prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. IZLOŽBA ILUSTRACIJA - Mišo Dunović
2. ALE I BAUCI - Aleksandar Manić
3. DAN DARE I UMJETNIČKI CRTEŽ
   RANKA HAMPSONA (17) - Josip Mihalković
4. POST SCRIPTUM (13) - Zoran Đukanović
5. JUŽNJAČKA UTEHA No 165. - Dejan Stojiljković
6. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (224) - Darko Macan
7. MOJ POGLED (112) - zmcomics
8. ŠTAMPA - štampa
9. POZIVI NA SARADNJU - mail
   
10. LINKOVI - Strip Vesti
11. DATUMI - Strip Vesti

1.

IZLOŽBA ILUSTRACIJA

Mišo Dunović

Alem ĆURIN - IZLOŽBA ILUSTRACIJA

22.06. 2004. 21 sat
Salon Galić u Splitu

Alem ĆURIN
IZLOŽBA ILUSTRACIJA

predgovore izložbe u katalogu zapisali:
Renato BARETIĆ, Boris DEŽULOVIĆ, Zlatko GALL,
Ivica IVANIŠEVIĆ, Miljenko JERGOVIĆ, Jurica PAVIČIĆ
te Ante TOMIĆ
koji su ujedno i tregeri, ča oće reć, otvarači iste.

IZLOŽBA JE OTVORENA DO 7.07.2004


* * *

Informacija nam je pristigla posredstvom Miše Dunovića
i njegovog online časopisa FRIEND-ZIN
www.cromedia.com/miso

sadržaj

2.

ALE I BAUCI

Aleksandar Manić

Kulturni centar Srbije i Crne Gore u Parizu, organizovao je 18. juna vecce posvecheno retrospektivi crtanih filmovima Rastka Chiricha, profesora beogradskog fakulteta primenjenih umetnosti (ilustracija), profesora animacije, autora crtanih filmova, ilustratora, strip crtacca i pisca knjiga za malu i veliku decu. Publika je imala priliku da vidi deset Chirichevih crtanih filmova, medju kojima su mnogi bili nagradjivani: Lalilonska kula (1988), Ale i bauci (1989), Prtko (1993), Nevidljive i slabo vidljive zzivotinjske vrste (1998) i verovatno najbolji, ali nikada nagradjen - Tango Ragtime (1985).

Osnovna odlika Chirichevih filmova ogleda se u masstovitosti povezanoj sa duhovitim i malo melanholiccnim pristupom. Apsurd je nezaobilazan element, a probijanje granica izmedju razliccitih umetnicckih rodova ugradjeno je u stvaralaccki koncept. "Moji filmovi postoje kao ilustracije, stripovi, knjige i izlozzbe, jer sam vrlo zainteresovan istrazzivanjima medija – kazao je Rastko u razgovoru sa publikom. Inacce, Rastko je i jedini profesor univerziteta u Srbiji koji poduccava strip. O nauccnim i pedagosskim sposobnostima profesora Chiricha svedocce brojni uspesi njegovih studenata stripera koji rade za srpske i francuske izdavaccke kuche: Aleksa Gajich, Drazzen Kovaccevich, Tiberije Beka, Nikola Vitkovich, Tihomir Ccelanovich, Mr. Stocca, Geto...

Trenutno, Rastko u zajednici sa Dinkom Tucakovichem i Goranom Skrobonjom radi na dugometrazznom filmu "The Rubber Soul Project".

sadržaj

3.

DAN DARE I UMJETNIČKI
CRTEŽ FRANKA HAMPSONA (17)

Josip Mihalković

S Interneta skinuo i priredio Josip Mihalković.

Drugi problem bile su sktipte koje je dobivao. Tekst je često nezgrapan. Postoje preočite "kuke" na kraju svake epizode. Kraće priče se još nekako održavaju kao cjelina, ali neke od dužih ("Time Trap", "Wandering World", "Singing Scourge") su razbacane. Razvoj priče nije koherentan.

Neke od priča i nisu previše loše. "Earthsavers" i "Fireball" nisu slabe (a učiteljica u "Fireballu" zasnovana je na supruzi Keitha Watsona, Beverley). Školske prostorije senzibilni su dio priče. Međutim, "Evil One", "Web of Fear" i "Dark Star" opet su slabašni proizvodi. Opet niske grane. A rad Keitha Watsona je svojstven. Zatim, očito na zahtjev čitateljstva, ali i urednika koji je želio pvećati nakladu, Dan se ponovo pojavljuje na naslovnici, ali u čudnom formatu - naslovnica u boji, a zatim jedna i pol stranica crno - bijela. Eric Eden pomogao je Keithu pri crtežima u boji kako bi ga rasteretio. Naslovnica je imala obično jednu veću dramatičnu kućicu i dvije ili tri manje. Ipak, priče su sada postajale duže - 29 epizoda "Time Trap", 26 za "Wandering World" i 9 za "Big City Caper" (Veliki gradski frajer). Priče su idalje svojstvene, i dalje imaju tendenciju nekoherentnosti, ali je više napora uloženo u njihovo oblikovanje u nešto značajno i važno.

nastavlja se...

sadržaj

4.

POST SCRIPTUM (13)

Zoran Đukanović

Željko Pahek:
Sanjaju li androidi električne ovce? (2)

Šta u Astro-iđanima znače fusnote koje upućuju na do sada neobjavljene, verovatno nepostojeće epizode?
Fusnote su isprva bile zafrkavanje. Otkačeni naslovi s asocijacijom na neke SF priče ili romane. Jedna se zvala Splačina sestra Venerina, kao parafraza romana Venera sestra Zemljina. Kasnije sam u mašti počeo da razrađujem te epizode. Prva od njih, Skrapulonska bebica, sada se pojavila u štampi. Uglavnom već imam razrađene scenarije izrasle iz fusnota, a neke tek čekaju na red. Ove kraće epizode pokazale su se neobično zanimljivim pošto u njima drastično menjam ambijent. U Astro-iđanima se radnja uglavnom odvija na svemirskom brodu, pošto junaci tek treba da stignu tamo gde su se uputili. U međuvremenu, ambijent je uglavnom jednoličan – svemirski brod i razne prostorije na njemu. Kraće epizode, kao digresije, daju mi oduška i mogućnost da junake sagledam iz drugih uglova.


Ima li u tvojim Skrapuloncima bilo kakve asocijacije na Skorpijance iz Flaša Gordona?
Kad sam stvarao Skrapulonce želeo sam da zemaljskoj rasi suprotstavim sasvim neobičan svet koji neće samo biti neprijatelj ljudima nego nešto sasvim različito od našeg društva, civilizacije. A sličnost u imenu je samo zvučna, koliko i sa Sajgoncima ili Skopljancima.


Da li je rad na Astro-iđanima zaokret u scenarističkom, pa i crtačkom smislu u odnosu na tvoje prethodne stripove?
Svakako da jeste. Premda ne mogu da se setim kako sam razmišljao u trenutku dok sam radio Poslednji vek i takozvane mračne teme. Sigurno da sam i tada imao na umu neke polukomične ideje. Ali jednostavnim sticajem prilika nisam ih radio tako da moje interesovanje za komični žanr nije bilo primećeno nego samo ono ozbiljno, mračno i depresivno. Nisam to ni doživljavao kao “depresivnu temu”, ali su me brzo svrstali u pesimističnu grupu. Žalosno, he.

Kad sam krenuo s Astro-iđanima, bilo je zanimljivo. Trebalo je da uradim šest tabli za “YU strip”. Tadašnjem uredniku sam predložio nešto što neće biti Poslednji vek nego otkačena zafrkancija. Odgovorio mi je, daj, nemoj sad nešto tu da mi izvodiš otkačeno, radi kao što si radio Poslednji vek, čitaoci traže nastavak. Ipak sam mu doneo ono što sam naumio. Nekoliko meseci kasnije, kad sam hteo da radim nastavak Poslednjeg veka, rekao mi je, pusti Poslednji vek, daj radi zafrkancije, radi Astro-iđane i dalje. Izgleda da mi urednici nikada nisu verovali kad sam želeo da menjam ono na šta su navikli. Danas donesem gotovu stvar. Nikom ni ne govorim šta imam na umu. Tako je bolje.


Jesenas, kad je dolazio u Beograd, Đorđe Lobačev bio je pun hvale za Skrapulonsku bebicu. Šta za tebe znači pohvala starog majstora?
Svakako mi znači mnogo. Pratio sam rad starih majstora. Verujem da im je drago da se, u zemlji u kojoj su počinjali da rade stripove, tradicija nije prekinula.


A tvoj odnos prema tradiciji?
Nisam mnogo vezan za tradiciju u smislu njenog pukog produžavanja. Isto tako, nisam se posebno trudio da stvorim nešto preterano različito od drugih. Jednostavno, radio sam tog trenutka, tog časa na način koji mi je odgovarao, bez predumišljaja.


Tvoji uzori, u svetu ili kod nas?
Odavno poštujem Žiroa. Cenim takođe Aleksisa, Žijona i Fuentea, od realističkih crtača.


Osećaš li uticaj drugih medija na tvoj rad?
Ne trudim se da gledajući film, ili čitajući knjigu, razmišljam na njihov medijski način. Strip zaista radim po sopstvenoj inspiraciji. Gledajući naučnofantastični film ne pokušavam da “upamtim” scene jer to bi se onda videlo u mom stripu. Istorijske filmove čovek može da pamti i koristi kostime i scenografiju. U naučnoj fantastici to ne bi bilo pošteno pošto je i sam ambijent nešto svojstveno autoru, stilizacija. Ipak, dodao bih, u Astro-iđanima atmosfera u jednom trenutku asocira na Osmog putnika (Alien). To je bilo namerno, parodirao sam neke delove filma, pogotovo onaj čuveni progon čudovišta kroz tesne hodnike.


Gledao si Karpenterov film Tamna zvezda?
Eh, da. Slučajno sam ga video i bio zatečen. Bilo je to prvi put da vidim film, uslovno SF, koji stvari posmatra drugačije od svojih prethodnika. Govori o ljudima, filozofiji ... svačemu, na jedan neobičan način. Veoma neobičan način.


Neki su ga olako odbacivali kao običnu sprdačinu s temama iz istorije naučne fantastike.
Ne znam da li je sprdanje. Možda. U tom slučaju se i ja izrugujem s naučnom fantastikom. Oduševljen sam s Tamnom zvezdom. To se vidi i po tome što sam jednom junaku u Astro-iđanima dao ime Pimbek, mada on nema ulogu koju ima njegov imenjak iz filma.


Žanr u kome si do sada radio je naučna fantastika. Kada sam te pitao o promeni vezanoj za početak rada na Astro-iđanima, mislio sam na promenu podvrste naučne fantastike.
Imam nameru da radim jedan realistički SF strip u punom smislu te reči. Dosta će ličiti na Poslednji vek. Ipak, ostaje da privedem kraju mnoge stvari koje sam započeo, da bih mogao da se upustim u to.


U stripovima pre Astro-iđana s ironijom si prilazio “konačnim pitanjima ljudske vrste” u susretu s tehnološkom civilizacijom i razaranjem. U Astro-iđane uvodiš drugačiji humor. Da li je reč o “umekšavanju”?
U Poslednjem veku obitavaju roboti i nešto malo ljudi koji su pri kraju svoje vrste. To je bilo nešto teže za čitaoce da prihvate. Možda se to njima i dopadalo, ali svakako da Astro-iđani imaju širi krug čitalaca. U Poslednjem veku stvari prikazujem iz perspektive robota, kako oni percepiraju ljude. U poslednjoj sceni, dok ljude izbacuju na veliko smetlište, kažu: uvek su želeli da budu zajedno. Verujem da bi se roboti mogli rugati ljudskoj društvenosti.


Šta misliš o politizovanju naučne fantastike?
Kod nas bi to teže išlo, bar kako sada stvari stoje. (Intervju će tek u poslednjem nastavku otkriti u kojoj se godini zbiva. Dakle, strpljenja dragi čitaoče.) Recimo, Enki Bilal mi se izuzetno sviđa. Prava je šteta što ga kod nas ne objavljuju.


Kad se već toliko autora laća naučne fantastike, šta veruješ da im takav okvir pruža?
Mnogo. Mogućnost da nešto izraziš, što ne bi bilo moguće na bilo koji drugi način. Zaista. Doduše, neki SF koriste na potpuno dekorativan način, kao modu, što je besmislica. Bolje se onda toga ni ne dohvataj.


Koliko si okružen naučnom fantastikom u drugim medijima, literaturi, filmu?
Ipak nisam zaluđenik do daske. Svaki SF želim da pogledam. Dobar SF film, međutim, ne gledam u ogromnim količinama. Nikako šest, sedam puta uzastopce. Vidim ga jedno, pa, ako se opet nekada pojavi... Što se tiče SF književnosti, pročitao sam je gomilu, ali sada imam sve manje vremena.


Koji su za tebe najveći literarni i filmski dometi SF-a?
Svakako Lemov Solaris, zatim Artur Klark i Filip K. Dik. Od filmova bih izdvojio - neću pomenuti Ratove zvezda pošto su za mene pre negativan primer - Zeleno sunce (Soylent Green), Stalker, Tihi beg, opus Planeta majmuna. O Tamnoj zvezdi smo već govorili. Naravno, Odiseja u svemiru 2001.


Bojiš li se spoljašnjih uticaja na tvoj autorski rad?
Ne znam. Uticaji izvana su poneki put korisni. Kao što se čovek menja tokom vlastitog rada, tako ga posredno menja i sve što vidi ili pročita. No to ne mora da ti iz temelja promeni shvatanje stripa, tvoj rad na njemu.


(nastaviće se)

sadržaj

5.

JUŽNJAČKA UTEHA No165.

Dejan Stojiljković
amarok018@yahoo.com

From Hell - Braća Hjuz vs. Alan Mur & Edi Kempbel
SRDAČNO VAŠ, DŽEK TRBOSEK

Režija: Braća Hjuz
Glavne uloge: Džoni Dep, Heder Grejem, Robi Koltrejn

Iz meni nepoznatih razloga, ovaj mračni viktorijanski horor rađen po Murovom remek-delu, nikad nije došao u naše bioskope već je odmah pušten u distribuciju na dvd i vhs formatu. To je šteta jer se radi upravo u filmu čija vozuelna dimenzija dolazi do punog izražaja tek onda kada se gleda na velikom platnu.

Zlatni rudnik koji su holivudski filmadžije otkrili u devetoj umetnosti itekako se pokazao isplativ na Box-office-u tako da smo dobili gomilu raskošnih blokbastera iliti ''pljačkaša blagajni'' u vidu velikih hitova kao što su veoma dobri ''X-Men'', dozlaboga banalnii ''Blade'' i raskošno zabavni ''Spiderman''. Šta da se radi, kad valjni režiseri i producenti ostanu bez ideja, kada se javi deficit dobrih scenarista a autorstvo biva potisnuto sveopštom industrijalizacijom, primenjuje se veoma efikasno rešenje posezanja u neki drugi medij. S obzirom da su gotovo sve knjige Stivena Kinga ekranizovane a glupavi Ameri još uvek nisu na adekvatan način otkrili Terija Pračeta, strip mu dođe kao sasvim solidan izvor za mažnjavanje ideja pomoću kojih će se praviti superkomer-cijalne akcione sapunice. Dosadašnji odnos Holivuda prema stripu bio je, u najmanju ruku, svetogrdan (vidi pod ''Betmen i Robin'', ''Sudija Dred'' ili ''Princ Valijant'') sa časnim izuzecima (vidi pod ''Konan'' ili ''Vrana'' 1 i 2) tako da se od svake sledeće ekranizacije stipa i nije mnogo očekivalo u umetničkom i autorskom smislu. Ljudi koji su radili većinu filmova (naročito dr Frankenštajn reinkarniran u telu Džoela Šumahera) uglavnom nemaju pojma o senzibilitetu i poetici stripa a kamoli o nekim delikatnijim stvarima koje se trebaju ispoštovati prilikom ''prevođenja'' stripa u film.

Kritika je uglavnom bila podeljena oko toga koliko su u gorepomenutom bila uspešna braća Hjuz, autori horora baziranog na stripu od čitavih 900 i kusur strana koji su gotovo čitavu deceniju radili Alan Mur (verovatno trenutno najbolji svetski strip scenarista) i Edi Kembel. Bilo je tu svakakvih komentara, od onih da je film briljantan do onih da je ispod osrednjeg, sve to je dodatno začinila izjava reditelja da su bili pod pritiskom producenata da moraju da naprave ''komercijalni triler''. To im je i uspelo, s obzirom da je ''From Hell'' imao sasvim solidan učinak na blagajnama.

Radnja filma smeštena je u London 1888. gde ubica koji sebe naziva Džekom Trbosekom (Jack The Ripper) počinje da ubija prostitutke u kraju zvanom Vajtčepel. Neverovatna brutalnost prilikom ubistava izaziva veliku pažnju javnosti a slučaj biva dodeljen inspektoru Aberlajnu iz Skotland Jarda koji kreće u istragu. Zvanično, Džek Trbosek nikad nije uhvaćen, nezvanično, istraga inspektora Aberlajna bila je uspešna, ali je ubica bio neko blizak kraljevskoj porodici tako da je sve zataškano a Aberlajn poslat u penziju.

Prva pozitivna stvar u vezi filma jeste glumačka podela, Džoni Dep kao inspektor Aberlajn, Heder Grejem kao Meri Keli (ovde bi mogla da stoji primedba da viktorijanske kurve ne izgledaju kao da su došle sa izbora za Miss Univerzum) i fenomenalni engleski karakterni glumac Robi Koltrejn kao Aberlajnov pomoćnik. Druga pozitivna stvar bila bi vizuelna dimenzija filma, efektno poigravanje crno belim kontrastima i bojama, kamera, par izuzetno snimljenih scena, naročito prvo ubistvo gde se vide samo oštri odblesci noža u mraku. Ipak, za one koji su imali prilike da u rukama drže grafički roman (podebela knjižurina koja u US košta skromnih 35$) sve ovo je u zasenku jer tanušna priča koju nam nudi film nema blage veze sa impozantnom sagom koju je majstorski napisao Alan Mur. Na preko 900 strana pratimo maltene biografiju Džeka Trboseka, od detinjstva, pa do završetka u mentalnoj instituciji. Mur je očigledno, preduzeo opsežno istraživanje i plasirajući nam gomilu relevantih podataka, iznosi svoju hipotezu (sa kojom se slaže i dosta drugih istraživača) da je posredi bila zavera u kojoj je učestovala kraljevska porodica i da je Džek Trbosek bio niko drugi do lični lekar kraljice Elizabete - Ser Vilijem Gal. Uz sve ovo Mur dodaje i Galovu pripadnost masonima i otkriva nam da su ubistva bila u službi satanskog obreda. Postoji jedna antologijska scena u stripu (nažalost ne i u filmu) kada Gal svom pomoćniku kočijašu otkriva da ubijajući prostitutke na različitim mestima ustvari iscrtava veliki pentagram. ''O, moj Bože...'' kaže kočijaš, ''Da. Bog. Ali ne tvoj.'', odgovara Gal.

Braća Hjuz su u filmu gotovo potpuno odstupili od stripa uzevši kao osnovu samo neke reference. Strip je daleko mračniji i crtež Edija Kembela je veoma ''težak'' za čitaoca, ali potpuno u funkciji priče, sa druge strane u filmu se oseća doza holivudske ''zašećerenosti'' što kulminira melodramatičnim obrtom na kraju filma (koga, naravno, nema u stripu). Jedna od najspornijih stvari jeste, svakako, i smrt inspektora Aberlajna na kraju filma (previše opijuma i Apsinta), imajući u vidu da je čovek bio istorijska ličnost, i da je doživeo devedesetu, ovo je ipak malo više od ''slobodne umetničke interpretacije''.

Svejedno, i pored mana i nedostataka, film ''From Hell'' vredi pogledati, iako su njegove veze sa istoimenim grafičkim romanom minimalne. Što se stripa tiče, preporučio bi ga samo onima koji dobro barataju engleskim jezikom, imaju dovoljno strpljenja i veoma, veoma jak stomak.


Sledeće nedelje:
O alternativnom stripu, opet
ČIČA GLIŠA JE VIDEO OLOVKU

sadržaj

6.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (224)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

TRENUTAK TIŠINE

Oprostite, trebalo mi je ovo. Vedrije teme, idućeg puta.

sadržaj

7.

MOJ POGLED (112)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

POVLAČENJE

Da, povlačim se.

Ne bežim, ne odustajem, samo se povlačim.

Mnoštvo obaveza me opterećuje i odvaja od mojih primarnih motiva za bavljenje stripom. Povremeno stisnem petlju pa se povučem iz nekih od poslova kako bi otvorio sebi prostora za rad.

Ne, nemojte se plašiti. Nije reč o povlačenju angažmana oko SVesti. Jednostavno, do daljnjeg se povlačim iz izdavaštva. Kažem "do daljnjeg", a ne zauvek i ne potpuno. Ne mogu se potpuno povući iz te delatnosti jer radim u izdavačkoj kući. To mi je za sada dosta. Staviću ediciju Drugi pogled na led. Ne ubijam ediciju, samo je zamrzavam do trenutka kada joj se budem mogao više i kvalitetnije posvetiti.

Sužene su mi mogućnosti da radim distribuciju, malo mogu da se posvetim ediciji. Nemam mogućnosti da krenem sa mesečnim ritmom izlaženja što bi bilo jedino moguće rešenje da bi se edicija sama, prodajom, finansirala. To nikako ne znači da sebi nisam dokazao željeno. Jesam, u potpunosti sam dokazao da se strip može izdavati legalno. Da to može biti profitabilno i da se tu mogu naći i domaći autori.

Ne mogu reći da sam se obogatio, ali to nije ni bilo moguće sa ovim malim brojem svesaka. Ali, mogu reći da su svi troškovi pokriveni. Takođe mogu reći da je posle svega ostalo na lageru dovoljno primeraka, svih izdanja zajedno, da bi se iz njihove prodaje moglo finansirati 5-10 svesaka. Što bi se moglo smatrati čistom zaradom. To je više nego dovoljan dokaz, izazov i poziv ljudima da se počnu baviti izdavanjem stripova. Na legalan i kvalitetan način!!!

Međutim, uz vreme i trud koji ulažem, to jest koliko mogu zadnjih godinu dana, nije bilo šanse za neki brži napredak. U takvoj situaciji mi jedino ostaje da se džentlmenski povučem. Serijal La Bete Noire je kompletiran, tako da čitaoci mojim povlačenjem neće biti oštećeni. Ponosan sam na to što sam uspeo, u ediciji Drugi pogled, čitaocima da predstavim sjajne stripove. Računam da ću povremeno ponešto i "izbaciti" sa potpisom "Drugi pogled", ali to neće biti sa ambicijom kojom sam ediciju pokrenuo, već iz čistog zadovoljstva. Kada za to bude više mogućnosti.

Do viđenja, u nekom novom "Drugom pogledu"!!!


DODATNI POGLED:
La Bete Noire 5 se već može kupiti u Beogradskim knjižarama: Alan Ford, Beopolis, Stubovi kulture!!!
Pošto je linkove "zauzeo" Zograf ovde vam dajem link ka novom, desetom po redu, broju internet magazina posvećenog stripu ArtikZone
http://artikzone.tuxmania.org/
Možete i da izbegnete da vam se PDF fajl polako otvara u pretraživaču, te da fajl direktno skinete kopirajući sledeći link u vaš program za download:
http://artikzone.free.fr/Artikzone10.pdf

sadržaj

8.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin i Zoran Đukanović su obezbedili sledeće priloge:

GUŠTAONICA

REIZDANJE “ALANA FORDA”

Je li vam nekim čudom promaklo čime se zapravo bavio Alan Ford prije nego se pridružio grupi TNT, kako je uopće nastala dotična grupa, tko je njezin istinski vođa, a tko šef podružnice, tko je Margot...

U svakom slučaju, više ne morate obilaziti štandove s rabljenim stripovima tražeći odgovore na sva ova nimalo nebitna pitanja, jer će vas svakog mjeseca, počevši od ovoga, na trafikama čekati reizdanja pionirskih brojeva “Alan Forda”, dakako, ako izdavač (zagrebački Strip-Agent) izdrži nemilosrdnu tržišnu trku s tjednim izvješćima o duševnom stanju Saše, Tina i Kedže.

Dakle, eto napokon prilike da čovjek bez nervoze kompletira arhivu, i da ove nove generacije, odrasle uz treštanje thompsona i kalašnjikova, prouče kultno strip-štivo, a ne da sve bude svedeno na tihu usmenu predaju i plagijate kojih na kioscima nikada nije uzmanjkalo (naime, izdanja koja nije potpisao legendarni dvojac Magnus & Bunker uglavnom nemaju prvoligašku kvalitetu izvornih uradaka)...

Nadamo se jedino da se ovim povodom neće ostvariti strepnje kolege Prnjaka, koji je na vijest o reizdanju tek zabrinuto kazao: “Dobro, stavit ćemo to u Guštaonicu! Samo me strah da se iz toga ne izrodi kakvo novo Prljavo kazalište. Neki novi Houra, koji će inspiraciju za ime benda pronaći baš u ovom stripu, i nakon nekog vremena otkriti nekog novog Bodalca”...

(S. Đ.)


Objavljeno: Feral Tribune, Split, 23. lipnja/juna 2004.

SPAJDERMEN 2 - Za film "Spajdermen 2" kompanija "Sony" pripremila je jedan nesvakidašnji potez - objaviće 11 različitih CD sa muzikom koja je iz filma, ili je njime inspirisana. Diskovi će imati, dakle, različitu muziku i to u zavisnosti od regiona u kome budu bili isporučivani.

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 23.06.2004. godine

U ČAST SPAJDERMENA 2

Jugoslovenska premijera svetskog hita "Spajdermen 2" zakazana je za 2. jul u bioskopu "Mobtel Er sinema" na Partizanovom stadionu. Premijeri će prethoditi nekoliko zanimljivih događaja vezanih za film.

U bioskopu "Takvud" večeras se u 21 čas otvara izložba radova inspirisanih superherojima, kao što su Spajdermen, Panišer, Ketvumen... Radove potpisuju učenici škole i radionice stripa "Đorđe Lobačev", koju vodi Vladimir Vesović. U nedelju 27. juna u 17 časova u "Red šuz" kafeu biće organizovana velika Spajdermen žurka praćena rep svirkom i nagradnom igrom - najavila je distributerska kuća "Tak", uvoznik "Spajdermena".

V. M.


Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, Beograd, 24.06.2004. godine

PITER PARKER GUBI SVOJE MOĆI U DRUGOM "SPAJDERMENU" - Fanovi koji željno iščekuju 30. jun kada će u bioskope stići film "Spajdermen 2", moći će u njemu da vide glavnog junaka Pitera Parkera koji gubi svoje moći. Ova odluka reditelja Sema Raimija je bila inspirisana stripom o super-heroju. "Razmišljao sam o Lijevom stripu Spajdermen i epizodi kada on dobije grip. Piter Parker je tada jako slab i to deluje tako ljudski da sam smatrao da je to odlična ideja. Osim toga, ako se ne varam, u svesci broj 50 Parker odbacuje svoj kostim superheroja zbog problema koje ima u životu. Mislim da je sinteza te dve ideje dovela do onoga što će se videti u filmu", ispričao je Raimi. Reditelj je spreman da radi i treći film o Spajdermenu, koji u bioskope treba da stigne maja 2007. godine. Raimi kaže da je oduvek ovo video kao priču o Piteru Parkeru u tri dela. "U prvom on želi da bude odgovoran mladi čovek, u drugom želi da živi svoj život, a u trećem mora da se pomiri sa činjenicom da je on Spajdermen i preuzme svoje breme odgovornosti. Na žalost, to je za njega kao zatvorska kazna", kaže Raimi.

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 25.06.2004.godine

Super heroji u Tuckwoodu Izložba strip radova posvećena super herojima otvorena je u četvrtak (24.04.2004.) uveče u beogradskom sinepleksu Tuckwood. Naravno, povod za ovu izložbu je predstojeća premijera nastavka avantura o Spajdermenu, jednom od junaka čije ćemo avanture u visokobudžetnim holivudskim ostvarenjima gledati ovog leta. Reditelj filma je, kao i u slučaju prvog, Sem Reimi, a junak je Tobi Megvajer.

D. J.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 26.06.2004. godine

sadržaj

9.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

From: Strip Core <core@mail.ljudmila.org>
Subject: Stripovska akcija - Delavnica Ksenofob


NATEČAJ ZA UDELEŽBO STRIPOVSKE AKCIJE:

Začenja se stripovska akcija KSENOFOB/ Drugačen na stripovski način, pod vodstvom Borisa Baćića in Cirila Horjaka. Od 24. septembra do 15. oktobra bomo na sedmih triurnih brezplačnih delavnicah, ki bodo potekale v prostorih društva Studioosem (v centru Ljubljane), narisali kritiko stanja duha v Sloveniji.

Vsi zainteresirani - pošljite fotokopije stripov, risb, ilustracij, skice in karikature po navadni ali elektronski pošti na naslov: Studioosem, kreativno društvo, Rimska 22, 1000 Ljubljana ali mojca@klubk4.org, do 10. julija 04. Število udeležencev v akciji je omejeno. Avtorji projekta bomo med poslanimi deli izbrali od pet do deset avtorjev in vas obvestili o izboru.

Nastale stripe, bomo po končanih delavnicah, objavili v stripovski antologiji pod naslovom KSENOFOB. Predstavitev stripov bo sledila 29. novembra letos v prostorih društva Studioosem. Več o projektu na strani: http/www.ljudmila.org/ksenofob.

Kontaktna oseba: Mojca Manček / 040 345 446, mojca@klubk4.org

sadržaj

10.

LINKOVI

Strip Vesti

ALEKSANDAR ZOGRAF LINKS # 16


-L'Ostile, comics magazine from Rome, has recently switched it's activities to web projects, including VIRTUAL GALLERY, which will have it's start with ALEKSANDAR ZOGRAF exhibition. The "opening" is scheduled for June 1st 2004, at 12 AM, and the material will be on display until June 30th. Among the images presented are embroideries created in collaboration with Gordana Basta, and Zograf-inspired animation by Daniele Movarelli.
www.lostile.org/zograf/start.htm


-In June, Zograf will be a guest of COMICA event in London ( the list of guests includes Chris Ware, Seth, David B, and quite many others):
www.researchstudios.com/ICA-comica2004.html
Another info:
www.bugpowder.com/005312.html
And yet another one:
www.katydo.com/egon/index.shtml


-California-based (mainly music oriented ) Dream Magazine has published Zograf's interview with fellow dream artist Rick Veitch. Info:
www.dreamgeo.com/


-Fantagraphics Books is preparing a comics collection titled THE BUSH JUNTA (edited by Mack White and Gary Groth), to come out in September. It's a fact-based Bush family antipropaganda in comics. Zograf is contributing a story called Operation Just Cause. For updates on this project, see
www.mackwhite.com


-Aleksandar Zograf and Gordana Basta were on an Italian tour during late April/early May. Read an info on Ravenna show (if you speak Italian):
www.mirada.it/index1.htm
There's also a note in Portuguese:
www.bedeteca.com/index.php


-The oldest (still in print) weekly in Serbia, titled "Pancevac", has published a comics section in order to celebrate publication's 135 years of existence. The cover and editorial work were done by Zograf. In Serbian.
pancevac-press.co.yu/arhiva/4033/index4033.htm


-Leonardo Rizzi, Italian translator of Alan Moore comics, was interviewed for Brazilian web site. Zograf (with his mid-90s comics posters AUT) got a nice mention.
www.alanmooresenhordocaos.hpg.ig.com.br/entrevistas138.htm


-Zograf had a slide show at National Library, in Belgrade. The overview of the event and short interview were posted (in Serbian) at:
www.stripovi.com/ShowArticle.asp?URL=asp\kako.html


-Web site of Belgrade's B92 independent radio and TV has posted a review of Art Spieglman's Maus, written by Sasa Rakezic. In Serbian.
www.b92.net/kultura/index.php?view=35&did=395


-An interview with Zograf came out in Aplauz, a magazine published in Munich, in Serbno-Croat-Bosnian language.
www.aplauz.net


-Italian comic book, DIARIO, was reviewed by a reader... (In Italian):
http://stywiz.bookcrossing.com/journal/1422913

sadržaj

11.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 26. juna do 2. jula

26. juna 2003. Održana je promocija stripa ALEKTA u maloj Piramidi pokraj Velike piramide, Novi Beograd, ispod ogromnog antenskog predajnika na Prvom spratu sa Velikom terasom pod imenom KRISTINA.


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad