti sa nedostatkom prostora, pa se razmatra otvaranje i druge galerije u Hali 1. Vest za izdavače je i to da su se cene štandova uvećane do 18 odsto, pa je tako cena kvadrata štanda u areni 950 dinara, u prstenu 1.200 i u Hali 14 - 1.100 dinara. Za posetioce Sajma važnija je, ipak, vest da je cena ulaznice sa prošlogodišnjih 80 dinara povećana na 100, dok je cena grupnih ulaznica ostala ista - 50 dinara.

Kad je o gostima reč, posle 16 godina na Sajmu knjiga svoj nacionalni štand imaće SAD, a zatim i Indija, Kanada, a Hrvati će imati veliki štand na kojem će se predstaviti više od 25 izdavača.

U centru pažnje će ipak biti Francuzi koji planiraju predstavljanje oko 2.000 reprezentativnih naslova iz književnosti, umetnosti, društvenih nauka, kao i izbor stripova i ilustrovanih monografija. Najavljeni su dolasci pisaca kojima je zajedničko da pripadaju vodećim autorima u francuskoj književnosti i da im je bar jedan naslov preveden, ili se prevodi, na srpski. To su, između ostalih, Andrej Makin, Žan Kristof Rufen i Patrik Rembo.

Denis Gajar, direktor Francuskog kulturnog centra, rekao je da je ovo posebna prilika da Francuska oda počast srpskim izdavačima koji godišnje objave oko 150 naslova francuske književnosti. Istovremeno, u saradnji s Narodnom bibliotekom Srbije, biće objavljena i bibliografija ovih izdanja od 1986. do danas. Kanađani najavljuju dolazak Dejvida Homela i Tomasa Kinga.

Simon Simonović je rekao da će biti poboljšana saradnja sa ministarstvima kulture i medija i finansija kako bi se pojačala inostrana afirmacija Sajma knjiga, regulisali problemi s carinom, ulaznice oslobodile poreza i slično.

LJ. P.



Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, Beograd, 09.07.2004. godine




sadržaj

12.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti



-JOHN CULLEN MURPHY
John Cullen Murphy (Džon Kalen Marfi), renomirani ilustrator i svetski poznati crtač Princa Valijanta, preminuo je 2. jula u u Greenwich-u, 85. godini života.


sadržaj

13.

POZIVI NA SARADNJU

Mail



Iz izdavačke kuće LUXOR je stigao veoma zanimljiv poziv na saradnju!!!


Izdavackoj kuci LUXOR potrebni crtaci i tuseri za rad na srpskom superherojskom strip-serijalu. Svi zainteresovani ciji se crtacki afiniteti krecu ka americkom superherojskom ili japanskom stripu, mogu da nas kontaktiraju preko e-mail-a mylanko@eunet.yu.

Pozdrav,

Milan Konjević




sadržaj

14.

PISMA ČITALACA

mail



Duhovni i spermatični oci

Stojiljković Dejane, ti sve kao nećeš pa hoćeš. U tekstu Čiča Gliša (Pinki) je video olovku kažeš, “za koji (valjda za koje) bih se usudio da kažem da su pomalo bolesne, ali se uzdržavam”. Već si izrekao majstore. Sve što si (s)mislio. Nego, zašto se stalno trsiš da je nevaspitano, nepošteno i seljačko iznošenje tvojih, hajde pa recimo teorija? Možda je samo malo šlampavo? Podseća na drčnu damu koja šeta ulicom, a zaboravila je viklere u kosi.

Kaži mi, gde te to svrpka, šta te toliko muči? Što ti ide na neurone kad čuješ reči demokratija i demokratsko pravo? Izazivaju li robusni cinizam u tebi? Razljutiš li se sve do Kavlobaga-Kavlovca-Vivovitice? Spopadnu li te problemi s izgovorom slova “r”? Imaš dirljivu osetljivost prema autoritetima posebne vrste. Sintagma duhovni otac, koju potežeš, je zanimljiva. Pretpostavljam da ne misliš na oca koji nastaje tako što se njegovi spermatozoidi (samo jedan doduše) spoje sa jajnom ćelijom? Zašto ne pominješ duhovnu majku, ili je tvoj pijetet (srpski, srbski, hrvatski, bosanski i crnogorski: poštovanje) možda ipak asimetrične prirode? No, opet, pretpostavljam da za duhovnog oca rezervišeš neku izuzetnu vrednost, inače bi svako ko na ovaj ili onaj način utiče na tebe bio jedan od tvojih duhovnih otaca, da ne kažem očeva? Pa bi onda čitava stvar bila normalna i bez ikakve izuzetnosti i asimetričnih uzbuđenja.

Negde u kutčiću tvoga teksta stidljivo pozivaš na vaspitanje, ali si sladostrasno požurio da trošiš šaržer kurac-pička-govno-sisa, čim si našao alibi da opisuješ Drugoga, da daš sebi oduška. Toliko si puta ispisao jebati i jebati u dupe, da počinjem da se pitam o tvojoj pohotljivosti ovih ponavljanja. Ali, u pravu si. Sve je to stvar ukusa. Ne govorim o stripu koji pominješ, ovde se bavim jedino tvojim stilskim sklonostima.

Ipak, najplačljivije deluje tvoj vapaj protiv destrukcije stripa, kulture, vaspitanja i razuma. Ma jesil’ se ozbiljno zabrinuo baš za sve ovo? Ali, ne brigam se brajko, nema apokalipse sve dok je na njihovom braniku neko s tvojim stepenom lucidnosti, i viklerima.

Još kao poletarac naučio sam da je prvi znak banalnosti kad neko počne sa da prostite, da izvinete, a završi malograđanskim poigravanjem s lascivnošću, isturajući druge umesto sebe. Da, zaista kurac-govno-pička-sisa. Uz svo poštovanje prema dekama i, da prostiš, bakama.

Zoran Đukanović

P. S.
Pročitao sam strip. Stvarno je odvratan. Vređa duhovnost stripa, duhovnost kulture, štaviše duhovnost vaspitanja, a bogami i duhovnost razuma. Joj, Dejane, izvini molim te. Gađaj ih viklerom.





Dragi Zlatko.

Sebe smatram demokratom i to sam cini mi se dokazivao 30 godina koliko sam vise ili manje u javnosti.

Ipak ne mogu da shvatim da se u Strip vestima s vremena na vreme, kao u ovim, pojave tekstovi koji vredjaju ne samo ljude, nego i zdrav razum.

Kako je moguce, usprkos demokratiji i razumu, da objavljujes uopste Stojiljkoviceve !priloge! u kojima govori o novim, ep. Ket Klou kao Kercevom blamiranju!!!

Kako je moguce uopste to progutati, posle svih silnih gluposti i kolosalnog neznanja koje doticni pseduofeljtonista, ili sta je, valja mesecima preko ovog tvog finog i dragocenog medijuma.

Molim te, ne objavljuj vise budalastine slicne ovima, pa po cenu da takav i slicni nikad nista ne objave u Strip vestima.

Unapred zahvalan na takvom gestu i s pozdravom,

Vasa PAVKOVIC.







Ne pratim redovno sta se dogadja u svetu stripa niti znam ko su ''alternativci'' i ''mejnstrimovci'' i slicne stvari. Ne razumem se u ideoloske podele na strip- partizane i strip-cetnike i ostale strip ale. Nerado se bavim javnim polemikama ali me je zaintrigirao napis izvesnog g. Stojiljkovica u ''Juznjackoj utesi'' br. 166 u proslonedeljnom izdanju Strip vesti (274) o stripu ''Ilegalni emigranti''.

Ne zelim ovde ni da se bavim njegovim politickim stavovima niti da izlazem sopstvene. Takodje ne zelim ni da idem ''djonom na coveka''. Jedna tj. dve stvari koje mi, elem smetaju u napisu g Stojiljkovica, a zbog cega se zapravo i javljam jeste njegovo fakticki pogresno tumacenje radnje stripa. On naime kaze sledece:

I tako, Miki i Šilja idu uz Dunav u nekoj vrsti barke (koju je inventivni autor nacrtao tako da ne možete da provalite da li je u pitanju ljuska od jajeta, indijanski kanu ili upotrebljeni kondom, ali, naravno NAMERNO je tako ucinio), pa pošto im je dosadno, oni opet pocnu da se, da prostite, jebu (i to, da prostite, u dupe), i u trenutku Šiljinog snošaja, zli austrougarski granicari izrešetaju naša dva junaka, na mrtvo. I tu je kraj.

Svakome ko je ovaj strip imao prilike da cita je jasno da je g. Stojiljkovic potpuno pogresno opisao radnju stripa. G. Stojiljkovic je umesto rumunskih carinika ''video'' ''austrougarske''(???). Da li je g.Stojiljkovic bio ''na necemu'' dok je ovaj strip citao ili je to stanje, stanje kosnice koja punom snagom bruji u glavi prirodno i uobicajeno stanje njegove svesti?

Dobro, ne mozemo da zahtevamo od g. Stojiljkovica da zna Rumunski jezik ali se pitam gde to on nadje bas austro-ugarske carinike? Kakva to kosnica bruji u glavi g. Stojiljkovica?

Ne bi me cudilo da ste umesto Austro-Ugarskih carinika videli nosioce neke druge belosvetske zavere, kao na primer agente CIA ili nedaj boze Vatikana,a moguce je i pripadnike Al Kaide koji nikada ne spavaju.

Mozda ovde ne bih trebao da se bavim ''stanjima'' g. Stojiljkovica. Ali ta stanja su veoma bitna jer se cesto ispoljavaju u njegovim kritickim napisima i time dobijaju javni znacaj.

Jedna stvar, koliko sama po sebi tuzna toliko i ocigledna jeste da je G. Stojiljkovic tip coveka koji jednostavno nije u stanju da razdvoji golu politiku od svakodnevnog zivota ili bilo cega drugoga pa i stripa. U njegovoj glavi je ocigledno sve povezano sa svacime i vlada udbasko~agitpropovski kosmar: svetske zavere Austro-Ugarska (koja, za informaciju g. Stojiljkovicu inace jos od 1918 godine vise ne postoji) Miki, Silja, alternativni strip, Evropska Zajednica, heroin, ekstazi,...i ko zna sta jos sve ne...

To sto se Miki i Silja ''da prostite, jebu" u camcu je decija igra u poredjenju sa onime sto g. Stoijlkovic ovom stripu na krajnje prljav nacin implicira. On pokusava da uvede politiku i moral kao kriterijume kojima se vrednuje umetnost. Mozda sam naivan ako mislim da je vreme moralno-politicke i moralne podobnosti za nama. To ocigledno & na zalost nije slucaj. G. Stojiljkovic je zivi dokaz za tu tuznu tvrdnju. On, g. Stojiljkovic ima dakle veliki problem a ''Miki i Silja'' imaju savrseno cistu savest i mogu da nastave da se ''da prostite, jebu u dupe'' na camcu i gde god jos stignu.

Stoga bih g Stojiljkovicu savetovao da se bavi moralnom cistotom sopstvenih misli a da Mikija i Silju ostavi na miru da rade, znate vec sta...Takodje bih, onako krajnje prijateljski preporucio g.Stojiljkovicu da svoje (neciste) projekcije ostavi kod nekog iskusnog terapeuta, izmedju cetiri zida a da ih manje iznosi u ''kritickim'' napisima.

''Kriticki napis'' g. Stojiljkovica me je u tolikoj meri zaintrigirao da mi se sada cini da g. Stojiljkovica strip uopste ni ne zanima. Zanima ga izgleda vise lov na austrougarske vestice, ocuvanje moralnog tkiva Nacije, navodni spas srpskog stripa od posasti onog ''alternativnog''... Bitnije mu je da vidi ko se sa kime ''da prostite, jebe'' od radnje samoga stripa. I na samom kraju, ali ne najmanje bitno, u istom broju Strip Vesti zapanjeno konstatujem da se postovani gospodin Stojiljkovic ,objavlujuci SVOJE kratke stripove na sajtu "Studija Strip" http://www.crsn.com/studiostrip/biseri/ dobrovoljno svrstao u ono sto sam naziva ALTERNATIVNI STRIP i sto toliko prezire i pljuje.Jedini razuman zakljucak ovde bi mogao biti da je gospodin Stojiljkovic jednostavno olicenje hiperpotentnog slovenskog SVECOVEKA o kojem je jos Fjodor Mihailovic Dostojevski mogao samo da sanja...

sa postovanjem Vojkan Milosev alias Vojo Kosanovic~Zlikovac

e-mail: zlikos@tiscali.nl
homepage: http://home.hetnet.nl/~makros



sadržaj

15.

LINKOVI

Strip Vesti



Darko Macan nam je prosledio linkove na grupe sa skeniranim starim stripovima!!!



Barney Google - classic Google strips by Billy De Beck
http://groups.yahoo.com/group/googlegang

Before the One-Eyed Sailor by E.C. Segar
http://groups.yahoo.com/group/beforetheoneeyedsailor

Boots and Her Buddies Currently 1934 dailies.
http://groups.yahoo.com/group/bootsandherbuddies

Brick Bradford Currently by Paul Norris
http://groups.yahoo.com/group/brickbradford/

Bringing Up Father Currently 1940 dailies.
http://groups.yahoo.com/group/bringingupfather

Daily Dose - This groups is dedicated to sharing classic comic strips with fellow comics historians via daily emailings.
http://groups.yahoo.com/group/dailydose

Double Dose Comics Usually incomplete or short runs of strips.
http://groups.yahoo.com/group/doubledosecomics

Double Dose Block Comics - This is a sister group to the Double Dose Comic Group. This group dedicated to sharing all kinds of strips, dailies and Sundays, only thing is they must be BLOCK PANELS.
http://groups.yahoo.com/group/doubledoseblockcomics

Etta Kett by Paul Robinson
http://groups.yahoo.com/group/EttaKett

Freckles and His Friends by Merrill Blosser
http://groups.yahoo.com/group/freckles_and_his_friends

Gumps - Gumps strips by Sidney Smith
http://http://groups.yahoo.com/group/thegumps

I P Comics - A home at Yahoo for my site "IpComics" and "Phantom-Classics".
http://groups.yahoo.com/group/IpComics

Krazy and Ignatz - The daily adventures of the famous kat and mouse.
http://groups.yahoo.com/group/krazyandignatz

Moo Daily - Alley Oop strips by VT Hamlin
http://groups.yahoo.com/group/moodaily

Muggs & Skeeter by Wally Bishop
http://groups.yahoo.com/group/Muggs_Skeeter

Overdosed - Discussion group for many of the other daily comics groups...
http://groups.yahoo.com/group/overdosed

Platinum Age Comics - For the serious international study of comic strips & books and their creators published before the 1930s going back into the 1700s.
http://groups.yahoo.com/group/PlatinumAgeComics

Plat Pics - Support list for PlatinumAgeComics list for the sole purpose of posting JPGs and other scans to further our research into the international earliest origins of the comic strip. This support e-group is not for posting messages, but rather posting viusal aid.
http://groups.yahoo.com/group/PlatPics

Polly and Her Pals - classic strips by Cliff Sterrett
http://http://groups.yahoo.com/group/pollyandherpals

Reposts - A site to request "reposts" of strips from the other strip groups.
http://groups.yahoo.com/group/reposts

Ric's Comics - Comic book and comic strips scans from the Golden Age to Bronze.
http://groups.yahoo.com/group/Rics_Comics

Smitty and Herbie - Currently dailies from 1937.
http://groups.yahoo.com/group/smittyandherbie

Steve Canyon - Scans of the strips and comics from the beginning to end.
http://groups.yahoo.com/group/Steve_Canyon

Terry Lee - The complete Terry and the Pirates.
http://groups.yahoo.com/group/Terry_Lee

The Comic Paper Comic Strips from Menomonee Falls Guardian/ Gazette and other publications.
http://groups.yahoo.com/group/The_Comic_Paper

Tillie the Toiler by Russ Westover
http://groups.yahoo.com/group/TheToiler

Wallet Family 1919 - 1929 - Group dedicated to sharing Gasoline Alley strips from the 20's
http://groups.yahoo.com/group/walletfamily_1919-1929

Wallet Family 1930's - Group dedicated to sharing Gasoline Alley strips from the 30's
http://groups.yahoo.com/group/WalletFamily_1930s

Wallet Family 1940's - Group dedicated to sharing Gasoline Alley strips from the 40's
http://groups.yahoo.com/group/WalletFamily_1940s

Wallet Family 1950's - Group dedicated to sharing Gasoline Alley strips from the 50's
http://groups.yahoo.com/group/WalletFamily_1950s

Wallet Family 1960s - Group dedicated to sharing Gasoline Alley strips from the 60's
http://groups.yahoo.com/group/Walletfamily_1960s

Wallet Family 1970-presnt - Group dedicated to sharing Gasoline Alley strips from the 70's and up
http://groups.yahoo.com/group/Walletfamily_1970-present

Wallet Family - misc - This group is for posting miscellaneous items related to the Gasoline Alley comic strip.
http://groups.yahoo.com/group/WalletFamily_misc

Winnie Winkle, The Breadwinner by Martin Branner
http://groups.yahoo.com/group/winniewinkle



sadržaj

16.

DATUMI

Strip Vesti


Datumi od 10. do 16. jula

11. jula 2003. Otvorena je V Balkanska smotra mladih strip autora, u Leskovcu. Manifestacija je trajala do 13. jula.


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

...
Ako znate nekog ko bi bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi i tako upiše na mailing listu.

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad

STRIP VESTI SU BESPLATNE
Ako ne želite da ubuduće dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu (subject) napišite ODJAVA.