STRIP VESTI
|
Broj:
274
02.07.2004. Godina VI
|
prošli
broj - arhiva - sledeći
broj
SADRŽAJ
- SHLIC U MOSTARU
- LoOney
- NIŠKI KONKURS
- Dušan Cvetković
- STUDIO
STRIP - NAŠ STRIP - Kosmoplovci
- ČEMU ZNANJE
AKO GA (NE) KORISTITE? - Ilija Bakić
- DAN DARE
I UMJETNIČKI CRTEŽ
RANKA HAMPSONA (18) - Josip Mihalković
- POST SCRIPTUM
(14) - Zoran Đukanović
- JUŽNJAČKA UTEHA
No 166. - Dejan Stojiljković
- KVINTALOVA
TJEDNA KARTICA (225) - Darko Macan
- MOJ POGLED
(113) - zmcomics
- ŠTAMPA
- štampa
- LINKOVI
- Strip Vesti
- DATUMI
- Strip Vesti
|
Svi prilozi su vlasništvo autora. U
slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo
Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis
će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora),
u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su
to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate
stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za strip
je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu
UVODNIK...
K'o što ćete pročitati i mojoj kolumni, neke stvari su se izdešavale
u vezi sajta zmcomics.co.yu pa vas molim da pažljivo
pročitate kolumnu, da se nebi ponavljao u uvodniku, kao i da
nakon šetnje web stranicom obavezno javite sve novonastale probleme.
Sve je rađeno na brzinu i svašta se moglo izdešavati. Šta je
rađeno? Pa u kolumni...
Unapred hvala, toliko za ovaj Uvodnik...:)
S poštovanjem,
Zlatko Milenković
sadržaj
|
1.
|
SHLIC U MOSTARU
|
LoOney
|
Dragi moji i nadasve drage moje,
vasha omiljena strip grupa SHLIC CREW ce od 5. do 10. jula biti
u Mostaru! U kreativnoj sintezi sa STRIPBURGEROM
iz Slovenije i nadamo se lokalnim autorima.
Putujemo opremljeni nashim izdanjima, majchicama i entuzijazmom,
kako bi se strip pricha proshirila van uskog kruga jednih te istih
strip chitalaca (koji su divni!). Tamo cemo biti na Mostarskom Interkulturalnom
Festivalu. Iz Shlic Crew-a idu sledeće persone i personci: Teta
Negra (shto znachi osobe dve - Teta Seka i Teta Ema), Bamby, LoOney,
Miho i Maja Veselinovic. Koncept nasheg programa je vrlo jednostavan
- izložba, radionica stripa, projekcija animiranih i igranih kratkih
filmova i projekcija Shlic Club Tour The Movie. I tako... Uglavnom
sve ono što inače radimo i u čemu smo dobri :)
Pored ovih velikih novosti imamo i neke malecke. U knjizari SKC
mozete da dobijete (da besplatno!) obelezivach strana za knjige
sa stripom BUWA nasheg druga Mihe iz Shlica. U istoj toj knjizhari
mozhete da kupite (da za sitne pare!) sva dostupna i nerasprodata
izdanja SHLICa, Majin CELULIT i Mihine mini-albume BUWA. Nash sajt
www.slicradionica.tk
je na webu ali nisam stigao da ga updateujem jer sam bio vredan
student.
Sve vas voli i poshtuje,
LoOney
sadržaj
|
2.
|
NIŠKI KONKURS
|
Dušan
Cvetković
|
Drugu nagradu na konkursu, glasovima publike, osvojila je Milica
Radenkovic iz Nisa. Njen rad 'SAN' na cetiri strane u boji je vise
u stilu graficke novele i neke vrste eksperimenta u formi stripa.
Od desavanja koja su pratila izlozbu realizovali smo sve osim projekcija
dokumentarnih filmova i pratece izlozbe Milana Pavlovica mr.Stocce.
Razlog je i za jedno i za drugo je saradnja sa Niskim kulturnim
centrom koji nista od obecanog nije ostvario. Milanovu izlozbu su
odlozili dan pred otvaranje a razlog je to sto je (po recima Miroslave
Tomanovic organizatorke NKCa) Goran Stankovic direktor njihove galerije
skratio rok izlaganja sto je prouzrokovalo odlaganje. Izlozba mr.Stocce
je odlozena za kraj Septembra.
Izlozbu je posetilo vise hiljada ljudi i utisak je da su ove godine
radovi koji su bili izlozeni boljeg kvaliteta nego prethodne dve
godine. Ucestvovalo je vise od trideset autora stim sto u kategoriji
za nagrade nisu se nasli radovi organizatora.
Stampanog kataloga ove godine nije bilo ali ce se naknadno pojaviti
promotivni CD sa izlozbe.
sadržaj
|
3.
|
STUDIO STRIP
- NAŠ STRIP
|
Kosmoplovci
|
studiostrip/kosmoplovci
grobari srpskog stripa
http://studiostrip.kosmoplovci.net
404.6.29. uspostavljen studiostrip sajt
studiostrip produkcija:
sva izdanja studio stripa u pokretu, boji i zvuku, detmen,
grobin, milesa, bruce li, kraljevic marko, patrijarh pavle,
nasi ljudi na divljem zapadu, retard, horor, bizar...
studiostrip stamparija:
fanzini, pamfleti, plakati, casopisi, albumi, hrestomatike, mape...
cdrom izdanja studiostripa:
detmen, septik, triplex, striper...
apoteka stripa:
za bolesne od stripa i bolesti i lekova
skola stripa
raspored casova, nastavni plan i program
muzej studiostripa:
psihoaktivne lutke, toksicni superheroji, kinesko-ruski dizni,
pirati sa kosmosa, kad roboti marsiraju...
projekti studiostripa:
striper, zavod za proucavanje, verovaliiline, porodicni album,
oktobarfest telenovela, hardcore...
biseri alternativnog stripa:
dejana stojiljkovica pantelejca, scenario, crtez, od istog autora
istorija studiostripa:
znamo kako se zavrsilo, ali zasto je pocelo
kontaktirajte nas, mi smo vasi prijatelji
www.kosmoplovci.net
sadržaj
|
4.
|
ČEMU ZNANJE
AKO GA (NE) KORISTITE?
|
Ilija
Bakić
|
Povodom knjige "Deset poučnika" Rastka Ćirića, koju je sabrao
i na svet izdao Mah Media Centar
ČEMU ZNANJE AKO GA (NE) KORISTITE?
Oduvek ste želeli da
prstima pravite senke u obliku životinja na zidu ali niste znali
kako se to radi i niste imali koga da pitate? Napabirčili ste ponešto
od ove veštine tu-i-tamo samo, sveukupno, to i nije neka kolekcija?
A baš sedite u sobi, naprasno je nestalo struje, sveća vas mami
ali... Ma nema problema, mašite se za džep, izvučete knjižicu pod
imenom "Svojeručni ZOO" i, ugledajući se na tamo odštampane crteže,
napravite senke 30-tak živuljki.
Kad pristigne struja, iznenada, u gluvo doba, zažmirite od jarke
svetlosti i svi okolni predmeti postanu nekako drugačiji. A kako
ste u sitne sate pomalo mračno-morbidno raspoloženi, pričini se
(ili, ipak, ne?) da su stolica, telefon, ventilator, cipele, mlin
za kafu, čajnik, lula, stona lampa, umivaonik, kišobran, čiviluk,
pa čak i konjić za ljuljanje, sazdani od ljudskih kostiju. Ono,
jeste da su neki ljudi u njihovo stvaranje uložili svoj život, pa,
figurativno, i kosti ali niste baš očekivali takvu očigledost, da
ne kažemo transparentnost. Da se povratite, iz džepa izvučete knjižicu
pod naslovom "Anatomija svakodnevnog života" i sve vam postane jasno:
i tamo su stvari takve, dakle, 'koščate'. Ako ste spremni da nastavite
traganje za čudesima svakodnevnih predmeta posegnite (u džep, naravno)
za knjižicom "Priručnik za dovitljivo sputavanje" koji objašnjava
kako da (iz nekog razloga) efikasno zavežete zvono, makaze, kaktus,
kobasicu, vagu, kišobran, naočari... U daljem savladavanju (ne)običnosti
upoznajte se sa krznenim japankama za eskime, perajima sa štiklom,
tegom od stiropora, zubnom pastom za fakire (koja je u obliku bodljikave
žice), sankama za stepenice ili novinama u tetrapaku. Zbirka ovih
predmeta nalazi se u (džepnoj) knjizi imena "Krckalica za ping pong
loptice".
Mnogo toga, dakle, ne izgleda onako kako se vidi na prvi pogled.
A šta je tek sa onim što se ne vidi ili ne da lako videti? To baš
i nije utešno saznanje i budi predačke strahove o silnim karakondžulama
koje koriste svakojake budžake ili svetlo-tamu da se sakriju, (p)ostanu
nevidljive i odatle vrebaju neoprezne šetače. Kako se spasiti? Iz
džepa izvučete knjižicu pod naslovom "Priručnik za odbranu i zaštitu
od ala i bauka". Ako u njima ne nađete sliku onogo što vas plaši
posegnite u drugi džep i izvucite knjižicu pod naslovom "Nevidljive
ili slabo vidljive životinjske vrste". Ako ni tamo nema navedenog
živinčeta, ono, zasigurno i ne postoji.
A šta bi čovek mogao, kad pregrmi sve muke i strahove, da radi nego
da se razonodi. Na primer, vilinskim šahom koji se igra pod posebnim
pravilima sa nestandardnim figurama. Ne znate o tome ništa? Nema
problema, u džepu pronađete knjižicu "Vilinski šah" i otkrijte koje
figure igraju ovu igru i kako koja 'ide i jede' oko sebe. U po igre,
međutim, zazvoni telefon a daleki glas pita "Jel to pogrešan broj".
Šta reći? Prva pomoć je u knjižici (džepnoj, naravno) "Telefonski
vicevi". Citirajte neki od ponuđenih odgovora i onaj s druge strane
žice ostaće bez teksta. Ako ste i dalje raspoloženi za mudrijašenje,
povode za to naći ćete u knjižici (na dnu džepa) "Izbezumljene basne"
koje otkrivaju muke pauka i ovaca, kao što je ova "Ovca jedna letela
i nesmotreno se uplela u mrežu paukovu. Naravoučenije: Gledaj kuda
ideš.", kao i ostatka standardnih heroja poučnih pričica.
I, ako posle svega, osetite da ste nekako svima na meti, utešite
se izvadivši iz džepa knjigu "Meta-fore" gde se lepo vidi da je
meta, još (ne)davne 1999.g, bila nalepljena i na gitaru, leptira,
žumance, petu, WC šolju, rečju na sve unaokolo. Dakle, niste samo
vi meta i drugu su pa što bi onda bili izuzetak, niste valjda šugavi?
Bude li vam posle svega zatrebala još neka poduka, obaveštenje,
uteha ili slično - ne posežite u džep svoj (pa ni tuđ) jer, za sada,
nema više ovih malih ali vrednih naslova.
Šta je zajedničko svim pomenutim knjižicama? Prvo, da na koricama
imaju instruktivnu ilustraciju koja prikazuje levak okružen tekstom-dodatnim
objašnjenjem "Biblioteka Poučnik". Svakome će biti jasno da je plemeniti
zadatak ovih knjiga da znanje koje sadrže usipaju u glave svojih
korisnika. Jer čemu znanje ako ga nemamo u glavi i ako ga ne koristimo
(makar i da popunimo šupljine moždane). Druga zajednička osobina
poučnih knjiga jeste da ih je smislio i proizveo Rastko Ćirić, vrli
istraživač Rastkolanda (na engl. Growylanda jer je Rastko tamo znan
kao Growy Boil). Ako Alisa ima svoju Zemlju čuda, Doroti ima Oz,
Petar Pan ima Neverland, Mali Princ svoj Asteroid zašto Rastko ne
bi imao svoju zemlju? Iz nje je on izvukao sve pomenute mudrosti
i podario ih onima kojih se to (ne) tiče. Najpre su knjižice, uglavnom
tokom 1990-tih, izlazile samostalno a kad su se namnožile, Mah Media
Centar (Beograd) 2003.g, hrabro ih je sabrao u jednu bucmastu knjižicu
(i dalje za džep ali malo širi) i tako sada svako ko je ima može
biti spreman (sećate se 'ništa nas ne sme iznenaditi') za 10 (i
slovima: deset) ljutih iskušenja koja, iza čoška, vrebaju danju
i noću. Sve u svemu, plemeniti naum na diku autoru i izdavaču i
polzu čitaocu. I šta još reći? Možemo mudrovati o civilizaciji koja
je namnožila toliko informacija da se one više ne mogu kontrolisati
pa je sad muka pronaći to što vam treba (znate da to nešto neko
zna ali gde ga naći?). Stvari su došle dotle da svaki rečnik, enciklopedija,
leksikon ima svoju parodiju, ironijskog ili apsurdnog parnjaka skrivenog
pod umnim imenima, baš kakvo je i 'poučnik'. Neki ljudi odavno se
igraju sa znanjima, prave svoje sisteme, jednako beskorisne kao
što su beskorisne i umne knjige koje nisu na dohvat ruke onda kad
su potrebne. Linija između ratio-a i ludus-a
tanušna je, varljiva i nije je lako naći – što znači nije je teško
ni, slučajno ili namerno, prekoračiti. Da, sve bi se ovo moglo elaborirati
ali čemu? Zar nije dovoljno imati makar ovu knjižicu na dohvat ruke
i potegnuti je kad (ne) zatreba? Odgovor: jeste, dovoljno je.
sadržaj
|
5.
|
DAN DARE
I UMJETNIČKI
CRTEŽ FRANKA HAMPSONA (18)
|
Josip
Mihalković
|
S Interneta skinuo i priredio Josip Mihalković.
Sljedeće što se dogodilo
bio je posljednji pokušaj obnove duha starih, zlatnih vremena. Keith
Watson se vratio crtanju hardvera - odora, na primjer - po zamislima
Franka Hampsona. Watsonove letjelice uklapale bi se u ranije priče,
čak i da su bile diskretno moderizirane u duhu šezdesetih. I Keith
i njegov tekstopisac zacijelo su proveli puno vremena proučavajući
dvije prve blistave godine Dana Darea i na osnovu toga nacrtali
"All Treens Must Die" (Svi Treensi moraju umrijeti). U toj su epizodi
neskrivene vizualne reference sa starijim pričama - iako bi samo
oni koji su strip čitali od prvog broja bili u stanju to zamjetiti.
(Pučki rečeno, to nije bilo prvi ni posljednji put da su stare kućice
bile očito prekopirane). Problem je bio u tome da je strip gubio
na kvaliteti po drugim parametrima, pa su mnogi redovni čitatelji
odustali od daljnjeg kupovanja stripa. No, bio je to povratak na
dvije stranice, u potpunosti u boji, kao i razvoj priče znatne snage
i smislenosti. Stil pisanja i dalje je imao čudnih momenata, no
ipak je ta priča najznačajnija od svih nakon "Nimbusa", jer, što
je još čudnije, u priči se namjerno odbacuju svi zahvati modernizacije
provedeni u prethodne četiri godine i izvršen je povratak izvornome
stilu iz pedesetih godina. U priči je duga borba s Mekonom u srcu
Mekonte. To bi mogla opet i u potpunosti biti 1950. godina. Ali,
priča završava prebrzo, nakon samo 20 epizoda i to sa slabašnom
i nespretno sročenom posljednjom epizodom. Bio je to i posljednji
pokušaj vraćanja prošlosti. Isto tako, to ja osma priča s Mekonom.
nastavlja se...
sadržaj
|
6.
|
POST SCRIPTUM
(14)
|
Zoran
Đukanović
|
Željko Pahek:
Sanjaju li androidi električne ovce? (3)
Neke kolege smatraju da si postigao majstorstvo u dočaravanju perspektive,
da ono, udruženo s tvojom tehnološkom imaginacijom stvaranja najneobičnijih
mašina, čini tvoje najjače “oružje”.
Mašine, tehnologija, sve to potiče iz moje srednje škole. Završio
sam mašinsku školu, a to je mesto gde si okružen šrafovima, konzolama,
zupčanicima... Što se tiče perspektive, ona u stripu treba da bude
neprimetna, da služi vizuelno-narativnoj svrsi, a ne da se crtač
iskazuje kao “perspektivoman”, neko ko time barata i želi da mu
na tome zavide. Želim samo da dočaram scenu kakvu sam zamislio i
pri tome ne izbegavam probleme bilo koje vrste.
S druge strane, još imaš povremenih teškoća sa figurom?
Figura je jedan od najtežih elemenata u stripu. Crtač treba da zna
anatomiju, pokrete, dinamiku. To je ono što se uči godinama, usavršava
se neprestano. Ako bi se našlo nešto što bih trebalo još da doradim,
bile bi to figure, portreti.
U okviru tvog naučnofantastičnog arsenala u početku si kreirao
robote i svemirske brodove. Kasnije razlika između njih kao da počinje
da se gubi, tvoji kosmički brodovi postaju robotoliki, a potom kao
da poprimaju karakteristične oblike organizama?
Da, u Skrapulonskoj bebici jedan brod liči na neku bubetinu. Strašnu,
groznu bubetinu. Stvar je bila ovakva, ispočetka sam radio ljude
ljudske, a robote robotske. Kada sam iscrpeo te varijacije, rešio
sam da vidim kakvi bi to bili roboti koji bi podsećali na ljude,
koje bi bilo vrlo teško napraviti od pravih metalnih delova. Ti
“metalni delovi” se savijaju, pregibaju i rade sve ostalo što metal
ne bi mogao. Oni nose naziv robot da bih istakao da su nešto suprotno
od čoveka. A svemirske brodove volim da crtam. Slikao sam i mnoštvo
kolornih ilustracija na tu temu. Odmaraju me dok ih crtam. Volim
dizajn, da proizvodim forme koje su neobične. Delove koje štrče
i razbijaju monotoniju oblika. Kao ta bubetina, na primer.
U prvom delu epizode Skrapulonska bebica
postoji vrlo interesantan odnos između pejsaža i događaja u njemu.
Taj pejasaž je idiličan, preovladava sneg, bleštava belina, tek
poneko drveće. Od svega odudara ogroman svemirski brod u obliku
bube, prepun metalnih delova, žica, cilindara, testera. To narušava
predeo. Da sam pejsaž planete nad kojim kruži brod kreirao s kanjonima
i ogromnim proplancima, ne bih dobio taj efekat zastrašujuće strane
letilice. Hteo sam da vanzemaljsko učinim još više nezemaljskim
nego u bilo kom drugom slučaju.
Do sad si uglavnom radio četkicom. Njom radiš i ilustracije
u boji. S druge strane, tek se okušavaš u kolornom stripu. Da li
je rad četkicom samo tvoj lični izbor ili možda vidiš neku opštu
prednost tog postupka?
Kako sam došao do četkice? Vrlo neobična priča. To je bilo u doba
dok još nisam došao u Beograd. Dok sam počinjao da radim strip nisam
imao odgovarajuće pero, pa sam radio s nekom vrstom pomagala – rajsfederom.
To je jedna bedna naprava koja se stavlja u šestar, sa jednim groznim
vijkom kojim se reguliše debljina linije, i sa tim sam pokušavao
da crtam. Dobijao sam užasne efekte, možeš zamisliti. To što nisam
ostavio strip tada, mogu zahvaliti samo svojoj upornosti. Kad sam
došao u Beograd kupio sam crtačku četkicu “Mardehart”. Tu marku
i danas koristim. Tada sam se oduševio efektima koje sam uspevao
da izvedem. Prva četkica mi je trajala pet godina! S njom sam crtao
i skice i sve ostalo, čak sam i neki tekst ispisao, tako da mogu
reći da pravo pero kao sredstvo za crtanje uopšte tada nisam koristio.
Toliko sam se privikao na četkicu i crtao isključivo njom, sve do
pretprošle godine od kada neke delove stripa crtam perom.
Četkica ima prednost nad perom zato što zahteva brzinu. Ako je četkica
dobra i elastična, ne dozvoljava ti da crtaš polako. Tera te da
linije izvlačiš brzo u svim pravcima i ne podnosi ispravljanje.
Tako da ona autora primorava da prethodno grafički razmišlja o celoj
tabli, svakoj sličici. Pero je drugačije. Pri radu s njim čovek
razmišlja o konturi, obliku, formi, a zapostavlja crno bele odnose,
gradaciju linije.
Kojom brzinom obično radiš stripove?
Zavisi da li želim da se ceo unesem u tu tablu ili tek onako da
posao privedem kraju. Evropski prosek rada na jednoj tabli je tri
dana. Znači, oni za pet meseci urade jedan album od pedesetak strana
i još poneku ilustraciju u boji. Neke sam table radio tri dana,
naravno radio sam i scenario. U ta tri dana uračunavam i scenario.
Ali, neke table sam uradio i za samo jedan dan. Znači, može se uraditi
i za kraće vreme. Sve zavisi kakvu scenu radim. Da li mi leži, ili
tek treba nešto novo da pronađem, da kreiram neki novi lik, objekat,
kostime... Svakako je teže kada počinješ novi strip. Treba kreirati
mnoštvo likova, kostima, oružja... Razraditi čitav jedan ambijent.
Drugačije je kad radiš četvrtu epizodu stripa koji sada razrađuješ,
uvodiš neki novi lik. Neki me smatraju, u jednom je intervjuu bilo
račeno da sam dosta spor crtač, ali to je bilo mišljenje urednika.
Ako se pogleda koliko uradim stripa, stvarno je malo. Međutim, radim
bojene i crno-bele ilustracije za druge naručioce. Radim i slike
na platnu koje nisu do sada bile viđene javno. Pišem scenarije za
sebe i za druge, neke sam napisao a nisam ih još realizovao. Sve
to odnosi vreme autoru.
U kojoj meri se zadržavaš na prethodnom radu u olovci?
Nekad sam imao običaj da celu tablu iscrtam u olovci “do daske”.
To je bilo crnjenje površina do potpune crne, da bih video kako
će sve grafički da se artikuliše. Kasnije sam to prevazišao. Sam
se sebi čudim kako sam imao živaca to da radim. U poslednje vreme
primećujem da nanosim vrlo malo olovke na pojedina mesta. Desi mi
se čak da deo pozadine uradim odmah četkicom. Tu se dobija drugi
kvalitet, svežiji si nego kad ponavljaš nešto što si dan pre mukotrpno
olovkom iscrtavao. Mnogo je teže ponoviti svoju liniju olovke nego
izvući drugu, možda još životniju tušem.
Da li bi se u skorije vreme odvažio da radiš strip u boji
na više tabli?
Do sad sam radio kolore na po jednoj tabli. To nije mnogo, ali mi
se veoma dopalo. Imam nameru da radim duže stvari u boji, ali to
zavisi i od naših izdavačkih kuća koje nemaju dovoljno mogućnosti
da štampaju takve stvari. Znači, autori bi radili, ne samo ja.
Šta misliš o timskom radu na stripu?
Timski rad nije nešto sa čim bi se složio ako se pod tim podrazumeva
marvelovski način crtanja. Jedan crta okvire, drugi obačiće, treći
olovkom, četvrti tušem, a jedan se opet specijalizovao za glave,
drugi za ruke, treći za noge. Preterujem, naravno, ali nije daleko
od istine. Za timski rad sam jedino ako to strip baš zahteva, recimo
konsultaciju sa stručnjakom iz određene oblasti. Manje sam za timski
rad, a pre za saradnju više autora. Pod tim podrazumevam saradnu
crtač-scenarista. Iako sam do sada sam radio svoje scenarije, verujem
da je moguće postići novi kvalitet ako se uključi kreativnost drugog
autora. Izvanredan proizvod saradnje dvojice autora su stripovi
Elmer Džons i Čak Lorimer Rajka Miloševića - Gere
i Dragana Savića. Spoj odličnog crtača i scenariste. Primer kako
treba raditi.
Možeš li zamisliti da neko drugi tušira tvoje stripove?
U Marvelu je praksa da drugi tuširaju pošto takvi stripovi ne zahtevaju
neko posebnije tuširanje što se tiče likovnosti. Ne mislim kvaliteta
linije, pošto nju imaju izgrađenu nego poteza i grafičkog izraza.
Marvelovci su u stanju da jednostavno ponavljaju neku liniju u olovci,
ali to je često vučeno bez senzibiliteta i razmišljanja. Pod dobrim
tuširanjem podrazumevam grafizam, da se vidi potez četkice. A, ako
je perom urađeno, da ima sopstveni nerv. Uglavnom se marvelovci
svode na industriju. Crtačka ličnost se gubi, ta tako važna prepoznatljivost
stila.
S Draganom Bosnićem uradio si Povratak.
To je moj prvi scenario koji je radio drugi crtač. Dragan i ja složili
smo se vrlo lako pošto slično razmišljamo. Do saradnje je došlo
kada je trebalo uraditi nešto za “YU strip godišnjak”.
Interesuje li te i obrnuta uloga?
Obrnuta uloga bi svakako bila zanimljiva, ali ima jedan problem.
Strip radim isključivo zato što želim da se izrazim i idejom i crtežom.
U bilo kojoj drugoj kombinaciji osećam se kao polovina nečega, nisam
kompletan. Premda znam da ima izuzetnih priča i SF romana koje bi
vredelo da se urade. Kao mali sam mnogo čitao naučnu fantastiku.
Želeo sam da na neki način pričam priču. Bilo kako, i bilo kome.
Želeo sam i da pišem priče. To je u meni bilo usađeno kao plamen
koji tinja. Tek kasnije, kada sam počeo da crtam malo bolje, video
sam da to mogu da izrazim kroz strip, da mogu da dopunim crtežom.
A uopšte, balans scenarija i crteža u stripu?
To je jedan od najvećih problema ovog medija. Odnos scenario-crtež
mora biti takav da se ne daje prednost jednom u odnosu na drugoga.
Neki autori imaju običaj da natrpaju mnogo teksta i time otkrivaju
svoje crtačko nerazumevanje. Neki opet pokušavaju da izbace sav
tekst. U oba slučaja se dobijaju vrlo nezgodne kombinacije. Ni scenarista
ni crtač ne treba sebe da guraju u prvi plan. Strip nije pisana
literatura, a ni lepa slikovnica. Uzmimo primer Huga Prata, koliko
je kod njega jedinstvo crteža i i teksta dobro sprovedeno. Retko
se nađe strip u kome autor u toj meri zna šta hoće. Bez obzira da
li hoće tog trenutka nešto da kaže, nešto da prenese čitaocima,
da prikaže grafizam, da vodi radnju, da stvara zaplete – i sve to
sa takvom merom.
(nastaviće se)
sadržaj
|
7.
|
JUŽNJAČKA UTEHA
No166.
|
Dejan
Stojiljković
amarok018@yahoo.com
|
O alternativnom stripu, opet
ČIČA GLIŠA JE VIDEO OLOVKU
Pisati o alternativnom
stripu, na bilo koji način osim afirmativnog, veoma je nezgodna
stvar. Ne znam zašto, ali takozvani alternativci na domaćoj strip
sceni (postoji li to?) izgleda imaju status zaštićenih životinjskih
vrsta, nešto kao beli medvedi. Tako dolazimo u pomalo neverovatno
situaciju da, kada neko bezobrazan (recimo ja) iskritikuje legendu
YU stripa (recimo Baneta Kerca) dobije dve reakcije (jednu od samog
autora, drugu od urednika SVesti), a kada to isto učini sa alternativnim
stripadžijama (recimo, smešnim likovima iz redakcije ''Šlica'')
dobije lavinu reakcija (+par desetina masnih psovki i slikovitih
životinjskih nadimaka), što preko rubrike ''pisma čitalaca'', što
lično na mail. Naravno, tu već možemo da se zapitamo kako to da
su se neke stvari malo pretumbale, izokrenule, itd. Otkud to da
je grupica netalentovanih larmadžija važnija od autora koji je u
izvršio presudan uticaj u osamdesetim godinama? Poremećene vrednosti?
Dvostruki moral? Neizbežan sled događaja? Kerčevo blamiranje sa
zadnjih par albuma Cat Clow?
Konkretan povod za ovaj moj tekst jeste strip ILEGALNI EMIGRANTI
naavljen u jednom od prošlih brojeva SVesti. Ono što me je odmah
zaintrigiralo jeste način na koji je strip najavljen. Kao da se
radi o nekoj holivudskoj premijeri. Sve u fazonu: konačno
je izašla nova epizoda, legendarni autor je završio svoj mukotrpni
rad, dugo smo čekali - ali isplatilo se itd... Šta da kažem
osim gromoglasno alonfordovsko HURA!, mislim da domaći strip više
neće biti isti posle ovog legendarnog prevratničkog dela.
I tako ja, u nastupu nerazumljivog mazohizma, odem na postavljeni
link i pročitam dotični strip.
Stip?
Pa, jeste strip.
To jest, liči na njega...
Ima sličice, balončiće, kaiševe... Nije da ne podseća.
A i radnja je interesantna. Verovatno je nastala kao čežnja neiskvarene
srpske omladine za Nebeskom Europom. Miki i Šilja se, da prostite,
jebu. A to rade i Miki i Paja. U pauzi kada se Paja ne iživljava
nad svojim sestrićima uz pomoć sado-mazo rekvizita. Onda se Miki
i Šilja opet, da prostite, jebu, i u međuvremenu odlučuju da idu
uzvodno Dunavom i tako uđu u prelepu Europu, koja je raj na Zemlji
jer se tamo po ceo dan priređuju tehno žurke, a ekstazi možete kupiti
u prodavnici slatkiša (za heroin već morate da pokažete ličnu kartu).
Moram da priznam da je ovo revoluciorni pristup temi evropskih integracija
i da ideja, kao takva, uopšte nije loša, mogla bi da donese masu
glasova na izborima.
I tako, Miki i Šilja idu uz Dunav u nekoj vrsti barke (koju je inventivni
autor nacrtao tako da ne možete da provalite da li je u pitanju
ljuska od jajeta, indijanski kanu ili upotrebljeni kondom, ali,
naravno NAMERNO je tako učinio), pa pošto im je dosadno, oni opet
počnu da se, da prostite, jebu (i to, da prostite, u dupe), i u
trenutku Šiljinog snošaja, zli austrougarski graničari izrešetaju
naša dva junaka, na mrtvo. I tu je kraj. Ništa od Evrope, a ništa
i od jebanja. No dobro, važno da nam je autor prezentirao par svojih
ideja i idejica za koji bih se usudio da kažem da su pomalo bolesne
ali se uzdržavam, da opet ne ispadnem seljačina, šovinista, ženomrzac
i Srbin. Na kraju krajeva, šta neko ima protiv toga što se Miki
i Šilja jebu u dupe? Pa to je njihovo demokratsko pravo. Baš kao
što i autor stripa ima pravo da se bavi devetom umetnošću a da ne
ume da nacrta ni pile (i to ćosavo).
Vidite, sve je to stvar ukusa. Neukusno je recimo, kada ja iznesem
teoriju da su likovi koji rade ovakva remek-dela možda kao mali
par puta pali na glavu. To je nevaspitano, nepošteno, seljački.
A kad neko sličan njima, čuvenom slikarskom tehnikom Čiča
Gliša + palac umočen u tintu, nacrta strip u kome nevidljivi
narator upita Patrijarha Pavla: JE LI, PAJO, JESI LI JEB'O TI NEKAD
NEŠTO U ŽIVOTU?, e, to vam je umetnička sloboda. To su ideje. To
su smeli eksperimenti, nije to vređanje, nije to primitivizam,
nije to jeftina dnevnopolitička pljuvačina po Crkvi i starijem čoveku
koji je eto, sasvim slučajno, nečiji Patrijarh i nečiji duhovni
otac (mogao je isto tako tako da bude i Nadbiskup, Rabin ili Muftija
ili jednostavno nečiji Deda ili Otac, suština stvari ostala
bi ista). Sve to zaslužuje prvu stranu SVesti, uz benigni urednikov
komentar gde je činjenica da ''strip smenjuje urednike'' važnija
od činjenice da je na delu čista destrukcija... Stripa, kulture,
vaspitanja, razuma... I nemojte slučajno da vam je palo na pamet
da kritikujete mlade i ambiciozne i sve popularnije alternativne
strip autore, jer će te odmah (po čuvenom sistemu za eliminaciju:
ko nije sa nama, taj je protiv nas, a ko je protiv nas, taj je
isfrustrirana kretenčina i masni četnik) biti proglašeni zadribandom
i debilom i, da prostite, jebaće vas tast u 'ladnoj sobi...
Ne, to ja ne psujem, dotične izraze sam pročitao u stripu (alternativnom).
Eto, zameriće mi sad mnogi (a među prvima, verovatno, g-din Zlatko,
urednik) što u STRIP vestima pišem o politici, ideologiji, drogama,
rečju - o stvarima koje sa stripom nemaju blage veze. Ali, molim
vas, nisam ja kriv što se stvari poput ILEGALNIH EMIGRANATA (koje
isto tako nemaju blage veze sa stripom) izdaju za strip, a ako ćemo
pošteno, zna se ko je na ovim prostorima prvi uveo politiku u devetu
umetnost. Ali, kao što rekoh, nećemo o politici, to je ovde zabranjeno.
Možemo, recimo, da pričamo o estetici, ali to je pomalo neumesno...
Misliće alternativci da se opet pogano šalim na njihov račun. Za
razliku od mojih prethodnih tekstova, pokušaću da napravim kompromis.
To se nekad nazivalo ''licemerjem'', ali Bože moj, vremena se menjaju...
Dakle, pročitajte ''Ilegalne emigrante''.
Možda vam se i svide.
Sledeće nedelje:
THE CROW - prvi deo
sadržaj
|
8.
|
KVINTALOVA TJEDNA
KARTICA (225)
|
Darko
Macan
darko.macan@zg.tel.hr
|
PRIČA O BOGU
Stop! Stanite! Nema
razloga za bijeg! Ovo nije još jedan depresivan kvaziteološki esej!
Primijetite kurziv! To je naslov stripa!
Novog strip albuma Iztoka Sitara, da budem jasniji.
Bilo je i vrijeme da Iztok dospije u ovu kolumnu. Simpatičan mališan
s pogledom zeca koji je upravo prošao kroz pakao, Iztok je jedan
od najvećih fanova stripa i tračeva o stripu koje znam (Vjeko, ako
neka globalna katastrofa ikad uništi sve primjerke Kvadrata,
siguran sam da bi ih Iztok mogao po sjećanju reproducirati), ali
i nevjerojatno produktivan autor. Nakon debitantskog, art-pornografskog
albuma Sperma in Kri, Iztok ih je (pod palindromnim pseudonimom
Ninel) natukao još gomilicu: erotski Ženska ki se je ljubila
z mačkom, buntovni Črni možje, bele kosti, futurističko-i-opet-bundžijski
4000, nekoliko albuma Bučmana te, napokon, svoje remek-djelo
Zgodbu o Bogu.
Produktivan, umiljat kao svaki usplahireni glodavac, likovno sjajan
(dijete Guida Crepaxa i crtanja prstima od čokolade po zidu) ...
Zašto li se, zašto, onda o Sitaru šuti? Pa ... Uh ... Zato što u
scenarijima uvijek malo kiksa.
Iztok je, naime, instinktivac. Njega povede jedna ideja, zavede
druga, nametne mu se jaka slika koju ne može izbjeći, a koja onda
pojede strip. On uz to pokušava šokirati slobodnom seksualnošću
(incestom, zoofilijom, pederastijom) ili nepodobnošću (Crkva i njezin
utjecaj u Sloveniji su mu stalna meta). Ali, koga te stvari više
šokiraju? Nas što čitamo stripove sigurno ne. A Iztok se, onda,
pogubi u tim obračunima sa stvarima koje ga tište, predobro se sâm
zabavlja da bi i na čitateljsku zabavu mislio, pa mu svaki album
ispadne, na kraju, nedorečen.
Ali ne i Zgodba o Bogu! Konceptualno brilijantna, izvedbeno
besprijekorna, filozofski maestralna, Zgodba je jedan novi
Sitar: kontroliran, jasan, hrabar i produhovljen. Nasmijala me,
pogodila me, probudila mi zavist, ne mogu je izbaciti iz glave.
Zgodba je, zbog svoje naravi, natisnuta u svega stotinu primjeraka
i namijenjena je uskome krugu: Iztokovim prijateljima. Osjećam kako
će mu, zbog nje, mnogi kolekcionar poželjeti postati prijateljem.
sadržaj
|
9.
|
MOJ POGLED
(113)
|
zmcomics
zmcomics@neobee.net
|
SELIDBA
Uh, sve neki zvučni
naslovi: Povlačenje, Selidba,... ko zna šta je sledeće?!
Sve je u redu, samo polako sređujem svoje obaveze i probleme te
ih svodim u podnošljive okvire. Tako je na red došla i selidba.
Nije, ko zna koja po redu, podstanarska selidba već jedna internet
selidba. Ovakav značaj selidbi dajem jer je reč o našem časopisu,
o Strip vestima.
Jedna od noćnih mora mi je redovno, mesečno, plaćanje hostinga.
"Cijena sitnica..." ali sve manje izdrživa, što je sajt veći
obimom. Dugo se rvem sa dilemom da li treba tražiti sponzora, donatora
ili zavapiti upomoć. Sponzorstvom se postavlja pitanje nezavisnosti
časopisa, donatorstvom se pokreće priča o novcu, a zapomaganje za
novcem mi nije svojstveno niti se želim upuštati u redovno iskanje
nezarađenog novca.
Rešenja je bilo, samo se nije našlo vremena da se to uradi, a nije
ni bilo "podstreka" dužničke krize prema provajderu...:)
Urađeno je sledeće. Domen www.zmcomics.co.yu
i dalje ostaje na svom mestu, ali će na njemu biti postavljan samo
najnoviji broj Strip vesti, i ta strana će biti redovno
ažurirana. Takođe će u okviru tog minimalnog prostora tu ostati
i samostalne stranice (LBN, Divlje oko, Vilintuljkova družina...).
Želja mi je bila da se tu zadrže i strane sa autorima. Ali, iako
nevelike kao pojedinačne strane zajedno, su "autori" preveliki za
novu "garsonjeru" od sajta. Ali će zato sve stranice autora, kao
i sve druge rubrike, biti zamenjene stranama koje će posetioce preusmeriti
na novu lokaciju.
Sve strane, pa čak i one koje ostaju na zmcomics.co.yu su prebačene
na novu lokaciju do koje ćete dolaziti preko linkova na naslovnoj
strani. Cena je ta što ćete uz te strane imati reklame. Jedno polje
sa desne strane kao i jedan baner koji posle par sekundi smanjuje
a zatim nestaje tako da nije prevelika smetnja. Važno je da ne usporavaju
otvaranje web stranica. Odabrani server je najbrži je od svih testiranih.
Provereno, jer sam sajt postavljao ovih dana na barem 5-6 lokacija.
Nadam se da vas svo ovo moje objašnjavanje nije previše zbunilo.
U svakom slučaju, Strip vestima pristupajte kao što ste i do sada,
jedino nemojte da se iznenadite kada se kod pojedinih stranica pojave
reklamni baner kao i polje sa reklama sa desne strane vašeg pretraživača.
DODATNI POGLED:
JOŠ JEDNOM NAPOMINJEM!!! Uvek na sajt idite preko adrese www.zmcomics.co.yu
jer ovo stanje nije trajno. Svakako će se cela arhiva, čim to bude
moguće, vratiti na svoju pravu adresu. Autori i dalje neka promovišu
svoje web stranice sa dosadašnjim adresama, a tako treba da rade
i samostalne strane.
sadržaj
|
10.
|
ŠTAMPA
|
štampa
|
Dušan Banjanin i Zoran Đukanović su obezbedili
sledeće priloge:
Filmska premijera: „Spajdermen 2“
NOVI IZAZOV
Premiijera drugog nastavka filma „Spajdermen“, koji je kao i prvi
deo režirao Sam Rami, biće održana večeras u 21 čas, u Centru „Sava“.
Dve godine je prošlo od kada je Piter Parker (Tobi Megvajer) napustio
svoju dugogodišnju ljubav Meri Džejn Votson (Kirsten Danst) i preuzeo
odgovornost kao Spajdermen. Piter se suočava sa novim izazovima,
boreći sa darom ili pak prokletstvom koje poseduje, tj. mora da
iznese svoj dvojni identitet, kao superheroj Spajdermen i kao normalan
student. Prijateljstvima koja su mu važna, preti njegov sukob sa
zločincem Doktorom Oktopusom (Alfred Molina). U međuvremenu, Meri
Džejn se posvećuje glumi i ima novu ljubav. Piterov najbolji drug
Hari Osborn želi da se osveti Spajdermenu, smatrajući ga odgovornim
za smrt svog oca...
Film će biti prikazivan od 2. jula na „Mobtel Open Air Cinema“,
na Stadionu Partizan.
Objavljeno: BLIC, Beograd, 01.07.2004. godine
Od danas u svetskim, sutra u bioskopima SCG
"SPAJDERMEN 2" SPREMAN ZA VELIKU ZARADU
Danas kada stigne u bioskope, "Spajdermen 2" će pokazati mogu li
se obistiniti predviđanja kako će ovaj film zaraditi ogromne pare.
Koštao je 200 miliona dolara, po rečima kritike predstavlja bolje
ostvarenje od prvog dela, i jedna je od najvećih uzdanica firme
"Sony" za ovu godinu.
Prvi "Spajdermen" zaradio je 807 miliona dolara širom sveta, ali
često i veća zarada stiže od ostalih proizvoda kao što su video-igrice,
zvona za mobilne telefone, privesci, majice i ostale stvari koje
su i sada pripremljene. Reditelja Sema Raimija očekuje kritika velike
armije fanova kojima se prvi film dopao i to u SAD, Kanadi i još
30 zemalja širom sveta.
Gordon Hodž, finansijski analitičar, procenjuje da će "Spajdermen
2" zaraditi 850 miliona dolara - 350 milina kod kuće i pola milijarde
u svetu. Njegova prvobitna procena bila je - ukupno 600 miliona,
ali ju je promenio posle "pozitivnih glasina". Analitičar Barton
Kroket navodi da će ključna biti prodaja igračaka. On očekuje da
"Spajdermen 2" duplira tu zaradu u odnosu na čak 109 miliona dolara
koliko je na tom polju zaradio prvi film. Drugi veliki faktor uspeha
je prodaja DVD i VHS kaseta. Prvi film je tu bio jako uspešan -
6.5 miliona VHS kaseta (89.2 miliona dolara) i 19.5 miliona DVD
(338.8). No, svi ovi proparatni ekonomski elementi prevashodno zavise
od dobre prođe filma na bioskopskim blagajnama.
SCG premijera ovog filma zakazana je za 2. jul u Otvorenom bioskopu
na beogradskom Partizanovom stadionu, dok će pretpremijera biti
održana sutra u Sava centru.
V. T.
Objavljeno: DANAS, Beograd, 30.06.2004. godine
Guštaonica
HRVATSKI STRIP-PORTAL
Kad već na kioscima nema previše kvalitetnih stripova, a shodno
tome niti strip-publike, imamo barem www.stripovi.com. Naravno,
na rečenoj se internet-adresi ne čita stripove nego se čita o stripovima.
A možete ih i kupiti kliknete li na “Aukcije”.
Stripovi.com je domaći rad entuzijasta predvođenih Markom Šunjićem
i predstavlja centralni hrvatski strip-portal. Možda će netko zamjeriti
“populistički” izbor stripova o kojima se piše i raspravlja, no
ovaj pokušaj ipak ima gotovo prosvjetiteljski učinak u vremenu koje
stripu baš i nije sklono, pa stripove više i ne čitaju klinci, nego
uglavnom njihovi očevi.
Najpopularniji strip-likovi, uglavnom iz sedamdesetih i osamdesetih
– s neskrivenim simpatijama autora prema junacima izdavačke kuće
Sergio Bonelli Editore – iscrpno su predstavljeni, zajedno sa svojim
autorima, o kojima na hrvatskom inače baš i nemate tako često priliku
išta pročitati. Tu su popisi čitavih edicija, vijesti, no recenzije
(mjestimično ipak prebanalne!), a stripovi.com bi, po riječima samih
autora web-stranice, “također željeli postati mjesto koje će omogućiti
mladim neafirmiranim autorima da predstave svoje radove, i da se
na taj način predstave širokoj online strip-publici!”
U svakom slučaju, strip u Hrvata je ovim napokon okrenuo novu stranicu.
Doduše, samo ovu s web prefiksom, ali i to je nešto u postojećim
uvjetima kliničke umrtvljenosti ovdašnjeg stripaštva.
(H. P.)
Objavljeno: Feral Tribune, Split, 1. srpanj/jul 2004.godine
Premijera spektakla
"SPAJDERMEN 2"
Premijera spektakla "Spajdermen 2" Sema Rejmija, zakazana je za
večeras na Mobtelovom open air bioskopu na Partizanovom stadionu.
Prošlo je dve godine kako je junak Marvelovog stripa, student Piter
Parker (Tobi Megvajer), napustio svoju dugogodišnju ljubav Meri
Džejn Votson (Kirsten Danst) i preuzeo na sebe odgovornost koja
mu je kao superheroju Spajdermenu pripala.
Sada se nalazi u situaciji kada mora da se izbori sa dvojnim identitetom...
Uvoznik "Tak", trajanje 127 minuta.
Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, Beograd, 02.07.2004. godine
sadržaj
|
11.
|
LINKOVI
|
Strip
Vesti
|
-ALEX TOTH
http://www.tothfans.com/
sadržaj
|
12.
|
DATUMI
|
Strip
Vesti
|
Datumi od 3. do 9. jula
. . .
Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa"
Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka
Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".
sadržaj
|
... |
Ako znate nekog ko bi
bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite
mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi i
tako upiše na mailing listu.
Zlatko Milenković
zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu
Zlatko Milenković,
Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad
|
STRIP VESTI
SU BESPLATNE
|
Ako ne želite da ubuduće
dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu
(subject) napišite ODJAVA. |
|