prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. SHLIC U MOSTARU - LoOney
2. NIŠKI KONKURS - Dušan Cvetković
3. STUDIO STRIP - NAŠ STRIP - Kosmoplovci
4. ČEMU ZNANJE AKO GA (NE) KORISTITE? - Ilija Bakić
5. DAN DARE I UMJETNIČKI CRTEŽ
   RANKA HAMPSONA (18) - Josip Mihalković
6. POST SCRIPTUM (14) - Zoran Đukanović
7. JUŽNJAČKA UTEHA No 166. - Dejan Stojiljković
8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (225) - Darko Macan
9. MOJ POGLED (113) - zmcomics
10. ŠTAMPA - štampa
11. LINKOVI - Strip Vesti
12. DATUMI - Strip Vesti

1.

SHLIC U MOSTARU

LoOney

Dragi moji i nadasve drage moje,

vasha omiljena strip grupa SHLIC CREW ce od 5. do 10. jula biti u Mostaru! U kreativnoj sintezi sa STRIPBURGEROM iz Slovenije i nadamo se lokalnim autorima.

Putujemo opremljeni nashim izdanjima, majchicama i entuzijazmom, kako bi se strip pricha proshirila van uskog kruga jednih te istih strip chitalaca (koji su divni!). Tamo cemo biti na Mostarskom Interkulturalnom Festivalu. Iz Shlic Crew-a idu sledeće persone i personci: Teta Negra (shto znachi osobe dve - Teta Seka i Teta Ema), Bamby, LoOney, Miho i Maja Veselinovic. Koncept nasheg programa je vrlo jednostavan - izložba, radionica stripa, projekcija animiranih i igranih kratkih filmova i projekcija Shlic Club Tour The Movie. I tako... Uglavnom sve ono što inače radimo i u čemu smo dobri :)

Pored ovih velikih novosti imamo i neke malecke. U knjizari SKC mozete da dobijete (da besplatno!) obelezivach strana za knjige sa stripom BUWA nasheg druga Mihe iz Shlica. U istoj toj knjizhari mozhete da kupite (da za sitne pare!) sva dostupna i nerasprodata izdanja SHLICa, Majin CELULIT i Mihine mini-albume BUWA. Nash sajt www.slicradionica.tk je na webu ali nisam stigao da ga updateujem jer sam bio vredan student.

Sve vas voli i poshtuje,

LoOney

sadržaj

2.

NIŠKI KONKURS

Dušan Cvetković

Drugu nagradu na konkursu, glasovima publike, osvojila je Milica Radenkovic iz Nisa. Njen rad 'SAN' na cetiri strane u boji je vise u stilu graficke novele i neke vrste eksperimenta u formi stripa.

Od desavanja koja su pratila izlozbu realizovali smo sve osim projekcija dokumentarnih filmova i pratece izlozbe Milana Pavlovica mr.Stocce. Razlog je i za jedno i za drugo je saradnja sa Niskim kulturnim centrom koji nista od obecanog nije ostvario. Milanovu izlozbu su odlozili dan pred otvaranje a razlog je to sto je (po recima Miroslave Tomanovic organizatorke NKCa) Goran Stankovic direktor njihove galerije skratio rok izlaganja sto je prouzrokovalo odlaganje. Izlozba mr.Stocce je odlozena za kraj Septembra.

Izlozbu je posetilo vise hiljada ljudi i utisak je da su ove godine radovi koji su bili izlozeni boljeg kvaliteta nego prethodne dve godine. Ucestvovalo je vise od trideset autora stim sto u kategoriji za nagrade nisu se nasli radovi organizatora.

Stampanog kataloga ove godine nije bilo ali ce se naknadno pojaviti promotivni CD sa izlozbe.

sadržaj

3.

STUDIO STRIP - NAŠ STRIP

Kosmoplovci

studiostrip/kosmoplovci
grobari srpskog stripa

http://studiostrip.kosmoplovci.net
404.6.29. uspostavljen studiostrip sajt

studiostrip produkcija:
sva izdanja studio stripa u pokretu, boji i zvuku, detmen,
grobin, milesa, bruce li, kraljevic marko, patrijarh pavle,
nasi ljudi na divljem zapadu, retard, horor, bizar...

studiostrip stamparija:
fanzini, pamfleti, plakati, casopisi, albumi, hrestomatike, mape...

cdrom izdanja studiostripa:
detmen, septik, triplex, striper...

apoteka stripa:
za bolesne od stripa i bolesti i lekova

skola stripa
raspored casova, nastavni plan i program

muzej studiostripa:
psihoaktivne lutke, toksicni superheroji, kinesko-ruski dizni,
pirati sa kosmosa, kad roboti marsiraju...

projekti studiostripa:
striper, zavod za proucavanje, verovaliiline, porodicni album,
oktobarfest telenovela, hardcore...

biseri alternativnog stripa:
dejana stojiljkovica pantelejca, scenario, crtez, od istog autora

istorija studiostripa:
znamo kako se zavrsilo, ali zasto je pocelo

kontaktirajte nas, mi smo vasi prijatelji
www.kosmoplovci.net

sadržaj

4.

ČEMU ZNANJE AKO GA (NE) KORISTITE?

Ilija Bakić

Povodom knjige "Deset poučnika" Rastka Ćirića, koju je sabrao i na svet izdao Mah Media Centar

ČEMU ZNANJE AKO GA (NE) KORISTITE?

Oduvek ste želeli da prstima pravite senke u obliku životinja na zidu ali niste znali kako se to radi i niste imali koga da pitate? Napabirčili ste ponešto od ove veštine tu-i-tamo samo, sveukupno, to i nije neka kolekcija? A baš sedite u sobi, naprasno je nestalo struje, sveća vas mami ali... Ma nema problema, mašite se za džep, izvučete knjižicu pod imenom "Svojeručni ZOO" i, ugledajući se na tamo odštampane crteže, napravite senke 30-tak živuljki.

Kad pristigne struja, iznenada, u gluvo doba, zažmirite od jarke svetlosti i svi okolni predmeti postanu nekako drugačiji. A kako ste u sitne sate pomalo mračno-morbidno raspoloženi, pričini se (ili, ipak, ne?) da su stolica, telefon, ventilator, cipele, mlin za kafu, čajnik, lula, stona lampa, umivaonik, kišobran, čiviluk, pa čak i konjić za ljuljanje, sazdani od ljudskih kostiju. Ono, jeste da su neki ljudi u njihovo stvaranje uložili svoj život, pa, figurativno, i kosti ali niste baš očekivali takvu očigledost, da ne kažemo transparentnost. Da se povratite, iz džepa izvučete knjižicu pod naslovom "Anatomija svakodnevnog života" i sve vam postane jasno: i tamo su stvari takve, dakle, 'koščate'. Ako ste spremni da nastavite traganje za čudesima svakodnevnih predmeta posegnite (u džep, naravno) za knjižicom "Priručnik za dovitljivo sputavanje" koji objašnjava kako da (iz nekog razloga) efikasno zavežete zvono, makaze, kaktus, kobasicu, vagu, kišobran, naočari... U daljem savladavanju (ne)običnosti upoznajte se sa krznenim japankama za eskime, perajima sa štiklom, tegom od stiropora, zubnom pastom za fakire (koja je u obliku bodljikave žice), sankama za stepenice ili novinama u tetrapaku. Zbirka ovih predmeta nalazi se u (džepnoj) knjizi imena "Krckalica za ping pong loptice".

Mnogo toga, dakle, ne izgleda onako kako se vidi na prvi pogled. A šta je tek sa onim što se ne vidi ili ne da lako videti? To baš i nije utešno saznanje i budi predačke strahove o silnim karakondžulama koje koriste svakojake budžake ili svetlo-tamu da se sakriju, (p)ostanu nevidljive i odatle vrebaju neoprezne šetače. Kako se spasiti? Iz džepa izvučete knjižicu pod naslovom "Priručnik za odbranu i zaštitu od ala i bauka". Ako u njima ne nađete sliku onogo što vas plaši posegnite u drugi džep i izvucite knjižicu pod naslovom "Nevidljive ili slabo vidljive životinjske vrste". Ako ni tamo nema navedenog živinčeta, ono, zasigurno i ne postoji.

A šta bi čovek mogao, kad pregrmi sve muke i strahove, da radi nego da se razonodi. Na primer, vilinskim šahom koji se igra pod posebnim pravilima sa nestandardnim figurama. Ne znate o tome ništa? Nema problema, u džepu pronađete knjižicu "Vilinski šah" i otkrijte koje figure igraju ovu igru i kako koja 'ide i jede' oko sebe. U po igre, međutim, zazvoni telefon a daleki glas pita "Jel to pogrešan broj". Šta reći? Prva pomoć je u knjižici (džepnoj, naravno) "Telefonski vicevi". Citirajte neki od ponuđenih odgovora i onaj s druge strane žice ostaće bez teksta. Ako ste i dalje raspoloženi za mudrijašenje, povode za to naći ćete u knjižici (na dnu džepa) "Izbezumljene basne" koje otkrivaju muke pauka i ovaca, kao što je ova "Ovca jedna letela i nesmotreno se uplela u mrežu paukovu. Naravoučenije: Gledaj kuda ideš.", kao i ostatka standardnih heroja poučnih pričica.

I, ako posle svega, osetite da ste nekako svima na meti, utešite se izvadivši iz džepa knjigu "Meta-fore" gde se lepo vidi da je meta, još (ne)davne 1999.g, bila nalepljena i na gitaru, leptira, žumance, petu, WC šolju, rečju na sve unaokolo. Dakle, niste samo vi meta i drugu su pa što bi onda bili izuzetak, niste valjda šugavi?

Bude li vam posle svega zatrebala još neka poduka, obaveštenje, uteha ili slično - ne posežite u džep svoj (pa ni tuđ) jer, za sada, nema više ovih malih ali vrednih naslova.

Šta je zajedničko svim pomenutim knjižicama? Prvo, da na koricama imaju instruktivnu ilustraciju koja prikazuje levak okružen tekstom-dodatnim objašnjenjem "Biblioteka Poučnik". Svakome će biti jasno da je plemeniti zadatak ovih knjiga da znanje koje sadrže usipaju u glave svojih korisnika. Jer čemu znanje ako ga nemamo u glavi i ako ga ne koristimo (makar i da popunimo šupljine moždane). Druga zajednička osobina poučnih knjiga jeste da ih je smislio i proizveo Rastko Ćirić, vrli istraživač Rastkolanda (na engl. Growylanda jer je Rastko tamo znan kao Growy Boil). Ako Alisa ima svoju Zemlju čuda, Doroti ima Oz, Petar Pan ima Neverland, Mali Princ svoj Asteroid zašto Rastko ne bi imao svoju zemlju? Iz nje je on izvukao sve pomenute mudrosti i podario ih onima kojih se to (ne) tiče. Najpre su knjižice, uglavnom tokom 1990-tih, izlazile samostalno a kad su se namnožile, Mah Media Centar (Beograd) 2003.g, hrabro ih je sabrao u jednu bucmastu knjižicu (i dalje za džep ali malo širi) i tako sada svako ko je ima može biti spreman (sećate se 'ništa nas ne sme iznenaditi') za 10 (i slovima: deset) ljutih iskušenja koja, iza čoška, vrebaju danju i noću. Sve u svemu, plemeniti naum na diku autoru i izdavaču i polzu čitaocu. I šta još reći? Možemo mudrovati o civilizaciji koja je namnožila toliko informacija da se one više ne mogu kontrolisati pa je sad muka pronaći to što vam treba (znate da to nešto neko zna ali gde ga naći?). Stvari su došle dotle da svaki rečnik, enciklopedija, leksikon ima svoju parodiju, ironijskog ili apsurdnog parnjaka skrivenog pod umnim imenima, baš kakvo je i 'poučnik'. Neki ljudi odavno se igraju sa znanjima, prave svoje sisteme, jednako beskorisne kao što su beskorisne i umne knjige koje nisu na dohvat ruke onda kad su potrebne. Linija između ratio-a i ludus-a tanušna je, varljiva i nije je lako naći – što znači nije je teško ni, slučajno ili namerno, prekoračiti. Da, sve bi se ovo moglo elaborirati ali čemu? Zar nije dovoljno imati makar ovu knjižicu na dohvat ruke i potegnuti je kad (ne) zatreba? Odgovor: jeste, dovoljno je.

sadržaj

5.

DAN DARE I UMJETNIČKI
CRTEŽ FRANKA HAMPSONA (18)

Josip Mihalković

S Interneta skinuo i priredio Josip Mihalković.

Sljedeće što se dogodilo bio je posljednji pokušaj obnove duha starih, zlatnih vremena. Keith Watson se vratio crtanju hardvera - odora, na primjer - po zamislima Franka Hampsona. Watsonove letjelice uklapale bi se u ranije priče, čak i da su bile diskretno moderizirane u duhu šezdesetih. I Keith i njegov tekstopisac zacijelo su proveli puno vremena proučavajući dvije prve blistave godine Dana Darea i na osnovu toga nacrtali "All Treens Must Die" (Svi Treensi moraju umrijeti). U toj su epizodi neskrivene vizualne reference sa starijim pričama - iako bi samo oni koji su strip čitali od prvog broja bili u stanju to zamjetiti. (Pučki rečeno, to nije bilo prvi ni posljednji put da su stare kućice bile očito prekopirane). Problem je bio u tome da je strip gubio na kvaliteti po drugim parametrima, pa su mnogi redovni čitatelji odustali od daljnjeg kupovanja stripa. No, bio je to povratak na dvije stranice, u potpunosti u boji, kao i razvoj priče znatne snage i smislenosti. Stil pisanja i dalje je imao čudnih momenata, no ipak je ta priča najznačajnija od svih nakon "Nimbusa", jer, što je još čudnije, u priči se namjerno odbacuju svi zahvati modernizacije provedeni u prethodne četiri godine i izvršen je povratak izvornome stilu iz pedesetih godina. U priči je duga borba s Mekonom u srcu Mekonte. To bi mogla opet i u potpunosti biti 1950. godina. Ali, priča završava prebrzo, nakon samo 20 epizoda i to sa slabašnom i nespretno sročenom posljednjom epizodom. Bio je to i posljednji pokušaj vraćanja prošlosti. Isto tako, to ja osma priča s Mekonom.

nastavlja se...

sadržaj

6.

POST SCRIPTUM (14)

Zoran Đukanović

Željko Pahek:
Sanjaju li androidi električne ovce? (3)

Neke kolege smatraju da si postigao majstorstvo u dočaravanju perspektive, da ono, udruženo s tvojom tehnološkom imaginacijom stvaranja najneobičnijih mašina, čini tvoje najjače “oružje”.
Mašine, tehnologija, sve to potiče iz moje srednje škole. Završio sam mašinsku školu, a to je mesto gde si okružen šrafovima, konzolama, zupčanicima... Što se tiče perspektive, ona u stripu treba da bude neprimetna, da služi vizuelno-narativnoj svrsi, a ne da se crtač iskazuje kao “perspektivoman”, neko ko time barata i želi da mu na tome zavide. Želim samo da dočaram scenu kakvu sam zamislio i pri tome ne izbegavam probleme bilo koje vrste.


S druge strane, još imaš povremenih teškoća sa figurom?
Figura je jedan od najtežih elemenata u stripu. Crtač treba da zna anatomiju, pokrete, dinamiku. To je ono što se uči godinama, usavršava se neprestano. Ako bi se našlo nešto što bih trebalo još da doradim, bile bi to figure, portreti.


U okviru tvog naučnofantastičnog arsenala u početku si kreirao robote i svemirske brodove. Kasnije razlika između njih kao da počinje da se gubi, tvoji kosmički brodovi postaju robotoliki, a potom kao da poprimaju karakteristične oblike organizama?
Da, u Skrapulonskoj bebici jedan brod liči na neku bubetinu. Strašnu, groznu bubetinu. Stvar je bila ovakva, ispočetka sam radio ljude ljudske, a robote robotske. Kada sam iscrpeo te varijacije, rešio sam da vidim kakvi bi to bili roboti koji bi podsećali na ljude, koje bi bilo vrlo teško napraviti od pravih metalnih delova. Ti “metalni delovi” se savijaju, pregibaju i rade sve ostalo što metal ne bi mogao. Oni nose naziv robot da bih istakao da su nešto suprotno od čoveka. A svemirske brodove volim da crtam. Slikao sam i mnoštvo kolornih ilustracija na tu temu. Odmaraju me dok ih crtam. Volim dizajn, da proizvodim forme koje su neobične. Delove koje štrče i razbijaju monotoniju oblika. Kao ta bubetina, na primer.


U prvom delu epizode Skrapulonska bebica postoji vrlo interesantan odnos između pejsaža i događaja u njemu.
Taj pejasaž je idiličan, preovladava sneg, bleštava belina, tek poneko drveće. Od svega odudara ogroman svemirski brod u obliku bube, prepun metalnih delova, žica, cilindara, testera. To narušava predeo. Da sam pejsaž planete nad kojim kruži brod kreirao s kanjonima i ogromnim proplancima, ne bih dobio taj efekat zastrašujuće strane letilice. Hteo sam da vanzemaljsko učinim još više nezemaljskim nego u bilo kom drugom slučaju.


Do sad si uglavnom radio četkicom. Njom radiš i ilustracije u boji. S druge strane, tek se okušavaš u kolornom stripu. Da li je rad četkicom samo tvoj lični izbor ili možda vidiš neku opštu prednost tog postupka?
Kako sam došao do četkice? Vrlo neobična priča. To je bilo u doba dok još nisam došao u Beograd. Dok sam počinjao da radim strip nisam imao odgovarajuće pero, pa sam radio s nekom vrstom pomagala – rajsfederom. To je jedna bedna naprava koja se stavlja u šestar, sa jednim groznim vijkom kojim se reguliše debljina linije, i sa tim sam pokušavao da crtam. Dobijao sam užasne efekte, možeš zamisliti. To što nisam ostavio strip tada, mogu zahvaliti samo svojoj upornosti. Kad sam došao u Beograd kupio sam crtačku četkicu “Mardehart”. Tu marku i danas koristim. Tada sam se oduševio efektima koje sam uspevao da izvedem. Prva četkica mi je trajala pet godina! S njom sam crtao i skice i sve ostalo, čak sam i neki tekst ispisao, tako da mogu reći da pravo pero kao sredstvo za crtanje uopšte tada nisam koristio. Toliko sam se privikao na četkicu i crtao isključivo njom, sve do pretprošle godine od kada neke delove stripa crtam perom.
Četkica ima prednost nad perom zato što zahteva brzinu. Ako je četkica dobra i elastična, ne dozvoljava ti da crtaš polako. Tera te da linije izvlačiš brzo u svim pravcima i ne podnosi ispravljanje. Tako da ona autora primorava da prethodno grafički razmišlja o celoj tabli, svakoj sličici. Pero je drugačije. Pri radu s njim čovek razmišlja o konturi, obliku, formi, a zapostavlja crno bele odnose, gradaciju linije.


Kojom brzinom obično radiš stripove?
Zavisi da li želim da se ceo unesem u tu tablu ili tek onako da posao privedem kraju. Evropski prosek rada na jednoj tabli je tri dana. Znači, oni za pet meseci urade jedan album od pedesetak strana i još poneku ilustraciju u boji. Neke sam table radio tri dana, naravno radio sam i scenario. U ta tri dana uračunavam i scenario. Ali, neke table sam uradio i za samo jedan dan. Znači, može se uraditi i za kraće vreme. Sve zavisi kakvu scenu radim. Da li mi leži, ili tek treba nešto novo da pronađem, da kreiram neki novi lik, objekat, kostime... Svakako je teže kada počinješ novi strip. Treba kreirati mnoštvo likova, kostima, oružja... Razraditi čitav jedan ambijent. Drugačije je kad radiš četvrtu epizodu stripa koji sada razrađuješ, uvodiš neki novi lik. Neki me smatraju, u jednom je intervjuu bilo račeno da sam dosta spor crtač, ali to je bilo mišljenje urednika. Ako se pogleda koliko uradim stripa, stvarno je malo. Međutim, radim bojene i crno-bele ilustracije za druge naručioce. Radim i slike na platnu koje nisu do sada bile viđene javno. Pišem scenarije za sebe i za druge, neke sam napisao a nisam ih još realizovao. Sve to odnosi vreme autoru.


U kojoj meri se zadržavaš na prethodnom radu u olovci?
Nekad sam imao običaj da celu tablu iscrtam u olovci “do daske”. To je bilo crnjenje površina do potpune crne, da bih video kako će sve grafički da se artikuliše. Kasnije sam to prevazišao. Sam se sebi čudim kako sam imao živaca to da radim. U poslednje vreme primećujem da nanosim vrlo malo olovke na pojedina mesta. Desi mi se čak da deo pozadine uradim odmah četkicom. Tu se dobija drugi kvalitet, svežiji si nego kad ponavljaš nešto što si dan pre mukotrpno olovkom iscrtavao. Mnogo je teže ponoviti svoju liniju olovke nego izvući drugu, možda još životniju tušem.


Da li bi se u skorije vreme odvažio da radiš strip u boji na više tabli?
Do sad sam radio kolore na po jednoj tabli. To nije mnogo, ali mi se veoma dopalo. Imam nameru da radim duže stvari u boji, ali to zavisi i od naših izdavačkih kuća koje nemaju dovoljno mogućnosti da štampaju takve stvari. Znači, autori bi radili, ne samo ja.


Šta misliš o timskom radu na stripu?
Timski rad nije nešto sa čim bi se složio ako se pod tim podrazumeva marvelovski način crtanja. Jedan crta okvire, drugi obačiće, treći olovkom, četvrti tušem, a jedan se opet specijalizovao za glave, drugi za ruke, treći za noge. Preterujem, naravno, ali nije daleko od istine. Za timski rad sam jedino ako to strip baš zahteva, recimo konsultaciju sa stručnjakom iz određene oblasti. Manje sam za timski rad, a pre za saradnju više autora. Pod tim podrazumevam saradnu crtač-scenarista. Iako sam do sada sam radio svoje scenarije, verujem da je moguće postići novi kvalitet ako se uključi kreativnost drugog autora. Izvanredan proizvod saradnje dvojice autora su stripovi Elmer Džons i Čak Lorimer Rajka Miloševića - Gere i Dragana Savića. Spoj odličnog crtača i scenariste. Primer kako treba raditi.


Možeš li zamisliti da neko drugi tušira tvoje stripove?
U Marvelu je praksa da drugi tuširaju pošto takvi stripovi ne zahtevaju neko posebnije tuširanje što se tiče likovnosti. Ne mislim kvaliteta linije, pošto nju imaju izgrađenu nego poteza i grafičkog izraza. Marvelovci su u stanju da jednostavno ponavljaju neku liniju u olovci, ali to je često vučeno bez senzibiliteta i razmišljanja. Pod dobrim tuširanjem podrazumevam grafizam, da se vidi potez četkice. A, ako je perom urađeno, da ima sopstveni nerv. Uglavnom se marvelovci svode na industriju. Crtačka ličnost se gubi, ta tako važna prepoznatljivost stila.


S Draganom Bosnićem uradio si Povratak.
To je moj prvi scenario koji je radio drugi crtač. Dragan i ja složili smo se vrlo lako pošto slično razmišljamo. Do saradnje je došlo kada je trebalo uraditi nešto za “YU strip godišnjak”.


Interesuje li te i obrnuta uloga?
Obrnuta uloga bi svakako bila zanimljiva, ali ima jedan problem. Strip radim isključivo zato što želim da se izrazim i idejom i crtežom. U bilo kojoj drugoj kombinaciji osećam se kao polovina nečega, nisam kompletan. Premda znam da ima izuzetnih priča i SF romana koje bi vredelo da se urade. Kao mali sam mnogo čitao naučnu fantastiku. Želeo sam da na neki način pričam priču. Bilo kako, i bilo kome. Želeo sam i da pišem priče. To je u meni bilo usađeno kao plamen koji tinja. Tek kasnije, kada sam počeo da crtam malo bolje, video sam da to mogu da izrazim kroz strip, da mogu da dopunim crtežom.


A uopšte, balans scenarija i crteža u stripu?
To je jedan od najvećih problema ovog medija. Odnos scenario-crtež mora biti takav da se ne daje prednost jednom u odnosu na drugoga. Neki autori imaju običaj da natrpaju mnogo teksta i time otkrivaju svoje crtačko nerazumevanje. Neki opet pokušavaju da izbace sav tekst. U oba slučaja se dobijaju vrlo nezgodne kombinacije. Ni scenarista ni crtač ne treba sebe da guraju u prvi plan. Strip nije pisana literatura, a ni lepa slikovnica. Uzmimo primer Huga Prata, koliko je kod njega jedinstvo crteža i i teksta dobro sprovedeno. Retko se nađe strip u kome autor u toj meri zna šta hoće. Bez obzira da li hoće tog trenutka nešto da kaže, nešto da prenese čitaocima, da prikaže grafizam, da vodi radnju, da stvara zaplete – i sve to sa takvom merom.


(nastaviće se)

sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No166.

Dejan Stojiljković
amarok018@yahoo.com

O alternativnom stripu, opet
ČIČA GLIŠA JE VIDEO OLOVKU

Pisati o alternativnom stripu, na bilo koji način osim afirmativnog, veoma je nezgodna stvar. Ne znam zašto, ali takozvani alternativci na domaćoj strip sceni (postoji li to?) izgleda imaju status zaštićenih životinjskih vrsta, nešto kao beli medvedi. Tako dolazimo u pomalo neverovatno situaciju da, kada neko bezobrazan (recimo ja) iskritikuje legendu YU stripa (recimo Baneta Kerca) dobije dve reakcije (jednu od samog autora, drugu od urednika SVesti), a kada to isto učini sa alternativnim stripadžijama (recimo, smešnim likovima iz redakcije ''Šlica'') dobije lavinu reakcija (+par desetina masnih psovki i slikovitih životinjskih nadimaka), što preko rubrike ''pisma čitalaca'', što lično na mail. Naravno, tu već možemo da se zapitamo kako to da su se neke stvari malo pretumbale, izokrenule, itd. Otkud to da je grupica netalentovanih larmadžija važnija od autora koji je u izvršio presudan uticaj u osamdesetim godinama? Poremećene vrednosti? Dvostruki moral? Neizbežan sled događaja? Kerčevo blamiranje sa zadnjih par albuma Cat Clow?

Konkretan povod za ovaj moj tekst jeste strip ILEGALNI EMIGRANTI naavljen u jednom od prošlih brojeva SVesti. Ono što me je odmah zaintrigiralo jeste način na koji je strip najavljen. Kao da se radi o nekoj holivudskoj premijeri. Sve u fazonu: konačno je izašla nova epizoda, legendarni autor je završio svoj mukotrpni rad, dugo smo čekali - ali isplatilo se itd... Šta da kažem osim gromoglasno alonfordovsko HURA!, mislim da domaći strip više neće biti isti posle ovog legendarnog prevratničkog dela.

I tako ja, u nastupu nerazumljivog mazohizma, odem na postavljeni link i pročitam dotični strip.

Stip?
Pa, jeste strip.
To jest, liči na njega...
Ima sličice, balončiće, kaiševe... Nije da ne podseća.

A i radnja je interesantna. Verovatno je nastala kao čežnja neiskvarene srpske omladine za Nebeskom Europom. Miki i Šilja se, da prostite, jebu. A to rade i Miki i Paja. U pauzi kada se Paja ne iživljava nad svojim sestrićima uz pomoć sado-mazo rekvizita. Onda se Miki i Šilja opet, da prostite, jebu, i u međuvremenu odlučuju da idu uzvodno Dunavom i tako uđu u prelepu Europu, koja je raj na Zemlji jer se tamo po ceo dan priređuju tehno žurke, a ekstazi možete kupiti u prodavnici slatkiša (za heroin već morate da pokažete ličnu kartu). Moram da priznam da je ovo revoluciorni pristup temi evropskih integracija i da ideja, kao takva, uopšte nije loša, mogla bi da donese masu glasova na izborima.

I tako, Miki i Šilja idu uz Dunav u nekoj vrsti barke (koju je inventivni autor nacrtao tako da ne možete da provalite da li je u pitanju ljuska od jajeta, indijanski kanu ili upotrebljeni kondom, ali, naravno NAMERNO je tako učinio), pa pošto im je dosadno, oni opet počnu da se, da prostite, jebu (i to, da prostite, u dupe), i u trenutku Šiljinog snošaja, zli austrougarski graničari izrešetaju naša dva junaka, na mrtvo. I tu je kraj. Ništa od Evrope, a ništa i od jebanja. No dobro, važno da nam je autor prezentirao par svojih ideja i idejica za koji bih se usudio da kažem da su pomalo bolesne ali se uzdržavam, da opet ne ispadnem seljačina, šovinista, ženomrzac i Srbin. Na kraju krajeva, šta neko ima protiv toga što se Miki i Šilja jebu u dupe? Pa to je njihovo demokratsko pravo. Baš kao što i autor stripa ima pravo da se bavi devetom umetnošću a da ne ume da nacrta ni pile (i to ćosavo).

Vidite, sve je to stvar ukusa. Neukusno je recimo, kada ja iznesem teoriju da su likovi koji rade ovakva remek-dela možda kao mali par puta pali na glavu. To je nevaspitano, nepošteno, seljački. A kad neko sličan njima, čuvenom slikarskom tehnikom Čiča Gliša + palac umočen u tintu, nacrta strip u kome nevidljivi narator upita Patrijarha Pavla: JE LI, PAJO, JESI LI JEB'O TI NEKAD NEŠTO U ŽIVOTU?, e, to vam je umetnička sloboda. To su ideje. To su smeli eksperimenti, nije to vređanje, nije to primitivizam, nije to jeftina dnevnopolitička pljuvačina po Crkvi i starijem čoveku koji je eto, sasvim slučajno, nečiji Patrijarh i nečiji duhovni otac (mogao je isto tako tako da bude i Nadbiskup, Rabin ili Muftija ili jednostavno nečiji Deda ili Otac, suština stvari ostala bi ista). Sve to zaslužuje prvu stranu SVesti, uz benigni urednikov komentar gde je činjenica da ''strip smenjuje urednike'' važnija od činjenice da je na delu čista destrukcija... Stripa, kulture, vaspitanja, razuma... I nemojte slučajno da vam je palo na pamet da kritikujete mlade i ambiciozne i sve popularnije alternativne strip autore, jer će te odmah (po čuvenom sistemu za eliminaciju: ko nije sa nama, taj je protiv nas, a ko je protiv nas, taj je isfrustrirana kretenčina i masni četnik) biti proglašeni zadribandom i debilom i, da prostite, jebaće vas tast u 'ladnoj sobi...

Ne, to ja ne psujem, dotične izraze sam pročitao u stripu (alternativnom).

Eto, zameriće mi sad mnogi (a među prvima, verovatno, g-din Zlatko, urednik) što u STRIP vestima pišem o politici, ideologiji, drogama, rečju - o stvarima koje sa stripom nemaju blage veze. Ali, molim vas, nisam ja kriv što se stvari poput ILEGALNIH EMIGRANATA (koje isto tako nemaju blage veze sa stripom) izdaju za strip, a ako ćemo pošteno, zna se ko je na ovim prostorima prvi uveo politiku u devetu umetnost. Ali, kao što rekoh, nećemo o politici, to je ovde zabranjeno. Možemo, recimo, da pričamo o estetici, ali to je pomalo neumesno... Misliće alternativci da se opet pogano šalim na njihov račun. Za razliku od mojih prethodnih tekstova, pokušaću da napravim kompromis. To se nekad nazivalo ''licemerjem'', ali Bože moj, vremena se menjaju...

Dakle, pročitajte ''Ilegalne emigrante''.

Možda vam se i svide.


Sledeće nedelje:
THE CROW - prvi deo

sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (225)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

PRIČA O BOGU

Stop! Stanite! Nema razloga za bijeg! Ovo nije još jedan depresivan kvaziteološki esej! Primijetite kurziv! To je naslov stripa!

Novog strip albuma Iztoka Sitara, da budem jasniji.

Bilo je i vrijeme da Iztok dospije u ovu kolumnu. Simpatičan mališan s pogledom zeca koji je upravo prošao kroz pakao, Iztok je jedan od najvećih fanova stripa i tračeva o stripu koje znam (Vjeko, ako neka globalna katastrofa ikad uništi sve primjerke Kvadrata, siguran sam da bi ih Iztok mogao po sjećanju reproducirati), ali i nevjerojatno produktivan autor. Nakon debitantskog, art-pornografskog albuma Sperma in Kri, Iztok ih je (pod palindromnim pseudonimom Ninel) natukao još gomilicu: erotski Ženska ki se je ljubila z mačkom, buntovni Črni možje, bele kosti, futurističko-i-opet-bundžijski 4000, nekoliko albuma Bučmana te, napokon, svoje remek-djelo Zgodbu o Bogu.

Produktivan, umiljat kao svaki usplahireni glodavac, likovno sjajan (dijete Guida Crepaxa i crtanja prstima od čokolade po zidu) ... Zašto li se, zašto, onda o Sitaru šuti? Pa ... Uh ... Zato što u scenarijima uvijek malo kiksa.

Iztok je, naime, instinktivac. Njega povede jedna ideja, zavede druga, nametne mu se jaka slika koju ne može izbjeći, a koja onda pojede strip. On uz to pokušava šokirati slobodnom seksualnošću (incestom, zoofilijom, pederastijom) ili nepodobnošću (Crkva i njezin utjecaj u Sloveniji su mu stalna meta). Ali, koga te stvari više šokiraju? Nas što čitamo stripove sigurno ne. A Iztok se, onda, pogubi u tim obračunima sa stvarima koje ga tište, predobro se sâm zabavlja da bi i na čitateljsku zabavu mislio, pa mu svaki album ispadne, na kraju, nedorečen.

Ali ne i Zgodba o Bogu! Konceptualno brilijantna, izvedbeno besprijekorna, filozofski maestralna, Zgodba je jedan novi Sitar: kontroliran, jasan, hrabar i produhovljen. Nasmijala me, pogodila me, probudila mi zavist, ne mogu je izbaciti iz glave.

Zgodba je, zbog svoje naravi, natisnuta u svega stotinu primjeraka i namijenjena je uskome krugu: Iztokovim prijateljima. Osjećam kako će mu, zbog nje, mnogi kolekcionar poželjeti postati prijateljem.

sadržaj

9.

MOJ POGLED (113)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

SELIDBA

Uh, sve neki zvučni naslovi: Povlačenje, Selidba,... ko zna šta je sledeće?!

Sve je u redu, samo polako sređujem svoje obaveze i probleme te ih svodim u podnošljive okvire. Tako je na red došla i selidba. Nije, ko zna koja po redu, podstanarska selidba već jedna internet selidba. Ovakav značaj selidbi dajem jer je reč o našem časopisu, o Strip vestima.

Jedna od noćnih mora mi je redovno, mesečno, plaćanje hostinga. "Cijena sitnica..." ali sve manje izdrživa, što je sajt veći obimom. Dugo se rvem sa dilemom da li treba tražiti sponzora, donatora ili zavapiti upomoć. Sponzorstvom se postavlja pitanje nezavisnosti časopisa, donatorstvom se pokreće priča o novcu, a zapomaganje za novcem mi nije svojstveno niti se želim upuštati u redovno iskanje nezarađenog novca.

Rešenja je bilo, samo se nije našlo vremena da se to uradi, a nije ni bilo "podstreka" dužničke krize prema provajderu...:)

Urađeno je sledeće. Domen www.zmcomics.co.yu i dalje ostaje na svom mestu, ali će na njemu biti postavljan samo najnoviji broj Strip vesti, i ta strana će biti redovno ažurirana. Takođe će u okviru tog minimalnog prostora tu ostati i samostalne stranice (LBN, Divlje oko, Vilintuljkova družina...). Želja mi je bila da se tu zadrže i strane sa autorima. Ali, iako nevelike kao pojedinačne strane zajedno, su "autori" preveliki za novu "garsonjeru" od sajta. Ali će zato sve stranice autora, kao i sve druge rubrike, biti zamenjene stranama koje će posetioce preusmeriti na novu lokaciju.

Sve strane, pa čak i one koje ostaju na zmcomics.co.yu su prebačene na novu lokaciju do koje ćete dolaziti preko linkova na naslovnoj strani. Cena je ta što ćete uz te strane imati reklame. Jedno polje sa desne strane kao i jedan baner koji posle par sekundi smanjuje a zatim nestaje tako da nije prevelika smetnja. Važno je da ne usporavaju otvaranje web stranica. Odabrani server je najbrži je od svih testiranih. Provereno, jer sam sajt postavljao ovih dana na barem 5-6 lokacija.

Nadam se da vas svo ovo moje objašnjavanje nije previše zbunilo. U svakom slučaju, Strip vestima pristupajte kao što ste i do sada, jedino nemojte da se iznenadite kada se kod pojedinih stranica pojave reklamni baner kao i polje sa reklama sa desne strane vašeg pretraživača.


DODATNI POGLED:
JOŠ JEDNOM NAPOMINJEM!!! Uvek na sajt idite preko adrese www.zmcomics.co.yu jer ovo stanje nije trajno. Svakako će se cela arhiva, čim to bude moguće, vratiti na svoju pravu adresu. Autori i dalje neka promovišu svoje web stranice sa dosadašnjim adresama, a tako treba da rade i samostalne strane.

sadržaj

10.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin i Zoran Đukanović su obezbedili sledeće priloge:

Filmska premijera: „Spajdermen 2“

NOVI IZAZOV

Premiijera drugog nastavka filma „Spajdermen“, koji je kao i prvi deo režirao Sam Rami, biće održana večeras u 21 čas, u Centru „Sava“.

Dve godine je prošlo od kada je Piter Parker (Tobi Megvajer) napustio svoju dugogodišnju ljubav Meri Džejn Votson (Kirsten Danst) i preuzeo odgovornost kao Spajdermen. Piter se suočava sa novim izazovima, boreći sa darom ili pak prokletstvom koje poseduje, tj. mora da iznese svoj dvojni identitet, kao superheroj Spajdermen i kao normalan student. Prijateljstvima koja su mu važna, preti njegov sukob sa zločincem Doktorom Oktopusom (Alfred Molina). U međuvremenu, Meri Džejn se posvećuje glumi i ima novu ljubav. Piterov najbolji drug Hari Osborn želi da se osveti Spajdermenu, smatrajući ga odgovornim za smrt svog oca...

Film će biti prikazivan od 2. jula na „Mobtel Open Air Cinema“, na Stadionu Partizan.


Objavljeno: BLIC, Beograd, 01.07.2004. godine

Od danas u svetskim, sutra u bioskopima SCG

"SPAJDERMEN 2" SPREMAN ZA VELIKU ZARADU

Danas kada stigne u bioskope, "Spajdermen 2" će pokazati mogu li se obistiniti predviđanja kako će ovaj film zaraditi ogromne pare. Koštao je 200 miliona dolara, po rečima kritike predstavlja bolje ostvarenje od prvog dela, i jedna je od najvećih uzdanica firme "Sony" za ovu godinu.

Prvi "Spajdermen" zaradio je 807 miliona dolara širom sveta, ali često i veća zarada stiže od ostalih proizvoda kao što su video-igrice, zvona za mobilne telefone, privesci, majice i ostale stvari koje su i sada pripremljene. Reditelja Sema Raimija očekuje kritika velike armije fanova kojima se prvi film dopao i to u SAD, Kanadi i još 30 zemalja širom sveta.

Gordon Hodž, finansijski analitičar, procenjuje da će "Spajdermen 2" zaraditi 850 miliona dolara - 350 milina kod kuće i pola milijarde u svetu. Njegova prvobitna procena bila je - ukupno 600 miliona, ali ju je promenio posle "pozitivnih glasina". Analitičar Barton Kroket navodi da će ključna biti prodaja igračaka. On očekuje da "Spajdermen 2" duplira tu zaradu u odnosu na čak 109 miliona dolara koliko je na tom polju zaradio prvi film. Drugi veliki faktor uspeha je prodaja DVD i VHS kaseta. Prvi film je tu bio jako uspešan - 6.5 miliona VHS kaseta (89.2 miliona dolara) i 19.5 miliona DVD (338.8). No, svi ovi proparatni ekonomski elementi prevashodno zavise od dobre prođe filma na bioskopskim blagajnama.

SCG premijera ovog filma zakazana je za 2. jul u Otvorenom bioskopu na beogradskom Partizanovom stadionu, dok će pretpremijera biti održana sutra u Sava centru.

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 30.06.2004. godine

Guštaonica

HRVATSKI STRIP-PORTAL

Kad već na kioscima nema previše kvalitetnih stripova, a shodno tome niti strip-publike, imamo barem www.stripovi.com. Naravno, na rečenoj se internet-adresi ne čita stripove nego se čita o stripovima. A možete ih i kupiti kliknete li na “Aukcije”.

Stripovi.com je domaći rad entuzijasta predvođenih Markom Šunjićem i predstavlja centralni hrvatski strip-portal. Možda će netko zamjeriti “populistički” izbor stripova o kojima se piše i raspravlja, no ovaj pokušaj ipak ima gotovo prosvjetiteljski učinak u vremenu koje stripu baš i nije sklono, pa stripove više i ne čitaju klinci, nego uglavnom njihovi očevi.

Najpopularniji strip-likovi, uglavnom iz sedamdesetih i osamdesetih – s neskrivenim simpatijama autora prema junacima izdavačke kuće Sergio Bonelli Editore – iscrpno su predstavljeni, zajedno sa svojim autorima, o kojima na hrvatskom inače baš i nemate tako često priliku išta pročitati. Tu su popisi čitavih edicija, vijesti, no recenzije (mjestimično ipak prebanalne!), a stripovi.com bi, po riječima samih autora web-stranice, “također željeli postati mjesto koje će omogućiti mladim neafirmiranim autorima da predstave svoje radove, i da se na taj način predstave širokoj online strip-publici!”

U svakom slučaju, strip u Hrvata je ovim napokon okrenuo novu stranicu. Doduše, samo ovu s web prefiksom, ali i to je nešto u postojećim uvjetima kliničke umrtvljenosti ovdašnjeg stripaštva.

(H. P.)


Objavljeno: Feral Tribune, Split, 1. srpanj/jul 2004.godine

Premijera spektakla

"SPAJDERMEN 2"

Premijera spektakla "Spajdermen 2" Sema Rejmija, zakazana je za večeras na Mobtelovom open air bioskopu na Partizanovom stadionu.

Prošlo je dve godine kako je junak Marvelovog stripa, student Piter Parker (Tobi Megvajer), napustio svoju dugogodišnju ljubav Meri Džejn Votson (Kirsten Danst) i preuzeo na sebe odgovornost koja mu je kao superheroju Spajdermenu pripala.

Sada se nalazi u situaciji kada mora da se izbori sa dvojnim identitetom... Uvoznik "Tak", trajanje 127 minuta.


Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, Beograd, 02.07.2004. godine

sadržaj

11.

LINKOVI

Strip Vesti

-ALEX TOTH
http://www.tothfans.com/

sadržaj

12.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 3. do 9. jula

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad