prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. ČAJ...odličan - Dušan Cvetković
2. VEČITI LUTALICA I NEŽENJA BUDUĆNOSTI - Ilija Bakić
3. DAN DARE I UMJETNIČKI CRTEŽ
   RANKA HAMPSONA (14) - Josip Mihalković
4. POST SCRIPTUM (10) - Zoran Đukanović
5. JUŽNJAČKA UTEHA No 162. - Dejan Stojiljković
6. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (221) - Darko Macan
7. MOJ POGLED (109) - zmcomics
8. ŠTAMPA - štampa
9. LINKOVI - Strip Vesti
10. DATUMI - Strip Vesti

1.

ČAJ...odličan

Dušan Cvetković

U petak 04.06.2004. godine u 20 casova u galeriji Srbija otvara se izložba strip radova u sklopu konkursa za strip NIŠ 2004, u organizaciji grupe ČAJ... Odličan. Pokrovitelj manifestacije je Skupština opštine Niš. U organizaciji takođe ucestvuju i Galerija savremene likovne umetnosti Niš, Niški kulturni centar, Studentski kulturni centar i kao medijiski prijatelj Kulturni internet portal TRIP.

U ime grupe ČAJ...Odličan pozivam Vas da ovu manifestaciju uvelicate vašim prisustvom.

PROGRAM
Dešavanja tokom trajanja izložbe stripa

04. jun 20h - otvaranje izložbe (music-wentor von schwedenbiter)

05. jun 20h - promocija kulturnog internet portala trip (www.trip.co.yu)

07. jun 21h - projekcije kratkih filmova (low-fi)

08. jun 20h - otvaranje izložbe Milana Pavlovica-mr.Stocce u galeriji NKC-a

09. jun 21h - video projekcije stripa u amfitetru na keju u sklopu sajma knjiga u organizaciji SKC-a

11. jun 20h - kafe pauza za hip-hop stalkera. Književno vece Bojan Ilic-Bokerini (support-DJ )

12. jun 20h - projekcije art i trash filmova

14. jun 20h - projekcije dokumentarnih filmova o strip autorima

+ film iznenadjenja. (ovaj datum nije potvrdjen iz tehnickih razloga)

Tokom trajanja izlozbe odrzace se ziriranje radova a rezultati ce biti objavljeni po glasanju.

Napomena: Organizator zadrzava pravo izmena.

* * *

Izvestaje i foto priloge sa desavanja mozete videti na www.trip.co.yu i trudicemo se da ih svakodnevno azuriramo. Rezultati ce biti objavljeni u petak 11. juna putem stripvesti i na gorepomenutom sajtu. Pored zvanicnog programa predvidjene su svakodnevna predstavljanja domacih izdanja a takodje i strip berza. Ove godine nisu dobijena sredstva za stampanje kataloga tako da to ostaje otvoreno pitanje za nakon izlozbe ali je izvesno da ce se prikaz izlozbe i desavanja pojaviti na promo CD-u.

sadržaj

2.

VEČITI LUTALICA I
NEŽENJA BUDUĆNOSTI

Ilija Bakić

Strip: 70 godina Flaša Gordona

VEČITI LUTALICA I NEŽENJA BUDUĆNOSTI

"PROPAST SVETA!
"Nepoznato nebesko telo približava se velikom brzinom našoj planeti. Naučnici nemoćno da na bilo koji način spasu zemlju. Uz zvuke tam-tama vračevi afričkih plemena pokušavaju da odagnaju zle duhove... A stanovnici pustinje, svesni opasnosti koja im preti, mole za spas... U Njujorku, unezverena masa prati na velikim ekranima kretanje nebeskog tela..."

Ove reči pojavile su se 7. januara 1934.g. na stranicama "Njujork Amerikan Žurnala". Pratile su ih sličice u boji a sve zajedno činilo je prvi kaiš novog stripa pod nazivom "Flaš Gordon". Imenovani, diplomac Jel univerziteta i poznati sportista, pojavljuje se već u sledećem nizu sličica zajedno sa lepom devojkom Dejl Arden. Oni lete avionom kome kiša meteora otkida krilo. Flaš prisebno navlači padobran, grabi lepojku i iskače. Padaju pored laboratorije u kojoj dr. Zarkov grozničavo radi ne bi li spasio Zemlju. Rastrojeni naučnik sumnjiči mlade 'avionolomce' da su špijuni koji bi da ga spreče da spase Zemlju (!) i prisiljava ih da s njim, u raketi, polete prema pretećoj planeti...Ono što će ih tamo dočekati 'raketolomce' (jer ova se razbija u param-parčad) premašiće sva njihova očekivanja i toliko oduševiti čitalace da će strip odmah postati ono što danas nazivamo best-seler, hit ili kul-kult. Od tada do danas Flaš Gordon je jedan od najpoznatijih heroja stripa i naučne fantastike. U trenutku kada se pojavio već je jedan junak paradirao naučnofantastičnim pričama u sličicama – Bak Rodžers (rođen 1929.) – ali je Flaš u potpunosti zasenio prethodnika postajući prava medijsko-žanrovska ikona.

Od tvrdog spuštanja Flaš, Dejl i Zarkov neće imati mira. Ispostaviće se da je planeta, za koju će saznati da se zove Mong, vrlo šarolika, delom neistražena delom gusto naseljena i da stenje pod pesnicom imperatora Minga. Razvoj događaja jasan je: trojka došljaka započeće borbu protiv tiranina (koji je, kao slučajno, žut a već decenijama u Americi jedna od dežurnih pošasti je 'žuta opasnost', koju je sa prvog mesta ozloglašenosti smenila nova 'boljševička opasnost' koja, što bi Marks rekao ("bauk komunizma") kruži Evropom i šire). Na tom plemenitom zadatku uvozni heroji moraće da ujedine (milom ili silom) mnogobrojne narode, od prgavih ljudi-lavova, nevaljalih ljudi-majmuna, ljudi koji lete, šumskih ljudi, do onih koji žive pod morem i u večitom ledu; tek će jedinstveni front oslobodilaca izvojevati pobedu. Usput, Flaš će imati i ličnih problema jer se ispostavlja da je Dejl zaljubljena u njega a to će se dogoditi i brojnim princezama koje sreće, što se Dejl, promovisanoj u stalnu draganu iliti verenicu, nimalo neće svideti. Ovi sukobi i tenzije ali i pljuskice, bili su šlag na torti Flašovog stradanja; kao da mu nije bilo dosta svih bitaka, jurnjava, tuča, batinjanja, lomatanja po svim vrstama pejzaža u svim (ne)mogućim vremenskim uslovima, hapšenja, tamničenja i tortura, čak i jedne lažirane smrti, i, konačno, revolucionarnog agitovanja i rada. No, ruku na srce, Dejl je nekoliko puta spasila Flašu život, a nije morala jer joj to nije u opisu radnog mesta. Nakon 7 godina nadljudskih napora, Flaš i njegovi pratioci uspeli su da Mong uteraju u demokratiju i, ostavljajući ga u sigurnim rukama svojih saradnika, da se (uprkos Dejlinom protivljenju, ona bi da uživa u bogatim plodovima svog žrtvovanja) vrate na Zemlju (više niko nije pominjao fatalni sudar planeta; verovatno je demokratija taj problem rešila sasvim spontano, samom svojom pojavom). U nastupajućim godinama Flaš će nastaviti da, kao pravi heroj, sređuje stvari na drugim svemirsko-planetarnim mestima (vratiće se i na tehno-uznapredovali Mong 1960-tih u režiji Dena Berija). Njegov prvobitni autor Aleks Rejmond baviće se njime sve do 1944.g. kada odlazi u rat; po povratku više neće imati volje da se posveti Flašim dogodovštinama i prepustiće ga svojim saradnicima-učenicima a on će 1946.g. stvoriti novog heroja, kratkovidog detektiva Ripa Kirbija kojim će se baviti do pogibije u automobilskoj nesreći 1956.g. Tako je Rejmond (rođen 1909.g.) za života stvorio čak četiri junaka koji ulaze u istoriju stripa: uz pomenute tu su i "Džim iz džungle" (startovao kad i Flaš, na dnu iste strane) i "Detektiv Iks-9" (startovao 22. januara 1934.g.).

Avanture Flaša Gordona počivaju ponajpre na strogoj podeli u okviru same trojke. Flaš je glavni junak, plavokosi lepotan atleta, oličenje muške snage, hrabrosti i inicijative; on samostalno rešava mnoštvo problema ali kad je potrebno smisliti nešto novo tu je dr. Zarkov, naučnik-genije koji stvara nove mašine i pravila. Dejl ima ulogu da upada u nevolje i iz njih bude spasavana Flašovom akcijom, nije prepametna ali je zato lepa i zaljubljena, mada i preterano ljubomorna. Ovakve uloge, ma koliko trpele kritiku zbog seksističke i um-snaga okoštalosti, dovoljno su funkcionalne da stvore potrebne tenzije unutar tabora dobrih snaga, koji još napadaju i svakovrsni loši momci. Planeta Mong je, pak, tipičan primer mešavine društvenog srednjeg veka i superiorne tehnologije odnosno, nakalamljenih ideala zagovornika povratku prirodi i propagatora superiorne nauke. Tako su na ideale strogog ali pravednog vladara beslovesnim masama (ili zlog kralja protiv koga se mora boriti), časti i morala nalepljeni genetski mutirani narodi, rakete, čudesne mašine, laserski pištolji i slična aparatura. Zamkovi razbacani po brdima, čudesnim šumama ili pod morem stanovi su ljudi iz XV veka koji (barem neki) barataju igračkicama XXII veka. Iako ovakav spoj ne može izdržati logičke analize, u stripu funkcioniše jer, s jedne strane, udružen sa dinosaurusima i sličnim čudovištima, stvara utisak znane bajkovitosti a, s druge, pojačava začudnost sadržaja. Čitalac jednovremeno može biti zaveden prepoznatljivošću i biti svestan da mu se 'prodaje' potpuna konstrukcija koja i ne krije da je baš to; iz konteksta ideja postmoderne ovo je idealna spoj - a fukcionisao je pre 70-tak godina. Veliku potporu priči daju crteži koji, od prvih, jedva korektnih, vremenom, izrastaju u sjajne studije lica, tela, uniformi i oklopa, šik modnih detalja, u briljantne slike pejzaža, zamkova (koji mogu da se porede sa onima iz "Princa Valijanta") i domišljato dizajniranih mašina.

Do 1940.g. Flaš je izlazio samo kao Rejmondova nedeljna tabla da bi nadalje paralelno izlazila i nezavisna dnevna epizoda podeljena u kaiševe; nju je crtao Ostin Brigz koji je 1944.g. preuzeo nedeljnu verziju pa je dnevna verzija ukinuta sve do 1951.g. kada je pokrenuta pod perom Dena Berija. Od 1948.g. do 1967.g. nedeljnu verziju radi Mek Reboj. Posle 1967.g. Beri je radio i nedeljnu i dnevnu verziju stripa da bi vremenom strip preuzeo čitav tim manje-više nepoznatih scenarista i crtača-najamnika koji ovaj posao rade i danas. Flaš je vrlo brzo našao svoj put i na film, u vidu popularnih serijala iz 1936.g. (13 epizoda), 1938.g. ("Putovanje Flaša Gordona na Mars", 15 epizoda), 1940.g. ("Flaš Gordon osvaja vaseljenu", 12 epizoda), te nekoliko pojedinačnih filmova; 1951.g. snimljena je i TV serija od 39 epizoda a bilo je i igranih radio serija, te romana i priča o ovom heroju. Novo doba donelo je, naravno, Flašu glavnu ulogu u kompjuterskim igricama.

U proširenim strip avanturama Flaš je konačno postao pravi svemirski pilot, učesnik u živom kosmičkom saobraćaju, ali je i neka vrsta specijalca za izuzetne poslove koje mu poverava Svetski Savet Zemlje koja je, zahvaljujući nauci postala dobro mesto za život a kolonije zemljana osnovane su na Veneri, Marsu, Junoni... Početna trojka se rasipa: Flaš se susreće, osim sa svakojakim ološom, sa drugim pilotima, političarima, svemirskim dečacima, Zarkov je često angažovan na drugim zadacima a veza Flaš-Dejl i dalje je klimava (u Berijevoj verziji Dejl čak ostavlja Flaša i nalazi novog momka, barem privremeno). I likovno se Flašov svet menja: Rejmondovska glamuroznost odeće, zgrada, mašina ustupa mesto modernoj svedenosti; najgore su prošli svemirski brodovi koji postaju glatki, debeljuškasti objekti; ne zapinju za oko ali su brzi za crtanje. Svaka nova generacija dečaka ima(la je) svog Flaša koji, prilagođen tekućim dešavanjima u svetu, i dalje, po oprobanom receptu 'avanture sad i svuda i uvek' jurca uzduž i poreko svemira, ganja čudovišta i nevaljalce, druži se sa pametnim Zarkovim, voli ali i zazire od lepe i prgave Dejl (misleći da je još mlad pa mu nije vreme da se vezuje za ceo života). Kad dečaci odrastu, Flaš postaje deo njihove pojedinačne i zajedničke generacijske istorije. Što je prašina na starim strip sveskama i albumima deblja to je i patina sentimentalnosti jača. Flaš je simbol vrednosti koja se podrazumeva; ako neko i dokaže da strip ima puno slabosti (a ima) fanovi će samo slegnuti ramenima što znači 'pričajte šta vam drago, Flaš je bio i ostao moj heroj'. Kako-bilo-da-bilo, Flaš je tu već 70 godina, postao je istorijska pojava koja još traje, svidelo se to nekome ili ne. Kome je do mudrovanja naći će u njegovim doživljajima silan materijal za analiziranje a i oni koji bi da se zabavljaju (što je i bila namera njegovih autora) neće se dosađivati - što bi se reklo 'za svakoga po nešto'.


Objavljeno: DNEVNIK, Novi Sad, 30.05.2004. godine

sadržaj

3.

DAN DARE I UMJETNIČKI
CRTEŽ FRANKA HAMPSONA (13)

Josip Mihalković

S Interneta skinuo i priredio Josip Mihalković.

Zatim idemo u "Solid Space" (Duboki svemir) - i moramo vjerovati da bi Sir Hubert ostavio Dana i Digbyja bez podrške u nepoznatome zvjezdanom sustavu. To je opet priča s Mekonom, pokušaj povratka u stare dane... ali, sve je to jeftino. Radnja je prihvatljiva, crtež prozaičan, ali opet prihvatljiv. No, nedostaje mu nekadašnji naboj, intrigantni crtež i priča tako svojstveni Franku. Mekon jest poražen na kraju... ali je jednostavno uspio na vrijeme zbrisati u kapsuli za spašavanje.

Zatim, "Platinum Planet" (Platinasti planet). Ova je epizoda bila nešto bolja, zbog novog okoliša i priče koja ima nadgradnju. U njoj ima orginalnosti, ali nedovoljno za obnovu entuzijazma. Zatim, "Earth Stealers" (Kradljivci Zemlje). Ta je epizoda još limitiranija i prozaična. U Danovoj odsutnosti tijekom "Platinum Planeta", Zemlja se pregrijala, potopila i postala nenastanjiva zbog bolesti. Sir Hubert je nestao u svemiru... Ali, Dan raskirinkava zločinca koji na takvom stanju Zemlje želi profitirati. Zatim Don Harley i Bruce Cornwell dobivaju nogu. (Iako im tadašnji urednik nije niti priopćio da su nogirani. Sjedili su, čekali sljedeću skriptu, a kako skripta nije dolazila, nazvali su urednika i...)


nastavlja se...

sadržaj

4.

POST SCRIPTUM (10)

Zoran Đukanović

Aleksandar Hecl:
Jedan susret ilustracije i stripa (3)

Ipak, reklo bi se da vas je vestern privlačio, barem sudeći po broju obrađenih priča, kako ilustrovanjem knjiga tako i u stripu. Uradili ste nekoliko vestern stripova: Vinetu (1961/62), Baf vođa karavana (1962/63) i ilustrovali ste knjigu istog naslova za čuvenu biblioteku “Kadok”. A nakon toga strip vestern Dugom stazom (1981).
Dinamična je priroda vesterna. Konji, jahanje... i na kraju princip pravde, borba za nju, napetost, pobeda dobra. Protiv ovih principa nemam baš ništa. Međutim, i druge mogućnosti postoje. Isuviše je lako prikazivati bukvalno nasilje koje brzo, jasno i upečatljivo uzbuđuje. Treba tragati i za drugim sredstvima. Treba tražiti u takozvanom svakidašnjem životu.

Da se zadržimo još kod vesterna. Zaista je nešto specifično. Deo je istorije jedne zemlje. Razuđen je žanr po najrazličitijim medijima. Istovremeno je mit. Mit koji se stalno demistifikuje, ali uvek iznova dograđuje. Koje mogućnosti on vama pruža?
Vestern je vanredno mitologiziran. Od silnog variranja se i morao razvijati kao moderan mit. Ni dvadeseti vek nije lišen svojih mitova. U osnovi, vestern poseduje osobine koje nisu prolazne. Usamljen čovek, bespomoćan, a često i hrabar. Boji se i nadvaladava strah. Hrabar je zato što se bori sa svojim strahom. Ne bi bio takav da se ničega ne boji. Slabiji ipak pobeđuje. Drama slabijeg suština je većine drama. Vestern zamenjuje neke motivacione konstante koje drugde trenutno ne prepoznajemo.

Za razliku od ratnog žanra, u vesternu se sreću svakodnevica i izuzetne situacije.
Pa, i vestern je žanr rata i mira. U njemu se upoznajemo s karakterima koji potom bivaju bačeni u vrtlog rata, ili nasilja. Ti principi su prisutni i u najvećim umetničkim delima. Tolstojev Rat i mir ih, naravno, sadrži.

A opet, vaši vesterni uvek su sadržali nešto lirsko. Lirizam ih je činio atipičnim za žanr.
Da. To nisam ni primećivao. Sada kada su prošle dve decenije, to više primećujem, kroz vas, prijatelje, publiku. Nakon poređenja sa drugim čovek stekne distancu i u odnosu na sebe. To je tačno. Da li to smeta ili ne, ne znam. Zavisi od sižea.


Rad sa scenaristom Dragoljubom Jovanovićem trajao je šest godina (1956-1961). Rezultat su četiri stripa, Zemljo doviđenja, Letimo na Mesec, Otmica u vasioni i Špijun na Radnagu. Čine svojevrsnu tetralogiju povezanu zajedničkim likovima. Međutim, zanimljivo je da je Zemljo doviđenja lokalno-istorijski obojeniji, još dominiraju socrealistički elementi tadašnje literature za decu. Tokom evolucije, tetralogija je prerasla početne okvire, sve više poprimajući osobine naučne fantastike. Kako je došlo do ovog žanrovskog pomeranja?
Nisam imao čitav tekst, niti znao šta će se dalje događati. Jovanović je vrlo brzo počeo da nadgrađuje priču. Bilo je to vreme prvih satelita, koje je davalo drugi okvir za maštanje. Postajali smo sve smeliji, dok se priča postepeno oblikovala.


Jesu li šezdesete bile već jedan drugi ideološki kontekst za strip stvaralaštvo? Vreme kada nisu više u toj meri bila potrebna socrealistička pokrića u priči?
Promena je bilo na širokom planu. U literaturi, stavu prema životu i prema svim medijima. To je, izgleda, moralo da zahvati i strip koji je bojažljivo napredovao nesvestan svoje uloge, nesvestan kuda može stići. Kretao se sporednim kolosecima. Kao umetnost, prikradao se sporednim putevima zavisno od individue koja ga je stvarala.

Početkom šezdesetih i vaša stripska stilizacija počinje da poprima obrise.
Isprva sam nešto što je došlo iz posmatranja stripa unosio pomalo u ilustraciju. Posle se dešavalo obrnuto, iskustva iz ilustracije prenosio sam u strip. Pokušavao sam da približim strip iskustvima ilustracije, i ilustraciju i strip zajedno iskustvima grafičke umetnosti. Želeo sam da postignem veću snagu izražajnosti. Kao i film, uostalom kao i bilo koja umetnost, strip je postao svestan sebe kroz jake individue. Napredak je činjen pojedinačno, tako što se istakne neko kao što je recimo Žan Žiro.

I danas, različite grupe autora različito misle o izražajnim mogućnostima stripa.
Principijelne prepreke nema da strip bude umetničko delo. Naravno, to najviše zavisi od stava i sposobnosti samog autora.

Oni koji su analizirali vaš način crtanja redovno su primećivali vaše pomeranje od relizma ka stilizaciji. Međutim, u jednom razgovoru Zdravko Zupan mi je skrenuo pažnju da je za vas karakteristično stilizovanje pokreta koje nije vezano samo za potonji period opšte stilizacije vašeg crteža.
Izgleda da je to lična osobina. Na samom početku radio sam i statične ilustracije. Međutim, nisam se zadržao na tome. Meni je to bila izražajna skučenost. Postoje dinamika lica, dinamika pokreta tela i dinamika čitave kompozicije. Pokret u stripu treba da izdrži i probu filmskog vremena. Ipak, ne treba otići u krajnost.

Da se zadržimo za kratko na vašim ilustracijama za knjigu Tarzan čovek majmun. U vašem vizuelnom tumačenju Trazana iz 1952. godine on nije surova, nagonska figura. On je plemenit, u izvesnom smislu rafiniran.
Nije lako definisati Tarzana. Mi pretpostavljamo prisustvo čestitosti i pritajenog uma u njemu. I na filmu se teško dolazilo do njegovog lika. To nije mogao da bude bilo koji sportista. Trebalo je da poseduje u sebi divlje i pitomo.

Ako pogledamo vaš strip Emil i detektivi iz 1957. vidljivo je koliko je ušao u dušu Kestnerovog romana.
Drago mi je da to čujem.

U to vreme je vaše iskustvo u ilustrovanju književnih dela već bilo bogato. Da li iskustvo književnog ilustratora koristi ili, možda, odmaže u radu na stripu?
Potrebna je izvesna adaptacija. Nekada je ovo pomeranje prilično zahtevno. Potrebno je imati nekakav predosećaj, “čulo stripa”, kao i za svaki drugi medij.

U Emilu i detektivima i većini vaših tadašnjih stripova karakteristična je velika pripovedačka sugestivnost. Kadrovi, bolje rečeno strip-prizori, nemaju, međutim, naglašeniji kinematički odnos.
Da. Rađeni su po tuđim scenarijima. Utvrđen je bio siže svake slike. Način rada nije bio najpovoljniji. Danas se znatno drugačije radi. Mogao sam tad da prekomponujem sliku, ali ne i da je povećam u odnosu na druge. Radilo se u kaiševima, a sažimanje je bilo veliko. Ponekad i nije bilo baš uspešno.

Kakvi su bili problemi oko sažimanja priče u Vinetuu (1961/62)? U njemu se povremeno sretnu diskontinuirani skokovi s prizora na prizor. U nekim fizičkim akcijama kao da nedostaje međuprizor koji bi, možda, pojačao kontinuitet priče?
Scenario je bio vrlo nabijen, gust. Mislim da je trebalo razviti strip na još dvadesetak strana. Takođe, strip ne dozvoljava previše grafičke stilizacije. Treba biti obazriv, postepeno u nju ulaziti. U Vinetuu se to vidi. Poslednje table su mnogo više zašle u stilizaciju. Možda je to proizašlo i zbog brzine rada, potrebe da se priča sažme, a da se dobije u ekspresivnosti. Verovatno sam izlazeći iz neke monotonije tražio ekspresivniji izraz. Ponekad sam i namerno menjao tehniku.

Ko je određivao konačnu dužinu stripa?
Nisam imao slobodu prekoračenja sinopsisa, tako da ta gustina nije isključivo moja.


(nastaviće se)

sadržaj

5.

JUŽNJAČKA UTEHA No162.

Dejan Stojiljković
amarok018@yahoo.com

A sad nešto sasvim drugačije...
HELBOJ

(Hellboy, 2004.)
Scenario i režija: Giljermo Del Toro
Uloge: Ron Perlman, Selma Bler, Džon Hart…

Hvala Bogu da gospodine Del Toro ima iskustva sa ekranizacijom stripova (uradio Blejda) pa samim tim se već unapred znalo da će njegovo viđenje Minjolinog Dečka iz Pakla biti više nego korektno. Ono što je mene lično iznenadilo jeste da ovaj viyuelno raskošni i pomalo gotski mračan horor nije baš najbolje prošao na boks ofisu iako je imao jaku reklamnu kampanju i ispunjavao sve one uslove koje jedan holivudski superherojski blokbaster treba da ima. Možda jedina stvar koja je u ovom filmu zasmetala američkoj publici jeste to što u naslovnoj ulozi nema neke zvezde ili zvezdice već je tu harizmatični i cinični Ron Perlman koji je ''uzeo dušu'' Helboju (oni koji su čitali strip znaju o čemu govorim). Scenaristički je uspešno realizovana Minjolina saga koja se raspreda u puno svezaka ali ništa nije svedeno i odsečeno. Priča teče glatko, od kraja II svetskog rata kada na obali Velike Britanije Raspućin i nacistička bulumenta posežu u paralelni univerzum pa sve do današnjih dana kada Helboj postaje jedinstveni i svakako ultimativni borac za pravdu. Izbegnuta je dosadna, zašećerena i svima nama prosrpski orijentisanim Srbima (ima i takvih!) banalizovana glorifikacija američkih vrednosti i demokratije a sve je to, da stvari budu bolje, ''žrtvovano'' zarad dobre priče.

Na taj način su nam Del Toro i ekipa upriličili odličan film, sa dobrim kastingom i masom scena od kojih će vam zastati dah ali koje vizuelno neverovatno podsećaju na Minjolin strip i crtež. Film je dinamičan, naročito one scene kada se Helboj obračunava sa msaom raznoraznih karakondžula i živih i neživih stvrorova. Treba reći i da su negativci za pamćenje demon Samael, jedno odvaratno smrdljivo, ljigavo stvorenje koje ne može da umre i naravno, polumrtvi nacista Kronen koji je toliko upečatljiv i zao da se po tom pitanju potpuno slažem sa konstatacijom svog kolege Dejana Ognjanovića kako je Kronen potisnuo u drugi plan glavnog negativca Raspućina.

Još jedna stvar koju je napisao pomenuti kolega je vrlo bitna. Nešto kao savet: OBAVEZNO GLEDAJTE HELBOJA U BIOSKOPU.

Eto, toliko od mene ove nedelje.


P.S.
Pošto sam se upetljao u ove filmske priče, nameran sam da ih nastavim u sledećim brojevima ''utehe''. Tako sam za cenjeno čitateljstvo i za ''polzu junosti'' spremio priče o filmovima VAN HELSING (odličan je!), FROM HELL, THE CROW...
Ali o tome tek za dve nedelje. Večeras se u Nišu, u Galeriji Srbija otvara strip izložba u organizaciji art grupe ČAJ... ODLIČAN. Takođe, u galeriji NKC-a (preko puta gradske bolnice) svoju samostalnu izložbu imaće MR STOCCA (valjda sam dobro napisao). Negde sam čuo da se ono što crta ovaj lik naziva stripom. Ali neću reći ništa više dok se rođenim očima ne uverim o čemu se radi. O svemu tome čitajte u sledećem broju ''južnjačke utehe''. Oni koji bi da mi šalju preteća pisma i bračne ponude neka to čine na moj lični mail a ne na redakcijski. Unapred hvala...


Sledeće nedelje:
Vestern na južnjački način
ODJAHALI SU PEŠICE

sadržaj

6.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (221)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

ISPOVIJEST PRETPREDZADNJA: IMPASSE

Možda je samo koincidencija što su moje krize smisla počele neko vrijeme nakon Eddyeve smrti, ali je vjerojatnije kako veza postoji. Dok je Eddy bio živ, naime, bili smo dvojica koja su prešla isti put i imala više-manje iste ambicije, što je ubijalo svaki začetak kolebanja. Nismo zastranili, zajedno smo.

Nakon što je Eddy umro, ostao sam sâm. Sâm, ne u ljudskom smislu već u profesionalnom: ma koliko se s drugim crtačima družio ili bio prijatelj, nitko od njih nije, do tog momenta, bio gdje i ja, iskusio iste stvari i našao se pred istim dvojbama. Moji problemi svakome su izgledali nevjerojatni, izvučeni iz šešira i smiješni. Na čelu generacijske kolone, do kojeg sam uredno izbio u Eddyevoj zavjetrini, iznenada sam se našao bez ikoga da mi čuva leđa. Moj lavovski podznak uživao je u pažnji, ali Djevica je ciknula zbog izloženosti.

U principu volim biti Djevica (kao da imam izbora), ali problem je s nama analitičnima da previše analiziramo. A takvim, vezirskim tipovima nije mjesto na čelu; čelo pripada herojima, poput Eddya, koji (makar na kratko, makar dok zanos traje), znaju kamo i zašto streme. Jednom takvom kalifu potreban je, onda, vezir da ga savjetuje i gurka, ali i veziru je - što glupi Iznogud nikako da shvati - potreban kalif, jer sâm nema odgovor na "Što sad?", na "Kako?" ni na "Zašto?"

Pred jednim takvim "Zašto?" stojim, evo, već godinama. "Zašto raditi dalje?" "Zašto uopće išta više pisati?" "Kakvoj to svrsi služi?" "Hoće li svijet biti iole, makar mrvicu bolji zbog ičega što napišem?" "U čemu je razlika napišem li neku knjigu, nacrtam li strip, ili ne učinim li išta od toga ... te što da se radi ako je odgovor kako razlike nema?"

Mislim da bih htio, ili sam htio, biti važan. U svakom bih slučaju volio biti koristan. Drugim rječima: biti potreban. Te sam, naravno, izabrao posao u kojem će se potreba za mojim poslom najmanje očitovati. Kako mi je postariji susjed, naime, lijepo objasnio: u mome se poslu slavan postaje poslije smrti. Živ umjetnik je gnjavaža; poslije se proberu kosti i zaključi je li nam što valjao. Poslije se (ako!) slavi njegova sposobnost da se cijeli život nada zagrobnoj slavi.

Još uvijek pokazujem znakove života. Moja nada baš i ne.


***
Znakovi života za ovaj tjedan: ova kolumna, nova Martina Mjesec na www.stripovi.com, bogato ilustrirana knjiga "Šempi ti smopi da limvo te" Ane Đokić-Pongrašić u prodaji (www.autorska-kuca.hr); Q STRIP i dalje na kioscima.

sadržaj

7.

MOJ POGLED (109)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

ZA BUDUĆNOST

Moj pogled je ovih dana usmeren ka dečijem stripu, ka načinu da se strip približi deci. Razmišljanja, kada je reč o strip izdavaštvu, su mi usmerena ka popularizaciji stripa, te vraćanju stare publike. Okretanje ka luksuznim i malotiražnim izdanjima je put da strip sam sebe pojede, na ovom podneblju. Podizanje kvaliteta izdanja ima smisla, ali pod uslovom da se i stvara publika koja će to konzumirati.

Stare čitaoce možemo vratiti jeftinim izdanjima sa junacima na kojima su odrasli. Nove klince, tinejdžere, možemo pridobiti kvalitetnijim ali jeftinim izdanjima superheroja koji se pojavljuju kao bioskopski hitovi. Oprema na nivou Izzy-ja, tiraži slični i cena mala.

A šta je sa nekim novim klincima, od 5-10 godina?

E, o tome poprilično razmišljam. Tu dosta pomaže Politikin zabavnik, ali i on uglavnom u slučajevima gde to roditelji kupuju kao deo tradicionalnog rituala. Velika korist mogu biti izdanja poput Izzy-ja, samo da ne ostaju kratkog daha. Velika je šteta što se izdavanje stripa Izzy svelo na uzimanje para dok je išlo naveliko, na par "udaraca". Šteta je što nije napravljen novi strip brand, što nije bilo volje da se više na njemu radi i napravi svojevrsna zamena za izdanja tipa Tom & Jerry i Mikijev zabavnik. Bili su savršeni uslovi za to.

Računajući da će još puuuno vode proteći našim rekama dok se ne nađe neki izdavač spreman da ozbiljnije pristupi stripu za decu, ostaje nada da i mi sami možemo ponešto uraditi po tom pitanju. Lično jedan svoj plan kujem u glavi već par nedelja, samo mi treba malo love i vremena. S time da je veći problem vreme...:(

Razmislite i vi ponešto o tome kako možete pomoći deci da na vreme spoznaju strip. Pre nego li ih iskvare kojekakve televizije i igrice. Ako nemate izdavačkog šlifa onda možda može biti korisno okretanje dečijim časopisima. Da, dečiji časopisi vrište da im se stranice popune stripom. Znam da nije neka lova, ali je veća od ništa. A korist je velika. Deca čitaju stripove, vi na njemu radite i uz to još imate i priliku da unapređujete svoj rad. Naravno time obogaćujete i svoj portfolio.

Jesam li već nekada rekao na kraju kolumne: "Razmislite malo o tome!"?

sadržaj

8.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin i Zoran Đukanović su obezbedili sledeće priloge:

SVETLIJA VREMENA ZA HRVATSKI STRIP

Hrvatskom stripu teško se može pripisati komercijalnost / Dio se hrvatskih stripaša periodično trudi pomaknuti čitateljske navike i ukus prema autorskom stripu, a trenutačno u tom smjeru ide i časopis »Flit«

Za hrvatski strip izgleda dolaze bolja vremena, barem prema broju izdanja koja su se pojavila u posljednjih nekoliko mjeseci, na godinama polupustoj strip sceni. Uzevši u obzir da je hrvatsko tržište relativno maleno, a većina čitatelja okrenuta komercijalnijim strip-izdanjima, poput onih izdavačke kuće Bonelli, razdoblje od nekoliko mjeseci ne predstavlja zapreku da svaki od izdanih strip albuma ili časopisa koji tematiziraju strip budu novost.

Posljednji u nizu ovih dana pojavio se »Flit«, časopis za autorski strip i vizualnu naraciju, koji je poznati hrvatski strip autor, ilustrator i animator, Dušan Gačić, među ostalim pokrenuo i kao svojevrsnu podršku hrvatskim autorima. Riječ je o drugom broju toga časopisa koji bi trebao izlaziti četiri puta godišnje s obzirom na već rečenu »navalu« čitatelja na nekomercijalni strip. No, važno je naglasiti da se hrvatskom stripu teško može pripisati komercijalnost.

Neki autori, poput već legendarnog Dubravka Matakovića i u nas, ali i u susjedstvu imaju iznimnu popularnost, a njihov rad štuju i šire čitateljske mase. No, iako se većina autora pojavljuje u raznim listovima, od onih školskih poput »Modre laste« ili »Smiba« do dnevnika i mjesečnika, nisu toliko prisutni u Hrvatskoj koliko u inozemstvu. Većina ih, poput Gorana Sudžuke, Esada T. Ribića, Gorana Parlova, Igora Kordeja ili Roberta Solanovića crta za inozemno tržište, uglavnom ono najveće – američko, no i jako francusko i talijansko. To su, pak, stripovi komercijalnog karaktera, koje autori rade prema pričama, uglavnom stranih scenarista, a koliko će nastavaka imati pojedini serijal, ovisi isključivo o broju prodanih primjeraka.

Važno je spomenuti da ono što hrvatski stripaši ne uspijevaju doma, uspijevaju u inozemstvu, a jedan od najsvjetlijih primjera međunarodnog uspjeha svakako je pokojni Edvin Biuković, koji je niz godina radio na iznimno popularnom serijalu »Grendal« i od poklonika omiljena serijala – »Star wars«.

Dio se hrvatskih stripaša periodično trudi pomaknuti čitateljske navike i ukus prema autorskom stripu, a trenutačno u tom smjeru ide i »Flit«, svojevrsni pandan već davno ugaslom »Patku« što ga je uređivao Krešimir Zimonić. Za razliku od »Patka« »Flit« ima nešto manje tabloa stripa, a više tekstova o povijesti i autorima, te se stoga na neki način može usporediti i s časopisom za strip teoriju – »Kvadratom«, koji još izlazi, iako rijetko.

Prazninu su u »posljednje vrijeme« (na području hrvatskog strip izdavaštva vrlo rastezljiv pojam), popunili četvrti broj »Q-a« urednika Darka Macana, poseban broj strip fanzina »Endem« Tihomira Tikulina-Tice, koji se osvrnuo na prije nekoliko mjeseci održani festival stripa »Crtani romani šou«, »Divlje oko«, urednika Vladimira Končara, te »Komikaze«, koje uređuje Ivana Armanini.

Od strip albuma valja spomenuti »Grgu« Ice Voljevice, »Krapinjonce« Nike Baruna, Matakovićev »Desmozgens 2«, »Duricu« Ivice Bednjanca, drugo izdanje »Kandaula«, zbirke erotskog stripa, odnosno ostavštine velikana hrvatskog stripa Andrije Maurovića, »Protuotrov 5« Irene Jukić-Pranjić, te »Reflex« Danijela Žeželja.

Čini se stoga da hrvatski čitatelji više nisu zainteresirani samo za uživanje u Alanu Fordu, Zagoru ili Dylanu Dogu, već i u kvalitetnom hrvatskom autorskom stripu koji pomiče granicu između umjetnosti i stripa kao isključiva sredstva zabave.

Božidar Trkulja


Objavljeno: VJESNIK, Zagreb, 04.06.2004.godine

STRIP

MISTERIJA ZVANA ARKÁS

Uprkos velikoj popularnosti, Arkásov identitet je još uvek obavijen velom tajne i o njemu kao ličnosti se gotovo ništa ne može reći. Niko ne zna njegovo pravo ime, kako izgleda, koliko mu je godina... Od ovog broja, čitaoci „Blic Newsa“ imaće priliku da se zabave uz njegov serijal „Budiš životinju u meni“

Piše: Dragan Apostolović

Umetnička karijera misterioznog strip autora iz Grčke, skrivenog iza pseudonima Arkás, može se u najmanju ruku nazvati neobičnom. Od kada je, danas već legendarnim strip serijalom Pevac, pre dvadeset četiri godine doveo do prave revolucije u okviru grčkog kulturnog miljea i na velika vrata kročio na međunarodnu strip scenu, iza njega su ostale mnoge zapamćene izložbe, priznanja i veliki broj izdanja prevedenih čak i na male svetske jezike.

Arkásovi serijali su u Grčkoj, naravno, decenijama na vrhu liste najprodavanijih strip albuma. Priređivani su u svim važnijim evropskim listovima i objavljivani na norveškom, francuskom, engleskom, nemačkom, španskom, poljskom, bugarskom, makedonskom i srpskom jeziku, a od značajnijih izdavača se svakako izdvajaju francuski Glénat, španski Kion Ediciones, nemački Eichborn i poljski WIP.

Ipak, uprkos velikoj popularnosti, Arkásov identitet je još uvek obavijen velom tajne i o njemu kao ličnosti se gotovo ništa ne može reći. Arkás ne daje intervjue, ne pojavljuje se na televiziji, ne gostuje u radio-emisijama niti učestvuje u svečanim i kulturnim dešavanjima. Ne fotografiše se za novine. Niko ne zna njegovo pravo ime, kako izgleda, koliko mu je godina, kakva mu je boja glasa...

Poput Bena Travena, o njemu se može zaključivati samo na osnovu njegovih dela. U pokušaju da pažnju publike fokusira pre svega na svoje stvaralaštvo, što je u oštroj suprotnosti sa postmodernističkim konceptom, koji delo shvata kao akcidentalni incident, a kreatorovu ličnost kao samosvojnu suštinu umetnosti, Arkás ostaje enigma. Upravo ovo autistički tvrdoglavo odbijanje komunikacije sa okruženjem u kombinaciji s autentičnim autorskim rukopisom tokom godina stvorilo je mit, i Arkásov kult se već četvrt veka poput pošasti širi Evropom...

Bitna odrednica Arkásovog stila je način na koji crtež dopunjuje brilijantnom slojevitošću naracije. Negujući naizgled grubu liniju i karikaturalno stilizujući fizionomije svojih junaka, Arkás izvanredno promišljenim literarnim predlošcima i dijalozima nepresušne galerije otkačenih likova, punih psihološke slojevitosti, vešto kombinuje tragično sa groteskno doživljenom realnošću.

Specifičnom crnohumornom parafrazom egzistencijalnog pluralizma, Arkás penetrira u samu bit esencijalnog izgradivši celovitu, stilski doslednu i prepoznatljivu stripovnu estetiku.

Zbog potpunije slike o autoru čije će radove čitaoci Blic Newsa ubuduće imati priliku da vide, predstavićemo njegove serijale:


PEVAC
Uvek spreman da upadne u sarkastične, samokritične monologe i lavirinte seksualnih fantazija, Pevac, neuravnoteženi, seksualno neostvareni neurotik u punom kokošinjcu, svakako je simbol rođenog gubitnika kada je ljubav u pitanju. Najbolji prijatelj mu je debeli prasac, izvrsni portret ciničnog, ružnog i, avaj, za žene neodoljivog predstavnika muškog roda. Otrovni i iskošeni dijalozi Arkásovih junaka spojem intelektualne oštrine i surealističke senzitivnosti izvrsno ilustruju psihološke antipode Marsa i Venere.
***
Pevac je ugledao svetlost dana u sedmom broju legendarnog grčkog strip magazina VAVEL, 1980. Posle deset meseci se seli u magazin PARAPENDE, gde ostaje sve do zaključenja serijala, 1987. godine. Objav ljeno je sedam albuma.


SHOW BUSINESS
Moguće je da je antagonistička atmosfera između priroda i karaktera Pevca i Gicana iznedrila i likove strip serijala koji sledi. Show Business prati dve trupe putujućih umetnika. Glavni junaci su Ciga Jefta, njegov medved Arandel i ljuta konkurencija, bradata žena Tekla u društvu proždrljive zmijurine, jedne prilično živahne glave bez tela i par šarmantnih cirkuzanata.
Začeta u Pevcu, nastavljena u Show Businessu i serijalima koji slede, Arkásova suptilna i gruba antagonistička igra razvija se do svojevrsnog savršenstva. Pokušaj autističnih, inteligentnih i zbunjenih likova da organizuju komunikaciju i nadigraju apsurd pretvara se u očigledno razaranje stereotipa. Može se reći, u pokušaju da ga razori, Arkás stereotip koristi kao pomoćno sredstvo.
***
Serijal je od 1983. do 1986. godine objavljivan na stranicama časopisa SHOLIJASTIS.
Objavljena su tri albuma.


BUDIŠ ŽIVOTINJU U MENI
Najneverovatnije ljubavne priče, otkačeni dijalozi, prizori seksualnih bahanalija između predstavnika najrazličitijih životinjskih vrsta čine eksplozivni crnohumorni koktel u kome je Arkásova ekvilibristička veština dostigla vrhunac.
***
Serijal je od 1985. do 1991. godine objavljivan u strip magazinu MIKRO PARAPENDE. Objavljena su dva albuma, a 1997. godine i CD-ROM izdanje.


POSLE KATASTROFE
Čovečanstvo, u ne tako dalekoj budućnosti, očekuju užasi trećeg svetskog rata. Na sreću, ili ne, preživeće samo dva predstavnika ljudskog roda koji na ruševinama stare, postavljaju temelje nove civilizacije.
***
Serijal je od 1986. do 1987. godine objavljivan na stranicama časopisa TETARTO. Objavljen je jedan album.


PANTELIJA I LAV
U ovom piktografskom dokumentu kroz konfrontaciju pozicije banalnog dejstva i noetičkog raspredanja naracije o slobodi, likovi čuvara Pantelije i Lava su u potrazi za izgubljenom, mitskom zemljom. Arkás nastupa kao slikar koji se odrekao funkcije ukrašavanja i isticanja bogatstava sveta zarad jedne drugačije vizije nesklone samoobmanama.
***
Serijal je u toku 1987. godine objavljivan na stranicama časopisa SHOLIASTIS. Objavljen je jedan album.


CAPNI TREŠNJU
Iste godine se pojavljuje i serijal izmešten u virtuelni svet elektronskih igara kao Arkásova reakcija na bujajući svet visoke tehnologije. Likovi Viteza i Zveri, u dinamičnom predahu od besomučne jurnjave u pseudomagičnom, digitalnom lavirintu, prelaze tanku, gotovo nepostojeću granicu između realnih i fantastičnih sadržina.
***
Materijal je u toku 1987. godine objavljivan na stranicama časopisa MICRO-MAD.


DOŽIVOTNI
Sledeće godine Arkás pokreće serijal koji se izdvojio kao njegova najzrelija autorska manifestacija do tada. Obraćajući se čitaocu iz perspektive političkog zatvorenika osuđenog na 622 godine robije, Arkás se upušta u ismevanje dogovorenih istina i nasleđenih „vrednosti“ civilizacije, kroz bizarni sukob beznačajne individue i mitskog sistema. Groteskni antijunaci, Doživotni i Montehristo, izvanredni su simboli sukoba sa besmislom na koji niko nema tapiju. Arkásova moć opservacije je začuđujuća. Nijedan tamni i skriveni kutak egzistencije nije pošteđen jednostavnosti kojom razlaže komplikovanu arhitekturu ljudskih odnosa.
***
Serijal je od 1988. do 1990. godine objavljivan na stranicama dnevnog lista PROTI. Objavljena su i četiri albuma.


ČUDNE LJUBAVI
Iste godine kada Doživotni zaglavljuje robiju, Arkás pokreće i serijal kojim se osvrnuo na večito prokletstvo zabranjenog voća... Čudne ljubavi donose lepezu najneverovatnijih likova i odnosa kao izvrtanje hipoteza uobičajenog doživljaja romanse i čuvstvene slike haotičnih psiholoških pokreta.
***
Serijal je u toku 1988. godine objavljivan na stranicama magazina PARAPENDE. Objavljen je jedan album.


NISKI LETOVI
Arkás u serijalu koji sledi obrađuje večito aktuelni jaz između generacija. Glavni junaci su mali vrabac i njegov samohrani otac, koga je žena napustila pobegavši sa lastom na jug. Nevaljalac neprestano protivureči ocu i bruka ga pred svetom, urušavajući mu i ono malo preostalog dostojanstva. Arkás se ovde virtuozno poigrava tradicionalnim idejama o porodici kao ćeliji društva, psihoanalitičkim teorijama 19. i 20. veka i njihovim konsekvencama u kulturi modernog doba. Ovo je jedan od Arkásovih najpopularnijih serijala. Naišao je na opšti prijem svih starosnih, društvenih i kulturnih struktura kao nenadmašan prikaz opštih mesta svih socijalnih ustrojstava.
***
Serijal je od 1991. do 1997. objavljivan na stranicama EPSILON-a, nedeljnog dodatka dnevnog lista ELEFTEROTIPIJA.
Objavljena su dva albuma.


KASTRATO
Nevolje uspaljene mace Lukrecije, zatočene u kući stare udovice i osuđene na život pored kastriranog i neupotrebljivog dobrice poligon je na kome se Arkás fascinantno fokusira na dijalektiku požude i frustracije. Svedenim postupkom, uobičajenim instrumentima, eksplozivnim fenomenima, autor postiže efekte koji imaju za cilj da ne budu samo cilj, već i medijum supranaturalnih aporija.
***
Serijal se od 1995. do danas objavljuje na stranicama časopisa METRO.
Objavljeno je šest albuma.


EXPERIMENTALNE ŽIVOTINJE
Arkás 1998. godine publici predstavlja nove antiheroje, glodara Hipokrata, zaposlenog u eksperimentalnoj biološkoj laboratoriji... Priča o eksperimentalnim životinjama je fascinantan pejzaž mentalnih predstava, od kojih svaka uzeta ponaosob može biti referenca ili crna rupa - istovremeno. Arkásova laboratorija je, međutim, uzburkala javnost i izazvala velike polemike i serijal je posle sedam meseci pod pritiskom boraca za prava životinja zaključen.
***
Materijal je u toku 1987. objavljivan na stranicama EPSILON-a.
Nije naknadno objavljivan.


DOBRI VUK
Posle nepovoljnih odjeka javnosti na serijal o eksperimentalnim životinjama, na scenu stupa beznadežno dobri Vučko, koji je smrtno zaljubljen u ovcu, koja se ne libi ni pomoći pastirskog psa ne bi li se odbranila... Arkás se, primenjujući realitet antropološke tipske konstelacije, ovde poigrava sa riterskom perspektivom, utkanom u same osnove ideje o ljubavi, rezervisanoj isključivo za korelaciju: opasni mužjak - svilena žena.
***
Serijal je u toku 1999. objavljivan na stranicama EPSILON-a.
Objavljen je jedan album.


ŽIVOT POSLE
Poslednji Arkasov ‘’metafizički’’ serijal smešten je - gde drugde? - u Raj. Anđeo i Đavo predstavljaju dušama blaženopočivših novajlija različite aspekte života posle smrti, suočavajući ih sa činjenicom da je i ‘’tamo’’ gotovo isto toliko nesavršen kao i na zemlji. Tvorac je, naravno, i dalje nedokučiv, odsutan, tajanstven, nevidljiv... Arkás se ovde veoma vešto igra filozofskim konceptima postojanja, smisla života, onostranih realnosti i razrešenja defragmentovanih u hrišćanskoj ikonografiji. Bodler u Critique d’ art, komično deli na: surovo (comique feroce), nevino (comique innocent) i apsolutno (comique absolu). U tom kontekstu, Arkásov humor u Eksperimentalnim životinjama bio bi surov, Dobrom Vuku - nevin, a u ‘’smrtno grešnom’’ Životu posle - apsolutan.
***
Serijal se od 1999. do danas objavljuje na stranicama EPSILON-a.
Objavljena su dva albuma.


Objavljeno: Blic News, Beograd, 2. jun 2004.

PUNISHER

Ekranizacija jednog od najstilizovanijih Marvelovih stripova "Panišer" zaživela je ove godine zahvaljujući reditelju Džonatanu Hensleju i glumcima Tomasu Džejnu i Džonu Travolti. Radnja prati poznatog specijalnog agenta Frenka Kastla koji na svom poslednjem zadatku ubija sina zloglasnog vlasnika velike kompanije. Osveta je neizbežna - na porodičnom okupljanju, porodicu specijalnog agenta očekuje krvavi masakr iz kojeg jedino on izlazi živ. Sada je Frenk Kastl smislio plan kako da kazni ubicu... Strip "Panišer" jednako je bio popularan kao i ostali Marvelovi junaci - X-men, Spajdermen ili Fantastična četvorka, jer je Panišer doživljavao avanture u svima nama poznatom svetu - svetu nepravde, okrutnosti, kriminala i ratova. On nema natprirodne moći, već je vođen čvrstom namerom, višegodišnjim iskustvom, britkim umom i željom za osvetom prema zločincima. Film "Panišer" u Americi nije prošao dobro kao i strip, ali zahvaljujući distributerskoj kući Tuck, od večeras će se naći i na redovnom repertoaru domaćih bioskopa.

D. J.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 03.06.2004. godine

MARVELOV "PANIŠER" U BIOSKOPU

U otvorenom bioskopu na Partizanovom stadionu večeras (20.30) biće premijerno prikazan triler "Panišer", u režiji Džonatana Henslija. Glavne uloge igraju Tom Džejn, Džon Travolta i Rebeka Romijn Stamos.

Frank Kastl, poznatiji kao Panišer, junak je Marvelovg stripa, nastalog 1974, jednako poznat kao X men ili Spajdermen. Glavni junak najprodavanijeg stripa 2000. ipak je drugačiji od sličnih junaka. On nema natprirodnih moći i čovek je od krvi i mesa. "Panišer" je film o osveti.

Hteo sam da pokažem da postoji korumpirana osveta i ona koja je ispravna, kaže reditelj Hensli, koga poznajemo kao scenaristu filmova "Umri muški", "Armagedon", "Džumandži". Trajanje 124 minuta, uvoznik "Tak".

V. M.


Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, Beograd, 03.06.2004. godine

ISTORIJA STRIPA

POVRATAK TAMNOG VITEZA

Bila je godina 1985. - vrijeme kada je cijelim svijetom vladao Art (osim u modi koja je bila više nego katastrofalna). Takvo stanje nije moglo da mimoiđe ni najtvrđe čuvare klišea - Amerikance. O sve slabijoj prodaji američkih stripova je već bilo riječi, ali u to doba, prodaja je toliko pala, da je američki strip zašao u najveću krizu do tada. I dok su izdavači (bezuspješno) mozgali kako da iz te krize izađu, jedan čovjek je jednostavno smislio priču i latio se crtanja, ne sanjajući da će tim stripom, bar za izvjesni period promijeniti američki pogled na strip. Inspirisan evropskim stripovima, naročito ostvarenjima Huga Prata, a u isto vrijeme ogorčen onim u šta se pretvorio američki strip, odlučio je da američkoj publici (i izdavačima) ponudi nešto sasvim novo, nešto na šta nijesu navikli (tačnije - nešto od čega su se odvikli). Glavni junak stripa o kome je riječ je već dugo bio poznat čitalačkoj publici i bio je idol mnogim generacijama. Njegovo ime je Betmen, čovjek - šišmiš, koji je nekada davno bio jedan od najznačajnijih američkih strip ostvarenja, ali koji je kao i svi ostali američki stripovi postao kliše.

Frank Miler, koji je u to vrijeme već bio afirmisani crtač kod poznatih američkih izdavačkih kuća (Marvel, Gold Key i DC), pripadao je generaciji koja je odrasla uz Betmena, i junake koji nikada ne stare. Približavajući se tridesetoj, Miler je shvatio da će junak njegovog djetinjstva uskoro biti mlađi od njega. To se nikako nije uklapalo u Milerov pogled na svog idola i odlučio je da uradi nešto što će Betmena ponovo načiniti predvodnikom, pa i očinskom figurom, čak i za generaciju kojoj je sam Miler pripadao. Tako je, te 1985. godine stvoren strip "The Dark Knight Returns", strip koji će promijeniti Betmena, publiku, američki strip, izdavače i, što je ovim posljednjim bilo najvažnije, finansijsku situaciju američkog stripa.

Prikrivanje identiteta

Razmišljajući o Betmenu, Miler je primijetio neke stvari, koje su bile očigledne, ali na koje do tada niko nije obratio pažnju. Prvo - Betmen nije kao ostali superheroji, jer nema ni jednu od natprirodnih moći. On je samo običan čovjek, koji koristi masku i kostim. Maska mu služi da prikrije pravi identitet (Betmen je zapravo alter - ego Bruce Waine-a), a kostim služi da zaplaši neprijatelja (efekat straha mu pomaže u većini slučajeva). U isto vrijeme, u kostimu se nalaze mnoga priručna sredstva, koja Betmen koristi u svojim akcijama. Drugo što je Miler primijetio (kao dobar poznavalac ljudske psihologije) jeste podvojena ličnost Bruce Waine - a, koja mu, kao scenaristi pruža mogućnost širenja teme i stvaranja priče koja do tada nije bila pričana u američkim stripovima.

Priča počinje tako što Bruce Waine, kao već sredovječni čovjek biva izrevoltiran stanjem u Gothamu (što je u stvari Milerov revolt zbog stanja u američkom društvu) i odlučuje da ponovo, kao u svojim mlađim danima počne da istjeruje pravdu, a pravda je treća stvar koja Betmena čini različitim od ostalih superheroja.

"Povratak tamnog viteza" je, publici željnoj promjena, bio pravo osvježenje i prodaja je skočila do neočekivanih razmjera. Zato je bilo logično da dođe do nastavaka. Uslijedile su još tri priče: "The Dark Knight Triumphant", "Hunt the Dark Knight" i "Knight Falls", ali za razliku od ostalih nastavaka, Miler nije sebi dozvolio da se ponavlja, već je priču nastavio sve jačom unutrašnjom borbom Bruce Waine-a. Priča kulminira borbom Betmena i Supermena, tačnije običnog čovjeka kome je cilj pravda i nadčovjeka, koji jedino štiti zakon, a koji je istovremeno (poput drugih superheroja) nesposoban da u tom istom zakonu prepozna bilo kakvu rupu...

Nove kreacije

I prije Betmena, Miler je već bio primjećen kao drugačiji autor, prvo u epizodi Spiderman-a u kojoj se kao gost pojavljuje Dare Devil, a potom i u svom prvom samostalnom ostvarenju "Ronin". Prelomno u Milerovoj karijeri bilo je preuzimanje Dare Devila od Gene Colana, na čemu može da zahvali i Jim Shooteru, tadašnjem šefu Marvela, koji je na sreću imao sluha za evropske stripove, kojima su Milerovi radovi bili mnogo bliži nego američkim. U Dare Devilu se pojavljuje i Milerova nova kreacija Elektra ľ plaćeni Nindža ubica, koja će se kasnije (u saradnji sa crtačem Bill Sienkievichem) pojaviti i kao samostalan lik.

Zahvaljujući Mileru, američke izdavačke kuće su konačno progledale i počele da se okreću evropskom stripu. Nakon "Povratka tamnog viteza" Amerikanci su počeli da angažuju mnoge evropske autore za svoje junake i u Americi je strip bio ponovo vraćen na svoje noge. Miler je, u skladu sa svojim istraživačkim duhom nastavio da radi kvalitetne stripove, što kao scenarista (ovdje treba istaći epizodu "Betmen - godina prva" koju je ilustrovao izvanredni David Mazzuchelli), što kao crtač, a kao kompletan autor dokazao se u svom crno-bijelom ostvarenju (još jedna promjena u američkom stripu) "Sin City" (Grad grijeha), o kome će posebno biti riječi.


Nikola Ćurčin


Ovaj članak je prenesen sa sajta dnevnog lista POBJEDA, Podgorica, od 22.05.2004.godine. Sva prava zadržana.

sadržaj

9.

LINKOVI

Strip Vesti

Strip prezentacija grupe Činč:
http://www.cincplug.com/stripoi/index.htm

Činč je prevashodno bend, i u tom pogledu je postigao neke zanimljive rezultate, o cemu ima materijala na ostatku sajta. Stripom se, pak, bavimo s mnogo manje pretenzija, ali rek'o kad smo ih vec pravili, sto ih ne bi i obesili o sajt. Nemojte da vas cudi nas jezicki galimatijas, mi to tako...

sadržaj

10.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 5. do 11. juna

5. juna 2003. U baštu kluba "Pobednik Beograda" na Kalemegdanu, povodom multimedijalnog događaja koji se zove "ORA '03 <trasa se već ukazala>" su, između ostalih dešavanja, otvorena izložba stripova Maje Veselinović i promocija strip magazina "Celulit".


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad