prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. II MEĐUNARODNI SALON STRIPA - Strip Vesti
2. COMICS FOR SALE! - Zlatko Krstevski
3. TRKA SA VREMENOM - Ilija Bakić
4. SVE IMA SVOJU ALTERNATIVU - Srđan Aćimović
5. POST SCRIPTUM (8) - Zoran Đukanović
6. JUŽNJAČKA UTEHA No 160. - Dejan Stojiljković
7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (219) - Darko Macan
8. MOJ POGLED (107) - zmcomics
9. ŠTAMPA - štampa
10. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
11. LINKOVI - Strip Vesti
12. DATUMI - Strip Vesti

1.

II MEĐUNARODNI SALON STRIPA

SKC

Studentski Kulturni Centar
Kralja Milana 48, 11000 Beograd; tel.:360 20 11; fax:659 376

Srećna Galerija / Happy Gallery
tel: 3602044; fax: 360 20 42; e-mail:skchappy@bitsyu.net


II MEĐUNARODNI SALON STRIPA
23.septembar – 10. oktobar 2004.

Svečano otvaranje Salona i dodela nagrada:
23.09.2004.20h
Studentski Kulturni Centar, Beograd
Srbija i Crna Gora



KONKURS

Rok za slanje radova:
do 10.09. 2004.godine

Adresa za slanje radova:
SKC, Happy Gallery
MEĐUNARODNI SALON STRIPA
Kralja Milana 48
11 000 Beograd,
Srbija i Crna Gora

Propozicije za učesnike:
1. Pravo učešća imaju strip autori iz svih zemalja sveta, svih uzrasta.
2.Obavezno poslati ličnu biografiju / ime i prezime, datum i mesto rođenja, državljanstvo /. Bez ovih podataka rad se neće uzimati u razmatranje.
3. Obavezno poslati adresu stalnog boravka, e-mail adresu i brojeve mobilnog i fiksnog telefona za kontakt. Bez ovih podataka rad se neće uzimati u razmatranje.
4. Pristigli radovi će biti selektirani od strane žirija, za veliku izložbu Salona.
5. Samo selektirani radovi će biti žirirani za dodelu nagrada i biti objavljeni u medijima, katalogu Salona i mesečnom katalogu SKC-a.
6. Svi radovi će biti vraćeni učesnicima najkasnije 30 dana od zatvaranja Salona.

Propozicije za podnošenje radova:
1. Kandidat može podneti ili poslati samo jedan rad u originalu, obima od 1 do 4 table.
2. Odabir teme, žanra, autorski pristup i format table za konkurs, potpuno je slobodan.
3. Rad može biti delo jednog ili više autora.
4. Posebno navesti naziv rada, autora/e (sa precizno naznačenim funkcijama u izradi stripa), tehniku i godinu nastanka dela. Bez ovih podataka rad se neće uzimati u razmatranje.
5. Tekst u stripu mora biti na jednom od jezika naroda ex-jugoslovenskih zemalja ili Engleskom jeziku.


Nagrade:

GRAND PRIX SALONA /statueta Salona, diploma, 500eu,/

Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika /plaketa Salona, diploma/

Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika /plaketa Salona, diploma/

Nagrada za najbolji scenarijo (ideju) /plaketa Salona, diploma/

Nagrada za najbolji crtež /plaketa Salona, diploma/

Specijalne nagrade žirija /diplome/


Izložba nagrađenih radova traje od 23.09 do 10.10.2004.

sadržaj

2.

COMICS FOR SALE!

Krstevski Zlatko

Velika STRIP rasprodaja u Begradskim knizarama: Plato 1, 2, 3, Famous comocbokshop "BEOPOLIS", kod Rase, onda u SKC-studenskom centru, Papirus i to SAMO IZDANJA: COOL STRIP ART ANTHOLOGY 1-3, GLOBAL ART, ART CORESPODENCE, STRIP ART VZURA - (Balcan award Winner) - 160 strana podzemnog Strip-TRIP-trovanja cena 150 den.

Osim u Beogradu izdanja Vizant mozete nabaviti i u Skopskim knizarama (FYROM-MACEDONIA) i to u: TabernaKUL, AZ-BUKI, Famous BOOKSHOP-ILI-ILI-TOCKA, IKONA. Tu je i novi UDZBENIK STRIPA 88+33 STRIP TAJNE od Hogarta do Kerca, 160 str... i to mnogo jeftinije...

mozete i besplatno citati STRIPOVE NA
www.vizant.org.mk

sadržaj

3.

TRKA SA VREMENOM

Ilija Bakić

Alternativni strip

TRKA SA VREMENOM

Danas već daleke 1998.g. svetski poznati strip alternativalac Aleksandar Zograf (u 'civilstvu' znan kao Saša Rakezić), ostvaruje ideju da okupi mlade, neafirmisane strip autore, na način koji potpuno odgovara njegovom odnosu prema umetnosti, i u kihinji njegovog stana u Pančevu započinje sa radom strip škola koja dobija ime, naravno, "Kuhinja". Nekolicina entuzijasta i fanatika, za kuhinjskim stolom, druže se, diskutuju o stripu, planiraju, objašnjavaju i – crtaju stripove. Sledeće godine u izdanju "Kulturbunta" pojavljuje se publikacija "Kuhinja" koja predstavlja ono što ova vesela škola radi. Kako je projekat dobro prošao kod medija i publike a škola nastavila (posle ratnog prekida) da radi, 2000.g. pojavljuje se prvi broj časopisa "Kuhinja" za kojim su došli sledeći da bi se nedavno pojavila i "Kuhinja" broj 7. Od prvog broja opredenje urednika Saše Rakezića je da svaki broj bude posvećen određenoj temi koju svaki od učesnika obrađuje prema sopstvenim afinitetima. Tako čitaoci mogu da prate različite vizije i priče posvećene rodnom gradu, rok muzici, snovima, hrani i piću, novcu, ljudima sa posebnim potrebama i, u novoj svesci, vremenu. Stalnim saradnicima pridružuju se i gosti, domaći i oni iz inostranstva; najdalji saradnik bila je Ann iz Pekinga koja je svoje radove za broj 4 (o hrani) poslala e-mailom, pošto je o časopisu čitala na Internetu.

Univerzalna, filozofska i svakodnevna kategorija vremena zaintrigirala je nekolicinu provernih članova Kuhinje kao i goste iz Graca Eddu Strobl, Martina Hofbauera i Luisa Prinzija. Počev od korice sa crtežom Vladimira Nedeljkovića-Nedelje (na kome junaku pad sata odseca glavu), nižu se šarolika iskustva sa ovim varljivim fenomenom, od minijatura iz običnog života iz pera Maje Veselinović, Bureka i Kize ili Kiklopovog beleženja promena koje godine nose pojedincu, do manje-više mračnih pričica o prolaznosti u izvođenju Wostoka, samostalno i u duetima, sa Radovanom Popovićem (visoko stilizovani "Samo još jedan običan... sudnji dan!") te sa Grabowskim; u nastavku nalazimo table Letača, Looneya, Wuka Burnmustasha ("Pažljivo sa slobodnim vremenom!!!"), Mr. Spirala ("Vreme-plov"), Božidara Golubovića Krleta i Igora Lazina; na zadnjim koricama Zograf predstavlja svoj 'rani rad' iz 1979.g. a koji putuje u budućnost u 2180. godinu. Kroz čitav broj provlače se zanimljivi crteži Aleksandra Opačića o metamorfozama imaginarnog Miki Mausa, od dana kad je bio mali pa sve do 1980.g (1966.g. je tema i kraćeg Opačićevog stripa). Kako se može videti, "Kuhinja" postojano radi i servira raznovrsna jela i specijalitete.

sadržaj

4.

SVE IMA SVOJU ALTERNATIVU

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Čak i u mikro-okruženju on-line stripova, koje rado posmatram kao alternativu štampanim stripovima, svojevrsno nezavisno izdavaštvo, razvile su se takve institucije poput sindikata, mainstreama, alternative. Najveći “izdavači” na internetu, Keenspot, Keenspace, zatim Modern Tales sa svojim instancama Girlamatic, Graphic Smash i Serializer.net, i konačno Drunk Duck, u koje možemo ubrojati i sajtove poput Comixpedie, žurnala za on-line stripove, formirali su strukturu on-line-strip mainstreama.

Alternativa, međutim, uopšte nije underground. Često su nezavisni sajtovi u startu poštovaniji jer sami plaćaju za svoj web-prostor i, sve u svemu, sami se izbore za svoje mesto na netu. Zbog toga se podrazumeva da je i sadržaj ovih stripova vredan tog truda.

Bez sumnje, mnogi od ovih stripova su izvanredno nacrtani, sa osobenim stilom i zanimljivom, iako ne baš uvek promišljenom pričom. S druge strane, mnogi od ovih autora po profesiji su grafički dizajneri, web-dizajneri, ilustratori, sajt sa stripom i ilustracijama često posmatraju kao odskočnu dasku za nalaženje isplativijeg posla. U takvoj situaciji, posvećenost stripu kad se ta ambicija ostvari, dovedeno je u pitanje. Sad, niko ne želi da prati neku priču par godina, da bi se ona na kraju prekinula na neodređeno vreme jer je autor našao plaćen posao.

Za autora Scary Go Round-a, Johna Allisona, definitivno se ne može reći da nije posvećen svom stripu. “Scary go Round” je direktan naslednik njegovog ranijeg stripa Bobbins, sa akcentom na stilizovanom hororu. Strpljivo izgrađen, elegantan crtački strip postao je njegov zaštitni znak; Alison sa veštinom oslikava podjednako prizore svakodnevice kao i one fantastične. U “Scary Go Round” ne treba tražiti složene, intelektualno zahtevne sižee, čak štaviše, postavke priča su prilično jednostavne i ponekad previše odsečno završene. Međutim, satira, junaci za koje se možemo vezati i tipičan engleski šarm, dovoljan su razlog da se vežemo za ovaj strip. Tempo izlaženja: pet dana u nedelji.

Primer autora koji svoj sajt koristi kao svojevrsni showcase je Bill Mudron čiji strip ”Anne Frank Conquers the Moon Nazis” gotovo blatantno koristi istorijske ličnosti u jednoj futurističkoj priči. Specijalno za ovaj strip, autor se opredelio za crtački stil na tragu predratnih animiranih filmova, a struktura table je i sama takva da potseća na storyboard animiranog filma. Ova kombinacija dala je, ako ne uvek uspešan, svakako zanimljiv concept. Strip, međutim, pati od previše sporog tempa pristizanja novih epizoda pa sajt nema svrhe previše često posećivati.

Return to Sender je još jedan strip koji se ne može pohvaliti redovnim izlaženjem. Njegova autorka Vera Brosgol često objavljuje pauze koje najčešće objašnjava cenom održavanja sajta. “Return to Sender”, ipak, osvaja na prvi pogled, crtačkim stilom koji se nepobitno vezuje za francusku crtačku školu (autorka je Amerikanka rođena u Rusiji), redukovanim plavim koloritom, uvrnutim idejama. Ipak, stripom provejava utisak obesmišljenosti, tačnije rečeno, izgleda da ni sama autorka ne zna tačno kuda njena priča vodi (mada se na sajtu tvrdi suprotno). Sajt je prava stvar za ljubitelje bizarnog.

Strings of Fate, autorke koja se pretstavlja kratko Jen, je strip koji se snažno oslanja na japansku mitologiju, pogotovo horoskop, crtački definitivno manga ali sa jakim uticajem Diznijeve animacije. Mangi ovaj strip ipak duguje strukturu table i grafičku naraciju, a može mu se staviti ozbiljna zamerka da ta naracija nije uvek najjasnija, te neke stvari pre naslućujemo iz konteksta nego što smo ih razumeli kad su u samom stripu prikazani. I naravno, može se desiti da na ovaj strip potpuno zaboravimo čekajući da nova stranica bude objavljena. Na kraju, ovaj strip je dobro štivo za ljubitelje mange, mitologije, te blage (ne preterane) patetike).

Interesantan je sajt Small Stories gde Derek Kirk Kim objavljuje svoje kratke stripove. Ono što kod njega privlači pažnju je sjajna konstrukcija table potpomognuta kadriranjem, sposobnost da se kroz suptilne smene kadrova, i poduži dijalog učini vizualno dinamičnim. Nažalost, ova crtačka sposobnost nije praćena podjednako dobrom scenarističkom sposobnošću; Bar što se tiče izbora tema, autor zakazuje te se većina stripova svodi na vajkanje nad njegovim ličnim problemima koji iz naše perspektive ne deluju ni malo strašniji nega problemi prosečnog tinejdžera odraslog u zapadnom svetu. Naravno, nas većinom ne zanima to što on ne može da nađe devojku ili posao, pogotovo ne rečeno direktno i suvoparno, kako on to obično čini.

Za kraj, evo jednog stripa koji se redovno objavljuje: Cat and Girl Dorothy Gambrell je pre svega satirični strip, no nadrealna fantastika je ono što mu daje posebnu aromu. Crno-bele postavke su ono na šta treba obratiti pažnju artistički, a pojednostavljen crtež uopšte nije mana. U jednom fantazmagoričnom svetu kreću se likovi među kojima naslovni junaci uopšte nisu najbizarniji, svi redom opterećeni politikom koju shvataju kao egzistencijalni problem, a stav autora se zdravo kreće između anarhizma (ali tek u smislu neprihvatanja zadiranja institucija u intimu pojedinca) i ciničnog pogleda na isti. Teško da se možemo složiti sa svime što “Cat and Girl” iznosi, lako možemo ovaj strip optužiti za pretencioznost, međutim, opušten način na koji se raspravlja o ozbiljnim temama, nasleđe “Calvina & Hobbesa”, mora se poštovati.

sadržaj

5.

POST SCRIPTUM (8)

Zoran Đukanović

Aleksandar Hecl:
Jedan susret ilustracije i stripa (1)

Negde oko 1960. godine od svoje bake čuh prvi put za mit o Tarzanu. U to vreme još nisam pravio oštru razliku između fikcije i realnosti. Moja vetropirasta baka se, izgleda, trudila da mi ovu razliku učini još nejasnijom. Štaviše, zatrovala mi je dušu bogato ilustrovanom knjigom “Tarzan majmun čovek”. Tada još nisam pravio ni razliku između ilustracija i teksta. Sve je to za mene bilo Jedno i imalo je fascinantnu realnost. Dosta kasnije saznao sam da je knjigu ilustrovao Aleksandar Hecl (prekrasno izdanje beogradskog “Novog pokolenja” iz 1952. godine; edicija “Zanimljiva biblioteka” br. 24; tvrdi povez: karton i platno; od knjige se ne odvajam ni 44 godine kasnije ovde u Amsterdamu), da on nije živeo ko zna kada već da je te ilustracije načinio kao dvadesetšestogodišnjak. Ni sanjao nisam da ću s njim razgovarati dvadesetak godina nakon bakinog pripovedanja, onog koje je prethodilo ulasku među korice knjige.


Recite nam nešto o vremenu vašeg odrastanja.
Zemun je bio više priroda nego grad od betona. Dunav je bio zdrav, nije se govorilo o zagađenosti. Zemunski park je bio veliki za mene. Povremeno sam čak išao tramvajem do Zelenog venca, Terazija, do starog vodoskoka i do Kalemegdana. Sada živim ovako normalno, bez mnogo povoda. Kao detetu činio mi se život mnogo pustolovniji, znaš. Nemiran sam bio, vrlo nemiran dečak. Više me je bilo po krovovima i drveću nego na zemlji. Družili smo se. To su bile više neke dobronamerne, miroljubive “bande” a ne izazivači kavge. Gornji grad u Zemunu. Za nas je život bio lep i pustolovan. Jurimo zeca, hvatamo bumbare, leptirove. Odemo na Dunav da se kupamo, pešačimo. Uglavnom pešačimo. Ako skupimo neki dinar, odemo tramvajem da gledamo u bioskopu Balkan dupli program. Tu je uglavnom bio vestern. I to je bilo to. Zavučemo se u šupu pa razgovaramo, čitamo stripove. I crtanje, izazivanje figura, isecanje makazama i igranje s tim figurama. Igračaka je manje bilo. Devojčice su pravile lutke, a mi smo crtali figure, životinje, vojnike.


Aleksandar Grbić (umetnički urednik “Zmaja”, književnog časopisa za decu), koji je bio vaš školski drug, pamti vas kao povučenog, ćutljivog dečaka.
Pa ... u razredu da. Nisam se otimao da odgovaram pred profesorima. Nekad sam se krio u poslednjim redovima i crtao. Što idem unazad u vremenu, sve sam manje voleo školu. Tek sam se kasnije sa njom pomirio. Tamo negde oko šestog, sedmog razreda gimnazije (staro računanje razreda).


Grbić pamti i da ste crtali, veoma dobro crtali još kao dečačić.
Nas dvojica smo bili jedini u razredu koji smo crtali. Imali smo kasnije profesora Živka Stoisavljevića, slikara gradskih predela. Bio je profesor u Zemunskoj gimnaziji. Od njega sam najviše naučio o slikarstvu i onome što ide uz slikarski mentalitet i moral. Govorio je o vrlinama koje su potrebne da bi se bilo umetnik.


Grbić kaže da ste u to vreme uglavnom crtali Kraljevića Marka, konje. Da li vas je to tada više zanimalo od kauboja?
Pa crtao sam zaista mnogo. Tada sam pravio i poneki strip olovkom. Drugovi su znali da vire iz klupe iza mene da vide dokle sam stigao, da vide “šta je bilo dalje”. Nekad me je to i koštalo glave – nastavnici bi mi oduzeli svesku. Ali to je bio i kraj stripova iz doba osnovne škole. Crtao sam bukvalno sve. Najviše sam voleo životinje da crtam. Često sam crtao konja ili jahača na konju, nekog lava. Tada za mene nisu postojali pojmovi nacrtati crtež koji se stavi na zid ili napraviti sliku. Crtao sam po marginama. Gde stignem. Ni hartije nije bilo u izobilju, a kamoli ostalog pribora. Oko četrnaeste godine od rođaka sam saznao da se strip radi tušem i perom, a ne olovkom. Tada sam prvi put pokušao da ga radim u toj tehnici. U šesnaestoj godini počinjem da slikam uljanim bojama. Međutim, stvari što sam tada radio nisu bile slike. To su bili detalji: figure i životinje. Onda je došla okupacija. Izgubili smo kontakt sa Beogradom. Nisam mogao da pređem Savu, da odem u muzej da gledam šta ima i kako se radi. Tako sam bio prepušten sam sebi. Radio sam često u jednoj gami, tonski sam rešavao, onako kako se u stvari počinje na akademiji.


Vaš ilustratorski opus je veoma obiman. Kao ilustrator pretežno ste obrađivali knjige. Ima li za vas razlike između ilustracije za knjigu i novinske ilustracije?
Novinska ilustracija se brže radi, brže gleda i shvata. Jednostavnija je. Knjiga stoji u biblioteci, ne zaboravlja se. Na knjigu se vraćamo. Književna ilustracija je nešto studioznija, malo dublja. Ali u praksi može da se desi i obrnuto. Ilustrovanje novina može da nadmaši priliku, sam medijum da nadraste.


Dosta ste ilustrovali u “Zmaju” koji je namenjen najmanjem književnom uzrastu publike. Takođe, vaši prvi stripovi bili su stripovi za decu. Kada radite, da li se svesno usmeravate na precizno određen uzrast?
To dosta zavisi od teksta. Što se stripa tiče, mislim da on uvek, na izvestan način, uračunava i decu. Pogotovo ako su oni nosioci radnje. Scenario to može i izričito da nalaže. S druge strane, može da se napravi strip u kome će više generacija pronaći “deo kolača”. Da postoji jedan detinji sloj; zatim da mladić može da pronađe deo sebe i na kraju da odrastao čovek, pun iskustva, nađe u njemu zrno mudrosti, literature i humora. Da je višeslojna po sadržaju i vrednosti i radnja i likovnost stripa. Uostalom, svaka dobra knjiga je višeslojna. “Braća Karamazovi” sadrže i sloj kriminalističke priče. Ko, pak, razmišlja religiozno ili filozofski, važniji će mu biti drugi slojevi ovog romana. Takođe i muzika. U Betovenovoj muzici postoji i jedan zabavni element koji nekome može pomoći da pređe preko težih stvari, da prihvati i ono što će mu se kasnije, sa više obrazovanja i znanja, sa više dubine i gorčine, pokazati kao drugi sloj. Dakle, strip nije nužno infantilan. On može biti višeslojan. Mudrost i avantura se ne isključuju. Naravno, neko će nešto i da preskoči, prenebregne, prema svojim godinama.

(nastaviće se)

sadržaj

6.

JUŽNJAČKA UTEHA No160.

Dejan Stojiljković
amarok018@yahoo.com

KORRIGANS - DECA NOĆI
(System Comics, 2003)
Scenario: Thomas Mosdi
Crtež i kolor: Civiello

Mitologija je odavno postala plodno tle za umetnike, tako da ne treba čuditi što joj strip autori u poslednje vreme pristupaju olako i bez razmišljanja. Uglavnom se sve svodi na bezočno drpisanje i modifikovanje mita i legendi naroda sveta, onako kako to umetnik nađe za shodno. Negde to ispadne sasvim OK (Bizli, Gejmen), negde to ispadne očajno (ajd' sad da ne imenujemo, ima tu i naših pa će OPET da se uvrede).

U slučaju Korrigansa koji su prema informacijama koje imam, već objavljivani u Heavy Metalu, pre će se raditi o ovom prvom slučaju. Najpopularnija i najrabljenija mitologija od svih postojećih, ranobritanksa tj. keltska, ovde nam je data na uvid putem veoma uspelog kolornog strip-albuma od 48 strana.

Radnja je prosta. Ulster, jedna od provincija u Irskoj (a gde drugde?) godine 1100. naše ere. Prva noć novembra, noć Samaina. Prema predanju (koje je tačno, nisu ga izmislili autori) tada se otvaraju vrata svetova. Kroz ta vrata izlaze kreature slične Tolkinovim orcima koje se zovu Formoarsi i kreću u potragu za svežim mesom. Pošto u to vreme dragstori ne rade, a i kasapnice su odavno zatvorene, oni, hteli ne hteli, moraju da prepadnu nekog jadnog pripadnika ljudske vrste i omaste njime brk. I tako, nesrećnim spletom okolnosti, nabasaju na porodicu male Liene, ubijaju joj oca, a dedu i majku odvode sa sobom. Lienu spasavaju dva Korigansa i odvode u svoje selo. Sad, sve bi bilo u redu da gospodar zlih Fromoarsa nije keltski bog Balor lično. On je prikazan na jedan vrlo jeziv način, mada je došlo do nekih odstupanja. Naime, Balor Zlog Oka malčice je drugačiji u legendama, ono što je važno jeste da je posedovao treće oko čiji je pogled znao da ubije. Pobedio ga ja Lag Od Duge Ruke (ili ako baš hoćete, na keltskom: Lug Lamfada) probivši kamenom to isto oko, nakon što mu je pre toga zaveo kćerku Etlin (po kojoj je, uzgred rečeno, pevačica Enya dobila ime). Dalje se u albumu pominje vilinski narod Tuatha De Danan, ali kakva je njihova uloga u svemu saznaćemo, nadam se, kad izađu sledeći delovi.

Ono što je interesantno jeste da je crtač Civiello strip realizovao u impozantnoj slikarskoj tehnici. Svaka sličica obiluje masom detalja i podseća na ulje na platnu. Ovako nešto retko se viđa, tako da vam je to sasvim dovoljan razlog da nabavite album. Jeste da su slike ponekad zagušene prenatrpanim detaljima, ali sve ostalo je odlično, naročito mračna atmosfera koju Civiello stvara redukovanim kolorom i senkama (pogledajte sliku zamka na strani 22. i znaćete o čemu govorim).

Što se tiče priče, ona se, kao što sam pomenuo, u svom većem delu oslanja na keltske legende ali one su tu ipak samo okvir. Ostatak scenarija, kako se to čini u ovoj prvoj svesci, tiče se avanture devojčice Liene u svetu u koji je dospela.

Ostaje nam samo da vidimo da li će System Comics ispoštovati uvek dobrog stripa gladne čitaoce i objaviti ostale nastavke ove interesante priče.


Sledeće nedelje:
Punisher - The Movie
BANG!

sadržaj

7.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (219)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

ISPOVIJEST DVANAESTA: KLINAC

Tražio sam dobru riječ na "k" da ne poremetim uredan niz ovih zadnjih kolumni, odbacio sam "kolerika" i "kolumnista" i nategnutog "kroatu", te ostao s ovim naslovom. Nema provokativnu snagu "katolika" i "komunista", ali ih veže.

Teren je to kojim sam u ovim kolumnama prošao barem sto puta: sve što volim - stripove, SF, pisanje za djecu - zavolio sam kao klinac. Sve o čemu zadnjih tucet godina pišem je o kontinentalnoj kataklizmi koja se u mojoj glavi dogodila s ovim posljednjim balkanskim ratom, kada je klinac morao (a nije mogao) prihvatiti kako je sve čemu su ga učili na ovaj ili onaj način bila laž.

(Rijetki komentari koje o kolumni dobijam otkako sam počeo ovaj ispovjedni niz uglavnom se čude iskrenosti. A ja se već godinama trudim ne lagati. Ljudi kojima bih lagao su oni o kojima i tako ne mislim dobro pa zašto ih lažju štedjeti? Klinački okrutno i sebično, svakome serviram svoju istinu.)

Biti dijete stanje je duha koje se naizmjence smatra hvalevrijednim (umjetnici kad se kunu u igru) i manjevrijednim (Biblija, recimo, kad govori o potrebi da se za sobom ostave stvari djetinje). Najmanje ga, dakako, cijene sama djeca koja čeznu odrasti da bi, valjda, zatim čeznula za djetinjstvom.

Ponekad čeznem odrasti. Mislim tada kako propuštam nešto bitno i veliko, sljedeći korak u mentalnom razvoju, hvalevrijednu neku ozbiljnost. Ponekad mi se, pak, čini da smo mi klinci puno ozbiljniji od odraslih. Za nas nema prepreka ni kompromisa: mi ne živimo od danas do sutra, jer i za naksutra imamo planove.

Skoro sam odrastao prošli tjedan. Tata mi je završio u bolnici i - mada se sada čini kako je sve dobro - prvih mi je dana bilo strašno. Razmišljao sam samo o tome kako će to biti nemati oca, stupiti na čelo reda za pred sjekiru. Simultano sam se molio da se to ne desi i mirio se s činjenicom da - jednom - hoće.

Ne znam jesam li danas zreliji nego prošlog petka, ali ne čini mi se da sam manje klinac. Ne čini mi se ni da je tata manje klinac nego što je bio, djeluje mi kao da i on mnoge stvari tek pokušava shvatiti.

Možda nikad stvarno ne odrastamo, možda je to samo žuta mrkva koju si klatimo pred gubicom, kako bismo nastavili kas?


***
A dok kasamo: novi nastavak Martine Mjesec (kažu mi da vas trebam podsjećati) i ovoga petka na www.stripovi.com, a Q STRIP broj 4 je na svim hrvatskim kioscima te u knjižarama More Comics u Zagrebu, Alan Ford u Beogradu i Striparnica Buch u Ljubljani (u izgledu je i sarajevski Buybook, više uskoro). Ako vam ove kolumne išta znače, smatrajte kako sam vas zamolio da ga kupite. Ipak su to najbolji stripovi, što samo čekaju najbolje čitatelje.

sadržaj

8.

MOJ POGLED (107)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

KAO SREDSTVO IZRAŽAVANJA

Ako uzmete bilo koje sredstvo ljudskog izražavanja videćete da se oduvek tražio najbolji put da se iskaže željena misao, emocija, filozofija. Knjiga kao sredstvo komunikacije nije uvek ista, i pored toga što se uvek sastojala od istih elemenata. Postojanje hartije, listova i korica, korišćenje slova, reči, znakova interpukcije i rečenica, ne garantuje i isti način komunikacije autora sa čitaocima.

Tako se i u stripu dešava da autori na različite načine mogu odašiljati svoje poruke i emocije čitaocima koristeći uvek standardne elemente. Crtež, tekst, kadrove, boju, stranu,...

Neki će poput poete da se puste niz vetar i kroz crteže pune impresije, nabijene jakim porukama reći ono što imaju poručiti čitaocu. Neko će poput Balzaka secirati stranu i učiniti da svaki kadar ima filigransku preciznost i bogatstvo detalja. Neko će poput furije sve reći dijalozima, pustiti da stip curi te da poruka prođe sasvim spontano, bez nametanja. Neko će poput novinara uraditi strip reportažu, neko će poput enciklopedije obraditi istorijski događaj, od nekoga ćete naučiti atomsku fiziku a od nekog, poput Hame-a, ekonomiju...:)

I... pitate se čemu ovoliki uvod?

Trebao je, da bih pokušao da vas ubedim kako nema ništa loše u superherojskim stripovima. Superherojski žanr postoji od pamtiveka. Može se slobodno reći da su i istorija i religija zasnovani na temeljima tog žanra. Te ga ne treba generalizovano odbaciti i nipodaštavati. Naravno, ne treba superheroje ni bezrezervno podržavati. Treba na njih gledati kao na sredstvo izražavanja. Kao na sredstvo koje u dobrim rukama može biti sjajno. Kao što olovka neće biti od koristi u "bilo kojoj" ruci, ni superheroji neće biti u svačijoj izvedbi vredni pažnje.

Ne nameravam da amnestiram svojim tekstom stripove superherojskog žanra. Samo se protivim jednom uopštenom kvalifikovanju stripova gde se pripadnošću nekom pravcu ili žanru delo odmah svrstava: ili u koš ili na tron.

Čitao sam solidnu količinu besmislenih, ili čisto zabavnih, supreherojskih stripova, ali čitao sam i nekoliko sjajnih. Toliko dobrih da se čovek slobodno može zamisliti, nije li vredelo postojanje jednog žanra samo da bi se došlo do njih.

sadržaj

9.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin i Zoran Đukanović su obezbedili sledeće priloge:

ŠVEDSKI REDITELJI SAJMON SANDKVIST I JOEL BERGVAL - radiće na adaptaciji "Knjige magije" čiji je glavni junak tinejdžer sa naočarima koji u savremenom Londonu uči magiju. Nil Gejmen je autor originalnog romana, a njegova priča se navodi kao "preteča Harija Potera", pošto je objavljena početkom 90-ih. Gejmen će biti izvršni producent filma.
V. T.

USKORO BETMEN ROMANI - Izdvačka kuća "Del Rey Books" najavila je partnerstvo sa strip izdavačem "DC Comics" kako bi se krenulo u razvoj originalne franšize vezane za dugovečni Betmen serijal. U okviru ovog programa privode se kraju novelizacije predstojećih filmova "Catwoman" i "Batman Begins". Film "Catwoman" sa Hali Beri, stiže u bioskope 23. jula, a novelizacija, koju je napisala Elizabet Hend, moći će da se kupi u knjižarama već 1. juna. Pripremaju se još tri originalna romana, bazirana na Betmen stripovima, koji će biti objavljeni na proleće 2005, jesen iste godine i proleće 2006. Na ovim projektima radiće Majkl Rivs sa Stivenom Eliotom Altmanom.
V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 18.05.2004. godine

ISTORIJA STRIPA

SA MALO REĆI MNOGO

”Iz povijesti ljudske gluposti” prvi je strip na svijetu koji se može čitati i pjevati

Svi članovi grupe ”Novi kvadrat” su, svako na svoj način, radili izuzetno kvalitetne stripove, ali po raspadu grupe, kada su svi pojedinačno krenuli svojim putem, neki od tih stripova (ali nikako imena njihovih autora) lagano su pali u zaborav. Danas, kada se pomene ”Novi kvadrat”, prve asocijacije bivaju vezane za stripove dva, po mnogim kriterijumima najznačajnija pripadnika ove grupe ľ Mirka Ilića i Igora Kordeja. Iako je grupa funkcionisala kao udruženje jednakih, Mirko Ilić je važio za neku vrstu nezvaničnog lidera grupe (kao da postoji skupina ljudi bez lidera), prvenstveno zbog velikog uticaja koji je imao, kako na publiku, tako i na same članove grupe. Naime, njegove ideje ”sa malo reći mnogo” držali su se svi. Niko od ”kvadratovaca” nije radio stripove duže od osam tabli, ali su poruke tih stripova bile vrlo jasne i glasne. Sam Ilić je radio stripove na najviše dvije table.

Rođen je u Bosni, a školu primijenjenih umjetnosti je završio u Zagrebu. Prvi pokušaj da upiše Fakultet primijenjenih umjetnosti u Zagrebu prošao je bez uspjeha, ali njegov talenat nije ostao neprimijećen. Poznati beogradski (i svjetski) karikaturista Dušan Petričić, prvi je shvatio potencijal koji Mirko Ilić nosi u sebi i predložio mu da proba u Beogradu, što ovaj i čini. Na beogradsku Akademiju biva primljen odmah i to sa oduševljenjem, ali na opšte čuđenje, nije nastavio da pohađa nastavu. Upisom je dokazao sebi i drugima da može, a onda se opredijelio za ono što je smatrao mnogo važnijim ľ posao. Prvi posao, koji je dobio, ponovo uz pomoć Petričića, bio je plakat za ”BITEF”, a onda su počele da stižu ponude sa svih strana. Tada dolazi i vrijeme ”Novog kvadrata” i stripova rađenih nevjerovatnom crtačkom vještinom kombinovanom sa naučno fantastično - političko kritičkim temama. Neki od tih stripova, poput ”Iz povijesti ljudske gluposti”, ”Debil Blues” (prvi strip na svijetu koji se može čitati i pjevati), ”Čovjek sa dvije sreće”... bez sumnje, spadaju u kategoriju nezaboravnih.

Po raspadu ”Novog kvadrata”, Mirko Ilić strip ostavlja za sobom i počinje da radi (često u saradnji sa Kordejom) omote za ploče, plakate za pozorišne predstave, korice za knjige... Sljedeći korak su bile naslovnice za nedjeljne političke magazine, koje su sve više bile trn u oku tadašnjoj političkoj javnosti. Velika je vjerovatnoća da bi njegova karijera ilustratora bila prekinuta pod jakim političkim pritiskom, ali u to vrijeme njegov rad biva primjećen na zapadu, odakle su počele da stižu prve poslovne ponude. Neko vrijeme se uspješno bavio ilustracijom u Zapadnoj Evropi, a potom je krenuo u osvajanje Amerike. Danas je jedan od vodećih američkih dizajnera i art-direktor jedne dizajnerske kompanije. Čuveni američki dizajner Milton Gloser je Ilića okarakterisao kao ”dizajnera koji crta i crtača koji misli”. Ilićeve ilustracije su se često mogle vidjeti na naslovnim stranicama svjetski poznatog magazina ”Time”, što je san mnogih ilustratora.

Godine 1985. na stranicama ”Stripoteke” se pojavljuje strip serijal ”Vam” (Saga o Vamu), rađen prema noveli Vladimira Kolina, koji će ubrzo Kordeja probiti na zapad. U tom stripu, Kordej je svoje crtačko umijeće doveo do savršenstva. I sam priznaje da ja najviše uživao radeći upravo taj strip. Većinu ovog, grafički savršeno riješenog stripa, Kordej je radio tako što je prvo površinu obojio crnim tušem, a potom iglom skidao crtež sa crne površine. Za takav način rada potrebna je izuzetna crtačka vještina, a Igor Kordej je dokazao da je posjeduje. Kada se uzme u obzir i obim stripa (preko 120 strana), sa takvim crtežom, od ”Vama” se Kordej slobodno može smatrati genijem. Sa ”Vamom” se završava jedan period (jugoslovenski) Kordejevog stvaralaštva i počinje jedna nova karijera svjetski priznatog strip majstora.

* * *

Jeste li vidjeli djevojčice

Za jednu od svojih najboljih životnih kreacija Ilić smatra, crtača Igora Kordeja, jer ga je u vrijeme ”Novog kvadrata” učio kako se rade stripovi (iako je, sa crtačke strane, Kordej - Iliću bio idol). U to vrijeme, većinu stripova su radili zajedno (Ilić scenario - Kordej crtež). Tih stripova se čitaoci ”Spunka” i dalje rado sjećaju. Pošto je njihova saradnja bila gotovo neraskidiva, u vrijeme kada je Ilić prestao da se bavi stripom, od Kordeja se očekivalo da uradi isto, ali srećom po ljubitelje stripa, u ”YU strip magazinu” se pojavio njegov ”Big Nemo In Slumberland” i svima je bilo lakše. Sljedeći je bio strip o Arlekinu koji putuje kroz vrijeme i to je bio prvi Kordejev duži strip (52 table). Među najznačajnijim stripovima koje je Kordej do tada uradio, spadaju i ranije pominjani stripovi rađeni po tekstovima popularnih rok grupa tog vremena, od kojih se ”Jeste li vidjeli djevojčice” (grupa Buldožer) može smatrati remek djelom.


Nikola Ćurčin


Ovaj članak je prenesen sa sajta dnevnog lista POBJEDA, Podgorica, od 15.05.2004.godine. Sva prava zadržana.

sadržaj

10.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Dragi strip prijatelji,

Rokovi za nove konkurse samo sto nisu istekli.

Saljite radove na sto vise adresa i javite kako ste prosli!

Prijateljski pozdrav!

Milivoj Kostic
predsednik UVU "Vigled"

vigled@mail2artist.com

24th International Nasreddin Hodja Cartoon Contest

Tema je slobodna.
Samo jedna originalna karikatura,
max. 30X40 cm.
Ime, prezime, adresa, zemlja iz koje je učesnik, mora biti napisano na poleđini rada. Kao dodatak, poslati kratku biografiju.

Krajnji rok: 25. jul 2004.

Svi selektovani autori dobijaju katalog. Izložba u gradovima Ankara, Izmir, Adana i Antalija.

Nagrade:
1. Velika nagrada: 3000$
2. Počasne nagrade: Četiri nagrade po 750$
3. Specijalne nagrade: dodeljuju ih časopisi, firme, organizacije i agencije.
4. Specijalna nagrada Udruženja karikaturista.

Adresa:
24th International Nasreddin Hodja Cartoon Contest
Karikatürcüler Dernegi, Yerebatan Sarnici çikisi
34122 Sultanahmet - ISTANBUL – Turska

* * *

Sokobanja - Karikatura na temu ekologije

Originalna karikatura A4 Format
slobodna tehnika
Nagrade I II III

Krajnji rok: 31. 05. 2004

Adresa:
NARODNA BIBLIOTEKA “STEVAN SREMAC”
CENTAR ZA TURISTIČKU I EKOLOŠKU DOKUMENTACIJU
18230 SOKOBANJA

* * *

Iranian House of Cartoon - contest

Teme:
1- Gradski promet
2- Zagađenje vazduha

Krajnji rok: 30. 05. 2004.

Veličina: Max: A3 & Min: A4
Broj radova: Do dva rada u svakoj kategoriji
Ime, prezime, adresa, zemlja iz koje je učesnik, mora biti napisano na poleđini rada. Kao dodatak, poslati kratku biografiju.

Nagrade: I 1000$, II 600$, III 400$
Svi selektovani autori dobijaju CD katalog i Sertifikat.

Adresa:
House of Cartoon
No. 60, Golnabi(ketabi) St., Shariati Ave.
Tehran, I.R. Iran

* * *

PRVI INTERNACIONALNI KONKURS KARIKATURE “ZAMAK”

Tema: Zamak
Dimenzije: min. A5 – max. A3
Do tri originalna rada

Krajnji rok: 31. 05. 2004.

Izložba se otvara u septembru 2004.

Nagrade:
- Velika nagrada 3.500 PLN (Zloty)
- I – 2.500 PLN
- II – 2.000 PLN
- III – 1.5000 PLN
Svi selektovani autori dobijaju katalog.

Adresa:
KOKiS “ZAMEK”
Ul. Klasztorna 14
67-120 KOZUCHOW
Poljska

* * *

LEOZEDI – comic magazine

Tema : KOSMOS
Horizontalni format, dimenzija 8,5 x 19 cm; margine 0,5 cm
Tehnika: grafika, strip, tekstovi, fotografije, slike…

Krajnji rok: 01. 09. 2004.

Radovi će biti objavljeni u specijalnom izdanju časopisa.

Adresa:
LEOZEDI COMIX
c/o Christophe BESSE
Appt. No 2732
13 avenue du Parc
31700 BLAGNAC
Francuska

* * *

The 3rd "Jin Song" Cartoon Competition

Teme:
A) Turizam
B) Komunikacije
C) Slobodna

Krajnji rok: 15. 06. 2004.

Karikature se šalju elektronskom poštom.
Format: JPEG
Rezolucija: 300dpi
Veličina fajla: veći od 300Kb i manji od 1000Kb
Lične informacije poslati kao attachment.
Rezultati će se znati 1. septembra 2004.

Email: mhxx1992@vip.sina.com

* * *

DAEJEON INTERNATIONAL CARTOON COMPETITION

Teme:
1. SLOBODNA
2. DOM ILI PRIJATELJ
Neograničen broj karikatura, dimenzija do A3

Krajnji rok: 30. 06. 2004.

Nagrade 3.000.00, 1.000, 500 i 300 USA $ i priznanje za 100 selektovanih radova. Katalog za autore koji uđu u katalog.

Adresa:
DAEJEON INTERNATIONAL CARTOON
INSTITUTE, 450, Wolpyongdong,
Daejeon city, 302-281 Seoul, KOREA

* * *

Rhodes 2nd International Cartoon Exhibition

Tema: Brže – Više – Jače!
(vezano za Olimpijske igre)

Do pet karikatura dimenzija A4 (210x297) ili A3 (297x420). Tehnika slobodna, radovi moraju biti originalni.
Ime, prezime, adresa, zemlja iz koje je učesnik, mora biti napisano na poleđini rada.

Krajnji rok: 06. 06. 2004.

Radovi se vraćaju, a selektovani autori dobijaju katalog.

Nagrade:
1. 2000 e, 2. 1500 e, 3. 1000 e, i šest počasnih.

Adresa:
Rhodes International Cartoon Exhibition
P.O. Box 388
851 00 Rhodes, Grčka

sadržaj

11.

LINKOVI

Strip Vesti

100 BULLETS, čuli ste za taj strip. Sada možete nešto više da saznate i o igrici koja se pravi na osnovu ovog stripa!!!
http://www.100bulletsgame.com/

sadržaj

12.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 22. do 28. maja

27. maja 2002. Održana je promocija petog broja strip časopisa Kuhinja u vidu “ne-umetničkog” perfomansa nazvanog UMETNIČE, POKUPI DJUBRE!, kod rampe tj. novoizgradjenog kružnog toka u blizini pančevačke železničke stanice kod Buvljaka.


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad