prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. STRIPBURGER U BARCELONI - Strip Core
2. TRI IZNENAĐENJA... - Predrag Ikonić
3. SPOMEN SOBA ANDRIJI MAUROVIĆU - Strip klub Kotor
4. FERDINANDO TAKONI - Srđan Aćimović
5. STRIP AUTOR: ĐORĐE MILIJANOVIĆ - Strip Vesti
6. JUŽNJAČKA UTEHA No 157. - Dejan Stojiljković
7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (216) - Darko Macan
8. MOJ POGLED (104) - zmcomics
9. ŠTAMPA - štampa
10. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
11. LINKOVI - Strip Vesti
12. DATUMI - Strip Vesti

1.

STRIPBURGER U BARCELONI

Strip Core

STRIPBURGER NA MEDNARODNEM
STRIP FESTIVALU V BARCELONI

Mednarodni strip festival v Barceloni je najpomembnejši strip festival v Španiji in sigurno tudi en najpomembnejših v Evropi. Festival poteka v prekrasni restavrirani železniški postaji The Estacio de Franca v samem centru mesta. Lansko leto si je festival ogledalo preko 85.000 obiskovalcev, tako profesionalcev kot bralcev. Poleg razstav in stojnic s stripi je poseben oddelek na festivalu namenjen otrokom, potekajo pa tudi delavnice, ki so tekmovalnega značaja. Festival podeljuje tudi druge nagrade: Grad prix, najboljše delo leta, najboljši scenarij leta, najbolj obetaven talent leta, najboljše v španščino prevedeno delo in najboljši fenzin leta. Na festivalu so sodelovali številni mednarodno renomirani avtorji: Art Spiegelman, Max Andersson, David B, Edmon Baudioin, Hugo Pratt, Joe Kubert, Julie Doucet, Milo Manara, Moebius, Will Eisner, Tomaž Lavrič idr.

22. Mednarodni festival stripa Barcelona bo letos potekal med 6. in 9. majem. Stripburger se bo festivala udeležil z izborom del vzhodno- in srednjeevropskih avtorjev, ki so sodelovali v publikacijah Stripburek in Warburger. Razstavljena bodo dela sledečih avtorjev: Veiko Tämmjarv, Jonas Sildre (Estonija), Wladimir 518, Tomaš Prokupek (CZ), Milorad Krstić (HU), Shpend Bengu (AL), Ascold Akishin (RU), Roman Tolici (RO), Miroslav Nemeth (HR), Danijel Žeželj (HR/US), January Misiak, Antoni Serkowski (PL), Mr. Stocca, Aleksandar Zograf, Vladan Nikolić (SCG), Ciril Horjak, Koco, Andrej Štular, Matej Lavrenčič, Primož Krašna, Andreja Kladnik (Slovenija)

Poleg članov uredništva revije Stripburger (Katerina Mirović, Ivan Mitrevski, Igor Prassel) bo na festivalu od avtorjev prisoten Tomaš Prokupek, avtor in urednik revije Aargh! Igor Prassel bo sodeloval še na dveh okroglih mizah naslovljenih z “Front line, an insight into today's war conflicts” (7. maj – eden od sogovornikov bo ameriški strip novinar Joe Sacco, katerega razstavo smo si v Ljubljani lahko ogledali decembra 2002) in “Independent Publishers” (9. maj).

Več o festivalu na:
http://www.ficomic.com/saloncomic2004/general.html

sadržaj

2.

TRI IZNENAĐENJA...

Predrag Ikonić

TRI IZNENAĐENJA STRIP MAGAZINA BROJ 3

Pojava novog, trećeg po redu, broja Strip Magazina donosi sa sobom par prijatnih iznenađenja. Prvo, treći broj je izašao u aprilu kao što je i predviđeno što znači da je Redakcija istrajna u svojoj želji da vrati strip na ove prostore. I na mjesto koje mu pripada. U današnjoj situaciji teško se naviknuti na pojavu strip izdanja, pa još ako izlazi u mjesečnom ritmu i redovno onda to i jeste iznenađenje.

Od ovog broja Strip Magazin je povećao svoj obim za osam novih kolor stranica, a cijena izdanja ostala je ista. Priznaćete da i ovo predstavlja iznenađenje za naše prostore.

Najprijatnije iznenađenje, bar meni, je pojava domaćeg stripa na stranicama Strip Magazina. U ovom broju urednik poziva sve domaće crtače da se jave, a radovi koji zadovolje kvalitetom biće objavljeni na stranicama Strip Magazina, a Strip Magazin ima 60 stranica, pa vi vidite. Prostora za dobar domaći strip ima dovoljno!

Dakle, nakon tradicionalne uvodne stranice "U ovom broju" koja donosi riječ urednika i najave za stripove koji su između korica, slijedi tekst na dvije stranice "Ozbiljno učenje" koji govori o odnosu stripa i omladine. "Stripovi pomažu djeci da razviju ljubav prema čitanju", jedna je od rečenica iz ovog bogato ilustrovanog teksta. Na četiri sljedeće kolor strane slijedi drugi i posljednji nastavak stripa Rosco i Sonny u epizodi "Zemlja čuda".

Navikli smo da nam se na stranicama ovog Strip Magazina predstavljaju autori, uglavnom novinskog stripa. Ovaj put sa kraćim biografskim tekstom i jednim kaišom stripa "James" predstavljen je Mark Tonra. Od novinskih stripova tu je još već poznata "Metlica" Russella Myersa predstavljena takođe samo jednim kaišom.

Većinski dio časopisa zauzima neizbježna Modesty Blaise i Romero u epizodi "Butch Cassidy ponovo jaše". Ova junakinja je postala zaštitni znak Strip Magazina.

Novi junak u ovom broju je Marty Silent. Crtač je "stari", Tacconni. Prvi dio epizode "Spašavanje" ima osam stranica u boji.

I za kraj (mada je u Strip Magazinu na srednjim stranicama) ono najljepše! Osam kolor stranica stripa "I love homo sapiens" domaćeg autora Milorada Vicanovića je najbolji strip u ovom broju. Priča svojom atmosferom malo vuče na Paheka, a crtež je originalan, dobar čemu u mnogome doprinosi i kolor. Ali nije riječ o "fabričkom" koloru nego o koloru iz pera samog autora. Odlično!

Ovaj put na naslovnoj strani nije ilustracija iz nekog od objavljenih stripova, nego je to ilustracija iz pera M. Evertza, nezavisna od svih stripova. Tu su naravno i kadrovi iz stripova koji se nalaze unutar časopisa (izostavljeni su James i Rosco i Sonny) i najava za ukrštenicu iako je nema u ovom broju.

Sve u svemu, ovo je do sada najbolji broj Strip Magazina, a nadam se da će i u budućnosti svaki sljedeći broj biti bolji od prethodnog čemu treba da doprinese i veći broj stranica sa domaćim stripovima.

sadržaj

3.

SPOMEN SOBA ANDRIJI MAUROVIĆU

Strip klub Kotor

U toku su zavrsne pripreme kostura projekta za otvaranje spomen sobi Andriji Maurovicu u njegovom rodnom mjestu Kotoru. Osim prvog dana otvaranja spomen sobe kao izlozbe stripa i ilustracija u galeriju na Trgu od Oruzja u Kotoru desit ce se i multimedijalna prezentacija ovog projekta na glavnom gradskom trgu u Kotoru. Projekat ce biti prezentiran u trajanju od cetiri dana a nosioci projekta su sljedece ne- vladine organizacije: NVO Strip klub Andrija Maurovic Kotor, Udruzenje za zastitu zivotinja i zivotne okoline "Fifi" Kotor, Hrvatsko gradjansko drustvo Kotor i Udruzenje istoricara i umjetnika Cetinje.

Detalje o projektu mozete posjetiti i na sajtu www.hgd-cg.org na opciju aktivnosti. Molimo sve strip autore koje zele da sa svojim prisustvom uvelicaju ovaj dogadjaj da se ukljuce u projekat i kontaktiraju nase clanove na sljedecim e-mail adresama: zvonkogaba@yahoo.com, bianki@cg.yu, vit@cg.yu .

23.04.2004.

Sve pripreme oko prezentacije projekta: "Inicijativa Za Otvaranje Spomen Sobe: Andriji Maurovicu" smo zavrsili. Datum realizacije Projekta jos nije tacno preciziran ali najvjerovatnije je da ce to ipak biti datum 16. Maj. Ovaj projekat ima i svoj Alternativni naziv a to je: "Relevation".

Povodom svega ovoga pozivamo i ostavljamo jos prostora mladim Strip autorima iz: "Drzavne Zajednice Scg" da se ukljuce i ucestvuju sa svojim radovima u njemu. Radove mozete slati i putem E-Maila.

Konacno su se stekli svi potrebni uslovi da se "Deveta Umjetnost" u Republici Crnoj Gori trajno afirmise sto ce se ovim projektom pokazati.

Detaljan program Manifestacije cemo prosljediti: "Strip Vjestima" uskoro!

29.04.2004.

sadržaj

4.

FERDINANDO TAKONI

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Italijan Ferdinando Takoni crtač je prepoznatljivog stila, ako ste jedanput čitali njegov strip, prepoznaćete ga uvek. Kod nas je poznat po serijalima “Džentlmeni”, “Suzana”, a zaposlen je i u “Boneliju”, na “Dilanu Dogu” i “Niku Rajderu”. Jedan je od najproduktivnijih autora u Italiji, a verovatno i u svetskim razmerama.

Takoni je svojevrsni fenomen; Naime, crtač kao on, san je svakog urednika: U stanju je da stvara table zapanjujućom brzinom, stvara ih mnogo, a opet zadržava okvirni kvalitet crteža, uz izvesni “artizam”. Kvantitet i (pokazaće se, prividni) kvalitet, ruku pod ruku, nedostižan je san.

U čemu je tajna Ferdinanda Takonija? (Jer, pokazaće se, sve je to suviše lepo da bi bilo istinito) Recimo, najpre, šta je to dobro kod Takonija;

Čovek ima laku ruku; Njegova linija je dinamična, kvalitetna, njom vlada lakoća koja nedvosmisleno znači godine, godine vežbe. Njegovi likovi su dopadljivi, a brzina kojom ih izvodi (čini se, u jednom potezu) ima izvesni šmek. Takoće, takoni je svestran crtač a specijalitet mu je tematika iz svetskih ratova, koja se može videti ponajviše u njegovom “čoveku iz pustinje” i ilustracijama priča iz Drugog svetskog rata u italijanskim časopisima. Preciznost kojom crta ratne artefakte, kada to želi i kada za to ima vremena, još jedan je razlog za hvaljenje.

Šta je onda druga strana? Radi se o posledici (ili uzroku?) njegove hiperprodukcije, preteranoj instrumentalizovanosti njegovog rada. Jednostavno rečeno, Takoni je veoma vešt u crtanju raznih profila iz njemu karakterističnog desnog poluprofila. Ovaj poluprofil u krupnom planu vlada njegovim crtežima do te mere da likove retko viđamo iz drugih perspektiva – recimo sa leđa, iz profila, iz rakursa, ili čak – pomalo komično – iz levog poluprofila; Čak i izraz na licu najčešće je sličan – dvosmisleni poluosmeh, oči okrenute nalevo. Ovo rezultuje time da i letimičan pogled na njegove stranice zapaža stalno ponavljanje potpuno istog kadra bez ikakve motivacije, čak i drastično različite fizionomije deluju slično budući da se ponavljaju u potpuno istoj pozi. Takoni uveliko zloupotrebljava primenljivost te poze, u kojoj se likovi mogu prikazivati dok god na sceni nema neke izrazitije akcije.

Epizoda kao celina, kod njega pokazuje jedno interesantno ponašanje: naime, u početku, karakteristični poluprofili razdvojeni su raznolikijim scenama, totalima junaka, eksterijerima, prevoznim sredstvima, okićeni su scenografijom. Kako epizoda odmiče, vidi se značajna redukcija svih vizuelnih elemenata koji nisu neophodni, možda usled zamorenosti Takonija epizodom, ali verovatnije usled pritisnutosti rokovima. Šta se tada dešava? Desni poluprofili različitih likova postaju sve češći, da bi, ako je epizoda duža, pri kraju bili jedini prizor koji čitalac uopšte vidi; Scenografija je uspostavljena češće kontekstom priče nego samim crtanjem scenografije; Svaka akcija prikazana je komentarima likova koji tu akciju posmatraju. Tako, paradoksalno, što ima više akcije u priči, to je manje ima u grafičkoj naraciji. Da ne govorimo da table postaju dosadnije, napornije za praćenje, kako se priča bližI kraju.

Pominjao sam brzinu i ležernost kojom Takoni crta likove. Ispostavlja se da je ova ležernost ostvarena nad jednom jedinom pozom – pomenutim poluprofilom – a s razlogom da se ubrza, automatizuje crtanje stripa. Takoni je, izgleda, našao jedinstven način za stvaranje stripova velikom brzinom. Da li ste čitali SF priču Harija Harisona u kojoj su strip-crtači zamenjeni mašinom koja likove na papir otiskuje pomoću pečata, a njom rukuje operater pomoću tastature? Pa, Takoni je od sebe stvorio jednu takvu mašinu. On ne planira tablu unapred, kreće od gornjeg levog ćoška i rutinski ide udesno sa svojim poluprofilima sve dok ne stigne do donjeg desnog ugla. Onda, nova stranica.

Kako ovo prolazi? Kao što rekoh, Takonijev stil je prepoznatljiv, dinamičan. Da bi ograničio sredstva na manji broj onih koja se jednostavnije koriste, Takoni koristi dva markera, deblji i tanji, te prividno variranje debljine linije daje i prividnu dubinu crtežu. Publika koja želi novu epizodu kao relaksaciju dok čeka tramvaj, ne vidi razliku, a njenom oku laska dopadljivost stila i na tome se završava. Urednici su, naravno, zadovoljni.

Takoni može bolje od ovoga. Pre svega, što se tiče stripova koje sam imao prilike da čitam, epizode Dilan Doga koje je radio ne slede ovaj primer. Iz ko zna kog dazloga, ove episode su rađene takonijevski atipičnim dinamičnim kadriranjem koje ostavlja veoma malo mesta njegovom instrumentalizmu. (Kanda su urednici “Bonelija” zahtevniji na ovom serijalu. Začudo, mogu savršeno da vidim kako se njegov uobičajeni način rada uklapa u “Teksa Vilera”, na primer...). I, ako želite da verujete autoru ovog teksta, dotične epizode su vrlo dobro nacrtane.

Druga prilika da vidimo Takonija u pravom sjaju je onda kada se ukaže potreba za crtanjem prevoznih sredstava, konkretno aviona, čiji je takoni pasionirani ljubitelj – otuda projekti poput “Istorije drugog svetskog rata” kreiranog s Đinom D’Antoniom, otkrivaju stranu Takonija koja se ređe viđa – Takonija koji u stvari posveđuje pažnju onome što crta.

Možemo li kriviti surovo italijansko izdavaštvo specijalizovano za brz tempo izdavanja, bez mnogo osvrta na kvalitet? Potražnju autora i male plate koje teraju na veću proizvodnju? Teško – radi se o objektivnim okolnostima u kojima Takoni (a, ruku na srce, i ostali autori) radi i mora da im se prilagođava, no ovaj stepen prilagođavanja otkriva cinizam na njegovoj strani. Takoni je bez sumnje svesno sebe pretvorio u crtačku mašinu, ne možemo reći da se na ovaj način nije usput i narugao strip-industriji, ali konačno, rezultat je da je on nacrtao vrlo malo dobrih stripova.

sadržaj

5.

STRIP AUTOR: ĐORĐE MILIJANOVIĆ

Strip Vesti

ĐORĐE MILIJANOVIĆ
Beograd, 17.02.1982.

Rodjen sam 17 februara 1982 u Beogradu.
Prvi ozbiljniji kontakt sa stripom, tačnije crtanjem istog, sam iskusio u školi stripa "Đorđe Lobačev" Vladimira Vesovića. Bio sam stalni član škole sve dok me prilike nisu odvele iz Beograda. Trenutno studiram grafički dizajn u Milanu.

Contact adresa je
djole30@yahoo.co.uk

a za poštanske kontakte:
10, Chemin des Limites
1293 Genthod-Geneve
Switzerland

***
Đorđe Milijanović od danas ima svoju web stranicu na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/autori/djmilijanovic

sadržaj

6.

JUŽNJAČKA UTEHA No157.

Dejan Stojiljković
amarok018@yahoo.com

Niški strip autori (4)

Boban Savić
GETO PRVIH DESET GODINA JE NAJTEŽE

Niko nije to pomenuo, niti pravio veliku pompu od same stvari, ali pre dva tri meseca navršilo se tačno deset godina od kako niški strip autor i ilustrator Boban Savić poznatiji po nadimku Geto, sarađuje sa Politikinim Zabavnikom. Sam Zabavnik je to obeležio malim tekstom objavljenim, koliko se sećam, na pretposlednjoj strani pored rubrike u kojoj idu pisma čitalaca, ilustrovavši tekst Getovim autoportretom.

BOBAN SAVIĆ je rođeni Nišlija, ali već dugi niz godina živi i radi u Beogradu. Po mišljenju mnogih kompetentnih ljudi, on je strip autor iz našeg grada koji je napravio najveći uspeh. Naravno, taj uspeh više duguje svojim fenomenalnim ilustracijama, nego stripovima. Njima se prevashodno i bavi zadnjih godina dok je strip, zbog obaveza i rokova, stavljen u drugi plan (što ne znači da ga ne crta). Da se razumemo, GETO je crtač svetskog kalibra, i to se moglo videti još tamo sredinom devedestih kada je krenuo da sve oduševljava svojim radovima. Na strip konkursu organizovanom od strane NKC-a Niš 1997. osvojio je prvu nagradu za tablu stripa ''Nasmejani pokojnici'' a težinu toj nagradi daje i činjenica da je kokurencija bila o-ho-ho jaka. Kao ilustrator, naklonjen je SF-u i epskoj fantastici, ali mu ni realizam ne ide loše, naprotiv. Može da naslika i nacrta maltene sve što vidi (ili zamisli) a barata raznim tehnikama, crteži i slike su mu takvi da od njih prosto zastaje dah, anatomija je savršena, detalji minuciozno odrađeni, jednom rečju - čovek je PERFEKCIONISTA. Kada stanete da gledate njegove radove zaboravićete na alternativce i njihove ''super ideje'' realizovane Čiča Gliša tehnikom, dok će vam ispušene muštikle što štancaju svoje stripove od pre 30 godina biti smešni. Oni koji su me razapinjali zbog mog teksta o Kerčevom turbo-folk-metal viđenju junaka naše narodne epike u grozomornoj knjizi koju je čak i odštampao, neka pogledaju knjigu u kojoj je Geto dao portrete naših naronih heroja (izdao ju je Verzal iz Bg-a) pa neka se zamisle šta je bolje. Kobra sa perikom ukradenom od Švarcenegera sa jedne strane, ili Getov vatromet ideja sa druge.

Uz sve gore rečeno, GETO je tek na pragu svojih tridesetih, što znači da od njega tek reba da se očekuju prave stvari.

Svojevremno sam za drugi broj Strip Pressinga uradio intervju sa Getom. S obzirom na činjenicu da Sp izlazi u malom tiražu i da nije dostupan mnogim ljubiteljima stripa, evo tog intervjua ovde u SVestima. Za divno čudo, nije se ubajatio.


Intervju:
Boban Savić Geto
Razgovarao: Dejan Stojiljković

Ti si prilično poznat u svetu stripa a i u svetu likovne umetnosti uopšte, ali ne bi bilo zgoreg da nam se malo bolje predstaviš.
Pa, nema tu šta toliko da se priča. Ja sam Nišlija sa tendencijom da se pretvori u Beograđanina, ovde sam završio srednju umetničku, zatim sam otišao na akademiju i tamo se usavršio koliko sam mogao. Strip me je zainteresovao još kao klinca, znaš već i sam kako to ide, prvo počneš sa Zagorom, Blekom i Dilan Dogom a onda te zainteresuje nešto ozbiljnije.

Uprkos svemu što si postigao, ovde ljudi malo znaju i malo cene. Misliš li da se ponavlja priča o tome kako Niš kao grad ne ume da ceni ono vredno u sebi?
Ne bih to da komentarišem, ali u Beogradu imam daleko bolje uslove za rad. S tim što ti se za tobom vuče uvek to da si iz provincije, eto, u Beogradu mogu, kao umetnik da dobijem čak i zdravstveno i socijalno osiguranje, a tako nešto je ovde u Nišu nezamislivo.

Koliko ti je akademija pomogla u radu? Neki kažu da preterano insistiranje na tehnici može da uguši talenat.
Ima tu istine... Ali prevashodno sve to zavisi od čoveka. Ako ti sam zacrtaš sebi neki put, tu nema odstupanja. Ja sam, uprkos svemu, radio ono što se meni najviše sviđalo. Dalje, tu imamo i problem profesora koji su totalno nezainteresovani za svoj posao. Mnogi od njih su uz to i apsolutno nekompetentni za mnoge stvari, tako da malo šta može od njih da se nauči. Akademsko obrazovanje mi je svakako pomoglo, ali ne u tolikoj meri koliko bi to nekom sa strane, koji u sve to nije upućen, može da se čini.

Da li i koliko sebe doživljavaš kao umetnika?
To je diskutabilno pitanje. Iz prostog razloga što je sam termin umetnosti prilično isprostituisan, naročito u veku koji je za nama. Sve i svašta može da se poturi i prodaje kao umetničko delo. Problem je u tome što o tome da li nešto jeste ili nije delo od umetničke vrednosti odlučuju galeristi i kritičari. A mnogi od tih ljudi su totalno van umetnosti i ne razumeju neke osnovne stvari u vezi nje. Postoji nešto što se zove praktična svrha, neko može da napravi najobičniju drvenu stolicu i da ona, u skladu sa okolnostima, ima svoju svrhu i primenu, jedno takvo stvaranje, takođe, može da se nazove umetnošću.

Koliko je komercijalizacija, naročito u ovo današnje vreme, nanela štetu umetnosti?
Komercijalno, ili ono što se uglavnom naziva komercijalnim, ne mora da bude nužno loše. U svim vidovima umetničkog stvaranja, pa na kraju i u stripu, postoje dela u koje je uložena velika suma novca i koja su, sa druge strane, donela takođe veliku zaradu ali koja su itekako umetnički vredna. Opet, imamo i takozvane alternativne i andergraund stvaraoce među kojima ima onih koji sa umetnošću nemaju blage veze. Mislim da je važno da umeš da napraviš autorski kompromis. Ja ću, eto, da odradim i nešto što mi se ne sviđa ali ću na taj način da steknem vreme i prostor da radim ono što volim. Problem kod izdavača i galerista jeste u tome što forsiraju umetnike, tako da ne možeš, radeći mnogo stvari odjednom ili u prekratkom vremenskom intervalu, da se posvetiš potpuno stvaranju. Ja, recimo, nisam zadovoljan mnogim svojim radovima, mislim da sam mogao mnogo bolje da ih odradim, ali šta se tu može. Taj kompromis o kojem govorim ne tiče se samo mirenja umetničkog i autorskog već i usaglašavanja želja izdavača i autora. Tako izdavač koji da dobre uslove umetniku, i dovoljno vremena, realno od njega može da očekuje jedno remek-delo godišnje.

Šta više voliš da radiš, ilustracije ili stripove?
Pa, sve ima svoju draž i ja se jednako prepustam i jednom i drugom. Strip je u prednosti zbog svoje narativne prirode.


nastaviće se

sadržaj

7.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (216)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

DIGRESIJA TREĆA: "KARIJERA"

Ovih dana, kad me sretnu, ljudi me pitaju što radim, a ja im pričam o Q-u, o Martini Mjesec, o izdavanju drugog kola od četiri knjige hrvatske znanstvene fantastike, a njihove oči postaju daleke i nezainteresirane. Jer, nisu me pitali što radim kako bi slušali o malim domaćim nakladama ili veseljima izdavaštva već kako bih im pričao da radim za Ameriku. Darko Macan koji radi "za van" i uspješan je, jedina je slika Darka Macana do koje im je stalo.

Ne zato što bi htjeli čitati to što "tamo preko" napravim (ako su išta čitali, bili su to Grendeli), već zato što im treba spoznaja da netko naš, netko koga znaju, može raditi za Zapad i trulo se (misle) bogatiti. A kako ne znaju Gorana Ivaniševića ili Gorana Višnjića, poslužit ću ja. Te zato ne smiju čuti kako više ne radim za Ameriku, jer bi to poništilo viziju izlaza, osudilo ih na ovaj život, kojeg ne vole. Pomisao da bi se itko normalan, možda, vratio dobrovoljno, pri tome im uopće ne pada na pamet. Znaju (pardon: misle) da oni takvu priliku za život u rajskome vrtu ne bi nikad propustili: dosegnu li je, kane je ščepati zubima i pandžama.

Sad, vjerovali vi meni ili ne, Amerika mi nikad nije bila raj, a ni cilj. Amerika je, meni, bila sredstvo do onoga bitnoga - mogućnosti življenja od stripa. Bilo je fino raditi na nekim stripovima koji su mi dragi, lagao bih kada bih rekao da nije boljelo kad su nam ukinuli Soldiera X, ali stvari do kojih mi je zaista stalo nisu dvadeset godina na X-Menima ili utrka za pisanjem Spiroua. Stvari do kojih mi je zaista stalo su ovdje. Ne izdajem Q i ne pišem Martinu ili ove Kartice kako bih ubio vrijeme dok me ne pozovu da radim Boostera Golda, već zato što su mi to važne stvari. Nema u njima para, ali ima mnogo ponosa.

"Karijeru", pak, uvijek pišem u navodnicima kako bih se narugao onima koji misle kako se ona može planirati, ukrotiti i njome gospodariti. Ako me, pritom, razveseli kada mi koji "najdraži neprijatelj" napomene kako mu se učinilo da mi "karijera dobro ide", moje veselje nije u potvrdi postignutog već samo u neprijateljevu indirektnom priznanju kako je njegova "karijera" u banani. "Karijera", naime, ne implicira uspjeh, ona dolazi od riječi "put" i to je sve što jest: put kojeg smo prošli, vidljiv samo po završetku i samo sa strane, svakome osim nas.

(nastavit će se ...)

***
Četvrti Q je i dalje na kioscima (u HR). Ne čeka nikoga, osim vas.
A na www.stripovi.com čevrti je nastavak Martine Mjesec. "The plot thickens", reklo bi se. Pogledajte ga, besplatan je.
A za one koje zanima: u drugom kolu biblioteke SFera objavljene su četiri zbirke priča: Najbolji na svijetu Zorana Krušvara, Preko rijeke Dalibora Perkovića, Čuvari sreće Zorana Pongrašića te Frulaš Zorana Vlahovića. Sve su dobre, divne i krasne, a sretan sam i kako nam je ispala godišnja zbirka, Zagreb 2094. Žao mi je ako su vam se oči zastaklile čitajući ovaj odlomak, ali meni su to važne stvari...

sadržaj

8.

MOJ POGLED (104)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

NASTAVIĆE SE...

Listom svi izdavači stripa danas izbegavaju da rade stripove u nastavcima. Skoro da su u pravu kada kažu da to čitaoci ne vole i da to ne treba raditi. Činjenica je da će vam svaki čitalac reći da ga nerviraju stripovi u nastavcima, ali će ipak sledeći broj kupiti zbog tog "nastaviće se...". Kao što je i činjenica da je čitaocu mnogo lakše da odustane od kupovine nekog serijala kada nema na kraju sveske "nastaviće se..." da ga gura da kupi i naredni broj.

Kada se već izbegavaju stripovi u nastavcima, s čime se ipak slažem, onda je drugi recept za uspeh izdavanje serijala. Stripova koje povezuje jedan lik. Pokušava strip, već par decenija, da se reši balasta serijala, koji su inače tako nepopularni u bilo kojoj umetnosti. Čim neka knjiga ili film dobiju nastavke odmah se prestane o njima pričati kao o umetničkim delima. Serijali su u umetnosti jeres. Za mene je popriločno jasno stremljenje nekih autora da izađu iz tog miljea. Mada ta moja jasnoća ne znači bezrezervnu podršku.

Zar nije baš to osnova stripa. Zar nisu junaci baš ta nit koja tera čitaoce da čitaju strip. Zar ne može da se na junaka gleda kao na sredstvo da se ispriča veliki broj različitih, i to kvalitetnih, priča.

Nije li Herman svojim Tornjevima Boa-Morija, kao i Džeremajom, pokazao kako često glavni likovi mogu iz albuma u album biti tek posmatrači ili sporedni učesnici u osnovnoj priči stripa.

Ako čitaoci već traže kopču sa stripom i kad je već nalaze u junacima, zašto bežati od njih. Sa nipodištavanjem se gleda na superherojski žanr. Pa, zar nisu korišćenjem i tog miljeo urađena neka sjajna dela. Zar nije čak i među bonelijevim stripovima iznedreno nekoliko sjajnih serijala?!

Svugde u svetu visoke tiraže imaju samo edicije koje imaju svog naslovnog junaka. Tu kopču čitaoci traže kao što traže i često pojavljivanje omiljenog junaka. Časopisi koji objavljuju više različitih stripova slabo prolaze i uglavnom služe za promovisanje novih stripova i novih autora. Život za strip ipak znače serijalizovane sveske.

A u njima mogu da se nađu i čudesni radovi. Serijali ne moraju značiti samo tezgu, otaljavanje, rad zbog love,... ako im se priđe puna srca mogu da budu i nešto više.

To može samo da znači i nešto (puno) više čitalaca!!!

sadržaj

9.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović i Dušan Banjanin su obezbedili sledeće priloge:

Strip: Enki Bilal: francuski strip-crtač i filmski autor balkanskih korijena

STRAST I LJUBAV, SESTRE MAGIJE

U ponedjeljak, 19. aprila, u sali Akademije scenskih umjetnosti u Sarajevu održana je završna večer Konkursa za najbolji bh. strip, koji je organizirala izdavačka kuća Publika. Predsjednik žirija i gost večeri bio je Enki Bilal, čiji je film Besmrtni u Francuskoj za tri sedmice prikazivanja vidjelo preko milion gledalaca

Ahmed Burić

Način na koji Enki Bilal stvara svoj svijet otkrio sam čitajući tekstove scenarija za San monstruma i 32. decembar, stripove koje je za područje bivše Jugoslavije objavila izdavačka kuća Publika, koju veoma uspješno vodi Sarajka Azra Pita. Svijet njegovih junaka, punih ožiljaka, lišenih iluzija i spremnih da u svakom času potraže svoj dio utopije, naprosto je očaravajući. To je svijet junaka koji obično ne prezaju otići do kraja svijeta ne bi li (ponovo) pronašli strast i ljubav, svijet bolje prošlosti Istoka projektirane na budućnost Zapada, ali bez iluzija.

"Ima toga. Ne želim biti prorok, nisam vizionar, ali pokušavam razmišljati o svijetu u kojem živim: bipolarnost hladnoratovskog razdoblja je, čini se, zamijenjena još udaljenijim polovima. S te strane jasno je da svojim junacima želim ponuditi izlaz koji može biti utopija, ali je iznad svega ljudska dimenzija. Moj svijet otkriva nedostatak pozitivne utopije."

Francuska veza Enki ne krije zadovoljstvo konkursom za koji je predsjedavao žirijem i vidi šansu za strip u Bosni. No, njegova razmišljanja ne idu u pravcu nekoga ko isključivo traži interes za jednu ili drugu granu umjetnosti, i tu se apsolutno prepoznaje vizionar: "Ima dosta radova talentiranih autora, no ono što je očigledno jeste da se ovdašnji strip referira isključivo na strip, što mislim da nije najsretnije rješenje. Treba početi od elite, raditi stripove u duhu onoga što je najveća umjetnost ovdje, ići za vlastitim tragom, na svaki način izbjeći kopiranje francuskih, engleskih ili američkih autora. Procentualno, na ovaj se konkurs prijavilo više ljudi nego kada sam ja u Francuskoj 1970. prvi put poslao svoje radove. Put do izgrađene strip-publike ovdje može ići preko francuskih autora - za nekolicinu nagrađenih na ovom konkursu mogu garantirati da mogu raditi u francuskim kultnim revijama. No, za to je potreban čisto autorski strip, tu ne dolaze u obzir oponašanje, recimo, velikih majstora Letendrea i Loisela, za koje sam i ja, kao još nedovoljno poznat autor, radio. Istina, ne znam šta se u prijevodu dobija i šta gubi, ali siguran sam da se autorska formula može naći. Ovdje postoji vitalnost autora."

Pišući Bilalovu biografiju, novinari nikada ne zaborave ispustiti da je sa devet godina došao u Francusku, kao doseljenik iz Beograda, gdje je njegov otac radio kao krojač. Slike njegovog svijeta označene su slikama nekadašnjeg svijeta iza gvozdene zavjese. "Bosna plaća cijenu takmičenja Evrope i Amerike. Ne preostaje mi ništa drugo nego da se nastavim boriti kako najbolje znam, crtajući, snimajući, prikazujući svoj svijet… U dubini svog bića znam da se stvari uvijek mogu razvijati putem nasilja, a ono čega se najviše bojim jeste religijski opskurantizam."

Manjak kritike Njegov način borbe je, definitivno, djelotvoran. Upravo je završio film kojem je, kako kaže, dao četiri godine života. Immortel (Besmrtni) je u Francuskoj za tri sedmice prikazivanja vidjelo milion gledalaca, a film je koštao oko 25 miliona eura. Najviše vremena i novaca otišlo je na numeričko bilježenje i konstrukciju likova, a film će biti prikazan (postoji mogućnost i da ga otvori) na 10. Sarajevo Film Festivalu.

Bilal nije zadovoljan kritičkom recepcijom ovog filma, jer "u Francuskoj nema prave kritike. Znate, kad obilazim druge frankofonske prostore - Belgiju, Švajcarsku, Quebec - vidim da postoji novinarstvo, da ljudi rade, vode bilješke, nemaju onaj arogantni pristup novinara koji upale diktafon ili kameru i idu objaviti svoj prilog. U Parizu je tako da su producenti, distributeri i izdavači novina povezani i nema kritike koja može analitički sagledati djelo. Televizija i dnevne novine su umanjile značaj umjetnosti i općenito se manje čita."

Ipak, radi se o filmu koji je, svi se slažu, napravio veliki uspjeh. Bilal je, nakon svijeta stripa, pobijedio na još jednom planu: upisao se i u historiju filmske umjetnosti. Njegova prva dva filma, Bunker Palace Hotel i Tykho Moon, i nisu bili preveliki uspjesi, no sada se potvrdio i kao filmski stvaralac. Sjajan crtač i pripovjedač, on spada u onu vrstu umjetnika koji projektira bližu prošlost u budućnost i kroz svoje strahove govori o mogućim kolektivnim zabludama, ali i napretku.

* * *

Okrenuo sam se oko sebe: sjedjeli smo za stolom sami u kafani nas devetoro (sve okolo su bila draga lica - Maelys, Francis, Asja, Danis, Azra, Agnes…) i mogli smo pripadati bilo kojem svijetu - nekom imaginarnom, budućem, u kojem neće biti nikoga, samo mi. Sve vrijeme sam mislio samo o njemu koji je trebao biti tu, o Karimu, koji je, kao najbolji od nas, nestao u kosmosu. Znam Dostojevskog: Ako ima nade, ona nije za nas. Ali, ako već ima onih poput Bilala, onda vrijedi… Ili barem, izgleda, kao da vrijedi.

Dragan Rokvić, dobitnik prve nagrade konkursa za najbolji bh strip
Videoigre su privlačnije od stripa

Sarajlija Dragan Rokvić je umjetnik koji se pored crtanja bavi i muzikom. Nagradu na Konkursu izdavačke kuće Publika za najbolji bh. strip dobio je za rad nazvan Povratak iz mrtvih. Pored njega za stripove su nagrađeni i Boris Stapić za rad Mačak u vreći (najbolji klasični strip), Miralem Brkić za Molim te, nacrtaj mi ovcu (najbolji alternativni strip) i Esmir Prlja (nagrada za najbolji scenarij).

Dragan Rokvić Rokva je basist grupe Sikter, televizijska ga je publika upoznala po crtanju serije Ovaj i Onaj u borbi protiv korupcije, njegov strip Jasna trenutno izlazi u većini dnevnih novina, a pjevao je i u Horu Narodnog pozorišta Sarajevo. Crta storyboardove za filmove, ima dosta naručilaca i za sebe kaže da može živjeti od toga, ali da su rijetki oni koji to u ovoj sredini mogu.

Ovaj svestrani umjetnik za Dane kaže: "Sretan sam zbog nagrade, ali ona u ovom trenutku nije najvažnija. Bitno je da je pokrenuta inicijativa koja stimulira pogotovo mlade autore stripa. Jasno mi je da je mlađa publika u ovom trenutku sklonija igranju video-igara ili Internetu, ali ne mislim da strip nema budućnost."


Objavljeno: DANI, Sarajevo 23.04.2004.godine

WATCHMEN - Grafička novela Alana Mura "Watchmen" treba da doživi svoju filmsku ekranizaciju, a za nju će, prema najnovijim glasinama, biti zadužen Daren Aronofski. Scenario za film je napisao Dejvid Hajter koji je radio "X-Men" serijal. Aronofski bi trebao da započne sa radom nakon što privede kraju SF film "The Fountain", koji je u jednom trenutku bio odložen, ali je ipak nastavljeno sa pripremama za snimanje. Aronofski je veliki stip-fan, a nedavno je neuspešno pokušavao da pomakne sa mrtve tačke rad na filmu "Batman: Year One".

V. T.

Objavljeno: DANAS, Beograd, 24.04.2004. godine

GORAN VIŠNJIC - pregovara da se, sa Dženifer Garner, nade u predstojecem filmu "Elektra" - spin-of projektu ostvarenja "Derdevil", koji ce režirati Rob Boumen. Snimanje treba da pocne pocektom maja u Vankuveru. Garnerova reprizira ulogu Elektre Nacios, prelepog i smrtonosnog ubice koju je obucavao klan misticnih nindža. Elektra treba da ubije osobu koju ce najverovatnije igrati Višnjic.

V. T.

Objavljeno: DANAS, Beograd, 29.04.2004. godine

sadržaj

10.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

From: HENRIH <henrih@ptt.yu>
Subject: konkurs

KONKURS ZA STRIP - Call for strip works
NIŠ 2004

Uslovi konkursa
Tema slobodna. Broj radova neograničen. Svi dostavljeni radovi moraju biti od jedne do četiri table maksimalnih dimenzija 297x420mm (A-3). Radovi moraju biti originalni, u protivnom neće biti uvršćeni u konkurs. Svi radovi moraju biti dostavljeni do 04.06.2003. na sledeću adresu

Dušan Cvetković
Bulevar Nemanjića 3/73
18000 NIŠ
Srbija i Crna Gora

Izložba povodom konkursa biće održana u galeriji Srbija (centralna Niška galerija) u periodu od 04.06. do 16.06.2004.godine. Najbolji radovi biće štampani u vidu publikacije nakon završetka konkursa. Slati originalne table, kvalitetne kopije ili radove na CD-R. Rezultati konkursa biće objavljeni na http://trip.co.yu/ nakon žiriranja radova. Uz radove poslati kratku biografiju i aktuelnu adresu i broj telefona.

Pokrovitelj konkursa, Skupština opštine Niš obezbedice nagrade i to:
1. nagrada: 100 eura
2. nagrada: 50 eura

Za šire informacije:
Dušan Cvetković
064 22 35 789
018 48 603
henrih@ptt.yu

Organizator:
Čaj...Odličan (ARTin), Galerija SLU-Niš, Niški kulturni centar.

Komentar:
Osim radova propisanim konkursom slati i ilustracije, strip izdanja, fanzine, animacije, video radove pošto su programom predvidene projekcije i promocije kao propratni program tokom trajanja izložbe.

Napomena:
Organizator zadržava pravo izmena.

sadržaj

11.

LINKOVI

Strip Vesti

-ARTIK ZONE - Internet časopis posvećen stripu. U PDF formatu na 12 strana A4 formata. Možete skinuti sve do sada izašle brojeve, za sada 6, prilagođeni su formatom štampanju. Nešto poput, nažalost bivšeg, Borderline-a samo na francuskom jeziku. Vesti, sličice, top liste... Izlazi dva puta mesečno: oko 10-og i 20-og u mesecu.
www.artikzone.fr.st

sadržaj

12.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 1. do 7. maja

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad