prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. K'O ŠTO REKOH... - zmcomics
2. STRIPBURGER U ZADRU - StripCore
3. NOVO TEORETSKO STRIP IZDANJE - Zlatko Krstevski
4. ILEGALNI EMIGRANTI - Voja Kosanović
5. MINI KUHINJA - Saša Rakezić
6. MODESTI DO NESVJESTI - Predrag Ikonić
7. DECA KORENJA - Aleksandar Manić
8. FLASH REVOLUCIJA (2) - Srđan Aćimović
9. DAN DARE I UMJETNIČKI CRTEŽ
   RANKA HAMPSONA (16) - Josip Mihalković
10. POST SCRIPTUM (12) - Zoran Đukanović
11. JUŽNJAČKA UTEHA No 164. - Dejan Stojiljković
12. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (223) - Darko Macan
13. MOJ POGLED (111) - zmcomics
14. ŠTAMPA - štampa
15. LINKOVI - Strip Vesti
16. DATUMI - Strip Vesti

1.

K'O ŠTO REKOH...

zmcomics

...u kolumni od prošlog broja.

NEVEROVATNO ALI ISTINITO!!!

Iz štampe je upravo izašla peta sveska stripa LA BETE NOIRE!!! Naziv sveske je "doba: 1rvo: ljubav".

Autori su, kao što znate, Darko Macan na mestu scenariste i Milan Jovanović na crtačkoj poziciji. Sveska je istog formata, obima, i kvaliteta štampe i cene kao i prethodne četiri. U vašim omiljenim knjižarama možete je naći već od sredine iduće nedelje!!!

sadržaj

2.

STRIPBURGER U ZADRU

StripCore

Pod okriljem zdruzenja ZVUK (Zadarska vizija urbane kulture) se bo 15. in 16. junija v prostorih Mestne knjižnjice Zadar odvijala prezentacija Stripburgerja. Razstavljeni bodo zmagovalni stripi natecaja za Warburger, 400-stransko publikacjo, ki jo je lani izdal Stripburger, v sodelovanju z Ivano Armanini (Komikaze) pa bo potekala delavnica stripa in debata o položaju avtorskega stripa v Sloveniji in na Hrvaskem. Zadarskemu obcinstvu bodo za posladek prikazane se nekatere od poslednjih stvaritev slovenske animacije.

sadržaj

3.

NOVO TEORETSKO STRIP IZDANJE

Zlatko Krstevski

"ISTORIJA STRIP UMETNOSTI" - 192 strane

Od Popaja, Mali Nemo, Tarana, Torpedo, Maus, Valerijan, Princ Valijant, KORTO MALTEZE, ZAGORA. Sve na jednom mestu unikatno dizajnirano CD-Izdanje (book). Potrazite u Plato 1.2.3, Knizara PAPIRUS-Terazije, BEOPOLIS-Dom Mladih, SKC-studentski centar

sadržaj

4.

ILEGALNI EMIGRANTI

Voja Kosanović

Nakon duzeg vremena Burek se ponovo poduhvatio Mikija Mausa i njegove Perverzne druzine. Cekanje se je isplatilo jer najnoviju epizodu pod nazivom ''Ilegalni emigranti'' koju je nacrtao Wostok- Mediokritet mozete videti na sledecoj adresi:

home.hetnet.nl/~makros

e-mail: zlikos@tiscali.nl
homepage: http://home.hetnet.nl/~makros

sadržaj

5.

MINI KUHINJA

Saša Rakezić

Strip radionica Kuhinja odnedavno ima i vlastiti web site, na kojem se nalaze informacije o svim dosadašnjim brojevima, uz nešto tekstova i fotografija, uključujući i osvrt na specijalno izdanje MINI KUHINJA koje se pojavilo u okviru pratećeg programa ovogodišnjeg Bijenala vizuelnih umetnosti u Pančevu, i bilo promovisano u poslastičarnici "Popović"!

www.kulturbunt.com/sadrzzaj.htm

sadržaj

6.

MODESTI DO NESVJESTI

Marketprint

Na našim prostorima je kao posljedica komunizma ostao jedan stari običaj da se pauza između dva susjedna lična dohotka povećava sa trideset dana na trideset pet pa trideset sedam dana i tako u nedogled i onda na kraju godine kada se presaberete, skontate da ste umjesto 12 ličnih dohodaka te godine dobili 10 ili čak i manje, a nije vam jasno kako?

Izdavač STRIP MAGAZINA iz Banja Luke nam je ove godine u tom stilu ukrao mjesec dana (ako ovako nastave moraćemo angažovati Martinu Mjesec da riješi misteriju nestalog vremena) i nastavio da nas iznenađuje ovaj put neprijatno (vidjeti SV 265, tekst "Tri iznenađenja Strip magazina broj 3"). Broj 4, ove edicije, trebao je po najavljenom mjesečnom ritmu izlaženja da se pojavi na kioscima nekad u maju, ali uredništvo vjerovatno ima nekih problema pa je izlazak dosta kasnio. Ja sam se čak i uplašio da se broj 4 neće pojaviti i da će se još jedan pokušaj da se strip na našim prostorima vrati na kioske ugasiti kao i dosta sličnih njemu. Ipak se pojavio. Početkom juna i sa oznakom da je to junski broj iako i dalje piše da revija izlazi mjesečno. Tako da smo ove godine ostali bez mjeseca maja, jednog od najljepših mjeseci u godini. Broj 4 nastavlja sa neprijatnim iznenađenjima. Broj stranica je sa 60 vraćen na 52, nema domaćeg stripa unutar korica koje opet ukrašava crtež iz stripa Modesty Blaise, potkradaju se greške u najavi na naslovnoj stranici tako da je Marty Silente najavljen dva puta u dvije različite epizode.Možda je sa nestalim tridesetjednim danom nestalo i ovih osam stranica, a s njima i najavljena epizoda. Unutrašnje i poslednju stranicu magazina popunjavaju kolor reklame. Na strani broj 3 je rubrika "U ovom broju" koja donosi sadržaj i riječ (u stvari pet prosto proširenih rečenica) urednika sa najavama "vrućih" junaka i avantura za naredne mjesece. Slijedi rubrika "Strip info" sa obavještenjima o filmovanim stripovima (Sin City, The Green Hornet, Spider – Man 3, Batman Begins, Superman, Constantine). Tekst je napisan pismom i jezikom jedne od susjednih zemalja što je još jedno iznenađenje u ovom broju, ali navikli smo. Mislim na iznenađenja, a ne riječi tipa redatelj, nakladnici, franšiza. Ipak, ovo izdanje dolazi iz Banja Luke, tako piše na strani broj 3. Pet kolor stranica stripa Marty Silente donosi razrješenje epizode "Spašavanje" i onda slijedi Modesty u epizodi "Gusar Aristo" na samo tridesetak stranica. Tu je ponovo i ukrštenica sa njenim likom. Onda ide na sedam kolor stranica epizoda stripa "Star Trash" čiji protagonisti su nam poznati iz broja 1. Pedeseta stranica donosi četiri kaiša otkačene vještice. "Metlica" Russella Myersa je duhovita i lijepo nacrtana.

I to je sve za ovaj put. STRIP MAGAZIN bi trebao da bude bolji svakim sljedećim brojem, ali ovaj je u mnogome razočarao. Broj 3 i dalje ostaje do sada najbolji, a strip "I love homo sapiens" najljepši strip koji se pojavio na stranicama ovog magazina.

sadržaj

7.

DECA KORENJA

Aleksandar Manić

Drugi nastavak strip serijala "Lom" – "Deca korenja" (Van d'Uest) slovenacckog autora Tomazza Lavricca, nastavlja priccu o malom ccovekolikom mutantu. Posle velike nuklearne kataklizme svetom vladaju mutanti. Najacci medju njima su surovi i krvozzedni Letacci, a potom se nizzu razlicciti stvorovi do najnemochnijeg i najmalobrojnijeg - ccoveka. Lom, sin mochnog Letacca Krala, rodio se bez krila, bez occnjaka, bez kandzzi i bez bodlji. Ubrzo je ostao i bez majke, svoje poslednje zasstite.

Postavka situacije u prvom tomu serijala nagovestila je zanimljivu priccu koja je u sebi nosila odlike metafore za danassnje drusstvo. Na zzalost, drugi deo je doneo scenaristiccki pad. Lom se pridruzzuje grupi napusstene dece da bi pokussao da prezzivi. Njegov ccovekoliki izgled ne predstavlja samo slabost u svetu snazznih i surovih, nego izaziva i prezir. Lom se trudi da svojom ljudskosschu nadvlada razliccitost, medjutim put je tezzak i opasan.

Tomazzeva karakterizacija likova u drugom nastavku nedovoljno je razradjena, te se ima utisak filmskih klissea. Prostim preuzimanjem tipskih situacija, on je stvorio mutantski svet Olivera Tvista i Toma Sojera, ne obrachajuchi previsse pazznje na posebnosti drusstva stvorenog u prethodnom albumu. Na graficckom nivou, Tomazzu se malo ssta mozze zameriti. Izvanredan poznavalac figurativne naracije, on svoje misli saopsstava na vrlo efikasan naccin. Primereno kadriranje, dobro smissljene elipse, pravilne promene ritma i opssta ujednaccenost crtezza ccine "Decu korenja" graficcki privlaccnim. Ostaje nada da che Lavricceva razrada scenarija dobiti novi uzlet u trechem nastavku koji je predvidjen za kraj godine.

sadržaj

8.

FLASH REVOLUCIJA (2)

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Konačno, obećani niz linkova na kojima možete naći reprezentativne flash animacije:

Pojedinačni sajtovi:
www.jibjab.com - JibJab media, studio specijalizovan za kolazne animacije sa fotogragijama.
www.eggtoons.com - Fictitious egg, prave animirane serije i za britansku tv.
www.weebl.jolt.co.uk - “Weebl and Bob”. Momci odgovorni za “Badger” maniju
www.rathergood.co.uk/ - Rathergood, poznati po hitu “We like the moon”.
www.madnesscombat.com/madnessavenger/ - Brutalni akcioni filmovi obrađeni sa dozom nadrealizma.
www.transience.com.au/
www.dudestudios.com/
www.goultralightsgo.com
www.4eyedanimation.com
www.joecorrao.com

www.newsgrounds.com/ - Najveći server za amaterske animacije.
www.shockwave.com/
www.mondominishows.com/ - Producenti velikog broja flash serija (najpoznatija i najinspirisanija, “Heavy-metal guy”)


Direktorijumi flash sajtova:
www.b3ta.com
www.iwantmyflashtv.com
www.ultrashock.com


Festivali:
www.slamdance.com/anarchy - monthly festival
www.flashforward2004.com

sadržaj

9.

DAN DARE I UMJETNIČKI
CRTEŽ FRANKA HAMPSONA (16)

Josip Mihalković

S Interneta skinuo i priredio Josip Mihalković.

Kada je ovaj esej nastajao, osjećala se određena oštrina prema Keithu; ali je s vremenom omekšala. "Zlatno doba" Dana Darea ostvario je studijski tim pod vodstvom Franka Hampsona, s 3-4 pomoćnika; proizvodile su se dvije stranice kolor stripa tjedno. Keith Watson, koji je sebe držao vrlo sporim crtačem, (iako je Eric Eden, jedini crtač koji je na Dan Dareu radio od početka do kraja puno toga naknadno obojio) proizvodio je sam dvije crno bijele stranice stripa, kasnije dvije i pol, jednu od tih u boji. Neke njegove figure, kao i hardver, bili su odlični. Postojalo je mnogo referenci koje su ukazivale na prošlost. Njegovi su crteži imali karakter. Njegov glavni i gotovo nenadnoknadivi nedostatak jest to što nije znao nacrtati uvjerljivog Dana. Lice mu je postalo gotovo ikonizirano i s njime se zacijelo bilo teško identificirati.

nastavlja se...

sadržaj

10.

POST SCRIPTUM (12)

Zoran Đukanović

Željko Pahek:
Sanjaju li androidi električne ovce? (1)

Da pođemo od trivijalnog pitanja o početku.
U doba kad još nisam bio u Beogradu, uradio sam jedan naučnofantastični strip od 32 table. Zvao se Svemirska patrola. Imao sam nameru da ga dam na jedan konkurs u Zagrebu. Bio je to moj prvi strip, kojeg sam godinu dana kasnije, kada sam se vratio iz vojske, odneo u “Dečije novine”. Strip je otkupljen, ali nikada neće biti objavljen pošto je, kažu, izgubljen. To mi je žao, želim bar da imam svoje prve radove. Sledeća stvar koju sam uradio bio je strip o N.O.B.-u. Promena žanra, nekih šesnaest tabli. Nije se dopala ljudima u “Politikinom zabavniku”. To je bilo onako, usput, da upoznam redakcije. Kasnije sam došao da studiram u Beograd. Naučna fantastika je bila u svari jedino što sam želeo da radim u tom trenutku, ne samo zbog “Treće generacije” i gomile stranih časopisa koje sam ovde video sa francuskim novim stripom. Do pred kraj 1978. poznavao sam sve radove Žana Žiroa, ali nisam znao da isti čovek radi i kao Mebius. Dok sam živeo u Županji i crtao strip samo za sebe, nisam znao za mogućnost druženja s crtačima stripa, a još manje s nekim ko bi radio isti žanr kao i ja. Uostalom, nisam poznavao nikoga ko se bavi bilo kakvom likovnom umetnošću. Tada sam zamišljao kako bi bilo lepo da Žan Žiro crta naučnu fantastiku, pitao se kako li bi to izgledalo. Pa, kad sam to stvarno i doživeo, bio sam presrećan. U to vreme sam uradio Bliski susret četvrte vrste za “Vidike”. Taj strip je bio izneneđenje za ljude u “Dečjim novinama”. Možda je to bio moj inat. U međuvremenu uradio sam Poslednji vek za “Student”. Pošto se “Student” pojavio pre “Vidika”, to je ispalo moje prvo pojavljivanje u javnosti, moja prva objavljena tabla. Iste godine učestvovao sam na drugom konkursu “Mladosti” na osnovu koga je bila organizovana izložba u SKC-u.


Ajmo još jedno stereotipno pitanje, tvoja ljubav prema stripu potiče još iz detinjstva?
Da. Pravi počeci su daleko. Isprva sam crtao izolovane crteže. Onda mi je palo na pamet da uradim “nastavak”, što se završavalo na četiri do pet sličica. Nije to bio pravi strip pošto nije bilo teksta. Ali, bilo je to pravo zadovoljstvo. Nisam znao kako se crtaju stripovi, a pogotovo ne da strip može da bude profesija. Jednostavno, prihvatao sam strip kao nešto što postoji i nisam razmišljao na koji način nastaje i ko to radi. O tome sam naučio od moje starije sestre, lepo je crtala u ono doba. Jednog dana uzela je da crta na nešto većem papiru. Pitao sam je, šta je to? Strip, rekla je. Nacrtaš ga, pošalješ tamo negde, ne znam gde, i bude objavljen. Bio sam oduševljen da i strip može da se radi i da kasnije to čak neko vidi. Od tada sam crtao stripove u svesci. Tu su već bili prisutni oblačići, tekst. Nisam stajao bogzna kako s “crtaćim materijalom”, pa sam zato brisao gumicom već ispisana slova iz sestrine upotrebljene sveske crtajući olovkom po praznim mestima! Kasnije sam pokušavao drvenim bojicama da obojim po dve stranice, a onda dve ne, po ugledu na “Panoramu” koja je tako izlazila. Ti moji stripovi ostajali su većinom nezavršeni. Trajali su po dvadesetak strana. Menjao sam žanrove od istorijskih do super-junaka. Malo imam sačuvanog iz tog vremena. Za to je pak kriv moj otac. Jednog dana se popeo na tavan i uništio svu moju paprirnu “dokumentaciju”, prvih petnaest godina mog života. Sranje!


A koje godine si došao u Beograd?
1978. kad sam upisao Višu pedagošku. Tad svakako nisam mogao da pretpostavim da će stvar krenuti sa stripom, inače došao bih ranije. Škola je bila zadatak koji moram da obavim da bi roditelji bili mirni, tek pokriće za nešto drugo. Završio sam je iako sam znao da neću u prosvetu. Pre nego što sam došao u Beograd, radio sam godinu dana kao fizikalac... na građevini. Odozgo se pruža lepa perspektiva. Mislim da me je to ipak nateralo da dođem u Beograd i studiram.


Da li je postojao moment presudan za tvoju odluku da se posvetiš isključivo stripu?
Kako da ne, taj trenutak znam – pokretanje prve serije “Strip arta”. Tu sam prvi put pročitao o velikanima svetskog stripa. Bila je to Ervinova rubrika “Čudesni svet stripa”. E tu sam prvi put video da strip crtač može da postoji i kao zanimanje i da mu rad može biti vrednovan kao umetnost. Pročitao sam u kojim formatima se radi i uopšte o tehnikama koje se koriste u stripu. Čitanjem o Fosteru, Rejmondu. Šarlijeu i ostalima bili su mi vidici otvoreni, mogao sam da razmišljam. Ali, tada još nisam mnogo verovao da ću biti strip crtač, pre je to bilo sanjarenje o nečemu što bi čovek mogao da bude.


Počeo si sa stripovima na jednoj tabli, perfekcionistički urađenim. Da li samo stoga što su tako nalagale okolnosti prvih objavljivanja?
Pa logično je početi s kraćim stvarima. Crtač je nestrpljiv, lakše je naći mesta za objavljivanje kraćeg stripa, mnogo brže će se to dogoditi. Autoru je potrebno da, bar na početku, vidi konačno kako mu strip izgleda kada je odštampan, u smanjenju. Tako, brže nego kada bi se radilo na više tabli, može da se koriguje način tuširanja, sagledaju greške i doteruje stil. Isto tako, vremena nije bilo na pretek za duže radove, studirao sam. A što se tiče perfekcionizma, pa svakako da se više pažnje može posvetiti jednoj tabli. Međutim, duži strip ima svoje prednosti: vođenje radnje, dosledno praćenje glavnih likova i epizodista, sama animacija objekata i prostora u kome se radnja dešava... Tu nema foliranja. A urednici? Oni su uvek više voleli da dobiju dobar strip na petnaest tabli nego isto tako dobar jednotabloidni strip.


Sada mnogo štošta izgleda drugačije. Već tri godine radiš Astro-iđane.
Da. Sad stvar baš izgleda drugačije. U ono doba nisam mogao da se dosetim šta ću da radim, a sada mi je teško da se opredelim šta neću da radim. Imam desetak scenarija Astro-iđana i još toliko komičnih i realističkih scenarija, uglavnom naučnofantastičnih, koji leže i čekaju da ih nacrtam. Ove tri godine zdušno sam radio Astro-iđane. I stvar se desila onako kako se nisam nadao. Astro-iđani su bili predviđeni za manji broj tabli, imao sam u planu jednu zaokruženu celinu. Međutim, stvar se nenadano proširila i produbila. Ali tako nešto je, valjda, bilo i normalno. Strip koji se radi u nastavcima ima čudnu osobinu da zakomplikuje samu radnju. Pomaljaju se finese u postupcima glavnog junaka, on nekako beži stereotipima, narušava klišee. Sporedni likovi traže za sebe mesto, prosto se nameću, sve više oživljavaju, dobijaju karakter. I onda nije čudno da pokušavaju da istisnu junaka. U Astro-iđanima kapetan Stark je bio određen kao nosilac radnje, ali ga je njegov raštimani, filozofiji sklon robot Govinda prosto eliminisao s pozornice, a dvojica smušenjaka, Pimbek i Bada-Bub nametnuli su se kao vodeći likovi. Uz to, od svakog realizovanog nastavka dobijem par ideja, tako da sam bukvalno preokupiran sređivanjem scenarija za te dodatne epizode.


(nastaviće se)

sadržaj

11.

JUŽNJAČKA UTEHA No164.

Dejan Stojiljković
amarok018@yahoo.com

VAN HELSING ili kako upokojiti vampira?

Režija: Stiven Somers
Glavne Uloge: Hju Džekmen, Kejt Bekinsejl, Ričard Roksburg, Dejvid Vinam, Elena Anaja.

Ovaj akcioni horor, sa impresivnom glumačkom podelom, zamišljen je kao prikuel Kopolinom ''Drakuli'' i naslovna uloga je prevashodno bila namenjena ser Entoni Hopkinsu. On je, međutim, od toga odustao pa je lopta prebačena australijskom lepotanu Hju Džekmenu, kome ovakve role leže, jer je širim masama najviše poznat kao gvozdenoruki Volverin iz oba dela ''X-Men''. S druge strane, uloga najpoznatijeg ubice vampira bila je Džekmenu i slamka spasa s obzirom na to da u zadnje vreme baš i nije najbolje prolazio sa izborom filmova u kojima će glumiti. Ostalo je pomalo nejasno da li Džekmen u ovom filmu glumi Van Helsinga iz mladosti, ili njegovog mlađeg brata kako je to pominjao reditelj Somers. Kad smo već kod režisera, važno je pomenuti da je Stiven Somers stekao zavidno iskustvo u pravljenju visokobudžetnih vizuelno raskošnih spektakala snimajući serijal ''Mumija'' tako da je i ovog puta više nego dobro odradio posao.

Film počinje tako što nam se na nimalo suptilan način objašnjava da je Gejbrijel Van Helsing neka vrsta Dilana Doga iz devetnaestog veka. Ta nesuptilnost sadržana je u njegovom obračunu sa Mister Hajdom (neko je rekao ''Liga izuzetnih džentlmena''?) koga se naš junaka rešava nimalo nežno, bacivši ga sa vrha katedrale nakon što mu je otfikario jednu ruku.

Ovde saznajemo da Van Helsing radi za jedan tajni monaški red čije je sedište u Vatikanu. Shodno tome, dodeljen mu je pomoćnik u vidu inovativnog monaha koga igra Dejvid Vinam. Ovaj glumac poznat je po ulozi Faramira od Gondora iz trilogije ''Gospodar Prstenova'', ali svoje najupečatljiviju rolu dao je u malo poznatom filmu Milča Mančevskog ''Prašina'' (Dust) u kome mu društvo pravi Džozef Fajns i gde igra ciničnog, hladnokrvnog revolveraša kome se daje prilika da između ostalih (njih 150-200) upuca i Korto Maltezea! Film je inače, na korak od remek-dela i obavezno ga treba pogledati. Vinam nam u ovom slučaju pokazuje da je sposoban za zadivljujuće transformacije i da će vremenom izrasti u uspešnog glumca. On prati van Helsinga na putešestvije u Transilvaniju (a gde drugde?) gde Grof Drakula pokušava da uz pomoć mašinerija Doktora Frankenštajna oživi svoje mrtvo potomstvo. Stvari dodatno komplikuje činjenica da naš junak mora da izigrava telohranitelja prelepoj Ani koju igra, naravno, prelepa Kejt Bekinsejl. Ona je poslednji izdanak čuvene rumunske porodice koja se vekovima bori protiv Drakule, i ako nastrada, svi njeni preci završiće u purgatorijumu. Naravno, međusobna hemija između njih dvoje primećuje se na samom startu, da bi se vremenom rasplamsala u klasičnu romantičnu storiju. Somers je bio pametan reditelj, pa se potrudio da tu romansu ne optereti bespotrebnom i tako američkom patetikom. Sledi zaista vizuelno raskošan obračun sa Drakulinim nevestama, odlično režirane scene prepune specijalnih efekata koji nisu sami sebi svrha, već služe da filmsku magiju učine upečatljivom. To je, uz odlične glumce i dobru priču, ujedno i jedan od najvećih kvaliteta ovog filma. A onda se pojavljuje i Grof lično. Moram priznati da odavno grof Drakula nije imao tako glumački prefinjenog tumača kakav je engleski pozorišni i filmski glumac Ričard Roksburg. Jedna od retkih prilika da zapazim ovog glumca bila je više nego dobra adaptacija ''Baskervilskog psa'' koju je BBC uradio 2002. godine. Roksburg, naravno, igra velikog Šerloka Holmsa lično, ali u njegovom tumačenju, poznati detektiv je intravenozni narkoman, sebičan, hladan, proračunat i beskrajno sujetan čovek. Fenomenalna rola u kojoj je Roksburg prosto briljirao. Njegova uloga Drakule u ''Van Helsingu'' nimalo ne zaostaje za ovim ostvarenjem. Mračan, ironičan i iskonski zao, Roskburg čini savršenu protivtežu razočaranom ali ipak humanom Džekmenu, dajući mu prostora da se i on iskaže kao karakteran glumac.

Priča se dalje razvija u više pravaca, reditelj nam u naznakama daje deliće tajne Van Helingovog porekla, što pomalo zbunjuje gledaoca. Jer, kako je moguće da Van Helsing (ako je čovek, a ne vampir) bude star maltene koliko Drakula, dakle nekih pet-šest vekova? Onima kojima ne zasmeta ova nedorečenost, definitivno će se svideti ostali segmenti priče, koji se tiču ljubavi između Ane i Gejbrijela, kao i Drakulinih paklenih planova u koje se iznenada umeša i fakat da je Frankeštajnovo čudovište živo. Ovome treba pridodati i to da je Anin brat za koga se verovalo da je mrtav, pretvorio u vukodlaka. Van Helsingu ostaje da spasi Frankenštajnovo čudovište, i sa svojim prijateljem monahom (koji je, baš kao što je to običaj, zadužen za humor u ovom filmu) razreši tajnu murala u rezidenciji Anine porodice.

Scene konačnog obračuna nešto su najuzbudljivije viđeno na filmu, u njima će se razrešiti mnoge dileme i zagonetke, ali postoji određena nedorečenost, koja je, verovatno ostavljena za drugi deo, ako ga bude. A verovatno će ga i biti s obzirom da je ''Van Helsing'' na američkom boks ofisu prošao dosta dobro, pa kad se tome pridoda i zarada u bioskopima širom sveta, ostaće tu i para za nastavak.

Sve u svemu, ''Van Helsing'' je, u neku ruku, premašio očekivanja, i od skupog blokbastera sa režiserom sklonim komercijalizaciji, prerastao u horor klasik, sa dobrom pričom i glumcima koji su dali uloge za pamćene. Ovo se pogotovo odnosi na Roksburga i Vinama, koji na momente svojim talentom zasenjuju glavne zvezde filma - Džekmena i Bekinsejlovu.


Sledeće nedelje:
Braća Hjuz vs. Alan Mur & Edi Kempbel
FROM HELL

sadržaj

12.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (223)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

ISPOVIJEST ZADNJA: SAN

Pišem ovo već u nedjelju - Zlatko će biti u šoku - jer sam upravo sanjao nešto. Pred kraj sna, zapisujem dok se sjećam, na mene je palo održati pozdravni govor okupljenim uzvanicima, što sam izveo u stilu poznatom čitateljima ove kolumne - umjesto da ih razgalim pred domjenak, pričao sam im istine koje ih ne zanimaju: kako se nema što slaviti i kako je sve veliki promašaj jer jesmo, nakon golema truda, napravili cjepivo, ali su nam pacijenti pomrli.

Paralela vam je, vjerujem, jasna: medicinski setting na stranu (i tako se do kraja sna pretvorio u govor, istim tonom, o osvajanju svemira), san je o tome kako se u zadnje vrijeme osjećam - promašeno.

To nije nešto o čemu klinac razmišlja kad zamišlja svoj idealan posao; takve misli mogu doći tek kad se djetinji san ostvari. A onda nisu rijetke, uopće nisu rijetke. Ovih dana sam opet, nakon dulje pauze, intenzivno čitao intervjue drugih autora, svjesno ili nesvjesno samo onih koji su moja generacija ili stariji. I svuda nalazim poznata pitanja i poznate sumnje.

Wallace Wood uspoređuje strip s "robijanjem u samici", govoreći kako se svi počinjemo baviti stripom iz ljubavi, a onda ljubavi nestane, a mi smo prestari kako bi počeli nešto drugo. Chris Ware priča kako se ne sjeća svojih dvadesetih godina, pojeo ih je strip kojeg čitalac proguta za 12 sekundi tjedno. Charles Schulz (kako ga citira Ware) i Jack Kirby (kako ga citira Horrocks), dvojica apsolutnih velikana koji su svaki izmislili svoj žanr, kažu u dlaku istu stvar: "Stripovi će vam slomiti srce."

Raditi stripove znači uzimati svoj život, pretakati ga na papir i poklanjati prolaznicima, nakon čega više nemaš ni života ni papira. Zašto onda nastavljati? Zato što "k vragu i budućnost, radi danas, radi najbolje kako znaš" (Caniff) ili stoga što "ako voliš to što radiš, s vremenom možeš biti samo bolji" (Deitch)?

U zvjezdarnici, na kraju sna, zaključio sam govor rječima kako sam, svemu uprkos, ponosan što sam bio dio tog, makar i promašenog, napora. Nitko nije zapljeskao, mislim da me pred kraj nitko nije ni slušao. Nije važno.

Važno je da sam se probudio znajući kako sam mislio svaku riječ.

sadržaj

13.

MOJ POGLED (111)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

ENTUZIJAZAM

Prošle nedelje je u "utehi" citiran čovek koji kaže da mu se diže kosa na glavi kada čuje reč entuzijazam. To je odmah izazvalo podizanje kose na mojoj glavi i želju da protivrečim. Ne Dejanu, jer nije reč o njegovoj izjavi, ne ni čoveku koji je to rekao. Želim da svoje negodovanje prenesem svima koji su spremni da olako gube veru u entuzijazam koji je, inače, pokretač sveih vrednosti koje nas okružuju. U našem svetu stripa bi, da nema entuzijazma, bio pravi pomor ideje, autora i izdavača devedesetih godina. Danas stripa nebi bilo.

Bez entuzijazma nebi bilo ničega. Ne bi, na primer, bilo ni SVesti, ni tekstova, ni informacija pa, naravno, ni čitalaca. Bez takvog pristupa ne bi bilo radova a samim tim ni uspeha. Može svako reći da neće da bude entuzijasta. Daj lovu pa ću raditi! I šta onda? Pošto nisi bio entuzijasta nemaš ništa urađeno jer čekaš prvo miris love, a opet njega nema dok ne pokažeš šta znaš. Dakle: nema entuzijazma, nema ni šta da se pokaže. Svaki entuzijazam ima za cilj da se kruniše. Nekome je kruna novac, nekom pohvala, nekom lepa reč, nekom autorski proboj. Svako ima svoj cilj i zato biva entuzijasta. Neko sticanjem "krune" to više ne želi biti. Neko svoju energiju i dalje želi da podgreva entuzijazmom. Jedni se "krunisanjem" doživotno učaure, dok se neko ceo život kreće ka nekom cilju.

Entuzijazam egzistira dok postoje ciljevi. Kada ih nema, onda se čovek pretvara u nezadovoljnog dedaca. Nestane s vremena na vreme Entuzijazma. Normalno je to, pogotovo što se kod nas teško to kruniše. Problem je samo ako se ne vrati.

Entuzijazam može da koristi da se pune kreativne i životne "baterije", da omogući da se čovek oseti bolje. Verujte, skoro svakog četvrtka i petka razmišljam kako mi je dosta Strip vesti jer mi oduzimaju previše vremena. Pojedu mi dva dana u nedelji, a crteži, između ostalog i, zbog toga znaju da budu na stolu pored kompa i po dve nedelje ne istuširani. Ali... kada pošaljem broj to je već druga priča. Znam da ipak vreme nije bačeno uludo. Kao što mi je drago i svaki put kada saznam da je neko imao koristi od SVesti, kada saznam da nekome puno znače. Kada usled kašnjenja dobijem poruku nestrpljivog čitaoca: Da li sam jedini koji nije dobio SVesti?

Znam da će SVesti biti tu i ako uspem da dođem do svojih pravih ciljeva. Do nekih angažmana koji će me autorski i finansijski ispuniti. Ipak je sjajan osećaj znati da si od koristi nekome. Da znaš da si uradio nešto čisto i iskreno.

Neuprljano novcima.

sadržaj

14.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin i Zoran Đukanović su obezbedili sledeće priloge:

NOVI ASTERIKS 2005.

BERLIN (Beta-AFP) - Novi strip album o avanturama Asteriksa biće objavljen 2005, dok je animirani film u planu 2006. godine, najavio je francuski crtač Alber Uderzo. U intervjuu nemačkom dnevniku "Berliner cajtung", Uderzo nije želeo da otkrije radnju narednog strip albuma.

"Čak ni moji saradnici ne znaju o čemu je reč", kazao je Uderzo.

Alber Uderzo, koji je pre 45 godina stvorio Asteriksa sa saradnikom Reneom Gosinijem (1926-1977), prošlog vikenda je dobio nemačku nagradu Maks i Moric, jedno od najprestižnijih svetskih priznanja u oblasti stripa.


Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, Beograd, 16.06.2004. godine

SPAJDERMEN 4 - Ekipa koja je radila na filmu "Spajdermen 2", koji u američkim bioskopima debituje 30. juna, ima potpisane ugovore za treći deo. Međutim, veliko je pitanje ko će sve od njih biti i u četvrtom delu serijala o čoveku-pauku. "Ne mogu da zamislim da ću imati snage da režiram još jedan posle trećeg dela", izjavio je reditelj Sem Raimi. "Uopšte ne vidim sebe kako potpisujem ugovor za četvrti ili peti deo. Sumnjam da će se, takođe, i Tobi (Megvajer) vratiti u četvorci. Mislim da je tri dobar broj", tvrdi Kirsten Danst koja glumi Meri Džej Votson. Sam Megvajer, glumac koji se nalazi u Spajdermenovom kostimu, nije baš voljan da radi četvrti film, ali je ostavio i takvu mogućnost - u zavisnosti od scenarija.

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 16.06.2004. godine

SMIT ODUSTAO OD „ZELENOG OBADA“

Filmski režiser Kevin Smit poručio je produkcijskoj kući „Miramaks“ da odustaje od ekranizacije popularnog stripa „Zeleni obad“. Smit, koji je režirao filmove „Prodavci’’, „Dogma“, „Džej i Tihi Bob uzvraćaju udarac“ i „Lud za Ejmi“, odluku smatra ispravnom jer ga akcioni filmovi ne zanimaju, priznajući da se baš i ne snalazi u tom žanru i da „akciju“ zapravo i ne ume da režira.

„Mislim da je najbolji način da se izbegne katastrofa taj da ja ne režiram film, jer bih ga se inače morao javno odreći... Volim filmove u kojima ljudi sede i razgovaraju. Nisam ušao u ovaj posao da bih neke pandure raznosio eksplozijama ili terao ljude da trče“.

Vejnštajn mu je odgovorio bez ljutnje, motivišući ga da nastavi s pisanjem, a da će posle videti „šta dalje da se radi“.

(Tanjug)


Objavljeno: BLIC, Beograd, 14.06.2004. godine

GRAFIČKA NOVELA KAO PODRŠKA - Jedan od potencijalnih holivudskih velikih hitova ovog leta je i "Alien vs. Predator" koji u bioskope stiže 13. avgusta. Dva dana ranije "Dark Horse Comics" objaviće grafičku novelu "Alien vs. Predator: Thrill of the Hunt" (scenario Majk Kenedi, crtež Rodžer Robinson) na 96 stranica. Ona će koristiti elemente SF filma Pola V. S. Andersona, kako bi kreirala nove odnose između ljudi i dve vanzemaljske vrste koje su bili junaci posebnih serijala ("Alien" i "Predator"). Međutim, za razliku od Andersonovog filma, čija je radnja smeštena u sadašnjost, priča grafičke novele je vezana za udaljene delove svemira i vreme kada je čovečanstvo ponovo počelo da se vraća zvezdama nakon tehnološke katastrofe koja je Zemlju gurnula u drugo Mračno doba. Iako postoji značajna razlika u "vremenu i prostoru" između grafičke novele i filma, ipak radnja Andersonovog filma ima direktan uticaj na novelu.

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 15.06.2004. godine

PISAC NIL GEJMEN - autor je nagrađivane knjige "Koralina" koja je postala hit pre godinu dana. Po ovoj "mračnoj dečjoj storiji" snimaće se i film, a Gejmen je u razgovoru za irski radio nagovestio mogućnost da će Mišel Fajfer dobiti ulogu Majke/Druge Majke u adaptaciji novele.

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 15.06.2004. godine

ALTERNATIVNI HARI POTER

Deca alkoholičari koja vole konjak i kvidič sa homoseksualnim predznakom

Dok je film "Hari Poter i zatvorenik iz Askabana" - 4. juna punio bioskopske sale širom Amerike, u jednom bruklinskom napuštenom skladištu prikazan je film "Wizard People, Dear Reader". Na projekciji ovog ostvarenja bilo je više od 70 gledalaca koji su platili sedam dolara kako bi pogledali prvi film iz serijala o dečaku-čarobnjaku - "Hari Poter i kamen mudrosti", ali sa kompletno izmenjenom zvučnom slikom. Slika je, dakle, ostala ista kao u originalnom filmu, ali su promenjeni dijalozi, muzika i kompletan zvuk. Alternativnu verziju stvorio je dvadesetsedmogodišnji strip-umetnik Bred Nili iz Ostina (Teksas). A, uz njegovu naraciju poznati film tone duboko u teritoriju stripovske pop-kulture.

Harijev džinovski prijatelj Hagrid, tako, postaje Hogar Strašni, a tri glavna junaka (Hari Poter, Ron Vesli i Hermiona Grendžer) deca su alkoholičari sa naročitom sklonošću ka konjaku, dok je magična igra kvidič dobila homoseksualni prizvuk. Bred Nili je, inače, fan Harija Potera, a cela priča je zapravo počela kao šala u baru. "Obično takve šale i umru u baru", kaže Neli koji je prošlog leta ipak napravio novu zvučnu podlogu za film i poslao nekoliko kopija prijateljima, ali i video-klubovima gde je ova verzija mogla da se dobije prilikom iznajmljivanja "Kamena mudrosti".

Ovaj alternativni saundtrek nije skrenuo više pažnje na sebe sve do marta kada je prikazan na njujorškom Andergraund festivalu. Direktorka festivala, Kendra Gaeta dobila je disk na poklon od svog dečka, bila je izuzetno zabavljena time i uvrstila ga u program. Na festivalu se našla i Keri Meklaren kojia vodi veb-sajt "Illegal-art.org", koji funkcioniše kao internet muzej za umetnički dela koja krše kopirajt. Naravno da je i ona ponudila kompletan saundtrek za daunloud, uz napomenu da misli kako je Nili stvorio još neimenovanu umetničku formu i da svako treba da je iskusi.

No, postoji i jedna kratka istorija alternativnih saundtrekova. Prva zabeležena izmena je bila primećena kod ostvarenja Vudija Alena iz 1966. godine - "What’s UP, Tiger Lily?". Tu je ubačen komičan dijalog i zvuk kao iz lošeg japanskog špijunskog filma. Potom, tu je i 2001. godina, kada je jedan anonimni ljubitelj "Ratova zvezda" bio toliko razočaran "helijumskim glasom" Džar Džar Binksa u prvoj epizodi ("Fantomska opasnost"), te je napravio sopstvenu montažu filma, izbacio taj lik i njegovo ostvarenje je postalo poznato kao "the Phantom edit". Džordž Lukas, tvorac "Ratova zvezda", bio je zaintrigiran ovom verzijom, ali kada su butleg kopije počele da se prodaju na strip konvencijama i internetu, njegova firma "Lucasfilm" objavila je da se to smatra piraterijom.

Zasad, po ovom pitanju, kompanija "Warner Bros" ne daje nikakve komentare pošto nisu ni bili svesni postojanja projekta "Wizard People, Dear Reader". Šta god oni budu uradili to zasad ne sprečava Nilija da planira projekcije u Ostinu (od 23. do 25. jula), Sijetlu, Portlandu i Olimpiji (Vašington) tokom avgusta. On takođe radi na sledećem, sličnom projektu, ali drugačijeg stila. "Film mora da ima dosta akcije. Mislim da će to biti ‘Park iz doba jure’", najavio je Nili.

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 15.06.2004. godine

SEM RAIMI - reditelj predstojećeg filma "Spajdermen 2", kaže da mu je studio Sony dao daleko više slobode u radu na nastavku nego što je imao prilikom snimanja prvog dela. "Znate, kada sam dobio posao mislio sam da će me studio sprečavati na svakom koraku, tipa, to moraš da uradiš ovako, mi to radimo onako. Ali, dali su m, zapravo, da radim kako želim, što je bilo fantastično i iznenađujuće. Zato sam usta držao zatvorenim i uživao, ali i probao da napravim što je moguće bolji film", rekao je Raimi koji je sa uspehom prvog sebi upravo obezbedio slobodu. Koliko je uspešan ovoga puta američka publika će moći da proveri već od 30. juna.

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 18.06.2004. godine

sadržaj

15.

LINKOVI

Strip Vesti

Na oficijelnom Loazelovom sajtu:
www.regisloisel.com/
možete videti sveže tuširane table iz šestog (i poslednjeg) albuma serijala o Petru Panu čiji se izlazak pod nazivom "Destins" ("Sudbine") očekuje u septembru 2004. godine!; dakle:

- tabla No 6:
http://www.regisloisel.com/images/planches/peter6_p06.jpg
- tabla No 10:
http://www.regisloisel.com/images/planches/peter6_p10.jpg
- tabla No 25:
http://www.regisloisel.com/images/planches/peter6_p25.jpg i
konačno, tabla No 28:
http://www.regisloisel.com/images/planches/peter6_p28.jpg

Uživajte!

Dušan Banjanin

sadržaj

16.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 19. do 25. juna

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad