prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. PROMOCIJA KUHINJE #7 - Saša Rakezić
2. KOMIKAZE >SkvOt!kaZe< - Ivana Armanini
3. ŠLIC #5 - Šlic radionica
4. FLIT br. 2 - Dušan Gačić
5. DIJABOLIK RASKRINKAN?! - Krpelj
6. ČAJ ODLIČAN - D.
7. SUSRET SA GUSARIMA KARIBA - Ilija Bakić
8. JUŽNJAČKA UTEHA No 159. - Dejan Stojiljković
9. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (218) - Darko Macan
10. MOJ POGLED (106) - zmcomics
11. ŠTAMPA - štampa
12. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
13. LINKOVI - Strip Vesti
14. DATUMI - Strip Vesti
    
    

1.

PROMOCIJA KUHINJE #7

Saša Rakezić

PROMOCIJA NOVOG BROJA KUHINJE!!!

U prostoru pančevačkog Studentskog doma ( Dimitrija Tucovića 2, ulaz odmah do Studija 21) petak 14. maja, u 19h, biće održana promocija najnovijeg, sedmog broja strip časopisa Kuhinja. Na promociji će biti predstavljen film Radiše Stanišića o akciji "Umetniče, pokupi djubre" iz 2003. godine, kao i novi filmovi iz Šlic produkcije, crtani film Mr Spirala, spot grupe Klopka za pionira - autorsko delo Vuka Palibrka, itd. Pa još i stripovi na prodaju!!!

sadržaj

2.

KOMIKAZE >SkvOt!kaZe<

Ivana Armanini

www.jedinstvo.hr/komikaze
+
www.ypgd.org

Nakon uspesno, fanzinima okoncanim, otvorenih strip-radionica u
Zagrebu (Komikaze: 22 autora/ica),
Bjelovaru (Buk@omikaze: 13) i
Krizevcima (Kvarkomikaze: 30)
Komikaze pozivaju na novu strip-akciju,
i to skrooooooooz besplatnu!:

also,
Radionica strip-fanzina
>SkvOt!kaZe<

Vukovarski skvot /Vocarska 17/ Vukovar
17,18.i 19.5. od 17-20h
19.5./21h - izlozba radova nastalih na radionici+dj dean

radionicu vodi:
Ivana

gost radionice:
Jurica

org:
Mirovna grupa mladih Dunav / Komikaze

program realiziran kroz platformu
CLUBTURE_don:IOD-HR

*dosadasnje fanzine kao i ostala izdanja Komikaza mozes naruciti po simbolicnim cijenama(troskovi fotokopiranja)+ postarina na:

mios_maos007@yahoo.com /+38598488409
ili pogledati uzi izbor radova na
www.jedinstvo.hr/komikaze

sadržaj

3.

ŠLIC #5

Šlic radionica

P A Ž Nj A, P A Ž Nj A !!!

Daje se na znanje:

Izašlo je peto izdanje
Š L I C A !!!
( i ne samo to...svašta nešto novo ima kod nas... )

***

Dakle,
pozivamo vas da u četvrtak, 20. maja
obavezno dođete u SKC, Beograd
jer smo povodom "petice" ( i još koječega )
pripremili
bogat

p r o g r a m:

20:00 (na samom ulazu u SKC)
sviraju Komšije (populacija koja izumire)

21:00 Drugi Novi Klub
Otvaranje izložbe stripova objavljenih u Šlicu #5

21:30 Drugi Novi Klub,
" Šlic Club Tour - the movie ",
celovečernji megaspektakl!!!

23:00 Drugi Novi Klub,
koktel koncert, sviraju:
Činč, Beograd
Delta 99, Beograd
Klopka za pionira, Pančevo
Pamba, Kovačica

***

Naravno,
biće tu i neizbežni štand
sa friškim primercima Šlica i drugih stripova
za listanje i pazarivanje!!!

Vidimo se!!!!
Ekipa Šlic radionice, SKC, Beograd

sadržaj

4.

FLIT br.2

Dušan Gačić

Iz tiska je upravo izašao drugi broj Časopisa za strip i vizualnu naraciju FLIT i to na povećanom broju strana. Autori stripova u ovom broju su Anžlovar, Kunc, Mataković, Talajić, klasik: I. Voljevica, pa onda Farac, Bartolić, Macan, Gačić, te u koloru izvanredni Iztok Sitar...

Tekst o 40. godina Moebiusa napisao je Vladimir Ćuk, o stripu struje svijesti Branko Farac, o albumu N.Kunca Krešimir Mišak; a ima još tekstova i autora...

Tu je i interview s Markom Šunjićem, tatom stranice www.stripovi.com, dobro poznatoj na ovim prostorima. Aktualni fantasy pokriva naslovnicom, ali i interviewom Milivoj Ćeran, nova zvijezda na hrvatskoj ilustratorskoj sceni.

Tu su i informacije o proteklim dešavanjima što se tiče stripa u Hrvata...

Ima toga još...

sadržaj

5.

DIJABOLIK RASKRINKAN?!

Krpelj

Foto strip posvecen misteriji ljube gavrilovica-dijabolika,
legende vrsackog undergrounda, mozete procitati na ovoj adresi: home.hetnet.nl/~makros/ljuba/dijabolikovognjezdo/htm
autori ovog rada su wostok-slike i zliki-tekst.

sadržaj

6.

ČAJ ODLIČAN

D.

ČAJ ODLIČAN

web varijanta
malog izdanja 3
www.trip.co.yu/chai.php

sadržaj

7.

SUSRET SA GUSARIMA KARIBA

Ilija Bakić

O strip albumu "Hauard Blejk – Pod svetlošću senke" R. M. Gere (izdavač Marketprint, Novi Sad 2004)

SUSRET SA GUSARIMA KARIBA

Topla mora Kariba. Jedrenjak natovaren skupocenom robom plovi prema svom odredištu. Dan je vedar. Osmatrač, visoko na jarbolu izvikuje da vidi jedro na horizontu. Kapetan durbinom osmatra brod koji im juri u susret. Konačno razaznaje zastavu i krv mu se ledi. Na crnoj osnovi beli se iscerena lobanja. Gusari. Oštre komande teraju posadu da se pripremi za sukob. Grme topovi. Ali, tren kasnije guski brod prestiže begunca, udara mu bok a na palubu naviru bradati, raščupani, krvožedni, nemilosrdni razbojnici.

Svim konzumentima zapadne kulture trenutnog, prošlog i pretprošlog veka poznata je ova slika što iz knjiga, što iz filmova ili stripova. Zalasci sunca na dalekim morima, uragani i bure, bojevi jedrenjaka, ukrštanje mačeva, brbljivi papaji na ramenu, drvene noge, kubure, kovčezi prepuni zlatnika, dijamanata i bisera otimani i skrivani po džunglama nenastanjenih ostrva, krezubave kreature s minđušama u uhu i crnim povezom preko oka, obilne trpeze i vodopadi ruma... Generacije dečaka odrastale su uz ovakve prizore iz mašte ili sa velikih ekrana. Svako je u takvim pričama nalazio ono što mu nedostaje – beg od stvarnosti koja ga muči a on nema hrabrosti da je promeni, od slabašnog tela u kome je rođen, od stidljivosti, od bubuljica, kratkovidosti. Oni stariji sećali su se, kroz takve priče, detinjstva i vremena kada su mogli da urade nešto i postanu drugačiji, slobodniji no što su sada. Iako ne tako znažan kao mit o Divljem zapadu, mit o gusarima opstaje, ponekad bliži ponekad dalji od žiže interesovanja javnosti ali uvek prisutan. Proteklo vreme izgradilo je obrasce likova i situacija i njihovog razrešenja, gotovo u potpunosti zatvorivši ikonografiju gusarske teme. Naravno, iza mitološko-medijskog lica je polazište za sve priče – istorijske činjenice. A one najpre prave razliku između pirata i gusara: prvi su pljačkali za svoj groš dok su gusari bili u tajnom radnom odnosu sa određenim državama. Obe rabote znane su kroz čitavu ljudsku istoriju i na svim meridijanima, od antičkih vremena preko srednjeg veka do modernog doba, od Mediteranskog i severnih mora, preko obala Bliskog Istoka i Afrike do Indije, Kine i Japana. Ipak, najpoznatije gusarske lokacije su u Karibskom moru, sa Jamajkom kao centrom gusarskog sveta, i to u periodu od XVI do XVIII veka kada se interesi velikih sila Engleske, Španije, Francuske, Holandije i Portugala sukobljavaju oko pljačkanja Južne Amerike. Otuda su kraljevi i kraljice preko guvernera svojih kolonija angažovali žestoke momke da otimaju tovare koje prevoze suparnici odnosno uništavaju im brodove i mornare. Tako stečeno blago deljeno je između poslodavaca i guvernera. Ali, opasni momci su preki i prgavi, ne drže se uvek dogovora (baš kao i njihovi pedigrirani naručioci), lako mogu da prevare, odmetnu se ili promene stranu, posebno kad imaju dobre brodove, ljute posade, poznaju mora i ostrva na koje ruka zakona nikada nije stigla. Stoleća gusarenja ovim morima stoga su prepuna surovih i krvavih borbi, potera i bekstava, lanaca i vešanja, pobuna i odmetništava; još je više 'provernih' fantastičnih priča o podvizima i pogibijama te, kao kruna svega, o basnoslovnom, skrivenom blagu (i danas mnogi lovci tragaju za nekim od tih kovčega). A imena kapetana Henri Morgana, Vilijema Kida ili Edvarda "Crnobradog" Tiča ostaju sinonimi za prave gusare bez straha, mane i milosti.

Na ovakvu pozornicu stupa strip album "Hauard Blejk – Pod svetlošću senke" Rajka Miloševića Gere. U pitanju je uvodna epizoda serijala koji bi trebalo da ima 8 delova i prati život sina gusara Hauarda Blejka. Priča započinje Blejkovom pogibijom u kupleraju, gde ga najpre sustiže lovac na ucene a zatim se u sukob umeša i odred crvenih mundira. Posada uspeva da izvuče kapetana iz zgrade ali samo da bi konstatovala da je on mrtav. Odnose ga na brod koji odmah isplovljava i sahranjuju bacivši telo u dubine. Istovremeno, vojska malo 'preuređuje' lice jednog od mornara uhvaćenih u kupleraju i proglašava za kapetana Blejka, uspešno uhvaćenog a kasnije i obešenog. Tako više ni zvanično nema poslednjeg gusara (oni ga zovu piratom). Ali, računi nisu namireni: guverner za koga je Blejk radio nije dobio svoj deo plena, posada se cepa na one koji bi da ostanu verni mrtvom kapetanu i one koji misle da ih njegova reč više ne obavezuje. A u jednoj udžerici luke, ostaje Anabela D'Obri koja u utrobi nosi Blejkovog sina. Godine prolaze. Dečak Danijel Hauard D'Obri raste u prgavog derana koga majka jedva uspeva da kontroliše i pitanje je dana kada će se otrgnuti. U prvom ubistvu sprečava ga tajanstveni stariji gospodin koji se upravo iskrcao u Čarlstaun te 1765.g. Iza uglađenog odela krije se Žilijam Perin, saborac kapetana Blejka. Uz još jednog od starih momaka iz posade, Doka Vilarda, on planira da otvori prodavnicu kao pokriće za pravu misiju – raščišćavanje starih dugova. I guverner ima svoje planove po istom pitanju, voljan da dobije deo plena koji mu pripada; zato hvata poslednje Blejkove mornare i pokušava da sazna gde je skriveno blago. Mračnim ulicama luke, kroz sumnjive četvrti i zadimljene krčme krstare vojne patrole a kroz senke se provlače uhode i ubice za koje nije uvek jasno ko ih plaća (ili ko ovaj put daje više). U međuvremenu, Danijel ipak ubija svog prvog čoveka i dospeva u tamnicu gde mu biva otkrivena tajna koju ni sam ne zna: saznaje ko mu je otac. Žilijn Perin priprema se da oslobodi dečaka. Sviće blistav dan koji će preći u noć koja nosi velike odluke.

Rajko Milošević Gera (1959) jedan je od zapaženih strip autora generacije koja se pojavili 1980-tih i u strip tadašnje SFR Jugoslavije donela svežinu, polet i snagu koja će ga uzdići do evropskih standarda. U svom opusu on je crtao razne žanrovske stripove a najčešće vesterne (u saradnji sa Draganom Savićem). Po preseljenju u Španiju radio je seriju groteskono-crno humornih stripova sa scenaristom Oskaribarom. Gerin (sada se potpisuje kao Guéra) grafizam sklon je 'prljavom' crtežu koji je manje ili više crn, zavisno od same priče; uz precizno kadriranje njegove table su efektne i pune tenzije. U slučaju "Hauarda Blejka", koga potpisuje kao kompletan autor, Gera je izbegao sva instantna šablonska rešenja iz magacina gusarske ikonografije. Od prve stranice jasno je da čitalac ulazi u priču koja neće biti ni laka ni jednostrana; album je tek prvi čin epopeje koja će zaplesti sudbine brojnih likova zarobljenih u pogubno klupko ambicija, pohlepe, časti razbojnika koja je veća od one plemićke, osvete i, na početku i kraju svega, sveopšte mizerije jadnih sudbina u prevrtljivom vremenu i na mestu gde su zakon i zločin nerazmrsivo spleteni. Da ovo neće biti uobičajeni gusarski 'igrokaz s pevanjem i pucanjem' otkriva i Gerin crtež, precizan i zgusnut, oplemenjen akvarelnim kolorom, koga nije moguće ovlaš gledati; čitalac mora da posveti pažnju svakom kvardratu, da uoči pojedinosti pejzaža, kuća, soba, izraze lica, pokrete, da otkrije senke čkiljavih lampi ili mutnih dana. Kao što menja glasove koji vode priču (ponekad govori Žilijam, ponekad sveznajući pripovedač a između radnja teče bez komentara), Gera brzo menja i planove i rakurse da bi prikazao pojedinosti grimasa, portretisao očaj ili ludački sjaj pogleda, uveo čitaoca u mračne lavirinte čatrlji ili tamnica, u velelepne salone, nadneo ga nad luku i bedne ljude što mile po njenim pločnicima. Dok čita i na kraju sklopa korice ovog luksuzno opremljenog albuma štampanog u Francuskoj (!), čitalac zna da se susreo sa stripom koji je urađen koliko nadahnuto toliko i na najvišem profesionalno-zanatskom nivou; stoga mu preostaje da album sa zadovoljstvom prelistava (i otkriva ono što mu je promaklo), nadajući se da će mu vrlo brzo biti dostupan i sledeći deo ove vanredne priče o gusarima dalekih mora.

sadržaj

8.

JUŽNJAČKA UTEHA No 159.

Dejan Stojiljković
amarok018@yahoo.com

Niški strip autori (6)

Tony Radev
FRANCUSKA VEZA

Ono što većena autora kod nas radi u početku, a neki i tokom čitave svoje karijere, jeste podržavanje nekih velikih majstora stripa. To nužno ne mora da bude loše, naročito ako ima meru i ako se čitavoj stvari da lični pečat. Za Tonija Radeva kažu da je ''uzeo dušu'' Mezijeru, ali nije samo taj velikan uticao na njega. Ko malo bolje poznaje Tonija (spadam u takve) zna za njegovu fascinaciju francuskom kulturom, stoga ne treba da čude uticaji i nekih drugih autora (koji i ne moraju biti made in France, ali su u tom ''fahu''). Ono što se prepliće u Tonijevom crtežu su i Franken, Uderco, Mebijus, Moris... Najbitnije u celoj stvari jeste da ono što Toni nacrta može da se odmah prepozna među hiljadu drugih stvari. Naime, ja zaista ne znam autora u nas čiji crtež je Toliko upečatljiv kao Tonijev. Ima tu još nešto... Ono što je neko u Tonijevom (za sada) jedinom albumu MAX DE BRIS detektovao kao neku vrstu aljkavosti i brzine (?!), ističem kao retku vrlinu, a to je da se zamišljeno nacrta u par veštih poteza. Koliko strip crtača to može? Veoma malo. Što je najvažnije, takva veština ne dolazi preko noći, već je rezultat višegodišnjeg rada na stripu i ogromnog ISKUSTVA. Kao dobru ilustraciju za ovo što govorim, pomenuću i skice koje je Toni radio za nikad pokrenuti serijal MARATONCI. Paja Vujisić, Bogdan Diglić, Bata Stojković, nacrtani na jedinstven način, sa neverovatnom lakoćom, a opet, sa svim obeležjima lika i karaktera. E, za to treba imati ruku.

Tony Radev je, kao što sam pomenuo, najviše pažnje skrenuo strip albumom koji je nastao u saradanji sa scenaristima Markom Stojanovićem i Đorđem Milosavljevićem. Pre toga, ja lično najviše volim njegove mini serijal MORONI, mešavina uvrnutog humora i groteske, rađena početkom devedesetih. Zatim je tu neizbežni KRAKOV, KRAKOV, sa Milosavljevićem i Trošićem, AVANTURE MLADOG TILA, sa Vladom Vesovićem. Istakao bih i masu ilustracija u boji, gde se jasno vidi koliko je Toni dobar zanatlija.

Toni Radev trenutno privodi kraju studije sociologije (bilo je i krajnje vreme!) i prema nekim nezvaničnim podacima, njegov diplomski rad ticaće se istorije novinskog stripa. Posle toga, zna se, nove avanture Maxa De Brisa koje će nam upriličiti zajedno sa Markom Stojanovićem. Aktivni je član autorske grupe ambicioznih ljudi ČAJ... ODLIČAN, i neke stvari o njemu, kao i par tabli stripa, možete naći na adresi www.trip.co.yu.

Ah, da... Toni trenutno radi i ilustracije za moju knjigu urbanih hronika pod nazivom LEVA STRANA DRUMA. Očekujem da budu baš onako... Odlične.


Sledeće nedelje:
Mosdi-Civiello
KORRIGANS - DECA NOĆI

sadržaj

9.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (218)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

ISPOVIJEST JEDANAESTA: KOMUNIST

Kakav sam katolik, takav sam i komunist: kilav. A opet, i jedno sam i drugo jer sam sve zajedno, zbućkano, popio još kao klinac, kad mi ništa nije bilo ni glupo ni kontradiktorno. Štoviše, rekao bih da su mi se kućni religiozni i školski politički odgoj - osim što se međusobno nisu podnosili - izvrsno nadopunjavali: i jedni i drugi tražili su podređenje pojedinca cilju i ja sam za sve njih bio spreman marširati.

Danas su neka druga vremena. Ne znam jesu li bolja ili lošija, to će valjda ovisiti sa čime ih budući povjesničari odluče uspoređivati, i svakako mi nisu ni teška ni nesklona ni mrska, no jedno im zamjeram: mislim da imaju slabe ideale.

Ne loše, već baš slabe. Nejake. Jer što nam kao ciljeve nudi poredak kojeg smo nekad zvali "trulim kapitalizmom", a danas "demokracijom zapadnog tipa"? Nudi nam novac, seks, mladost i moć - poker ostvarivih i privlačnih aduta, praznu filozofiju uzimanja. Budući da je posve orijentirana na (stvarno ili prividno) zadovoljenje primarnih, životinjskih potreba, filozofija uzimanja brzo postaje svrhom sama sebi. Ne postoji dovoljno novca, seksa, mladosti ili moći za onoga koji za njima hlepi. Utrka za adutima to manje ispunjava što je bjesomučnija.

Jesu li ciljevi, jesu li rajevi koje su nam nudile Crkva i Partija bili ostvarivi? Naravno da ne, možemo štoviše reći da je njihova osnovna privlačnost upravo u njihovoj neostvarivosti. Ono što možemo doseći, dosegnemo i više nam ne znači ništa. Ono što ne možemo doseći, to namijenimo svojoj djeci ili svojoj duši i imamo svjetlo koje nas čitavog života vuče naprijed. Ideali nam moraju biti nedostižni.

Povratak Zlatnog doba stripa jedan je takav ideal.

Postojalo vjerojatno nije (ne takvo kakvim ga zamišljamo), a vratiti se vjerojatno neće, ali Zlatno je doba stripa meni utopija u rangu Kraljevstva nebeskog ili Besklasnog društva. Ne radim stripove za novce, ne radim ih više ni za slavu, kad bih ih radio zbog sebe, prestao bih sutra. Ali radim ih za strip, za posljednji ideal kojeg mi nisu ukaljali, na jedini način na kojeg ovaj mali klerokomunist, odgojen na svecima i narodnim herojima, zna.

Podređujući sebe zamišljenom općem dobru. Nalazeći zadovoljstvo u maršu.

U davanju.

sadržaj

10.

MOJ POGLED (106)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

DOMAĆI IZDAJNICI...

...Stripa.

Izdavači? Ah, da o tome je reč, ali bi onda naslov bio neprivlačan...:)

Dakle, sada kada smo raščistili o tome da je reč o izdavanju stripova i izdavačima možemo da počnemo priču o tome kakvi su izdavači, kakvi treba da budu a kakvi ne treba da budu. Naravno, ne bavim se opanjkavanjem već je reč o nekim uopštenim ali bitnim stvarima.

Naizgled primamljiva delatnost, izdavanje stripova, mnoge povlači da se njime bave. Zahvaljujući računarima taj posao je mnogima i dostupan. Ali, ko treba da se njime bavi?

Neću sada da klasifikujem i ocenjujem podobnost da se neko bavi time. Ali smatram da treba da se o tome piše jer zatvaranje očiju pred nekim pojavama može da nanese velike štete. Deceniju unazad je posao Dizajnera sveden, barem ovde kod nas, na najniže grane zahvaljujući jeftinom piratskom softveru i klinačkom umišljenošću da svako može biti dizajner ako ima računar i Corel. Danas zato imamo mnogo neukih "dizajnera", neznalica u pripremi za štampu i izuzetno niske cene dizajnerskih usluga. Trebaće puno vremena da prođe dok se u toj struci stvari ne postave na svoje mesto.

Izdavaštvo stripova takođe može imati probleme zahvaljujući činjenici da danas tim poslom može da se bavi svako. Uredu je to što postoji mogućnost da se formira velika konkurencija i ponuda izdanja. Doći će se vremenom i do nekog standarda kvaliteta pripreme i štampe. Pa čak će i novajlije u izdavaštvu imati prilike da sve nauče i da postanu pravi izdavači. Ali, jedno treba da znaju pre nego li uopšte krenu u takav posao.

Prvo, mišljenje kako je prednost imati malu izdavačku kuću umesto velike mašinerije stoji! Ali, to ne znači da je onda sve lako. Mnogo je lakše tako uspeti, međutim i tu očekujte da će vremenom, ako uspete, morati da raste mašinerija. Izdavaštvo nije samo priprema za štampu i štampanje stripa. To je i distribucija, knjižare, kiosci, računovodstvo, knjigovodstvo a da ne pričamo o besomučnim natezanjima da distribucija na vreme (čitaj: sa što manje kašnjenja) vraća novac.

Štampanje nije samo "štampanje". To je i vijanje rokova, cene i kvaliteta. Ako zakineš cenu gubiš kvalitet, ako dobiješ kvalitet na drugarsku šemu, svi mi znamo nekog štampara koji će sačekati lovu, onda moraš da ćutiš kada "drugar" zajebe izdanje. A svaku, i onu najmanju manu će ti kolekcionari zameriti i dići uzbunu na sva zvona. I svi oni danas sve znaju i mogu bolje i ništa im ne smete reći. Pogotovo što su kupci vaših izdanja. A oni mogu svekritikovati, koliko god malo shvatili sve poteškoće sa kojima se srećete. A svaka loša reč je loša reklama za izdavača, u ovim našim malim krugovima pogotovo.

Dakle, pre nego što krenete dooooobro razmislite o svim aspektima izdavačkog posla. Proverite da li ste dovoljno sposobni da sve muke izdržite. Ako niste, bolje je na vreme se povući, i poštovati trud onih koji su imali petlje da to urade. Oni koji se odluče da krenu sa izdavaštvom neka paze da to ne bude krunisano najdestruktivnjom pojavom na našoj sceni - tržištu.

Nemojte da odustajete čim shvatite koliko je to teško raditi. Najdestruktivnije pojave na našim tržištima su brza gašenja strip edicija. Previše je kod nas pokrenuto strip edicija koje su ugašene sa svega par izdatih brojeva. Previše čitaoci sumnjaju u dugotrajnost izdanja. Teško se odlučuju za kupovinu novog izdanja, čekajući više brojeva da se uvere u kontinuitet. A toliko je važno da se časopis od starta kupuje kako bi se vratili novci za štampanje novih brojeva.

Zato se uvek dobro izračunajte pre uletanja u posao. Morate imati novac obezbeđen barem za šest brojeva, da li kroz sigurne sponzore, sigurnu prodaju, ili pravi novac na računu. Ne sme da štuca kontinuitet izdavanja, ne smeju čitaoci da osete da postoje problemi. Ne dozvolite da vas štampari ucenjuju ili čekaju. Treba od samog starta graditi poverenje.

Ne zaboravite da izdavačka kuća, kao i svaka firma, nosi svoje troškove: od poreza, dažbina, pa sve do računa za iznošenje smeća. Sve su to troškovi koji moraju da se plate!

Poenta je da treba da bude što više izdavača, ali ozbiljnih. Pod ozbiljne ne smatram samo velike, već one koji imaju hrabrosti i snage da istraju. One koji poštuju i neguju publiku.

Hajde, krenite samo se prethodno dobro izračunajte. To je savet i zbog vas, da ne izgubite novce. Savet i zbog čitalaca -da se ne razočaraju opet, i zbog stripa - da nam duže živi uz zadovoljne, već spomenute, čitaoce.


DODATNI POGLED:
Nema šanse. Jel' vidite vi koliko sam se raspisao u kolumni...:)

sadržaj

11.

ŠTAMPA

štampa

Predrag Ikonić, Dušan Banjanin i Zoran Đukanović su obezbedili sledeće priloge:

ALAN FORD

Legendarni strip puni 35 godina

Pre tačno 35 godina, maja 1969. godine, izašao je prvi broj legendarnog stripa "Alan Ford". Pošto CKM obožava rođendane (zbog poklona), odlučili smo da obeležimo taj značajan datum prigodnim tekstom koji će ti otkriti mnoge malo poznate činjenice.


PRIČA

Priča je prožimala sve slojeve američkog društva kojim caruju socijalna nepravda, licemerje, mafija i dolar kao vrhunska svetinja i motiv koji pokreće sve junake stripa. Među obožavaocima 'Alana Forda' govorilo se da je strip zabranjen u Americi pod optužbom da je levičarski, a priča se i da jedan broj kod nas nije objavljen jer se u njemu pojavljuje Tito.

Nismo ni slutili da ćemo posle toliko godina ponovo preživljavati mnoge epizode stripa, ali ovaj put kao glavni junaci. Svedoci smo i vladavine alanfordovskih bankara sa tompusima, namrštenih generala i trgovaca oružjem. Nisu nas mimoišle ni privatne vojske, korumpirani političari, atentati, bahati bogataši, kao i beda najamnika sa dokova New Yorka. Nismo li za ministra policije imali inspektora Broka? Zar ne prepoznajete jednog od trojice gradskih otaca New Yorka kako predsedava skupštinom jedne naše severne pokrajine? Čak je i Superhik imao piramidalnu banku, poput nekih gazda koji su jezdili Srbijom. Samo nam fali da se vrati veliki diktator. Zato, hvala ti Alane, Bobe, Sir Olivere i ostali što ste nas na vreme edukovali kako da preživimo sve ovo i sačuvamo dostojanstvo večitih gubitnika." Savremenik i poklonik stripa Arkadije Nešković, četrdesetogodišnji službenik iz Zemuna.

Uvodno izlaganje ovog dečačića od četrdesetak leta najbolje objašnjava ogromnu popularnost ovog stripa na prostorima bivše Jugoslavije. Ako si kojim slučajem život proveo u društvu Amiša ili Mormona, nauči gornje redove napamet pa se hvali u društvu kako si shvatio smisao "Alan Forda" (doduše, ako su ti najbolji ortaci Amiši, ovaj savet gubi smisao). Alana je neko ipak morao izmisliti. Ko su ti ljudi koji su svojim ludilom zarazili sve nas?


AUTORI

Autori stripa su bili Magnus i Bunker, u to vreme (pa i kasnije) veoma popularni italijanski tvorci stripova.

Crtač Roberto Raviola, alias Magnus (pseudonim proizašao od Magnus pictor fecit - napravio veliki umetnik), rođen je 30. aprila 1939. u Bolonji. Bio je profesor likovnog vaspitanja u Milanu i strastveni ljubitelj stripa. Stvorio je originalni stil koji su mnogi kasnije oponašali (naročito budući crtači "Alana Forda"). Simbolično, poslednja epizoda Alana Forda koju je nacrtao bila je "Odlazak Superhika", septembra 1975. Kasnije je nastavio karijeru sa stripovima "Družina lopova" i "Milady". Bob Rock, nerazdvojni, prgavi Alanov partner, predstavlja njegovu karikaturu. Umro je 1996. godine u Milanu.

Pisac Luciano Secchi, alias Max Bunker, rođen je 24. avgusta 1939. u Milanu. U mladosti je pisao drame, ali ipak se odlučio za pisanje scenarija za strip. Godine 1960. započeo je saradnju sa izdavačkom kućom "Corno", gde je 1962. debitovao s tekstovima za "Crnu masku" i "Atomika" s crtačem Paolom Piffarerijem, koji je kasnije bio prvi od sedam Magnusovih naslednika, crtača "Alana Forda". Godine 1967. Bunker preuzima generalnu upravu kuće "Corno". Godine 1983. osniva izdavačku kuću "Max Bunker Press" za koju potpisuje desetine strip-serijala, među kojima je poslednji "Kerry Cross". Uspavani Šef grupe TNT u početku je zamišljen kao karikatura njegovog lika, ali kasnijim preoblikovanjem lika se od te ideje delimično odustalo.


STVARANJE LEGENDE

Pre priče o samom stripu, ne bi bilo loše da saznamo kako je došlo do ideje za stvaranje ovog stripa. Magnus i Bunker su se upoznali pre 40 godina u Milanu, kada je gorepomenuta izdavačka kuća tražila scenariste i crtače za novi strip "Kriminal". Čik pogodi koga su angažovali. "Kriminal" započinje svoj život avgusta 1964. neverovatno uspešno. Koristeći popularnost, već u decembru iste godine izdaju novi serijal - vampirsko-crnomagični "Satanik". U maju 1965. izlazi još jedan strip iz Magnus & Bunker kuhinje, špijunski "Dennis Cobb Agente SS 018", a u februaru 1966. pojavljuje se svemirska heroina "Gesebel". Kao što se može videti, dinamični duo je bio neumoran, svake nedelje je stvarana barem po jedna epizoda, što začudo nije uticalo na kvalitet izdanja. I pored ogromnog posla, Magnus i Bunker su bili željni nečeg novog. Teren za "Alana Forda" pripremljen je novim stripom "Maxmagnus", koji startuje marta 1968. godine. Ovaj strip je govorio o kralju i njegovom pomoćniku, dva prevaranta koji besomučno pljačkaju svoj narod. Nedugo zatim, konačno dolazi na red njihovo najbolje delo - "Alan Ford", strip o kome su razmišljali pet godina.


PRVI ALANOVI KORACI

Već u gorepomenutim serijalima Magnus i Bunker su počeli da eksperimentišu i ispituju kakve će biti reakcije publike. Magnus je pri kreiranju lika Alana Forda na umu imao (tada mladog) glumca Petera O'Toola, na koga je u prvih 75 epizoda diskretno ličio. Kada su počinjali da kreiraju Alanov lik, zamišljali su ga kao blagu parodiju Jamesa Bonda. Prvobitna ideja je bila da Alan bude obučen u odelo i belu majicu, sa mašnom oko vrata. Ipak, bilo je očigledno da bi tako obučen iskakao iz koncepcije grupe, tako da su se odlučili za (sada svima poznatu) crnu rolku i pantalone. Posle godinu i po dana priprema, u maju 1969. izlazi prva epizoda. Čitaoci su bili zbunjeni duhom ovog zabavnog štiva koji je odudarao od bilo kog stripa koji su ranije čitali. Junaci nisu bili ultramoderni špijuni, već bedni siromasi koji su izigravali tajne agente. Takav revolucionarni pristup je rezultovao slabom prodajom prve epizode. Ipak, početni poraz nije uplašio autore. Pošto nisu bili sasvim zadovoljni prvim brojem, studiozno su analizirali crtež i scenario. Usledio je "hirurški zahvat" na Bobu Rocku, kome je nakon drugog broja uvećan nos i smanjen stas, čime je njegov lik izgubio na realističnosti, ali je time postao jedan od najpopularnijih likova stripa.

Prvi broj serijala o Alanu Fordu u Italiji je prodat u podnošljivih 22.000 primeraka, dok je već drugi broj ("Šuplji zub") najavljivao katastrofu, pošto je prodat u samo 8.000 primeraka. Autori su bili očajni. Strip je tada bio na korak do ukidanja, a za opstanak "Alana Forda" najzaslužniji su malobrojni verni čitaoci koji su pismima podrške ohrabrili Magnusa i Bunkera da nastave dalje.

Nakon dvogodišnjeg mučenja, dolazi do preokreta sa 26. brojem, u kojem se pojavljuje Superhik, bedni đubretar koji u slobodno vreme krade od siromašnih da bi davao bogatima. Može se slobodno reći da je Superhik spasao strip, jer se broj prodatih primeraka popeo na 100.000.

Na vrhuncu popularnosti stripa, na veliko razočarenje ogromnog broja čitalaca, Magnus donosi odluku da prekine sa crtanjem "Alana Forda". Poslednja epizoda koju je uradio bila je "Odlazak Superhika" (br. 75). Ogroman broj crtača je nakon Magnusa pokušavao da kopira njegov crtež.


GRUPA TNT U (EX) YU

I pored svoje genijalnosti, "Alan Ford" je najveću popularnost stekao samo u rodnoj Italiji i kod nas. U Evropi se za ovaj strip zna tek ponešto, pošto je bilo pokušaja izdavanja na trulom Zapadu, ali nigde nije stekao takvu slavu kao u Italiji i ex-YU. Pored svih navedenih razloga uspeha stripa kod nas, presudnu ulogu je možda imao njegov prevodilac, pokojni Nenad Brixy. Brixy se i sam bavio pisanjem. Objavio je niz humorističkih romana o nespretnom detektivu Timothyju Tacheru, a po jednom od njih snimljen je i film u (tadašnjoj) Čehoslovačkoj! Pošto je bio veliki ljubitelj stripa, predložio je zagrebačkom "Vijesniku" da objavi "Alan Ford" na stranicama "Superstrip" serije 1972. godine. Odigrao je ključnu ulogu genijalnim prevodima koji su ovaj strip približili našoj publici. Prevođenje "Alana Forda" nije bilo lak posao, pošto je strip obilovao igrama reči, ali to je Brixyju davalo slobodu u prevođenju i podsticalo njegovu kreativnost. Na razne načine se dovijao da italijanske igre reči prenese u duhu našeg jezika, tako da je bilo dosta pošalica kojih nije bilo u originalu. Zbog njegovog fenomenalnog kreativnog angažmana, Nenada Brixyja domaći obožavaoci s pravom smatraju trećim autorom stripa. Što se tiče "Alana Forda" u Srbiji, publici je pored sjajnog teksta, neverovatno smešan bio i hrvatski jezik koji je koristio prevodilac, kao i pisanje imena u originalu (Bob Rock npr.). To je išlo toliko daleko da su čitaoci bili besni što su izdanja štampana kod nas (nakon rata) prevedena na srpski. Jednostavno, duh "Alana Forda" je bio povezan sa Brixyjevim prevodima.


CENZURA STRIPA

U bivšoj Jugoslaviji i komunističkom režimu ni strip nije pošteđen cenzure. I on je, baš kao i književna dela, filmska ostvarenja i još mnogo toga, prolazio kroz ruke cenzora. Nažalost, ta sudbina nije zaobišla ni "Alana Forda", u kojem su prepravljani pojedini kadrovi, vršene intervencije na crtežu, korekcije u tekstu, ili se čak primenjivala i najsirovija metoda izbacivanja celih stranica ili sličica. Većina cenzura se odnosila na specifičan humor koji podbada sve sfere društva. Komunjare su, iz nama nepoznatog razloga, najviše iscenzurisale ismevanje nacista. Jednostavno, nije smela da postoji nikakva aluzija na naciste. Zaista začuđuje nivo imbecilnosti tadašnje vlasti - Italiji sa fašističkim nasleđem te igrarije nisu smetale, ali crvenim cenzorima jesu. Nabrojaćemo nekoliko primera bednih cenzura.

(NE) GLASAJTE ZA NOTAXA (16. EPIZODA) Tekst u epizodi" (Ne) glasajte za Notaxa" cenzurisan je od drugog izdanja nadalje, kao i jedna sličica u kojoj Notaxov protivnik diže desnu ruku u vazduh uzvikujući "Heil!". U drugom izdanju njegova podignuta ruka je precrtana tako da izgleda kao da je spuštena uz telo a izmenjen je i tekst. Takođe, izmenjen je i tekst u kojem se ismeva rasizam u Americi, kada političar priča radnicima ono što žele da čuju: "Kao prvo, obećajem da ćemo one crnce sabiti u mišje rupe. Neka vide tko vlada na našem kontinentu! Ovo je zemlja bijele rase, i tko se usprotivi taj će videti svoga boga...!" Verzija u ostalim izdanjima: "Kao prvo, obećajem da ćemo neprijatelje sabiti u mišje rupe, ovo je naša zemlja i tko ne misli taj će..."

TROJICA IZ YUME (19. EPIZODA) U epizodi "Trojica iz Yume" fali jedna stranica u svim izdanjima osim u prvom. Na toj stranici bolničari ludnice koji kupe Laffayeta i ekipu sa plaže pre polaska stavljaju SS kape i pozdravljaju Treći rajh. Izmene su nastale u drugom izdanju. Donja sličica sa stranice 34 i gornja sličica sa stranice 35 su izbrisane. Stranice 34 i 35 su spojene tako da ispada da nema stranice 34. HIK, HIK, HURA! (200. EPIZODA) Ovo je jubilarna epizoda koju je nacrtao Magnus (mada je crtež vidno lošiji nego ranije). U "Vjesnikovom" izdanju na stranici 21 izbrisani su kukasti krstovi na zidu kao i grafiti "Porci!" i "W I Nasizt!" a ironični grafit "Forza AIDS" (Naprijed AIDS) preveden je kao "Dolje AIDS". U "Borgisovom" izdanju nema cenzure, a grafiti su prevedeni kao "Naprijed AIDS", "Svinje" i "Živjeli nacisti".

Na kraju, nadamo se da smo ti pojasnili fenomen Alana Forda i grupe TNT. Ako posle ovog teksta poželiš da ponovo pročitaš omiljene epizode, naša misija je uspela! I za kraj zapamti - bolje sto godina čitati CKM nego nedelju dana gledati Spice Platinum!


LEGENDARNE REPLIKE

Bolje živeti sto godina kao milijunaš nego sedam dana u bijedi! - Bob Rock
Halo, Bing! Kako brat? Opet u zatvoru? - Sir Oliver
Cijena? Prava sitnica! - Sir Oliver (ova legendarna replika je postala uzrečica u svakodnevnom govoru)
Ja sam odvijeć star, ali poslušaj moj savjet! - Broj Jedan
Ako kaniš pobijediti, nipošto ne smiješ izgubiti! - Broj Jedan

Ne smemo zaboraviti ni Grunfove otkačene parole ispisane na majici:
- Bolji je častan bijeg nego nečasna smrt!
- Tko spava nije budan
- Tko hoda ne trči
- Tko lijeti vrijedi, tko ne lijeti ne vrijedi!


GRUPA T.N.T.

(skraćenica za trinitrotoluol, izuzetno jak eksploziv) Predstavljamo ti dosijee najtajnije (i najsiromašnije) grupe tajnih agenata u istoriji. Oni su razlog zašto je svet još uvek u jednom komadu!


ALAN FORD
Ime i prezime: Alan Ford
Adresa: 6th Avenue, New York
Starost: 25 godina
Visina: 180 cm
Težina: 62 kg
Prethodno zanimanje: Stručnjak za reklamu
Prva epizoda: "Grupa T.N.T." (#1)

Alan je najmlađi (ljudski) član grupe TNT. Ljubimac lepšeg pola, ali mu to uvek donese probleme, a često i ljubavne jade. Stidljiv je, skroman i naivan, uvek želi da pomogne, ali je takođe i pravi majstor za upadanje u nevolje. Alan je siroče, nema roditelje ni rodbinu. U početku radi u sopstvenoj reklamnoj agenciji (u jednom golubarniku na vrhu solitera i "kradući" poštanske linije). Tako je bežeći pred ljudima iz pošte potpuno slučajno dospeo u tajno sklonište još tajnije grupe TNT.


BOB ROCK
Ime i prezime: Robert Rock
Adresa: 6th Avenue, New York
Starost: 35 godina
Visina: 150 cm
Težina: 47 kg
Prethodno zanimanje: bez stalnog zaposlenja
Prva epizoda: "Grupa T.N.T." (#1)

Bob pati od dva kompleksa, prvi je nizak rast, dok je drugi njegov veliki nos. Zbog toga je vrlo osetljiv i razdražljiv, ali je u poduhvatima grupe TNT jedan od najhrabrijih agenata. Bob je siroče, majka mu je poginula u neuspeloj pljački banke, a otac je umro o državnom trošku na električnoj stolici. Ima tri brata blizanca s one strane zakona.


BROJ JEDAN
Ime: Broj Jedan (Njegova visost)
Adresa: Tajno skrovište u hodniku njujorške podzemne železnice
Starost: niko ne zna
Visina: neizmerljiv
Težina: nepoznata
Prethodno zanimanje: sva moguća zanimanja
Prva epizoda: "Broj Jedan" (#11)

Dugobradi paralitičar, nepoznatih godina, glava je grupe TNT. Uvek je "darežljive" ruke kada je novac u pitanju i pravednik prilikom dodele godišnjih odmora svojim podređenima (Šef i Jeremija i dalje spavaju, a Alan i Bob i dalje rade). Kako sam tvrdi, poznaje gotovo sve (ako ne i sve) najpoznatije istorijske ličnosti o kojima ponekad pripoveda priče (sasvim različite u odnosu na "zvanične verzije"), uvek nezainteresovanim članovima Grupe TNT. Broj Jedan živi u tajnom skrovištu, u njujorškoj podzemnoj železnici, s Grunfom koji mu je lični sluga.


SIR OLIVER
Ime i prezime: Sir Oliver od loze Oliver-Oliver
Adresa: 6th Avenue, New York
Starost: 42 godine
Visina: 176 cm
Težina: 75 kg
Prethodno zanimanje: "noćni bravar"
Prva epizoda: "Šuplji zub" (#2)

Engleski plemić koji je napustio svoju zemlju zbog "nesporazuma sa vlastima" (čitaj: preti mu duži odmor o državnom trošku). Krasi ga osobina da krade šta god stigne, a zahvaljujući snalažljivosti i izuzetnim govorničkim sposobnostima, to mu često i uspeva. Naravno, on nikad neće priznati da krade, već će uvek naći neki izgovor ("To nisu policajci, to su maskirani razbojnici!").


DEBELI ŠEF
Ime i prezime: Gervasius Twinkleminkleson
Adresa: 6th Avenue, New York
Starost: 50 godina
Visina: 170 cm
Težina: 92 kg
Prethodno zanimanje: Opštinski pisar zadužen za krasopis
Prva epizoda: "Grupa T.N.T" (#1)

Zamenik Broja Jedan, koji vremenom postaje sve lenji, dane provodi u spavanju ili u prepirci s pomoćnikom Jeremijom. Pregurao Drugi svetski rat kao zapisničar u kontraobaveštajnoj grupi, gde je imao nadimak "Brza noga" zbog brzine pisanja (krasopis mu je išao od ruke, ali puno teksta - ne). Šef je postao udovac (imao je izuzetno muževnu ženu) nakon jedne svađe kad je izbačen na ulicu gde ga je i pronašao Broj jedan. Ne razdvaja se od hrčka Skvikija na koga večito imaju pik Bob i Nosonja.


JEREMIJA
Ime i prezime: Jeremija Lešina
Adresa: 6th Avenue, New York
Starost: 52 godine
Visina: 165 cm
Težina: 58 kg
Prethodno zanimanje: Ulični prodavac limuna
Prva epizoda: "Grupa T.N.T" (#1)

Jeremija je matori hipohondar italijanskog porekla koga progone sve znane i neznane bolesti, kao i neke koje sam izmišlja. Zajedno sa Šefom radi (čitaj spava) u cvećari, a kada se ne žali na svoje bolesti, spava blaženim snom. Pošto je večito jednom nogom u grobu, neupotrebljiv je za bilo kakvu akciju.


GRUNF
Ime i prezime: Oto von Grunt
Adresa: tajno skrovište Broja 1
Starost: 55 godina
Visina: 175 cm
Težina: 82 kg
Prethodno zanimanje: Pomoćnik u prodavnici voća i povrća
Prva epizoda: "Grupa T.N.T" (#1)

Emigrirao je u SAD nakon prvog svetskog rata, ali je zadržao svoje vojničke navike. Došavši u SAD promenio je svoje ime Grunt u Grunf. Grunf je izumitelj uglavnom beskorisnih stvari (npr. bomba bumerang), a zadužen je i za prevozni park grupe TNT. Stvari pravi sa budžetom koji retko kad prelazi 50 centi. I uz sve to, uvek ima novu majicu sa originalnim natpisom.


NOSONJA
Ime: Nosonja (Cirano)
Rasa: evropska mešavina
Adresa: 6th Avenue, New York
Starost: 4 godine
Visina: 85 cm
Dužina: 100-105 cm
Težina: 37-38 kg
Prva epizoda: "Pas za milijun dolara" (#18)

Nosonja je izuzetno inteligentan pas koji od trenutka kad stupi u grupu TNT postaje neizostavan član. Obožava Boba, koji ga ne podnosi iako mu je Nosonja nekoliko puta spasao život. Iskoristiće svaki pogodni trenutak da pokuša da ispuni svoj san i pojede Skvikija.


SKVIKI
Ime: Skviki
Vrsta: zamorče
Adresa: 6th Avenue, New York, šefov šal
Starost: 1 godina
Visina: 10-15 cm
Težina: 700-800 g
Prva epizoda: "Čuvaj se bombe" (#21)

Skviki je hrčak kojeg je Šef pronašao i napravio mu dom u svom šalu koji uvek nosi oko vrata. Iako Šef retko kad i sam dolazi do hrane, za Skvikija se uvek nađe list salate, što izaziva zavist uvek gladnog Boba.


KLODOVIK
Ime: Klodovik
Adresa: Tajno skrovište Broja jedan
Starost: 3 godine
Visina: 15 cm
Težina: 1 - 2 kg
Prva epizoda: "Crne planine Južne Dakote" (#100)

Papiga koja zna da govori (i to nekoliko jezika). Ovaj papagaj ljudske inteligencije služi Broja 1, a ujedno vrlo često spašava članove grupe u bezizlaznim situacijama.


NEGATIVCI

"Alan Ford" ne bi imao smisla kad se ne bi borio protiv negativaca. Baš kao i sama grupa TNT, ni oni nisu ništa normalniji. Evo najznačajnijih neprijatelja supertajne, superslavne grupe:

SUPERHIK - alkoholizirani kriminalac koji otima siromašnima da bi davao bogatima. Reč je o nesrećnom čistaču ulica koji je besan na siromašne zato što bacaju đubre po ulici. Oblači steznik da bi sakrio stomak i koristeći svoj alkoholni zadah kao oružje, otima siromašnima leteći pomoću balona. Prvi put se pojavljuje u epizodi "SUPERHIK" a kasnije u nizu drugih epizoda.

MARGOT - poznata superšpijunka, pojavljuje se svuda gde ima novca. Nakon što se u ulozi verenice Boba Rocka ubacuje u sedište grupe TNT, podvrgavaju je operaciji brisanja pamćenja. Pojavljuje se u više epizoda, a prvi put u epizodi "GRUPA TNT".

TROMB - osoba kojoj je životni zadatak da uništiázemlju i sav život na njoj. Nakon Konspiratorove smrti pokušava ponovo da okupi trio fantastikus. Pojavljuje se u više epizoda, a prvi put u epizodi "VESELA DOLINA".

BABY KATE - vođa bande duhova-gangstera koji zahvaljujući propalom mađioničaru Urliciusu Hopeu uspevaju da pređu barijeru svemir-vreme i nastave da se bave zanatom kojim su se bavili pre smrti. Pojavljuje se u nekoliko epizoda a prvi put u epizodi "KUĆA DUHOVA".

KONSPIRATOR - najtajanstveniji lik, kao što mu i samo ime govori. Pojavljuje se u više epizoda, a takođe i kao vođa trija fantastikus u saradnji sa profesorom Aslarom i Stampelom. Prvi put se pojavljuje u epizodi "GODIŠNJI ODMOR".

ARSEN LUPIGA - manje-više francuski džentlmen, više lopov manje džentlmen. Majstor u prerušavanju, omiljeni alat mu je otrov arsen sa kojim deli ime. Pojavljuje se u više epizoda, a prvi put ga srećemo u epizodi "ARSEN LUPIGA".

DOKTOR ASEPTIK - naučnik nezadovoljan brzinom kojom ljudi uništavaju okolinu. U osnovi i nije neki negativac, samo želi da ubrza proces zagađenja. Pojavljuje se u nekoliko epizoda, a prvi put u epizodi "EKOLOGIJA".

GUMIFLEX - čovek sa gumenim licem, pored Arsena Lupige, još jedan majstor u prerušavanju. U stvari, to i nije neko prerušavanje, jer Gumiflex je u stanju da menja svoje gumeno lice. Susrećemo ga u nekoliko epizoda, a prvi put se pojavljuje u epizodi "GUMIFLEX".


SPOREDNI LIKOVI:

GENERAL WAR - On je tipičan predstavnik američkog vojnog vrha, korumpiranog i umešanog u sumnjive poslove koji (jasno!) za sobom vuku i ogromne količine šuškavih zelembaća. Uspeh u karijeri leži na gomili prljavog veša o kojem, kao i uvek, sve do poslednjeg detalja zna Njegova Visost, Broj 1. General War, inače profesionalno kako nezainteresovan tako i nesposoban, angažuje grupu TNT za izvršavanje specijalnih zadataka koji ili moraju da budu Top Secret ili da se ne ostvare kako bi maskirali pravi smisao misije.

INSPEKTOR BROK - U kriminalu ogrezli New York prepušten je nesposobnom šefu policije, komesaru Broku, koga na toj poziciji čuvaju Gradski očevi (koji neverovatno liče na tri praseta) upravo zbog njegove nemogućnosti da reši one slučajeve koji bi eventualno ugrozili njihove debele interese. Inspektor Brok je klasičan primer šefa policije niske inteligencije, pokornog i poslušnog prema nadređenima, nadmenog i osornog prema podređenima, sporog, neefikasnog i uvek u zakašnjenju za kriminalcima. U većini slučajeva obraća se Broju 1 sa molbom, dobro podmazanom zelenim novčanicama, da grupa TNT reši slučaj. Bolesno željan slave i publiciteta sve njihove uspehe pripisaće sebi i svojim policajcima.

VELIKI CEZAR - Miljenik svih članova TNT grupe, u početku karijere bio prvoklasni kriminalac, neuhvatljiv i za najsposobnije agente iz slavne nam cvećare. Veliki je ljubitelj jakih i opasnih zveri koje ga prate kao verne sluge na svakom koraku. Nakon što je nabacio nekoliko "bijednih milijunčića", Veliki Cezar rešava da pođe putem pravde, u čemu mu pomaže Broj 1 uzevši ga za šefa podružnice koja će pokrivati zapadnu obalu SAD sa sedištem u Los Angelesu.

BAKSUZNI SAMOUBICA - Često se pojavljuje u stripu. Večito je nesrećan jer ne može da se ubije, ma šta pokušavao. Alan se uvek sažali na njega dajući mu koristan savet kako da se ubije.


Objavljeno: CKM, magazin za muškarce, broj 9, 29.4.2004.

KAUBOJI PROTIV VANZEMALJACA - Dva studija "Escape" i "Platinum" udružii su se kako bi snimili film "Cowboys and Aliens" koji je baziran na jednom strip serijalu. Džošua Openhajmer i Tomas Doneli treba da urade adaptaciju stripa u čijem "makrouniverzumu" ima više od hiljadu likova. Priča "Cowboys and Aliens" smeštena je u vreme Divljeg zapada kada kauboji i indijanci moraju da prevaziđu svoje sporove kako bi se zajednički suprotstavili najezdi vanzemaljaca.

V.T.


Objavljeno: DANAS, 14.05.2004. godine

OSAM SATURN NAGRADA ZA "POVRATAK KRALJA"

Akademija SF, fentezi i horor filmova po 30. put je dodelila Saturn nagrade za najbolja žanrovska ostvarenja iz prošle godine. Film "Povratak kralja", završni deo Džeksonovog filmskog serijala "Gospodar prstenova", osvojio je osam nagrada uključujući one za najbolji fentezi film, glumca (Ilajdža Vud), sporednog glumca (Šon Ostin), reditelja, scenario i muziku. Drugi deo ovog serijala, film "Dve kule" dobio je nagradu kao najbolje specijalno DVD izdanje. Najbolja glumica je Uma Turman ("Kill Bill Vol. 1). Najbolji SF film je "X2: X-Men United", a najbolje horor ostvarenje "28 Days Later". U kategoriji akciono / avanturističkog/triler filma trijumovao je "Kill Bill Vol. 1", dok je najbolje animirano ostvarenje "Finding Nemo".

U televizijskim kategorijama pomalo je ironično zvučala činjenica da je otkazana TV serija "Angel" dobila najviše Saturn nagrada - četiri. Specijalna priznanja za "Lice budućnosti" dobili su Skot Spidmen ("Underworld") i Melisa Džordž (serija "Allias"), a za ovu nagradu glasaju ljubitelji naučne fantastike, fentezija i horora. Specijalne nagrade dobili su i reditelji Džejms Kameron ("Donald A. Reed"), Eli Rot ("Showcase"), Ridli Skot ("George Pal"), Pol Dž. Alen ("Visionary"), producent Gejl En Hard ("Dr. Donald A. Reed"), kao i Blejk Edvards za uspešnu karijeru i kompozitor Džon Vilijams kome je pripala nagrada za životno delo.

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 08.05.2004.godine

GARFILD NA FILMU

VAŠINGTON (Tanjug) - Mačak Garfild, "najveća lenčuga" u svetu crtaća i stripa, čije dogodovštine svakodnevno objavljuje više od 2.500 listova u svetu, uskoro će se pojaviti na velikom platnu i na video-igricama. Za ovog debelog narandžastog mačka, ciničnog i egoistu, u životu postoje samo dve stvari: lazanje i dremka. "Možda i postoji nešto bolje u životu, ali čisto sumnjam", jedna je od njegovih glavnih deviza. Ovo pravilo ne važi i za njegovog idejnog tvorca Amerikanca Džima Dejvisa (58) koji je Garfildu posvetio ceo svoj život. "Ja sam srećan čovek jer radim ono što volim", izjavio je nedavno novinarima ovaj duhoviti čovek. Garfild, koji je prošle godine proslavio svoj 25. rođendan, snimio je dugometražni crtani film ,"Garfild na filmu" sa glasom Bila Mareja, koji će izaći 11. juna u SAD, a ubrzo potom i u Evropi.


Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, Beograd, 08.05.2004.godine

ISTORIJA STRIPA

NOVI KVADRAT

Oko zagrebačkog lista „Polet”, 1976. godine, okupila se grupa mladih strip stvaralaca, koji će imati veliki uticaj na tadašnju omladinu i zauvijek promijeniti strip na ovim prostorima

Da bi se izmjerila vrijednost nekog umjetničkog pravca ili pokreta, potrebno je da prođe vrijeme, da bi se vidjelo koliki je uticaj imao na kulturu i društvo i koliki je trag taj pokret ostavio za sobom. Bunt je jedan od osnovnih motiva za stvaranje novih pravaca i pokreta, a najizraženiji je kod mladih ljudi. Svaki je pokret u sebi nosio određenu dozu bunta. Upravo zbog bunta, u drugoj polovini sedamdesetih godina, kada se flower-power hipi ideologija svima popela na vrh glave, pojavila su se dva nova umjetnička pokreta PUNK i NEW WAVE. Neupućeni će reći da su to isključivo muzički pokreti čiji nosioci nijesu ni znali da sviraju, ali to nije bilo tako. Kao prvo, razlog što je muzika bila takva nije neznanje, već želja umjetnika da se izraze na novi, brz, energičan i jasan način. Kao drugo, ni tvrdnja da su to isključivo muzički pokreti nije tačna, jer se ovakav način izražavanja mogao vidjeti i u ostalim vidovima umjetnosti - književnosti, slikarstvu, filmu..., i naravno stripu.

Do promjene je moralo doći. Muzičke zvijezde prethodne generacije postale su neka vrsta božanskih idola, gotovo nedodirljivih (poput superheroja u stripu), a muzika se vrednovala po dužini pjesama i solaža, koje su se već počele toliko ponavljati da su izazvale mučninu (npr. Pjesme „When the Music Is Over” i „The End” grupe The Doors ­ obije po 11 i kusur minuta i dosade). Publika je u svemu tome postajala sve manja (ne brojčano) i ništavnija. Niko više nije želio da se tako osjeća. Punk i „New Wave” su donijeli dugo očekivanu promjenu. Poruka ovih pravaca bila je da baš u toj publici, dakle u običnom svijetu postoje ljudi koji imaju šta da kažu i da svako od njih zaslužuje da barem bude saslušan. Takvo je razmišljanje bilo zastupljeno i među strip autorima i autorkama tog vremena.

Promjene koje su se dešavale osvojile su cijeli svijet. Tako je bilo i kod nas, odnosno na prostorima tadašnje SFRJ. Zbog političkog uređenja koje je tada bilo zastupljeno (a čije posljedice još uvijek osjećamo), može izgledati čudno da je došlo do te pojave, jer, po definiciji u komunizmu svi misle isto, ali svi znamo da nije bilo tako. Postojali su vladajući komunisti (prvi među jednakima?!?) i oni koji su ispod njih. Zadatak ovih ispod bio je da slijepo prate ideje onih iznad, koji zdovoljni svojim položajem nijesu ni pokušavali išta da promijene. To je izazvalo bunt kod onih koji su se tada nazivali komunistička omladina. Svaka omladina, pa i komunistička željna je promjena i puna ideja. U krvi je omladina da se buni i bori protiv onoga što ne valja, da bi sebi stvorila bolju budućnost. Tako se dešavalo i kod nas. Krenuo je komunistički punk protiv komunističkih hipija. Svoje ideje, omladina je prezentirala najčešće u svojim listovima. Shvativši snagu stripa i uticaj koji on može da ima, većina tadašnjih listova se trudila da ga ima na svojim stranicama.

U takvoj atmosferi i sa takvim razmišljanjem, 1976. godione, oko zagrebačkog lista „Polet” okupila se grupa mladih strip stvaralaca, koji će pod zajedničkim imenom „Novi kvadrat” imati veliki uticaj na tadašnju omladinu i zauvijek promijeniti strip na ovim prostorima. To su bili Mirko Ilić, Igor Kordej, Krešimir Zimonić, Ninoslav Kunc, Joško Marušić, Emir Mešić, Krešo Skorzat i Radovan Devlić.

Prvo što treba istaći u vezi ove grupe jeste originalnost. Takve stripove nije radio niko prije njih. Drugo što treba istaći jeste tematika njihovih stripova. Osnovna tematika bila je kritikovanje postojećeg društva i pogled u budućnost, koji i nije bio baš optimistički. Ako je potrebno porediti, onda se njihovo predviđanje budućnosti može nazvati orvelovskim. Ako se danas osvrnemo oko sebe (u globalnom smislu) vidjećemo da su neki od tih stripova bili i proročki.

„Novi kvadrat” je nastao tako što su se članovi međusobno upoznali i zaključili da će lakše djelovati i probijati se pod zajedničikim imenom. Svi su stripu pristupali ozbiljno. Ujedinila ih je zajednička ljubav prema stripu, nestereotipno razmišljanje o njemu, njegovim mogućnostima i značaju i želja da rade beskompromisan strip, potpuno iskren i analogno dosljedan njihovim unturašnjim porivima. Udruženje je trajalo oko dvije i po godine, tačno koliko je trebalo da opravda svrhu svoga nastajanja i postojanja. Za sobom su povukli veliki broj mladih strip autora i autorki, koji su se kasnije učvrstili i na domaćoj i na stranoj strip sceni. Do raspada grupe je došlo iz više razloga. Po Zimoniću, vrsta stripa koju su radili, ta eksperimentalna kratka forma, postala je opterećenja za njih i htjeli su raditi neke druge stvari, po čemu se opet razlikuju od prethodnioh generacija, koje su počele opasno da se ponavljaju. Mirko Ilić, koji se smatra za predvodnika Kvadrata, kaže da su za raspad krivi odgovorni ljudi iz raznih listova (Polet, Danas, Start...), koji su strip zamjenjivali fotografijama golotinje, da bi im listovi ličili na Andy Warhol’s interview magazin. Kordelj okrivljuje starije članove grupe (Marušić je najstariji) da su grupu koristili za stvaranje svog ličnog imena i karijere (tipično balkanski).

Nakon razilaska, neki su se članovi posvetili drugim oblicima grafičkog izražavanja, na primjer dizajnu, ilustraciji i animiranom filmu, dok su drugi nastavili da se bave strpom. Svi su oni (osim Devlića i Mešića koji su preminuli) i dan danas veoma uspješni. Najdalje su otišli Mirko Ilić, koji je sada u Americi jedan od najpoznatijih dizajnera, i Igor Kordelj, koji se i dalje bavi stripom i koji je u svijetu stvorio zavidnu karijeru. Uz „Novi kvadrat” mora se pomenuti i Magda Dulčić, koja je bila bliska saradnica grupe (ponajviše sa Zimonićem). Dulčićeva je izuzetna umjetnica, čije su ideje veoma bliske kvadratovcima, a na čijem bi crtežu, naročito stilizaciji mogli pozavidjeti mnogi umjetnici.

Od bivših članova „Novog kvadrata” se može očekivati još puno, ali jedno je sigurno ­ neće biti ponavljanja.

Nikola Ćurčin


Ovaj članak je prenesen sa sajta dnevnog lista POBJEDA, Podgorica, od 08.05.2004.godine. Sva prava zadržana.

sadržaj

12.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

ABOUT COMICS traži nove talente te vam, zahvaljujući Darku Macanu, dajemo link ka stranici na kojoj možete saznati sve što vas zanima u vezi njihove "potrage"...:)

http://www.aboutcomics.com/talent.htm

sadržaj

13.

LINKOVI

Strip Vesti

Predrag Ikonić nam je prosledio link elektronskog BiH magazina za kulturu "Kult". Kao i direktne linkove ka, u njemu objavljenim, tekstovima posvećenim stripu:

BIH KULT
http://www.fena.ba/bihkult/

I MOJ OTAC KRVARI ISTORIJU
Piše: Amir Telibečirović

Bosanskohercegovački "Strip magazin"
Piše: Amir Telibečirović

Enki Bilal:
Ilustrovane stranice prošlosti, sadašnjosti i budućnosti
Piše: Roman Ivanković

KARIKATURNA ISMIJAVANJA
Piše: Amir Telibećirević

sadržaj

14.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 15. do 21. maja

15. maja 2003. Otvorena je izložba originalnih radova iz antologije "Stripburek – stripi iz drugačne Evrope" u Paviljonu Portugal, Lisboa, Portugal. Izložbom je praktično otvoren i peti Međunarodni festival stripa i ilustracije Salăo Lisboa.

16. maja 2003. Otvorena je izložba stripa KOSMOPLOVCI: DOOMSDAY GRAPHICS, sekvence estetskog horora Grafičke radionice Entropija. Otvoreni Univerzitet, Subotica.

19. maja 2003. Predstavljena je strip grupa Komikaze u Bordeauxu (od 19.5-26.5.03.) izložbom i projekcijom cd-a u galeriji TNT te radionicama, tribinom i štampano (u francuskom strip-magazinu La Lunette)...


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad