prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. KOMIKAZE STRIP AKCIJE - Ivana Armanini
2. MAKEDONIJA U SKC - mail
3. KULTURNA POLITIKA VS UMETNOST - StripCore
4. NAGRADA NA KONKURSU - Dušan Cvetković
5. MEBIJUS PROTIV PETOG ELEMENTA - Aleksandar Manić
6. FLASH REVOLUCIJA - Srđan Aćimović
7. DAN DARE I UMJETNIČKI CRTEŽ
   RANKA HAMPSONA (15) - Josip Mihalković
8. POST SCRIPTUM (11) - Zoran Đukanović
9. JUŽNJAČKA UTEHA No 163. - Dejan Stojiljković
10. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (222) - Darko Macan
11. MOJ POGLED (110) - zmcomics
12. ŠTAMPA - štampa
13. LINKOVI - Strip Vesti
14. DATUMI - Strip Vesti

1.

KOMIKAZE STRIP AKCIJE

Ivana Armanini

…NAKON ZAVRSENE TURNEJE ZG/ATTACK!-POREC/KLUB "I" -BUZET / KLUB "BUM" od 25.5-6.6. U KOORDINACIJI SA STRIP-KOLEKTIVOM ENTROPIJA / SUBOTICA / M. LAZENDIC KOJA JE OKONCANA FANZINOM KOMIKABUM, KOMIKAZE NASTAVLJAJU S AKCIJAMA U JOS 3 GRADA: STRIP-RADIONICE FANZINA + IZLOZBA + INFOPULT

11-14.6. /ROMB/DOM OMLADINE/GOSTI-AUTORI: M.ZUPA, V.BARIC, I.ARMANINI

15-16.6. / ZVUK / ZADAR/PROSTOR UDRUGE ZVUK / GOSTI-AUTORI: M.ZUPA, I.ARMANINI, V.REBAC + KOLEKTIV STRIPBURGER/SLO: I.MITREVSKI + GOST IZNENADJENJA

23-16.6. / GOKUL / V.TABOR/DVORAC V.TABOR/GOSTI-AUTORI: GAZ / PAKRAC, I.ARMANINI

*RADIONICE SU BESPLATNE A SVI SUDIONICI SE OBJAVLJUJU U NASTALOM FANZINU I DOBIVAJU BESPLATAN PRIMJERAK.ZADNJI DAN JE IZLOZBA ORIGINALA NASTALIH NA RADIONICI.

FANZIN KOMIKABUM KAO I SVA OSTALA IZDANJA DO SADA NASTALA NA RADIONICAMA KOMIKAZA

MOZETE NARUCITI PO SIMBOLICNIM CIJENAMA FOTOKOPIRANJA NA ADRESI: ivanaarmanini@hotmail.com

Ili pogledati izbor radova na www.jedinstvo.hr/komikaze


PROGRAM REALIZIRAN KROZ PLATFORMU CLUBTURE DON: IOD-HR

sadržaj

2.

MAKEDONIJA U SKC

mail

POSTOVANE KOLEGE!

IMAMO CAST DA VAS POZOVEMO
NA UMETNICKI DOGADJAJ U GALERIJI
S.K.C. STUDENTSKI KULTURNI CENTAR
ul Kralja Milana 48; tel:360-20-44
U 12 JUN U 20.00.h

GOST:
ZLATKO KRSTEVSKI - MULTIMEDIJALNI UMJETNIK MAKEDONIJA
ART PERFORMANS & VIDEO ART "SPARK GENERATORS"

U OKVIR PERFORMANSA SVAKI POSETILAC DOBICE MINI GRAFIKU SA POTPISOM UMJETNIKA INSPIRIRANA KRVAVIH BALKANSKIH RATOVA, GRAFIKA NOSI NAZIV: "HOMO BALCANIKUS"

VASE PRISUSTVO -PODRSKA ANTIRATNA

Gallerija SKC & Centar za vizuelne umetnosti-Makedonija
www.vizant.org.mk

sadržaj

3.

KULTURNA POLITIKA VS UMETNOST

StripCore

V projektu Kulturna politika vs umetnost, satirični inštalaciji, avtorica izpostavlja problematiko odnosa kulturne politike do umetnosti in njenega vpliva na umetnost, vprašanja o mejah umetnosti, vlogi kustosa v sodobni umetnosti in vlogi umetnika v sodobni družbi.

Avtorica, Katerina Mirovič, od leta 1989 deluje v okviru avtorske skupine Strip Core in je soustavarjalka številnih projektov s področja vizualnih umetnosti, ki so gostovovali na več mednarodnih festivalih (bienale Sao Paolo, fotografski mednarodni festival Noorderlicht, Fantasy Film Festival, Bienale mladih Sredozemlja, strip festivali: Barcelona Comics Festival, Španija; Raptus, Norveška; Berlin, Nemčija; SPX, Švedska; Salao Lisboa, Portugalska...) in mednarodnih prizoriščih (Francija, Belgija, Srbija in Črna Gora, Nemčija...). Od leta 2000 ima avtorica status samostojne ustvarjalke na področju kulture - kustosinje.

Razstavo so omogočili: Ministrstvo za kulturo, MOL – Oddelek za kulturo, Klinični center – Klinični oddelek za abdominalno kirurgijo, Almir Flisar, Marko Kociper Koproducent: Galerija Kapelica (Zavod K6/4).

Otvoritev razstave bo v torek, 22. junija 2004 ob 21. uri v Galeriji Kapelica.
Razstava bo na ogled do 2. julija 2004.
Galerija je odprta med ponedeljkom in petkom od. 10. do 17. ure.

Foto: Damjan Kocjančič

sadržaj

4.

NAGRADA NA KONKURSU

Dušan Cvetković

Prvu nagradu na konkursu za strip Niš 2004 dobio je Uroš Begović. O drugoj nagradi odlučuju glasovi publike (posetilaca izložbe) tako da će dobitnik biti poznat nakon zatvaranja izložbe (utorak 15. jun).

Opširnije sledećeg petka.

sadržaj

5.

MEBIJUS PROTIV PETOG ELEMENTA

Aleksandar Manić

Francuski strip autor Zzan Zziro Mebijus i izdavaccka kucha "Imanoid Asosije" izgubili su 28. maja proces protiv sineaste Lik Besona i produkcijske kuche "Gomon". Po reccima optuzzbe, Beson je u svom filmu "Peti element" (1997) plagirao strip serijal "Inkal", jedno od vizuelno najinovativnijih dela sa kraja 20. veka. Po njihovim procenama, film sa Brus Vilisom i Milom Jovovich, iz "Inkala" pozajmljuje elemente "vidljive u naslovu, dekorima, scenama, karakterima, kao i u graficckim i scenaristicckim zahvatima".

Po scenariju Alehandra Jodorovskog, od 1981. do 1999 Mebijus je nacrtao ssest albuma "Inkala", a potom je serijal preuzeo novosadski autor Zoran Janjetov, nacrtavssi takodje ssest nastavaka. "Imanoid Asosije" i Mebijus trazzili su da im Lik Beson i "Gomon" isplate 9 miliona evra kao odsstetu, 13 miliona evra kao nadoknadu za nelojalnu konkurenciju i parazitiranje, a potom i 2 do 5 odsto od svih nacionalnih i medjunarodnih zarada "Petog elementa". Scenarista Alehandro Jodorovski istovremeno je za sebe trazzio 700 hiljada evra.

Po izricanju presude, Lik Beson je rekao da tuzzba nije ni imala smisla, jer se oslanjala samo na "nekoliko detalja prisutnih u delu". Medjutim, Beson je bio vrlo nezadovoljan jer je sud odbacio njegov zahtev da mu Mebijusa i njegovog izdavacc isplate 100 hiljada evra za nadoknadu trosskova advokata i kao odsstetu za klevetu.

Inacce, "Peti element" spada u komercijalno najuspelije francuske filmove svih vremena. Film je kosstao 90 miliona dolara, a samo u prvih ssest meseci eksploatacije, na bioskopskim blagajnama, film je zaradio visse od 250 miliona dolara.

sadržaj

6.

FLASH REVOLUCIJA

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Macromedia Flash (www.macromedia.com/) je program pravljen sa namerom da izazove revoluciju u web-dizajnu, povećavajući atraktivnost i interaktivnost internet prezentacija i olakšavajući njihovu izradu. Umesto toga, izazvao je revoluciju u animaciji, on-line stripovima, home-made igricama i muzičkim spotovima.

Nije preterano reći da svaki kompjuter danas ima na svom internet browseru instaliran Flash plug-in. Ovaj jednostavni dodatak koji se besplatno instalira sa Macromediinog sajta, služi za puštanje interaktivnih animiranih fajlova .swf formata. Flash je, opet, izuzetan program za pravljenje istih: animacija je olakšana sistemom folija, u suštini preuzetim iz klasične animacije ali osavremenjenim i pojednostavljenim, i mogućnostima manipulacije crtežima, a interaktivnost se ostvaruje jednostavnim programskim kodom. Uz to, Flash ima i dobre crtačke alate, zbog čega je našao primenu i u klasičnoj ilustraciji i stripu.

Nalet oduševljenja Flashom kao web-dizajnerskim oruđem već je prošao, i dizajneri se vrašaju proverenom htlm-u i java-scriptu, ili prelaze na oruđa naredne generacije, poput CCS-a ili xhtml-a. Flash prezentacije su, naravno, još uvek česta pojava, ali sad je već jasno da Flash nije budućnost web-dizajna. Macromediina time nije više u potencijalnoj monopolskoj poziciji nad web-designom, koju bi mogla kasnije da zloupotrebi (onako kako su to, recimo, tvorci .gif formata učinili).

Druga najčešća primena Flasha je u animaciji kojom je internet trenutno preplavljen. Proizvodnja animacije je olakšana, takođe i distribucija preko web-a, u zgodnom vektorskom .swf formatu, kvalitet animacije koja se može postići je televizijskog kvaliteta, a posebna poslastica je ubacivanje interaktivnosti u iste. U situaciji olakšane proizvodnje i distribucije, naravno, neizbežno je da se pojavi more nekvalitetnih, jeftinih, sklepanih sa minimumom truda i vizije, proizvoda – u ovom slučaju animacija. No, u takvim okolnostima, prepoznaju se i talenti koji zbog skromnih sredstava inače ne bi uspeli da izađu na videlo.

Jedna instanca web-animacija je pravljenje video klipova na muziku, najčešće malo poznatih, izvođača. Internet je, tako, zasut spotovima za pesme lokalnih japanskih grupa; Kvaliteta, često ispod svakog kriterijuma, pačvorka sklepanog od animacija nađenih svuda po internetu i fotografija poznatih ličnosti, primoranih da “pevaju” putem jednostavne kolažne animacije. Ipak, druga strana priče su spotovi koji odišu svežinom, energijom i entuzijazmom pravih fanova tih malo poznatih grupa. Ove, spotove koje vredi videti, nije teško prepoznati u gomili.

Interaktivna animacija logično vodi ka pravljenju igara, i entuzijasti širom interneta i ovde se pokazuju u dobrom svetlu: broj ovih, najčešće (mada ne uvek) jednostavnih igara je ogroman, a među njima mogu se naći i pravi biseri.

Širom neta mogu se naći sajtovi animacijskih studija ili pojedinaca sa njihovim Flash animacijama, spotovima i igrama. Najveći sajt ove vrste je neprikosnoveni Newsgrounds (www.newsgrounds.com/) koji daje hosting usluge nebrojenom nizu, uglavnom anonimnih, autora. Sa narastajućim trash-om, Newsgrounds pokušava da se izbori putem sistema glasanja posetilaca i članova sajta, sa idejom da lošiji Flash proizvodi brzo padnu na samo dno top-liste. Jedan od većih sajtova ove vrste je i Shockwave-ov sajt (www.shockwave.com/). Valja pomenuti i MondoMedia (www.mondominishows.com/), koji su se specijalizirali za animirane serijale koje distribuiraju zainteresovanim sajtovima.

* * *

Od samog početka, Flash je imao upliva u online strip. Pored kvalitetnih crtačkih alatki, sasvim u konkurenciji sa onima u Corel Illustratoru ili Adobe Photoshopu, Flash je kao prednost imao i laku manipulaciju folijama koju autori stripova znaju da upotrebe i zloupotrebe. Klasična praksa je, tako, da se figure karaktera drže na jednoj foliji a njihovi izrazi lica na foliji iznad nje, te se figure mogu kopirati iz rama u ram, a izrazi lica menjati. Po potrebi, iz još nižeg sloja, može izranjati ruka koja je inače zaklonjena telom. Stripovima koji u scenariju ne sadrže dinamiku, ovaj sistem je najpogodniji, mada samom stripu oduzima i ono malo dinamike koju bi klasičnim crtanjem strip mogao dobiti. Crteži ovih stripova, opet, najčešće su prijatno i elegantno stilizovani, na žalost i donekle sterilni.

Prvi strip koji je počeo sa ovom praksom, svakako je i najpopularniji on-line strip uopšte, Penny Arcade (www.penny-arcade.com/). Kombinujući formu žurnala o kompjuterskim igrama sa ciničnim blog-om, dnevnikom glavnih junaka (alter-ega dvojice kreatora stripa), Penny Arcade je spojio nekoliko segmenata koji interesuju onaj deo populacije koji dosta vremena provodi na internetu, što je rezultovalo neviđenom popularnosti. Jedan od odraza te popularnosti je, na primer, činjenica da Penny Arcade može da ruši servere samim tim što linkuje neki sajt na tom serveru. Ogroman priliv posetilaca sa sajta PA dovoljan je da sruši nepripremljen server.

Naravno, strip-autori nisu se lišili interaktivnosti koju Flash nudi. Rezultat su najčešće proizvodi koji stoje na samoj granici animacije i stripa; Takvi su proslavljeni “Broken Saints” (www.brokensaints.com/), prikazani i na Sandens festivalu, a jedno od manje poznatih dela ove vrste je i interesantni “Vicious Souvenirs” na sajtu “Modern Tales” (www.moderntales.com/). Na stripove u kojima sam čitalac bira završetak priče i slične poduhvate, još ćemo sačekati.

* * *

Moram napomenuti, .swf format je glavobolja za one koji žele da sačuvaju film ili igru koji su im se svideli. Za razliku od klasičnih .gif, .jpg i .png fajlova, kao i html stranica, Flash fajlovi ne mogu se sačuvati običnim klikom na desno dugme miša. Poznata su mi dva načina kako se .swf fajl može sačuvati na kompjuter:

Jednostavniji način je pronaći odgovarajuć fajl u “Temporary internet files” folderu, ili već onom folderu u kome vaš internet browser čuva, odnosno kešira, sve fajlove koje je učitavao, radi bržeg učitavanja ako se za njima ponovo javi potreba. Elem, treba pronaći ovaj folder i iz njega izvući sve skorije faljove .swf formata, snimiti ih u neki drugi folder (kako ne bi prebirali po zaštićenoj zoni) i natenane naći fajl koji želimo da sačuvamo.

Drugi način: otvoriti source kod stranice u koju se učitava .swf fajl. Odatle možemo saznati kako se taj fajl zove, dakle ime i putanju. Zatim treba napraviti priručnu html stranicu u kojoj se nalazi link direktno do .swf fajla. Desni klik dugmeta, “save target as” i željeni fajl biće sačuvan.

* * *

Sad, moram da budem iskren sa vama: Četvrtak je uveče i ja se upinjem da u zadnji čas završim članak za strip-vesti. Svestan sam da vam ostajem dužan za više linkova, potrudiću se da to nadoknadim u nekim od sledećih strip-vesti. Dakle, očekujte svojevrsni nastavak ovog članka, barem kroz rubriku “linkovi”.

sadržaj

7.

DAN DARE I UMJETNIČKI
CRTEŽ FRANKA HAMPSONA (15)

Josip Mihalković

S Interneta skinuo i priredio Josip Mihalković.

PROGONSTVO...

Zatim nastupaju još seizmičkije promjene. Keith Watson, ,jedan još mlađi šegrt, vraća se. Međutim, Dan Dare više nije u boji i nije više na naslovnici. Protjeran je u crno-bijele stranice negdje u sredini izdanja. Dan Dare više nije strip koji prodaje "Eaglea", ali je zamjećeno da se u odnosu na datum nastanka još uvijek dobro prodaje. Nema više intrignantnih zapleta, pomno oblikovanih drugih svjetova. Sada su izvanzemaljski svjetovi u najboljem slučaju pozadina za akciju, a priče tekstopisca Davida Mottona bizarne i nespretno oblikovane. Pojavljuju se samo Dan i Digby. Sir Hubert pojavljuje se u jednom ili dva okvira, ali ne imenom. Ostali "stari dečki" uopće se ne pojavljuju. Potrebni novi lik uvodi se samo privremeno, onoliko koliko traje pojedina priča; trajanje priče nije dugo. "Earthsavers" 14 epizoda, "The Evil one" 9, "Fireball" 10, "Web of Fear" 10, "Dark Star" 10. Čak i ako mladež kratko može čuvati pozornost, ovo je stvarno bilo previše!

nastavlja se...

sadržaj

8.

POST SCRIPTUM (11)

Zoran Đukanović

Aleksandar Hecl:
Jedan susret ilustracije i stripa (4)

Kretali ste se od ilustracije ka stripovnom jeziku. Neki vaši radovi bili su hibridi između ilustracije teksta i stripa. Na primer, Stefan Nemanja, zatim na izvestan način Kumeuaua sin prašume, i posebno U zemlji Indijanaca.
Tu je bilo više mogućnosti da se napravi dobra ilustracija, a manje stripovno pripovedanje. Dominatno je ilustrativno urađeno. Nije bilo neposrednih dijaloga u oblačićima. Kao neka sažeta knjižica.


Danas se mladi autori stripa izrazito često oslanjaju na iskustva koja im pruža filmski medij. Koliko su za vas povezani strip i film?
Veoma. Razlika je u tome što se čitava tabla u stripu vidi, dok je u filmu pokretni kadar. Svi smo hteli ne hteli koristili iskustvo filma jer je on deo našeg iskustva. Film, opet, koristi druge medije. Recimo, u čuvenoj istočnonemačkoj TV seriji Til Ojlenšpigel (iz 1974) obilato su korišćene Brojgelove slike.


Od istorijskih naracija obrađivali ste srednjevekovne teme i uradili dva stripa iz novije prošlosti.
Istorija je privlačna i sa likovne i sa dramske strane. Istorijske pojedinosti mogu se strogo uvažavati ili stilizovati.


Vaše pripreme, posebno skice za likove koje kreirate, vrlo su obimne.
Nekada priprema obimom premaši samu realizaciju stripa. Potrebna je sigurnosti radi. Hal Foster je ovome poklanjao veliku pažnju. Ipak, u Princu Valijantu se primećuje mešanje vekova: kao da povremeno zahvata u neki trubadurski dvanaesti vek iako je radnja locirana u peti. To, doduše, služi Fosterovoj svrsi. Srednji vek je shvatio kao celinu, sažeo ga je u jedan istorijski trenutak.


Vidim da ste okruženi uređajima za muzičku reprodukciju. Smem li da vas pitam o vašem muzičkom ukusu?
Dosta je širok dijapazon u kome volim i prihvatam muziku. Od takozvane klasične, koja ne mora da bude ni ozbiljna ni klasična nego velika i jaka, slušam Betovena, Baha, Čajkovskog, Borodina, Orfa ... volim pesme ruskih i mađarskih Cigana ... uopšte pesme folklora.


Koja vam je muzika bliža, programska ili apsolutna?
Apsolutna. Više volim da ne znam o čemu govori, da sam o tome zaključim.


Po reakcijama čitalaca vrlo su bile zapažene vaše naslovne strane za “YU strip”. Te su ilustracije stripskog karaktera.
Bilo je potrebno ponovo se prilagoditi pošto sam, naravno, naslovne stranice za knjige radio sasvim drugačije. Ove nove ilustracije se referiraju na strip koji je u magazinu.


U razgovoru za “Omladinske” (25. mart 1984) rekli ste da je nekada lakše uraditi ilustraciju nego tablu stripa. Šta je to “logika table stripa” naspram “logike ilustracije”?
Tabla stripa može da se sastoji od šest-sedam lepih, izražajnih ilustracija pa da opet bude slab rezultat pošto strip ima jednu extra dimanziju. Ne da je on veći od ilustracije, samo traži nešto drugo. Ne može da bude kolaž uspelih crteža. U njemu je naglašen protok vremena, vremenska je umetnost. Dinamika mora da nadgradi ilustrativnost. Strip nije roman, nije slika, nije ni ilustracija nego nešto što protiče i pritom upotrebljava sve svoje snage.


Oni koji su se oprobali u ilustraciji, ali tek počinju sa stripom, kažu da su najveće teškoće u doziranju, kreiranju balansa snaga u pojedinim tačkama jedne table.
Tako pažljiv odnos prema kreiranju table je relativno novijeg datuma. Danas se polazi od koncepcije table, pa se tek potom obrađuje prizor po prizor. Kompozicija table obuhvata različite vremenske momente. Konačno smo se navikli da gledamo tablu kao posebnu estetsku celinu.


Vaš povratak stripu bio je vestern Dugom stazom (1981).
Preštampavanje Vinetua i Bafa me je navelo na nešto novo.


Dosta vaših stripova su adaptacije romana koje su uradili drugi scenaristi. Ipak, imate i jednu svoju.
Da, to je Put u središte Zemlje (1961). Prethodno sam ilustrovao tu knjigu. Isto tako sam prvo ilustrovao knjigu Baf vođa karavana, pa potom uradio strip. Bafa, doduše, nisam radio po sopstvenoj adaptaciji. Međutim, nije to vreme bilo povoljno za štampanje stripa. Prilikom slanja u Skoplje, gde su ponovo objavljivani, nestali su svi originali. Ostali su mi samo Vinetu i Baf.


Kada se razmišlja o vernosti stripu, ne čini li vam se da su neki autori vaše generacije radili strip s osećanjem krivice?
Jesu. Mada u suštini stripa ne leži nikakav greh. Greh može da bude samo u slabom kvalitetu. Strip je mnogo stariji nego što se misli. Ono što je očigledno je da strip osvaja. I onakav kakav jeste, on osvaja.


Počeli ste sa stripovima za decu koji su potom prerasli u SF. Vaš poslednji povratak stripu je takođe povratak naučnoj fantastici, tačnije antiutopiji.
U prvom slučaju, to se ticalo scenariste. Ovaj, pak, put izbor je bio moj. Faeta sam prvobitno zamislio kao kraći strip od dvadesetak tabli. Posle sam video da traži više prostora. To je priča o ljudima u situaciji koja je gora, ali koja nije predaleko od situacija u današnjem svetu.


Kakav narod su Filiosi?
Običan narod, kao i svi posleratni narodi. Podseća na sve neujedinjene narode. Možda malo na Evropu, možda na druge narode. Narode koji ne znaju kuda da idu, šta da traže i kako da iskoriste svoje iskustvo i znanje. Nesmotreno su omogućili da neko nad njima iskoristi nadmoć duha i lukavstva. Taj narod jednako ima i moralne i druge negativne osobine kao i svaki drugi realan narod. Taj narod su neki događaji pretekli. To je ono što može da proizađe ako čovek napusti, zaboravi neke svoje klasične vrline. I to kada ih odbaci u korist onoga što izgleda preče i hitnije. Šta će tada ostati od čoveka. To prikazati kroz dramu, ličnu dramu, kroz “bajku”, kroz utopiju. Pri tome ne misliti na određeni narod, određeni događaj nego na mogući istorijski događaj. Srljanje u naglu budućnost koja diktira nove uslove kojima čovek nije dorastao niti u njima može da se snađe.


1978. godine rekli ste: “... ideja o ‘savršenom stripu’ opsedala me je dugo i nakon što sam se oprostio od praktičnog rada na stripu. To svakako znači da se ima još šta tu reći.” (Veliki šesnaestogodišnji prekid nastupio je posle 1964. godine – prim. Z. Đ.) Da li je ideja o ‘savršenom stripu’ autorska utopija koja jednostavno svojom čežnjom inspiriše ili je to stvarni projekt, nešto što se praktično pokušava realizovati?
Mislim da je to vrlo zdrava utopija. Zdrava za rad. Strip je teška, nezgodna umetnost, zbir crteža neujednačenog kvaliteta. Uvak se nađe bolji i lošiji na tabli. Otuda težnja da se napravi kompletna tabla, savršena, uravnotežena po vrednosti, da se lošiji crteži izbace, zamene boljima. To je utopija savršenog stripa kao ličnog dostignuća. Utopija onoga što čovek može da da prema sopstvenom likovnom, odnosno režijskom kriterijumu. O ovome se može govoriti i sa šireg aspekta. Ako se strip kao medij usavršava, to znači novu ravnotežu slike i teksta. Princip dinamike, taj filmski princip kretanja biva prisutan u mediju. Eventualno da se uzme za ugled ono najbolje što je stvoreno u prošlosti do danas. Da se uspostave opšti kriteriji šta je strip u svojoj suštini i da se tu ide ka nekakvom vrhuncu, ka obeleženim ciljevima. Da se odredi kao medij u odnosu na druge umetnosti. Ta ravnoteža između slike i teksta.


----------
(Intervju sa Aleksandrom Heclom izvorno je objavljen u “YU strip magazinu” br. 65-66, Beograd, maj-jun 1984. Hecl je preminuo 15. maja 1991. Askanio Popović, duboki poštovalac Heclovog dela, priredio je iscrpnu knjigu monografskog karaktera Umetnost ilustrovanja: 250 crteža Aleksandra Hecla (izbor ilustracija iz perioda 1950-1960. god.), Mapa S, Beograd, 1996)

sadržaj

9.

JUŽNJAČKA UTEHA No163.

Dejan Stojiljković
amarok018@yahoo.com

Vestern na južnjački način:
ODJAHALI SU PEŠICE

Baš glup i besmislen naslov, zar ne?

Oni malo stariji se svakako sećaju čuvene najave za legendarnu ''Mikijevu radionicu'' kada Paja Patak stoji pred nekakvim čudnim strojem punim opruga i zupčanika i zamišljeno kaže:
''Čudna stvar... A uz to i ne radi!''

Sedimo tako pre neki dan u redakciji Pressinga ja i Zoran Stojiljković Kiza, pa komentarišemo izložbu povodom strip konkursa ''Niš 2004'' koju u Galeriji Srbija uz pomoć nekih ljudi dobre volje organizuje svima znana ekipa ČAJ... ODLIČAN. Obojica smo se složili u jednoj stvari. A to je da izložbe u većini slučajeva baš i nemaju neki smisao. Polako... Ne želim ja da izbušim entuzijazam Dušanu Cvetkoviću i njegovim drugarima koji se svojski trude i sve izvlače na mišiće, bez para i reči hvale, nego hoću da se malo pozabavim fenomenom izložbe kao takve.

Dakle... Tamo krajem februara organizujem i ja izložbu povodom izlaska petog broja Strip Pressinga, svojski se potrudim, ljudi iz Niškog SKC-a mi stvarno pomognu, daju mi prostor (klub Pravnog), odštampaju mi katalog, pozovu medije itd. I tako, upustivši se u tu avanturu organizovanja te izložbe, izmaltretiravši sebe i okolinu mi do maksimuma, u jednom specifičnom trenutku zapitam sebe: zašto ja sve ovo radim? A trenutak je stvarno bio specifičan... Nakon gostovanja na televiziji Global (gde mi je dato nekih 4 min. i 27,5 sec. da najavim izložbu, kažem o čemu se radi, ispričam koju reč o Strip Pressingu i autorima, najavim i ostale aktivnosti SKC-a, kao i humanitarni koncert za nastradale na Kosovu i gostovanje akademskog hora na festivalu u Moskvi), ubiven od strane pljuska koji se onako obesno spustio na Niš, nekih pola sata pre najavljenog početka izložbe i promocije, zatičem sebe kako nameštam otpalu staklenu tablu na zid sa jednim od konobara iz kluba, onako pokis'o i sa mokrim patikama, iznerviran i rastrzan i pitam se: čemu sve ovo? Ljudi dođu, popiju piće, čuju neku govoranciju, pogledaju table stripa, malo prokomentarišu ono što su videli, pa lepo zapale kući da gledaju latinoameričke serije. Strip i ima neki smisao kada ga prezentiraš u svesci ili albumu, ali kad ga okačiš o zid i ljudi prodefiluju pored njega, ne znam... To mi deluje prevaziđeno. Čak i kad dobijete najbolji izložbeni prostor u gradu kakav je definitivno Galerija Srbija.

U trenutku dok pišem ovaj tekst, imam informaciju da je izložba Mr. Stocce zakazana za 8. jun odložena iz meni nepoznatih razloga. Još jedan u nizu malera koji vas obavezno zadese kad radite neku takvu organizaciju ili možda nešto drugo?

Moj cenjeni kolega Aca Blagojević mi je još pre koju godinu rekao legendarnu stvar: KAD MI NEKO POMENE REČ ''ENTUZIJAZAM'', DIGNE MI SE KOSA NA GLAVI! Ne znam da li sam suviše mator da bi bio entuzijasta ali onaj žar koji sam imao u sebi dok sam ulazio u celu priču oko novinarstva i stripa odavno je prestao da gori u meni. Zamenilo ga je... Šta? Rutina? Zanat? Lenjost i nezainteresovanost? Nemam pojma... Dušanu i ekipi želim sve najbolje i iskreno se nadam da će da istraju u onome što su započeli. Ostalima savetujem da se ne upuštaju u organizaciju sličnih stvari bez preke potrebe ili solidne finansijske satisfakcije.

A ja? Ja mogu samo da slegnem ramenima i baš kao Paja Patak kažem ono čuveno:
''Čudna stvar... A uz to i ne radi...''


Sledeće nedelje:
VAN HELSING ili kako upokojiti vampira

sadržaj

10.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (222)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

ISPOVIJEST PREDZADNJA: PITANJE

Čitač, pisac, kritičar, crtač, scenarist, autor, amater, profesionalac, umjetnik, katolik, komunist, klinac, guru ... Nisam to loše složio, opisao sam se pekarskim tucetom epiteta, naizgled pogledao baš sa svake strane, a samo da bih izbjegao pitanje na koje ne znam odgovor:

"Tko je Darko Macan?"

Ne zamjeram vam ako mislite da sam (konačno i očekivano) pukao. Jer, tko u barici balkanskog stripa ne zna tko je Darko Macan? To je onaj krupni/debeli tip iz Zagreba, s dugom kosom ("Ošišao se, nisi čuo?"), što "ulicom hoda kao institucija", koji o stripu zna sve i satima o njemu može pričati; kojeg svuda ima, ne možeš otvoriti fanzin ni časopis a da ti on ne ispadne. Odakle, onda, to glupavo pitanje: "Tko je Darko Macan?".

Premda, neskromno priznajem, sve izrečeno u prošlom odlomku više-manje stoji, pitanje nije nimalo glupo. Darko Macan je sve to, i svi oni epiteti iz prve rečenice vrijede, ali pritom ništa od toga ne odgovara na pitanje tko je Darko Macan kad s njega sljuštiš strip?

(Hehehe. Sljuštiš strip. Bila bi dobra igra riječi na engleskom. Nego...)

... postojim li ja izvan stripa? Jesam li osoba ili samo uspješno uvježbana uloga? Jesam li živ čovjek ili samo sablast sačinjena od informacija; lik kojeg sam u tri dimenzije na zraku nacrtao, oživio vještom dramaturgijom?

Ne znam. Časne mi riječi, ne znam. Tako sam se uspješno (naravno da je bilo uspješno, ja sam bar uvijek uspješan u svemu), od malih nogu pretvarao u karikaturu - moja bi tetka rekla u "crtić" - da zaista više ne znam tko sam, što od mene ostaje jednom kad mi uzmete strip da o njemu pričam, da ga radim i dišem.

Možda otuda moja panika pred smrću stripa: ako nestane tog sna, ako se Alisin crveni kralj probudi, što će mi ostati? Možda otuda moja nesigurnost u vlastiti rad: ni na čemu sagrađen ni od koga neće, strahujem, biti prepoznat?

Tko je Darko Macan? Origami figura savijena od krhkog, kiselog papira starih Cakova što se raspadaju na pogled, ili nešto više? Išta više?

Tko je Darko Macan?

sadržaj

11.

MOJ POGLED (110)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

KONKURSI?!

Jedna od najatraktivnijih rubrika u Svestima je ona koja nudi pozive na saradnju. Tu naravno dominiraju konkursni. Pre nego li sam krenuo sa SVestima ta bi mi rubrika bila od životne važnosti.

Sa današnje tačke gledišta je priča malo drugačija. Praktično mogu reći da skoro uopšte nisam koristio dobijene informacije. Skoro nigde nisam slao radove. Na domćim konkursima nisam učestvovao jer mi je malo besmisleno da šaljem radove na žiriranje prijateljima. Na inostranim konkursima nisam učestvovao jer nisam imao vremena da sednem i dovoljno studiozno se posvetim radu. Naravno, kod stranaca se ne šalje bilo šta. Ipak oni nude neki angažman.

Računam da Vi niste tako postupili. Pored svih mana i vrlina konkursa jedna stvar je važna. Radeći za konkurse ipak imate više šanse da formirate obimniju i kvalitetniju mapu radova. Za konkurse se više trudite, radite po zadatim temama, različito pristupate spram vrste traženog stripa. Pokupivši radove sa 5-6 različitih konkursa, ustanovićete da vam je mapa radova odebljala te da ste zahvaljujući radu i napredovali.

Nagrade su dobrodošle za biografije ali ako ih niste dobili nemojte se jediti. Ipak je svaki žiri subjektivan ili deli nagrade na osnovu kompromisa između ukusa članova žirija. O drugim vrstama "nagrađivanja" ne vredi ni pričati.

Dakle, moja definitivna preporuka je da radite za konkurse. Ima dosta lepih primera gde su naši ljudi odneli nagrade. Sećate se i takvih vesti. Ako vam nagrada odleprša, ostaje vam rad koji možete i dalje nuditi. Te mirno čekati da neko pokrene magazin kojem će taj materijal dobro doći. A ne da sve redakcije domaćih strip časopisa imaju konstantan problem nedostatka materiujala!!! Takođe, imate radove koje ćete pokazati stranim urednicima kad vam se ukaže prilika. Ako ste uopšte zainteresovani za takvu vrstu angažmana.


DODATNI POGLED:
U idućem broju vest pod naslovom: LA BETE NOIRE #5. Boja se već suši, a žica čeka da na juriš sve to poveže. A vi... čekajte ispred knjižara dok ne stigne...:)

sadržaj

12.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin i Zoran Đukanović su obezbedili sledeće priloge:

NAJSKUPLJI HOLIVUDSKI MAČAK - stiže u američke bioskope 11. juna. Tada će debitovati film "Garfield: The Movie", a buntovnom i sebičnom tigrastom mačku Garfildu, koji obožava lenčarenje, i koji je ovoga puta kompjuterski animiran, glas pozajmljuje Bil Marej. "Film je napravljen da učini samo jednu stvar - da nasmeje ljude", kaže tvorac stripa Džim Dejvis koji crta Garfilda već 25 godina. Ovaj strip se trenutno objavljuje u 2.600 svetskih novina, tako da ga redovno čita oko 260 miliona ljudi. Ipak, bilo je potrebno 15 godina da se konačno napravi film o Garfildu. Dejvisu je naime toliko vremena trebalo da ubedi producente da snme film, ali da ne bude rađen na način tradicionalne animacije. Tako je na kraju i bilo - Garfild je kompjuterski animiran i na platnu se nalazi uz žive glumce. Inače, Garfilda je stvaralo 200 animatora. Po tome je definitivno postao "najplaćeniji mačak Holivuda".

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 10.06.2004. godine

SEM RAIMI - koji je režirao predstojeći film "Spajdermen 2", kaže da je razmatrao mogućnost da u nastavku priče o superheroju ima više od jednog negativca. Ipak Spajdermen (Tobi Megvajer) će u drugom delu imati samo jednog protivnika - Doktora Oktopusa (Alfred Molina). "Bilo je različitih verzija sa više negativaca. Međutim, onda smo došli do trenutka kada smo se fokusirali na najjači aspekt priče i izbacili sve ostalo što bi moglo tome da smeta. Najglavniji deo priče je Piter Parker (Megvajer) i njegovo postajanje odgovorne osobe. To je unutrašnja priča, kako postati ljudski heroj, kako se Parker suočava sa problemima. Više negativaca nije tu priču činilo jačom i bogatijom. Izgledalo je, zapravo, da oni guše to nastojanje", izjavio je Raimi. Film "Spajdermen 2" stiže u bioskope 30. juna.

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 05.06.2004. godine

Ličnost dana

STRADIJA NA SKENERU

U epidemiji brendiranja svega i svačega, Koraksove karikature odskaču iz nove vizuelne mitologije. Prvo, kao "brend" otpora Miloševićevom režimu, svakojakom zlu i gluposti koji su išli podruku s tim režimom, a potom i kao "brend" u skeniranju i raskrinkavanju recidiva, ali i novih izdanaka svekolikih političkih i ostalih svinjarija. Uglavnom domicilnih, tranzicionih, ali neretko i inostranih.

Baš danas, na dan lista Danas, kultnom karikaturisti Predragu Koraksiću - Koraksu, biće uručena prestižna nagrada "Stanislav Marinković" koju dnevni list Danas dodeljuje za hrabrost i izuzetne domete u novinarstvu između dva juna. "Staša" ipak nije nagrada za životno delo, već za period od juna do juna, a ako je Koraks i u proteklih godinu dana bio prilično inspirisan, to je za karikaturu velika stvar, ali za stanje jedne države i društva prilično obeshrabrujuća vizuelna dijagnoza. Uostalom, pogledajte hronološki Koraksove karikature i monografije i dobićete letopis jedne žilave stradije sa svojim mentalitetskim bezdanima. Bizarno arogantnim, narcisoidno stupidnim i jajarski potuljenim. Koraksovim tušem i četkicom sva ta bespuća naše zbilje dobijaju maltene freskoliku konotaciju, s tom razlikom što Koraksove "freske" još nisu proplakale, a vreme im je.

Neko bi tu "freskolikost" ocenio i kao opasuljivanje (katarzu) sa vrhunskim estetskim ugođajem. Početi dan sa Koraksom je odavno ritual. Pomalo crnohumorni, ali šta da se radi. Takvo je vreme. Baš za umetnika koji "pojavu" retko depersonalizuje, već od njenih aktera i njihovih poriva pravi ogoljene karijatide i krajputaše jednog vremena alavih manira.

Koraks je rođen 1933. u Čačku u učiteljskoj porodici. Otac mu je bio u partizanskom pokretu, a 1941. ubili su ga četnici. Presuda je izrečena i porodici, ali on, majka i mlađi brat su uspeli da pobegnu za Beograd i prebace se za Zemun. Do oslobođenja su se krili na poluoslobođenoj teritoriji u Sremu. Koraks je gimnaziju završio u Zemunu, a tri godine je u Beogradu studirao arhitekturu. Karijera mu je impresivna i lišena eskapističkih azila. Karikaturista je od 1951. kada je bio u sedmom razredu gimnazije. Počeo je u Ježu, nastavio u sindikalnom Radu, a u Večernje novosti dovodi ga Slobodan Glumac, legenda Novosti. Tu je proveo 25 godina, a 1993. ga izbacuju kao "nepodobnog". Čak su dušmani promenili i pravilnik da bi ga izbacili jer se "nije slagao sa uređivačkom politikom". Ali, karikature koje su Novosti odbijale, objavljivao je "sprat niže" Staša Marinković u Borbi. Odatle i izvesna simbolika u ovoj nagradi. Koraks je nakon sloma Borbe objavljivao u Našoj borbi, a nakon njenog gašenja stalni je karikaturista Danasa. Objavljuje i u magazinu Ekonomist, a u Vremenu je od osnivanja ovog uglednog nedeljnika. Animacije je radio i na TV B92. Pored kultnog statusa u zemlji, ima i zavidnu međunarodnu reputaciju, kao i devet knjiga karikatura.

Još čeka na izložbu u Galeriji SANU na koju ima pravo kao laureat nagrade "Ivan Tabaković", kao što ima neke nelogičnosti kako to da Koraks još uvek nije akademik uprkos impresivnom "freskolikom" opusu.

Zoran Panović


Objavljeno: DANAS, Beograd, 09.06.2004. godine

DOBITNICI

Predrag Koraksić, dobitnik nagrade "Stanislav Staša Marinković"

UVEK SAM VEROVAO U LJUDSKU GLUPOST

Primajući godišnju Danasovu nagradu za hrabrost i dostignuće u novinarstvu "Stanislav Staša Marinković" laureat Predrag Koraksić Koraks istakao je da mu je ona jako bitna jer je upravo Marinković čovek koji ga je profesionalno oživeo. Za Danas objašnjava u čemu se ogleda njen značaj.

- Meni je ona bitna zbog toga što sam ja sa Stašom od početka, kada je on formirao list Borbu, i ja sam počeo da radim za taj list. Kada su mi u Večernjim novostima, gde sam radio, odbijali karikature, sišao sam sprat ispod i davao ih Staši, koji ih je sa zadovoljstvom objavljivao. Naravno, to je dovelo do toga da sam imao proces dug tri godine, koji su u mojoj firmi vodili protiv mene zbog toga što nisam hteo da podržavam tu uređivačku politiku. Borba je bila prva oaza neke slobodne misli i prvi list koji je na neki način bio slobodan i gde sam mogao da objavim ono što sam crtao. No nije bilo moguće u Večernjim novostima. Za to vreme u mojoj firmi se vodio proces i promenili su pravilnik da onaj ko ne podržava uređivačku politiku mora da leti napolje i, naravno, izbacili su me. Zbog toga sam mu zahvalan - zato što je napravio prve slobodne novine u Srbiji.

Ističete da su Vam proteklih 15 godina najbolje u radu. Šta ste očekivali kada ste počeli da stvarate "slobodne" novine?
- Nije samo Staša bio začetnik. Svi listovi su bili pod represijom, naravno da je i Borba bila pod njom. Pojavili su se i drugi listovi, kasnije Naša Borba. Imam dosta godina, 71, ali nisam imao šansu da se bavim na ovaj način. Staša mi je dao prvu šansu. Do tada smo se bavili drugim načinom karikature. Bile su benigne, nezanimljive. Nije bilo adrese na koju su upućene. Ono što smo hteli da saopštimo, saopštavali smo na neki ezopovski način. Bavili smo se pojavama a ne ličnostima. Pokušavao sam, ali sam dobijao po prstima. Na kraju moje karijere, kada sam skoro otišao u penziju, Staša mi je dao šansu i zato je cenim.

Da li ste očekivali da će ponovo uslediti period u kojem opet neće moći da se objavi ono što nacrtate?
- Imao sam stav prema svakom listu. Nikad se nisam mirio sa činjenicom da se moja karikatura ne objavi. Onog trenutka kada je neko imao primedbu ja bih prestajao da radim. To se, nažalost, desilo jednom kada je tri meseca urednik u Borbi bio Slavko Ćuruvija, koji nije objavio nijednu moju karikaturu. Ja sam prestao da radim za Borbu koju je on uređivao. Sada mi se niko ne meša.

Ovu nagradu dobijaju uglavnom novinari. Sami ste rekli da je karikatura smatrana nižom kategorijom. Jeste li zadovoljni što ste je doveli u istu ravan?
- U svetu je karikatura postala sastavni deo svakog lista koji drži do sebe i koji ima jednog karikaturistu. Obično su to vrhunski karikaturisti. Los Anđeles Tajms ima Ramireza, engleski listovi takođe imaju vrhunske. Postoje i sindikati koji plasiraju karikature po celom svetu. To je tržište koje je otvoreno i u zavisnosti koliko je dobra ideja i crtež imate adekvatnu prođu.

Kako gledate na činjenicu da Vaše karikature smatraju boljim komentarima od novinskih?
- Karikatura ima prednost jer može da se u jednom pogledu obuhvati i shvati. To je jednostavnost koju pruža. Da saopšti poruku i da napravi komentar na događaj jednim pogledom. Ne morate da čitate. Pošto je sada vreme vizuelne komunikacije i karikatura je deo načina čitanja. TV i video su fenomeni koji su se pojavili, navikli su ljudi da pažnju više posvete vizuelnim stvarima nego čitanju tekstova.

Ovu nagradu ste dobili četiri godine nakon demokratskih promena u Srbiji. Šta ste očekivali nakon 5. oktobra?
- Uvek sam verovao u ljudsku glupost.Verujem da će uvek biti materijala. Bilo je teže raditi, ali sada se ponovo otvara situacija u kojoj ima više materijala. Na žalost, karikatura ima paradoks - što više gluposti, to više posla.

M. M.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 09.06.2004. godine

sadržaj

13.

LINKOVI

Strip Vesti

-Stigao je ArtikZone br. 9. Potrežite ga na sledećoj adresi:
www.artikzone.fr.st
Ili, jednostavno prekopirajte sledeći link u vaš program za download:
http://artikzone.free.fr/Artikzone09.pdf


-Divan strip esej o novom domaćem stripu na:
www.crsn.com/studiostrip/krpelj240/
slobodno pogledajte i ostale proizvode studio stripa!
(Damir Smith)

-Rad Wostoka i Grabowskog, objavljen u fanzinu Krpelj, recenzirao je novozelandjanin Darren Schroeder...
www.silverbulletcomicbooks.com/smallpress/108608852351219.htm
(Saša Rakezić)

sadržaj

14.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 12. do 18. juna

13. juna 2003. Strip radionica u selu Gorno Vranovci, bila je održana (13. i 14. juna) u Velesu, Makedonija. U radionici na temu "Strip za mir i strip za toleranciju", učestvovalo je 12 autora iz Prilepa, Bitolja, Velesa i dio iz Gornih Vranovca, djece. Strip radionicu su vodili: Zlatko Krsteski, Aleksandar Biserkoski i Ljubomir Mihailov.

17. juna 2003. Otvorena je izložba radova deset savremenih francuskih strip autora na temu "Kofer" u Francuskom kulturnom centru u Beogradu (organizacija FKC i Reksa). Deset savremenih francuskih autora (Marjane Satrapi, Benoît Jacques, Emmanuel Guibert, Marc-Antoine Mathieu, Nicolas de Crécy, Pascal Rabaté, Pierre Duba, Jean-Pierre Duffour, Jochen Gerner, Yvan Alagbé) predstavljeno je sa ukupno 55 originalnih strip-tabli, a izložbu je otvorio jedan od autora Ivan Alagbe. Prateću izložbu činilo je 30 tabli reprezentativnih srpskih autora, kao što su Saša Mihailović, Dušan Pavlić, Milan Pavlović, Aleksandar Zograf i drugi. Kao prateći sadržaji održana je, 18. i 19. juna, radionica koju je vodito Alagbe, kao i tribina "Autorski strip u Francuskoj i Srbiji" održana je 20. juna u FKC.


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad