prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. STRIPBURGERJEVA DVOJNA AKCIJA - StripCore
2. ENKI BILAL U TAMARISU - Strip Vesti
3. ZGODBA O BOGU - Barbara Sterle Vurnik
4. ATILA, KOSMIČKI STRATEG - Aleksandar Manić
5. DAN DARE I UMJETNIČKI CRTEŽ
   RANKA HAMPSONA (5) - Josip Mihalković
6. POST SCRIPTUM (3) - Zoran Đukanović
7. JUŽNJAČKA UTEHA No 149. - Dejan Stojiljković
8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (208) - Darko Macan
9. MOJ POGLED (96) - zmcomics
10. ŠTAMPA - štampa
11. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
12. PISMA ČITALACA - mail
13. LINKOVI - Strip Vesti
14. DATUMI - Strip Vesti

1.

STRIPBURGERJEVA DVOJNA AKCIJA

StripCore

V Zavodu neinstitucionalizirane kulture Masovna v Novi Gorici se ima ta petek 5. marca zgoditi predstavitev Stripburgerja. Razstavljeni bodo zmagovalni stripi iz natecaja za posebno protivojno stevilko Warburger. Poleg tega bodo predvajani kratki slovenski animirani filmi, za dobro voljo in vsesplosno veseljacenje pa bo poskrbel dj Terrah. Začetek ob 21h. Vstop prost!

Prav tako ta petek pa se v Mladinskem kulturnem centru Akumulator v Domzalah pripravlja stripovska delavnica. Druga delavnica v seriji, ki se bodo odvijale vsak drug petek se odvijata v sodelovanju z Akumulatorjem in pod budnim ocesom Stripburgerjevih mentorjev. Vsi zainteresirani in radovedni so vabljeni!!!!! Pricetek ob 16h.

sadržaj

2.

ENKI BILAL U TAMARISU

Strip Vesti

U okviru Revije amaterskog filma, u subotu 06. ožujka u 12 sati u knjižari TAMARIS na Trgu bana Josipa Jelačića 3 održat će se promocija strip - albuma 32. decembar autora Enki Bilala.

Uz izdavačku kuću "Publika" iz Sarajeva koja je objavila strip - album, predstavit će se i prva škola crtanog filma u Bosni i Hercegovini "Pixel", te Škola stripa iz Sarajeva.

Uz projekcije crtanih filmova, stripova i dokumentarnog filma o Enki Bilalu o autoru i radovima govorit će Darko Glavan, Azra Pita, Damir Šaulin i Berin Tuzlić.

sadržaj

3.

ZGODBA O BOGU

Barbara Sterle Vurnik

GALERIJA IVANA GROHARJA

Vabilo

MATJAŽ BERTONCELJ
Novorojeni

IZTOK SITAR
Zgodba o bogu

11.3.- 4.4.04

Vljudno vas vabimo na odprtje stripovske razstave
in predstavitev najnovejšega Ninelovega albuma Zgodba o bogu,
v četrtek, 11.marca ob 18.uri v Galerijo Ivana Groharja.

Podrobnejše informacije o razstavi v priponki !

NINEL in MATJAŽ BERTONCELJ

Galerija Ivana Groharja 11.marec – 4.aprila 2004
Odprtje : četrtek, 11.marec 2003, ob 18.00

Ob odprtju bo predstavljen tudi pravkar izdani Ninelov album "Zgodba o bogu".

Ninel in Matjaž Bertoncelj se uvrščata med prodornejše in izjemno produktivne ustvarjalce slovenskega sodobnega stripa, ki se je začel kot tak razvijati v 80.letih in je danes poznan v mednarodnem kontekstu tudi po zaslugi obeh omenjenih avtorjev. Družbeno- angažirane vsebine niso nikoli v zgodovini umetnosti (če pomislimo le npr.na Goyo , dadaiste ali nemške ekspresioniste) puščale gledalcev ravnodušnih, tako tega tudi ni pričakovati od Bretonceljevih in Ninelovih stripov, v katerih avtorja na naprizanesljiv način polemizirata z različnimi javnostmi. Njun stripovski jezik ima vse kvalitete dobrega stripa- jasnost, pronicljivost in neposrednost. Dotikata se tabuiziranih družbenih in političnih tem, obenem pa s humorjem in šaljivostjo tematizirata tudi lahkotnejše zgodbe iz našega/njunega vsakdanjika in s tem nekoliko blažita siceršnjo ostrino svojih stripov.

Skupna razstava originalov najnovejšega Ninelovega stripa "Zgodba o bogu" in izbora originalov novejših stripov Matjaža Bertonclja iz obdobja 2002-2003 ni naključno postavljena v Galerijo Ivana Groharja, saj sta oba ustvarjalca tesno povezana s tem okoljem, iz katerega neposredno prihajajo tudi mnogi njuni stripovski junaki in marsikatera zgodba (npr.Bertoncljevi Železniki in Ninelov Ivan Tavčar), ki pa na koncu s svojimi globalnimi sporočili običajno vendarle preraščajo lokalno tematiko. Povezuje ju tudi izjemna risarska strast in sočen literarni jezik, kar kaže na njun, večinoma celostno zastavljen pristop do ustvarjanja avtorskega stripa. Razstava po svoje kaže tudi različnost v njunih likovnih pristopih, predvsem pa strip prestavlja iz običajnega publikacijskega konteksta v kontekst galerijskega prostora, kjer preide v ospredje celostna vizualna moč stripovskega jezika in likovnost čiste stilizirane risbe. Strip kot medij masovne kulture moderne dobe ima danes nepogrešljivo mesto tudi v sodobni vizualni umetnosti, učinkovitost stripovskega jezika so namreč prepoznali že dadisti, Roy Liechenstein pa ga je npr.že v 60.letih na slikarski način tematiziral na raven "umetnosti".

O avtorjih:

Ninel
je doslej objavljal svoje karikature in stripe v mnogih tiskanih medijih (Gorenjski glas, Slovenec, Večer, Primorske novice idr.). Najbolj znani in danes skorajda že legendarni so stripovski cikli o »Bučmanovih« in »Matildinih« najstniških dogodivščinah v časopisu Dnevnik.Ostrejši in manj šaljiv stripovski jezik pa je uporabil v ciklih »Črni možje, bele kosti« in »4000«, ki jih je objavljal časopis Mladina, in jih izdal tudi kot samostojna albuma leta 1999 in leta 2001. Slednjima se s zdaj pridružuje tretji-zadnji cikel z naslovom »Zgodba o bogu«, kjer se na družbeno-angažiran način ponovno dotika problematike Cerkve in s tem zaokrožuje Trilogijo, ki je nastajala celih pet let. Na razstavi bodo, predstavljeni originali pričujoče »Zgodbe o Bogu«, hkrati pa bo premierno predstavljen tudi istoimenski album, ki je izšel v avtorjevi samozaložbi, sicer pa je avtor, ki je doslej odmevno samostojno razstavljal oba prva dela trilogije, ki jih je predstavil ob izidu albumov v Loškem muzeju in je bil med drugim tudi povabljen na največji svetovni stripovski festival v Angoulemu (2000) ,na vsebalkanski stripovski festival v Solunu (2002)ter med drugim na festivale v Stockholm, Hlesinke, Praga, Carigrad, doslej izdal že 9 samostojnih albumov.

Matjaž Bertoncelj
Je doslej popestril dan marsikaterega bralca stripovske revije Stripburger, časopisov Tribuna, Mladina, Emzin, Večer, revije Apokalipsa in tudi otroškega Cicibana. Od tujih publikacij je objavljal stripe v Sunburn, Topaz, Babel, Kerosene, Cool strip art anthology, Monografico, Drozophile, Mutate and survive. Bil je član uredništva Striburgerja s katerim razstavljal v mariborski Pekarni in na mnogih stripovskih festivalih v Utrechtu, Atenah in tudi na največjem stripovskem festivalu v Angoulemu. Omeniti velja tudi udeležbo na Pregledni razstavi slovenskega stripa v Galeriji sodobne umetnosti v Celju leta 1996, Slovenski strip 90. v mariborski KiBeli leta 1999 in na festivalih Break 21(1997,2000). Doslej je izdal 5 samostojnih albumov. Na razstavo so vključeni novejši Bertoncljevi stripi iz obdobja 2002-2003, ki večinoma še niso bili objavljeni ali razstavljeni. Izbor stripov je skušal zajeti ne le tiste Bertoncljeve najbolj vizualne učinkujoče stripe, ki so primerni za galerijski prostor, pač pa obenem tudi čim širše in celostno zaobjeti avtorjev izjemno širok razpon različnih tematik. Tako bo na razstavi med drugim moč videti tako otroški šaljivi »Kolaček« in hudomušne »Divje babice« iz Železnikov, kot tudi pronicljivi »Stripovski manifest« in politično »Evropo« (vse iz leta 2003).

sadržaj

4.

ATILA, KOSMIČKI STRATEG

Aleksandar Manić

Atila, hunski kralj, nastavlja svoju potragu za planetom Rim, prestonicom rimske galakticcke imperije. Cilj mu je da unissti Rim, da pobije carsku porodicu, da postane vladar ccitavog poznatog univerzuma i da postane jednak bogovima. Na Atilinom putu se jedino nalazi Flavija, boginja Haosa, njegova bivssa ljubavnica, prikrivena pod identitetom svog oca patricija Aetijusa. Sukob dveju armija na galakticckom nivou je neizbezzan, dok se na psiho-kosmicckom planu vodi borba izmedju Atile i Flavije.

"Vae victis" (Solej), cetvrti nastavak strip serijala "Bicc bogova" zemunskog crtacca Alekse Gajicha i scenaristkinje Valeri Manzzen vrlo efikasno nastavlja zaplet zapoccet u prethodnom albumu "Urbi et orbi". Zapoccete intrige dozzivljavaju klimaks u velikoj galakticckoj borbi koja fiziccki zauzima polovinu nacrtanih tabli. Scenaristiccki opravdan, ovaj zahvat priprema konaccno razressenje u narednom i poslednjem nastavku strip serijala. Istovremeno, "Vae victis" omoguchava Aleksi da se izrazi kroz elemente stripovske naracije kojima najbolje vlada: montazzi kadrova, kompoziciji table i koloru. Kratkim scenama dijaloga slede velike i pregledne table borbi svemirskih brodova. Dinamika je odrzzana smanjenim brojem prizor polja, ubacivanjem malih kadrova sa detaljima, dobrim elipsama, filmskim kadriranjem i koloristicckim jedinstvom. Veliccanstvenost borbi naglassena je prizor-poljima koji zauzimaju ccitavu tablu ili se prostiru preko dve table, a u sebo sadrzze umetnute detalje. Slabost Aleksinog crtezza i dalje ostaje ljudsko telo u svojim proporcijama i skrachenjima, kao i nedovoljno zanimanje za nijanse u izrazima lica. Kraj albuma donosi tri Gajicheve nedovrssene table uradjene olovkom koje ccitaocima omoguchavaju da proniknu u principe njegovog naccina rada i stvaranja.

Uspeh serijala "Bicc bogova", na bogatom francuskom trzzisstu, sasvim je solidan kako po tirazzima, tako i po reakcijama ccitatelja. Istovremeno, teran zahtevima publike i izdavacca, Aleksa Gajich je bitno napredovao u svom graficckom izrazzavanju. Mozze se occekivati da che njegov talenat biti razvijen kroz joss zreliji pristup, te da che Aleksa brzo postati jeda od velikih evropskih majstora stripa.

sadržaj

5.

DAN DARE I UMJETNIČKI
CRTEŽ FRANKA HAMPSONA (5)

Josip Mihalković

S Interneta skinuo i priredio Josip Mihalković.

Priča s Venerom završava porazom Mekona i osiguravanjem hrane za Zemlju... Kakva je priča mogla slijediti nakon toga? Iskreno rečeno, sumnjam da je Frank razmišljao puno dalje od prve priče. Zatim je slijedio "The Red Moon"(Crveni mjesec). Priča je tu sasvim drukčija: nema Mekona, zli lik je prirodna sila koja bi mogla uništiti planet. Izvorna zamisao je navodno, u noćnoj mori izazvanoj visokim temperaturama, došla jednom od od "Eagleovih" crtača, Georgu Beardmoreu. To je jedini put u povijesti da je takva zamisao razrađena u kasnije objavljenu strip-priču u kojoj je, štoviše savršeno funkcionirala. Zamisli daju Franku Hampsonu i njegovoj ekipi pun nadzor nad umjetničkim dijelom posla.Osnovna fabula je dobra, iako s nekim za Hampsona uobičajenim rupama... Što su Dig i Pierre vidjeli na površini Crvenog mjeseca? No, isto tako, u središtu je priče izuzetno znanstvena zamisao: otjerati zlu prirodnu pojavu klorofilnim spektrom svjetlosti iz divovskog svjetionika. Osim toga, svemirske pčele na Crvenom mjesecu upravo su lude za tim dijelom spektra.

Umjetnički gledano, razina opada u kasnijim nastavcima i po prvi puta - u velikom stilu - na scenu stupa Harold Johns, Frankov kolega sa studija. Rezultati su mješoviti. Početak je odličan, kako u crtačkom, tako i u tekstopisačkom smislu, a prema kraju kvalitet opada zbog premorenosti ekipe. "Operation Saturn" (operacija Saturn) i "Phantom Fleet" (Fantomska flota) dva su slična primjera. Drugi je problem bio to što je Frank Hampson radio na par početnih epizoda, a zatim tjednima za njim slabiji crtači. "Crveni mjesec" očit je primjer ove pojave. Na svršetku "Red Moona" letjelica naših junaka razbija se o površinu Merkura.Još u početku crtanja ove priče Frank Hampson se razbolio i od lošega je zdravlja patio često puta poslije, pa je crtački posao preuzimao Harold Johns u suradnji s Gretom Tomlinson, dok je za tekst brinuo Chad Varah ("Samaritans fame" . Priča o Samaritancima), prijatelj Marcusa Morrisa i također svećenik. Njegov stil osigurao je kontinuitet tijekom priče, a to je svojstvo nedostajalo mnogim pričama prije i poslije toga. U priču se uvode Merkurijanci, ali se nikada poslije (osim u referencama godišnjaka) više ne spominju. Njihova je karakteristika to što im je jezik više pjevan nego govoran. Pojmovi "anorak", "trainspotter" ili "nerd" nisu izmišljeni pedesetih godina, ali za one koji su odgovarali opisu, Chad Varah je napisao cijelu seriju opisa načina na koji jezik Merkurijanaca funkcionira. Pa, ako ste se zasitili Klingona, ... Isto tako, svjedoci smo povratka Mekona koji planira izbrisati Zemlju smrtonosnim panthanatonom (Mekon je izučavao grčke filozofe); Na koncu, on opet bježi u dubinu svemira. Tu nema nikakvog iznenađenja!

nastavlja se...

sadržaj

6.

POST SCRIPTUM (3)

Zoran Đukanović

Eseji o Pratu (3)

VAVILONSKE NITI KORTA MALTEZEA

Odnos stripa i književnosti može se razmatrati iz nekoliko aspekata kojima je zajednički imenitelj smer kretanje od književnosti ka stripu. Prvi, najuobičajeniji i u oveštaloj stripovnoj tradiciji najneupitniji aspekt jesu adaptacije opšte poznatih književnih predložaka. Tridesetih, a potom pedesetih i šezdesetih godina praktikovane, najčešće su obuhvaćene sintagmom “klasici književnosti u stripu”. Kreativni domet takvih stripova, uz časne predratne izuzetke, često je bivao autorski zanemaren ili bar podređen zahtevima “popularizacije”. Drugi, globalniji aspekt je ispitivanje transfera čitavih žanrova iz medija u medij. Logično, tu se javlja potreba obraćanja mediju s dužom i zrelijom tradicijom u domenu istog žanra. Treći, pak, aspekt uticaja književnosti na strip jeste ispitivanje stepena literarnosti scenarističke komponente u pojedinom stripu.

Povratni uticaji stripa na književnost svakako su mnogo ređi, te su zato i prenebregnuti. Nije sporno da savremena književnost neke od svojih formalnih postupaka gradi podražavajući tehnike karakteristične za filmski medij. Pri tom se previđa da književnost, prihvatajući uticaje filma, preuzima i neke izražajne modele koji su zajednički ili čak bazični za film i strip kao medije vizuelne naracije i montaže.

Neposredniji uticaji stripa na kniževnost mogući su u dva slučaja. Jedan je onaj kada se književnost obraća stripu na isti način na koji se obraća trivijalnoj književnosti. U tom slučaju poseže se za trivijalnošću kao takvom, da bi se nad preuzetim shemama onda vršila formalna i stilska preinačenja, uspostavljala ironično-parodična distanca i da bi se te sheme sada “redefinisale”, dovele u umetnički nove, delotvornije odnose. Kada je reč o stripu, najčešći je slučaj korišćenje motiva iz stripa tek kao građe koja pripada trivijalnoj kulturi uopšte, čime se olako zanemaruje upravo njegova specifična medijska, pa i transmedijska inovativnost postupka.

Drugi slučaj uticaja stripa na književnost bio bi onaj u kome strip nije sveden na ulogu “građe”, odnosno ulogu trivijalnog pastorčeta. No, to je moguće tek u onim slučajevima kada strip nadiđe domen masovne kulture i dosegne vrednosti konkurentne onima iz domena “visoke” kulture. Korto Malteze Huga Prata verovatno ponajbolje ispunjava ove uslove pošto predstavlja jedan od vrhunskih poetoloških dometa stripskog medija.

Autor Korta Maltezea i čitav njegov opus pripadaju “najcitiranijim mestima” stripskog izraza. Tri evropske revije posvećene stripu svojevremeno su dobile imena po Pratovim delima: “Narednik Kirk” i “Korto Malteze” u Italiji i “Korto” u Francuskoj. Pratov lik više puta je integrisan u stripove drugih autora. Možemo ga prepoznati u Potrazi u Veneciji, epizodi stripa Scarlet Dream Robera Žižija. Milo Manara – isti onaj koga ne baš vešto pominje Bernar Anri-Levi u knjizi Pohvala intelektualaca kada govori o vrednosnoj pometnji u kulturi – namenio je Hugu Pratu ulogu posmatrača-sagovornika u svom višetomnom stripu Đuzepe Bergman. Alfonso Font načinio je dobronameran pokušaj parodiranja Korta Maltezea u svom stripu Han Polinezija. Pokušaj parodiranja nije mogao do kraja da uspe pošto se pred Fontom isprečila složena Pratova poetika kojoj je osnova umnogostručen odnos ironije i samoironije. Ova dva magična sredstva nedoslovnosti se ne iscrpljuju na nivou formalnih postupaka nego postoje i unutar samog Maltezeovog lika, pogotovo u njegovom odnosu prema vlastitim pokretačkim motivima. Otud je Han Polinezija bio prinuđen pre da se smesti u smerne okvire omaža nego izazova parodije.

1984. godine oskarovac Dušan Vukotić dobio je ponudu italijanske televizije RAI da transponuje Korta Maltezea u medij animiranog filma. Nije nam do kraja poznat ishod ove ponude (pošto se dugometražni animirani Korto Malteze Paskala Morelija pojavio skoro dvadeset godina kasnije, 2002, uz podršku više francuskih i italijanskih produkcijskih kuća, dok je RAI bio tek jedna od njih), a bilo je razloga za metodsku skepsu prema mogućnostima transponovanja romaneskne dimenzije Maltezea u okvire animiranog filma.

Odluka Vladimira Pištala da napiše novelu po motivima stripa Korto Malteze predstavlja literarni presedan posezanja za stripom (nekih pet godina kasnije, 1993, pojaviće se roman Tintin u Novom svetu Frederika Tutena i iste godine knjiga imaginarnih razgovora sa Tintinovim psićem iz pera Ariane Valadije), ne više kao za predloškom iz trivijalne literature. Zajedničko, na početku ovog teksta pomenutim, popularizovanim adaptacijama (“klasici književnosti u stripu”) i tretmanu stripa kao trivijalnog predloška – bez obzira na formalnu razliku u smeru kretanja između književnosti i stripa – jeste pretpostavljanje unapred nejednakog statusa ova dva medija u hijerarhiji kulturnih vrednosti. Tek u prevladavanju ove nejednakosti moguć je međumedijski dijalog koji ne podrazumeva ni čin manipulisanja tuđom inferiornošću niti čin dajdžestiranja (“nužnog” pojednostavljivanja).

Već sama činjenica da Pištalova novela Korto Malteze (“Vidici”, Beograd, 1987) predstavlja kuriozitet, a verovatno i presedan u svetskoj književnosti, dovoljna je da joj obezbedi mesto ne samo u populističkim hronikama masovnih medija nego i u potonjim istoriografskim obradama. Ipak, primamljivost ove pozicije nije jednoznačna. Naprotiv, mogla je da se pokaže kao dvosekli mač za recepciju novele. Publika kojoj je poznat poetološki status Pratovog dela, ali ne i Pištalovo književno stvaralaštvo, mogla bi skeptično novelu da denuncira kao pomodnu adaptaciju, dok bi publika koja je zadržala neproblematizovane predrasude o mestu “stripa uopšte” u hijerarhiji kulturnih vrednosti mogla da je označi kao jednu usputnu književnu digresiju u “po svemu sudeći” trivijalne vode. Primamljivost uloge presedana je, dakle, relativna. Srećom, jedino što je zaista bitno jeste način na koji je Pištalo konkretizovao svoj novelistički presedan.

Pištalov Korto Malteze ne pripada kategoriji posveta kakva je pesma-posveta Trojica u mraku (1986) Arsena Dedića namenjena jednom od najznačajnijih predratnih stripova Andrije Maurovića. Za Pištala je bilo neprecizno maločas reći da je radio “po motivima” stripa Korto Malteze. Pištalo se ne bavi samo feelingom, pa ni samo mnoštvom motiva iz ovog stripa; on pokušava da zaroni u samu strukturu i suoči se s njegovim, kako sadržinskim elementima, tako i sižejnim postupcima. Stvarajući u fonu Korta Maltezea, preuzimajući mnoštvo slika, autoru se dvostruko nametnulo pitanje književnog nadgrađivanja. Na jednom planu kao problem transponovanja mnoštva Pratovih već realizovanih slika i metafora iz medija stripa u sopstveni, književni medij; na drugom kao problem integrisanja postojećih slika u individualnu strukturu vlastitog dela.

Za očekivati je bilo da Pištalo, kao književnik, uspešno prodre u morfologiju Pratovih dijaloga. Za Prata se zna da je krajem pedesetih godina razmišljao da postane pisac. Ne znamo kakvog bi uspeha imao u takvom pokušaju, ali sigurno je da njegovi scenariji nisu sami po sebi dovoljni za autonoman književni tekst. Ono što Prata, bar u njegovoj nama poznatoj stripovnoj inkarnaciji (on je, doduše, napisao autobiografiju na osnovu koje bi, verovatno, bolje mogli da se naslute njegovi samostalni literarni kvaliteti), čini velikim jeste tek spoj njegovog tekstualnog predloška sa poetičnom stripovnom vizuelizacijom. Stoga je pravo iskušenje za Pištala bilo da književno pokuša da dočara svo bogatstvo Pratovih grafičkih igara. Pištalove jezičke slike u sasvim su preciznom dosluhu s Pratovim stripovnim slikama. Već prve stranice novele preplavljuju nas kjaroskuro efektima. Gotovo da nema stranice na kojoj svetlost i senka ne pletu svoju igru. Pištalo je uspostavio niz književnih ekvivalenata koji dočaravaju specifične stripovne rakurse posmatranja, kompozicije tipičnih prizora u kojima se suočavaju profili likova u razgovoru, čak i Pratovu naglašenu stilizaciju dima kao grafičke komponente prizora. I, što je takođe karakteristično, dočarana je kinematika vizuelnog pripovedanja, specifičan ritam nizanja slika.

Uspešno ovladavši formom Pratovih dijaloga, zatim rečju ispisujući sliku, Pištalo je prepleo mnoštvo motiva iz različitih epizoda Korta Maltezea. Ipak, da se zadržao na stilskom dočaravanju i dograđivanju niza uspelih slika, izostalo bi nešto jednako važno – ulazak u njegov psihološki svet. Pištalo preciznim opisima interpretira Pratove likove da bi ih doveo u varijacije za njih tipičnih situacija. Može se slobodno reći da je lik profesora Štajnera upotpunjen u Pištalovoj interpretaciji. Drugi pomak je naglašavanje Kortove, inače latentne, narcisoidnosti. Ovo pomeranje težišta Pištalu, međutim, služi da naznači jedno dublje tumačenje fenomena Korto Malteze. Za Narcisa je vezan pojam ogledanja. Kortova narcisoidnost i Pratu (prikriveno) i Pištalu (otvorenije) služi kao sredstvo igre ogledanja. Ova igra na ličnom planu vodi traganju za sopstvenim identitetom i, istovremeno, razlaganju fikcionog Kortovog lika do apstrakcije, što je posebno primetno u epizodama U Veneciji i Zlatna kuća Samarkanda. Na širem pak planu, Korto se ogleda u vlastitoj epohi. “... Ne znaš ni kud ideš ni zašto ideš, uđi svuda i odgovori na sve...” Ono što su u Kortovu minđušu prišapnule Remboove usne prešlo je put od književnosti do stripa i natrag, vrativši se u književnost.

Zanimljivo je da se ovom neobičnom dijalogu strip-književnost, dijalogu Prat-Pištalo, književno delo pokazuje “živopisnijim”, konkretnijim u opisu od samog stripa. No, taj paradoks sasvim je lako objasniti: neki elementi Pratovog crteža prelaze u nefigurativne geometrijske forme, čime Korto Malteze delimično zalazi u domen apstrakcije.

Analiza Pištalove novele u ovom tekstu sprovedena je sa stanovišta poređenja sa svojim eksplicitnim stripovnim predloškom. To sugeriše poznavanje oba dela, i Korta Maltezea i Korta Maltezea. Čini nam se najzanimljivijim čitati ih u jednom proširenom aleksandrijskom maniru: kultura je sistem u kome dela među sobom razgovaraju. Ipak, da li to znači dovođenje u pitanje samostalne egzistencije i vrednosti novele? Pitanje je načelnog karaktera. Korto Malteze se može čitati nezavisno od Korta Maltezea isto koliko i Lota u Vajmaru Tomasa Mana bez Geteovog Stradanja mladoga Vertera ili, možda, Ekovo Ime ruže bez poznavanja žanra detekcije. Naravno da je to moguće. Isto tako moguće je govoriti o noveli Korto Malteze isključivo iz konteksta opusa Vladimira Pištala. Reč je o dva moguća konteksta čitanja. Oni se, međutim, međusobno dozivaju, za one s dobrim sluhom.

Vraćamo se, dakle, na proširenu aleksandrijsku tezu, pošto je ona primarni ovir ovog teksta. Donekle smo stekli naviku da prepoznajemo one knjige koje vode dijalog između polica Vavilonske biblioteke. Međutim, još uvek smo prilično retko u prilici da takav postupak primenjujemo na Vavilonsku kulu kulture koja, naravno, ne obuhvata samo Vavilonsku biblioteku nego i slikarstvo, film, strip i druge medije. Reč je samo o tome da poverujemo u važnost paukovih niti što se pletu i što do sada prazan prostor između udaljenih polica, pa i sasvim odeljenih dvorana Vavilonske kule kulture, počinju da premrežavaju.


(“Quorum” br.1 (24), Zagreb, 1989)

sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No149.

Dejan Stojiljković
siic_pressing@yahoo.com

Deset brojeva Kena Parkera
DUGA PUŠKA PO DRUGI PUT MEĐU SRBIMA

Kad smo bili klinci i pasionirano sakupljali stripove, najviše su na ceni bili takozvani ''mali''. U pitanju su bila izdanja Dnevnika iz Novog Sada i njihove famozne edicije ''Zlatna serija'' i ''Lunov Magnus strip''. Zagor je tu bio neprikosnoven, jer je bio nešto kao kombinacija superheroja i vesterna tako da smo svi prošli kroz period kada smo bili kolekcionari epizoda ''Duha sa sekirom'', da ne govorim samo o fami koja je pratila legendarnu epizodu ''Nasilje u Darkvudu'' i koja je bar u Nišu vremenom prerasla u pravu pravcatu urbanu legendu. Zagora su u popularnosti sledili Veliki Blek, Komandant Mark i onaj unjkavi balavac Kapetan Miki. Postojala je, naravno i ona ''druga liga'' stripovskih junaka kojoj su pripadali Teks Viler (strip u kome se ''mnogo pričalo'') i Mister No koji, iako simpatičan, nikad nije imao tako široku publiku kao recimo Zagor, ali je zato bio nešto kao kultni strip. U toj ligi, kao ubedljivo najveći autsajder, igrao je i Ken Parker. Totalno omražen kod nas klinaca, ''loše crtan'', ''dosadan'', ''bezveze''... Za jedan strip o Zagoru mogli ste bez problema prilikom trampe da dobijete čak tri Kena Parkera, toliko je bio nepopularan. Ali to nije ništa čudno, Ken je, naime, bio strip za odrasle. Tako da mi i dan-danas nije bilo jasno zašto je plasiran u ediciji koja je genearalno namenjena deci i tinejdžerima, gde su mu društvo pravili Blek Stena i Kapetan Miki. Bolje bi bilo da je išao kao specijalno izdanje, poput Dilana Doga.

Njegov povratak na naše kioske i u naše kolekcije pravi je potez ''System Comics''-a i dokaz jednog ispravnog razmišljanja izdavača. Naime, s obzirom da današnji klinci ne čitaju toliko stripove (a i zašto bi? tu su video-igre i marihuana) sasvim je logično da se ponudi nešto nekadašnjim klincima koji su sada odrasli i ''ozbiljni'' ljudi a da to ne bude samo puka reciklaža prošlosti. Briljantne epizode koje su radili Berardi i Milaco ponovo su pred nama u odličnoj opremi, svakog meseca po jedna. Na taj način se vraćamo i onom prastarom ritualu kupovine stripa na trafici koji ima svoju nemalu emotivnu vrednost (svi pravi stripadžije odlično znaju o čemu govorim). Bojazan koju sam imao prošle godine kada se pojavio prvi broj Kena Parkera ticala se moje slutnje da se opet ne ponovi ona stara priča o tome kako strip krene, izađe par brojeva i - to je sve... Neugodni primeri Horusa i Vaninija još uvek su veoma sveži. Zato i treba podržati System Comics u njihovoj istrajnosti, jer, ruku na srce, to što su nam ponudili 10 epizoda u kontinuitetu + jedan vanredni broj u boji znači veoma mnogo posustalom i uzdrmanom strip izdavaštvu kod nas. Čim su dogurali dotle uz sve poteškoće koje prate jedan takav projekat (i uz sve tehničke manjkavosti koje su pratile izdanja Kena Parkera) znači da je strip ''pustio korenje'' i da će još dugo-dugo izlaziti.

Ono što stvarno želim jeste da se kroz par godina u svojoj sobi na polici imam jednu finu kolekciju od pedesetak brojeva Kena Parkera, i da pored njega, System Comics krene sa još nekim mesečnim izdanjima. Iskreno se nadam da će neka od njih biti i dela domaćih autora.


Sledeće nedelje:
STRIPOVI ZA POČETNIKE

sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (208)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

DIGRESIJA PRVA: BOL

Nakon dramatične najave pričanja o boli, moram malo razočarati one koji su pomislili kako će danas doznati neku veliku i mračnu tajnu, neki uzbudljiv događaj koji me je odredio, moj origin. Toga nema. Moje je djetinjstvo bilo sretno, sve su me apokaliptične tragedije do sada više-manje izbjegle i ni u jednom natjecanju u kojem se deru košulje da bi se pokazale prosute utrobe i iščupana srca ja neću pobijediti. Moja je bol samo u jednome.

Preosjetljiv sam.

To sad zvuči smiješno onima koji me znaju iz viđenja ili koji su pribivali (možda čak bili žrtve) nekom od mojih (verbalnih, fizičkih) napada. Ali i moja tjelesna masa i moj nesmiljeni nastup samo su oklop: upozorenje svijetu da se drži podalje. "Ozlijedit ću te," govorim dok je ono što kažem "Nemoj ozlijediti mene."

Ako bi netko išao pažljivo iščitavati ono što radim - ne u potrazi za vlastitim bolom ('alo, Dulle), već čitajući ono što jasno piše - onda bi vidio da se opsesivno vraćam istome: pokušajima da pronađem smisao smrti, a kroz njega smisao života. Smrt me, naime, muči još od, mislim, osme godine života kada sam se prvi put probudio u suzama zbog spoznaje da će umrijeti svi koje volim, a ponajprije ja. Ta nužnost nestanka cijelog svijeta - za solipsista svijet nestaje vlastitim uminućem - u korijenu je i moje autodestrukcije (kroz svijesno sabotiranje svega što bi moglo uspjeti kao da se pokušavam suočiti s konačnim nestankom; kao da radim generalne probe) i moga stvaranja. Iz te rane teče sve.

(Tu je možda i odgovor na pitanje "Zašto strip?" Svijet stripa - onog dobrog, starog - mali je mjehur u kojem vrijeme ne teče, a smrti - ako se i dogode - uvijek imaju svrhu, makar dramatsku i katarzičnu. Kad bi se vlastiti život mogao promatrati kao strip ...)

"Nema velike umjetnosti bez velikoga bola" ... Prvi put sam to čuo od V. i bilo mi je smiješno jer sam bio zelen te jer i tako nisam cijenio njezinu umjetnost. Danas to mogu samo potpisati i dopisati: nema ni male umjetnosti bez velikog bola. Umjetnost postoji jer pokušavamo s drugima podijeliti taj bol, koji nam je u isto vrijeme i zajednički i tragično nepriopćiv: divotu i užas postojanja.

(Nastavit će se ...)

sadržaj

9.

MOJ POGLED (96)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

SKENIRAJ ME ŠTRIH

Obećah da ću ove nedelje držati lekciju o skeniranju, a sve povodom pisma jednog čitaoca koji je tražio da se o tome piše. Priču o skeniranju ću početi naizgled izdaleka, ali tako da se možete više upoznati sa tim poslom od osnove.

Izraz štrih označava crno-beli materijal. Ono što bi se na skeneru vezanom za kompjuter zvalo "black & white bitmap" ili "line art". Sve što se štampa mora da se, na filmovima, pretvori u štrih. Kada kažem sve to znači: crno-beli crteži, crno-bele fotke i, gle čuda, kolor fotografije.

Da bi se bilo kakav likovni prilog štampao u novinama mora biti pretvoreno u raster. Kada ne bi bilo pretvoreno u raster umesto slika bi imali gomilu prljavih bezličnih fleka. Raster se sastoji od crnih i belih tačkica. Svaki raster je, dakle, štrih. Da bi se to moglo raditi napravljen je grafički (repro) film koji razlikuje samo crnu i belu boju, svetlost i "tamu".

Lako je bilo snimati na repro filmu crno-bele crteže, stripove na primer, koji su rađeni u štrihu. Međutim, kada je bilo reči o fotografijama tu je već trebao poseban postupak. Kod crno-belih fotografija nije bilo komplikovano. Kao što znate c/b fotografija se sastoji od sivih tonova koji različitim vrednostima stvaraju utisak trodimenzionalnosti i realističnosti. Da bi se taj utisak zadržao i prilikom štampe, i pored pretvaranja u štrih, koristio se poseban raster film. Ispred repro filma se stavljao jednoličan raster-film koji bi učinio da se različite sive snime u različitim intezitetima tačaka. Kvalitet filma je zavisio od umešnosti da se odredi jačina svetla koju treba "baciti" na original prilikom snimanja kao i od dužine ekspozicije. Dakle osvetljivanje je važno!!! Napominjem jer je to značajno i kod skeniranja.

Za pretvaranje fotografija u štrih-film su se koristile različite vrste raster filma. Kada se materijal spremao za dnevne novine onda se koristio krupan raster (manja linijatura=veća rasterska tačka) kako bi štampa bila čista na brzim roto mašinama i lošem roto papiru. Za luksuzne knjige i kvalitetnu štampu se koristio najsitniji raster (veća linijatura=sitnija tačka) tako da su fotke mnogo finije i često se raster nuopšte ne primećuje. Dok kod novina možete videti i prebrojavati rasterske tačke, golim okom, ako imate iole solidan vid. Znači: od veličine rasterske tačke zavisi finoća štampe. Različite gustine tačaka stvaraju utisak plastičnost.

Kada gledate fotku u novinama u stvari gledate štrih materijal koji je svojevrsna optička varka tako da izgleda kao fotografija. Slična je stvar kod filma. Mislite živa slika, a ono niz od 24 fotke u sekundi koje stvaraju iluziju pokreta.

Dakle, obajsnili smo šta je štrih, i kako se c/b fotka pretvara u, isti taj, štrih. U sledećem broju ću, reda radi, objasniti kako se to kolori štampaju iz štriha. I, ono što je tema kolumne, zašto ne valja skenirati stripove u grejskal režimu!!!

Ili nešto drugo ako procenim da sam sada propustio reći nešto važno...:)



PS. Ako vam se možda učini prekomplikovanim ovo što pišem onda znači da vas to ne interesuje i da vam ne treba, ili da je krajnje vreme da se latite literature o štamparstvu pa da rešite i taj problem. Nije sve samo sesti za računar i čuti od komšijskog klinca kako se to radi. Računar je mnoge stvari olakšao, pojednostavio i pojeftinio, ali osnove štamparstva nije promenio. Praktično su osnove štamparstva implementirane u računarsku tehnologiju!!!

sadržaj

10.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović i Dušan Banjanin su obezbedili sledeće priloge:

VREME 686 / MOZAIK

Intervju - Zefirino Grasi:
FORMULA UDROBLJENOG SADRŽAJA

"Neko vreme su nam zamerali da smo novina za starije i da nas deca ne čitaju. Svestan sam toga, ali činjenica je i da postoje deca i odrasli koji vole ‘Zabavnik’, i mislim da ne moramo baš svima da se prilagođavamo", kaže Zefirino Grasi, urednik novine za decu i odrasle koja krajem februara slavi 65. rođendan

Novina koja izlazi petkom, "Politikin Zabavnik", ima zavidnu biografiju: čedo srpske levice s kraja tridesetih; u zlatno doba čitan od Vardara do Triglava; neguje čist i jednostavan jezik; novina za celu porodicu od sedam do 107 godina. Iako entuzijazam i dalje preovlađuje, redakcija "Zabavnika" vapi za modernizacijom – u tehnološkom, grafičkom i svakojakom smislu. "Nekada je redakcija ‘Zabavnika"’ bila velika, imali smo sedam izdanja. Krajem 70-tih godina ‘Zabavnik’ je štampao prosečno 450.000 primeraka. Početkom devedesetih štampali smo oko 250.000 (tri izdanja bez slovenačkog), a sad se to svelo na desetinu", objašnjava za "Vreme" Zefirino Grasi, glavni i odgovorni urednik "Politikinog Zabavnika".

Sve je počelo davnih tridesetih godina u dedinjskim baštama: "Prvu redakciju sačinjavali su ljudi iz ‘Politike’ na čelu sa Vladislavom Ribnikarom i Dušanom Timotijevićem. Sve ukršene reči u predratnom ‘Zabavniku’ bile su Vladine; Dušan je prevodio stripove, dok je Vlada prevodio ‘Tri praseta’. To su bili entuzijasti, okruženi srpskom intelektualnom levicom s kraja tridesetih koja se okupljala svake večeri: Marko Ristić, Rastko Petrović... To je, doduše, bila levica koja je više gledala u Pariz nego u Moskvu."

"VREME": Koliko se koncepcija "Zabavnika" odmakla od početne ideje?
ZEFIRINO GRASI: Ideja "zabava i pouka" ostala je ista od 1939. godine, ali je malo prilagođena zahtevima vremena. Kad bismo sad uzeli izdanje iz 1939. godine, videli biste da je suština ista: trećinu sadržaja zauzima strip, trećina pripada zanimljivostima iz nauke, a ostatak su neobični događaji iz prošlosti. Čini nam se da, uprkos svemu, ta formula nije potrošena. Na Zapadu je ranije izlazilo dosta listova poput "Zabavnika", uzori su nam bili "Đornale di Pikoli","Korijere di Pikoli", "Tel mi vaj". Ti listovi su, poput "Zabavnika", bili "udrobljeni", a pogasili su se kada su se pojavili specijalizovani listovi za decu koji popularišu nauku, istoriju... Standard ljudi na Zapadu je porastao, pa jedno dete može sebi da priušti sve ove listove plus stripsko izdanje!
"Zabavnik" je, zapravo, list jednog siromašnog društva, tu imate od svega po malo – i za batu i za seku, i za tatu i mamu, a i baka i deka mogu da se "ogrebu" za ponešto. Naši današnji saradnici su akademici i profesori: naš najmlađi akademik dr Zoran Petrović, nuklearni fizičar, profesor Rade Radić, vizantolog, Ivan Klajn (prevodi Tintina), Aleksandar Radulović, profesor sa Tehnološkog fakulteta koji piše o grčkoj mitologiji i mnogi drugi.

S obzirom na slogan "od sedam do 107 godina", koja je zapravo ciljna grupa "Zabavnika": deca ili odrasli?
Istraživanje koje smo nedavno sproveli pokazuje da je preko 60 odsto naših čitalaca u uzrastu od 12–18 godina, što znači da smo ponovo uspostavili vezu i jezik sa decom. Nama je drago što je tako, što smo im se opet približili. Neko vreme su nam zamerali da smo novina za starije i da deca neće da nas čitaju. Svestan sam toga, ali činjenica je da postoji jedan broj dece i odraslih koji vole "Zabavnik", i mislim da ne moramo baš svima da se prilagodimo.
Najčitanije rubrike godinama jesu "Ripley – verovali ili ne", i "Jeste li već čuli da..." Dosta se čitaju razni Mensini testovi: logičke zagonetke i testovi ličnosti. Čitaju se i istorijske teme, na kojima je "Zabavnik" uvek insistirao, i naučno-popularne teme, što je normalno pošto više ne postoje "Galaksija" i slični časopisi. Ponovo je većina čitalaca rekla da čita strip, i to je dobro s obzirom na to da je interesovanje za strip u svetu i kod nas pogotovo u opadanju. Jedno vreme smo imali i rebuse (podstaknuti tekstom o rebusima koji je izašao u "Vremenu uživanja") koje je smišljao veliki ljubitelj rebusa Rastko Ćirić.

Da li imate u planu neke nove stripove?
"Zabavnik" je ekskluzivno nabavio zanimljive stripove – Tintina i Smuđa, sa pričom o Tuluzu Lotreku urađenom u maniru slikarevih dela. Uspostavili smo dobre veze sa Francuzima i Italijanima, ovi drugi će nam dati neke Pratove stripove. U aprilu ćemo imati jedan dobar štos: inspirisani Svetom Bibijom, najvećom ciganskom slavom, prevešćemo paralelno na romski jezik jednu (od četiri) epizodu Tintina i ubaciti u vidu dodatka. Našli smo jednu švajcarsku nevladinu organizaciju koja će otkupiti 5000 primeraka dodatka i podeliti ga romskoj deci. Članovi Svetskog kongresa Roma u Berlinu kažu da im nije poznato da je igde u svetu objavljen strip na romskom jeziku, pa su zato zainteresovani za distribuciju tog dodatka u zemljama u kojima Romi žive: Slovačkoj, Češkoj... Imaćemo i Scorpiona, to je strip u trendu. Objavićemo nešto i od Enkija Bilala, ali to je u fazi pregovora.

Tržište dečjih novina u našoj zemlji počinje da se razvija, pojavile su se šarene novine za decu sa mnogo reklama i bez mnogo teksta ("Impuls", "Bravo", "Lili"). Kako to komentarišete?
Jeste strašno, ali protiv toga nema borbe. "Impuls" je u stvari bio najopasniji jer se delio besplatno po školama; drugo, iza toga stoji taj Stajkovac, politički angažovan čovek koji je našao neki interes u tome čim novine deli besplatno. "Zabavnik" ne želi da povlađuje deci uvođenjem trač rubrika, za to postoji list "Huper" koji se bavi pričama o momcima Britni Spirs. Mi balansiramo na tankoj crvenoj liniji između zabave i pouke i trudimo se da ne skliznemo mnogo ni na jednu stranu. Za nas je mnogo opasnija televizija nego neki konkurentski list – zagospodarili su Pink i kablovska televizija. Mada, i to će proći, deca će se brzo zasititi i toga, sve to liči jedno na drugo. Kad danas vidite listove za decu u svetu, to sve šljašti, mnogo je poklona, obavezno postoji peta boja (fosforescentna zelena, žuta, zlatna ili srebrna)...

Kako se završila epizoda sa Diznijem i autorskim pravima, i ono što je još važnije – ima li ta priča nastavak?
Priča se nastavlja. Dugovi prema Dizniju su namireni, još je Struja platio oko 500.000 dolara, a Dizni nam je oprostio oko 400.000 dolara. Posle toga, sva prava za distribuciju Diznijevih materijala za Istočnu Evropu dobila je danska kompanija Egmont, koja je otvorila predstavništvo u Zagrebu. Dok se u Beogradu ne otvori kancelarija, njihove materijale ne možemo da koristimo. S druge strane, oni smatraju da ovde ne postoji tržište pa zato ne žure sa otvaranjem kancelarije, i svi čekamo... Međutim, mi imamo nešto što oni nemaju – jednog originalnog Diznija iz 1939. godine (crtež Volta Diznija sa posvetom "Politici")!

Ponosno ističete da ste jedina "Politikina" novina koja nije učestvovala u sveopštem "srbovanju" u Miloševićevo vreme, čak je i "Bazar" objavljivao dnevnike Mire Marković...
Iskren da budem, nas niko nije ni dirao, nismo bili u domenu ničijeg interesovanja. Pera Janjatović je tada uređivao hit strane, i dva puta smo imali neke "ispade": jednom smo pustili Đokin tekst "Sloboda da, sloboda ne", a drugi put smo objavili tekst nekih crnogorskih repera "Dobar dan, čika Slobo...". E, onda me je Struja zvao i bunio se, ali se sve na tome završilo. Srbovanje i te stvari smo zaobišli. Nije bilo direktiva, meni od 1989. godine niko nije tražio nešto tipa "daj, pusti mi Slobino detinjstvo" i slično. Neki novinari iz drugih redakcija sami su pisali te stvari, pa se posle vadili na direktive.

Kakva je budućnost jednog šezdesetpetogodišnjaka – druga mladost ili penzija?
Kad bismo uspeli da obezbedimo novac za redizajn lista, otpočeo bi novi život savremenog "Zabavnika". Na vratima naše redakcija piše "computer free zone", i to je stvarno istina – u tehničkoj redakciji crta se kao 1939. godine: klasičan špigl, milimetarska hartija, lepe se slike... Želje su nam da list "Zabavnik" bude okosnica jednog većeg poslovnog poduhvata u okviru kog bismo napravili sestrinska izdanja, a naročito stripska, i zanimljive brošure iz raznih oblasti. Na primer, kod nas ne postoji nikakva knjiga ili brošura za decu koja populariše umetnost, i mi bismo radili takve stvri. U fazi smo izrade interaktivanog sajta gde bi čitaoci mogli da se igraju, više saznaju, čitaju šta smo nekad pisali... Sve te naše želje bi ovako velika kuća kao što je "Politika" mogla da podrži. Ako bismo to uspeli, onda bi ova generacija koja je odrasla uz "Zabavnik" mogla polako da ode u penziju, a mi bismo mogli da pravimo moderniji zabavnik.

Biljana Vasić

Objavljeno: Vreme, Beograd, 26.02.2004.godine

GERI OLDMAN U NOVOM BETMENU - Snimanje filma "Batman Begins" počelo je na Islandu, a u glumačkoj postavi će biti i Geri Oldman koji je dobio ulogu policajca Džejmsa Gordona. Brus Vejn/Betmen je Kristijan Bejl, njegov verni batler Alfred je Majkl Kejn, a u postavi su još Keti Holms, Liam Nison i Morgan Frimen. Film, koji će se snimati još u Londonu i Čikagu, režira Kris Nolan.
V. T.

GODZILA SE OPRAŠTA ZA 50. GODIŠNJICU
Japansko omiljeno čudovište Godzila oprašta se od velikog ekrana u decembru kada će se pojaviti film "Final Wars", kojim će se obeležiti 50. godišnjica pojavljivanja čuvenog monstruma na filmskom platnu. U svom najnovijem filmu Godzila će se suočiti sa više od deset popularnih čudovišta koja su se pojavila u poslednjim delovima ovog serijala. Prema najavama, film stiže u japanske bioskope 11. decembra. "Final Wars" će biti 28. film iz ovog serijala koji je započeo 1954. godine. Ovo ostvarenje će imati prilku da vidi i publika u Njujorku, Parizu, Šangaju i Sidneju, a u njemu će se pojaviti i najjači protivnik Godzile - "Čudovište X".

Priprema se i treći Spajdermen
Iako se još ni drugi deo Spajdermen filmskog serijala nije našao u bioskopima, kompanije "Sony" i "Marvel" već pripremaju nove avanture Pitera Parkera. Prema najavama, treći film o Spajdermenu treba da stigne u bioskope 2007. godine. Zasad nema dodatnih podataka, ali se saznaje da će reditelj ponovo biti Sem Reimi, kao i da agenti Tobija Megvajera (Piter Parker/Spajdermen) uzimaju u obzir snimanje ovog filma kada mu zakazuju druge poslove. Film "Spajdermen 2" stiže u američke bioskope 2. jula.

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 05.03.2004. godine

POZNAT NAZIV NOVOG BETMENA - Mesecima su kružile razne glasine kako će se zvati novi film o Betmenu koji režira Kristofer Nolan. Tokom druge polovine 2003. godine u opticaju je bio naslov "Batman: Intimidation Game". U međuvremenu su otkrivani razni detalji o predstojećem filmu, sve do izbora glumaca, ali nije stizala potvrda naziva. Sada je konačno otkriveno da je "Batman: Intimidation Game" bio samo šifrovani naziv tokom predprodukcije, a da će konačni naziv filma (koji počinje da se snima od sledećeg meseca) biti "Batman Begins". Film u bioskope stiže tokom 2005. godine, tako da ima dovoljno vremena da se i ovaj naslov, eventualno promeni.

V. T.

Objavljeno: DANAS, Beograd, 28.02.2004. godine

ROBERT RODRIGEZ - režiraće "Marsovsku princezu", film koji je zasnovan na prvoj knjizi serijala od 11 romana Edgara Rajsa Barouza o Džonu Karteru sa Marsa. Scenario je napisao Mark Protoševič, a snimanje će početi čim Rodrigez završi najavljeni "Sin City".

V. T.

Objavljeno: DANAS, Beograd, 04.03.2004. godine

Novi naslov iz Derete

KAVALIJER & KLEJ

Izdavačka kuća Dereta nedavno je predstavila roman "Neverovatne avanture Kavalijera & Kleja", čiji je autor Majkl Čabon. Za ovo delo, Čabonu je dodeljena Pulicerova nagrada, kao i čitav niz uglednih književnih priznanja.

"Neverovatne avanture Kavalijera & Kleja", kritičar magazina Tajm, definisao je kao vrstu proze koja na 600 stranica obuhvata maštu i društvenu istoriju, ujedinjene imaginacijom, oduševljenjem, ljubavlju. Glavni junak ovog dela, Džo Kavalijer mladi jevrejski umentik koji se obučavao i u Hudinijevoj umetnosti oslobađanja, prokrijumčaren je iz nacistima okupiranog Praga i uspeva da stigne u Njujork.

Njegov bruklinski rođak, Sami Klej traži partnera za stvaranje heroja, priča i umetnosti u najnovijoj stvari u Americi - stripu. Crtajući sopstvene strahove i snove, Kavalijer & Klej stvaraju Viteza Slobode, Monitora i Lunu Leptiricu, inspirisanu prelepom Rozom, koja će snažnim vezama postati vezana za oba čoveka.

Uzbuđujućim stilom, Majlkl Čabon priča neverovatnu sagu o ljubavi, uspehu, američkoj romansi, američkom snu i večito željenoj šansi da se život promeni u san. Bilo kako bilo, "Kavalijer i Klej" delo je koje je začaralo anglosaksonsku čitalačku publiku. Sve ukazuje na to da su sada "Kavalijer i Klej" došli da zavedu i nas. Ovo delo je sa engleskog prevela Vesna Petrović.

S. Domazet


Objavljeno: DANAS, Beograd, 27.02.2004. godine

ISTORIJA STRIPA

DVIJE GODINE NADE

Alan Ford nije odmah postigao uspjeh. Prodaja je bila takva da su čak razmišljali da obustave projekat. Nakon epizode “Superhik” prodaja je naglo porasla i Alan Ford postaje najčitaniji strip na Mediteranu.

Simbioza u kojoj su stvarali Magnus i Bunker navela je publiku da misli da su njih dvojica zapravo jedna ličnost. Ipak nije bilo tako. Max Bunker je imao priču, kojom je, poput Monty Phyton-a dotakao sve “pore društva” (veoma popularan izraz), ne štedeći nikoga, a Magnus ga je savršeno “čitao” i isto tako Bunkerove ideje prebacivao u crtež. Njihova ideja da se kroz najniži (najsiromašniji) sloj društva prikaže društvo u cjelini i nije baš originalna ideja (sjetimo se da je tu ideju kroz “Žutog dječaka” sprovodio i Outcault – tvorac stripa), ali su njih dvojica tu ideju doveli do savršenstva.

Strip Alan Ford, za divno čudo nije odmah postigao uspjeh. Prodaja je bila takva da su čak razmišljali da obustave projekat. Alan Forda su čitali samo najvjerniji ljubitelji tandema Magnus-Bunker. Sreća je da su i pod takvim okolnostima (a vjerovatno i iz ličnog zadovoljstva) ipak nastavili da se bave Alan Fordom i nakon dvije godine, tačnije nakon epizode “Superhik” prodaja je naglo porasla i ubrzo Alan Ford postaje najčitaniji strip na Mediteranu. Treba istaći da je ovaj strip kod nas (ex-Yu, tačnije Zagreb) počeo da se objavljuje ubrzo nakon objavljivanja u Italiji, a čitanost je bila čak i veća nego u matičnoj zemlji. Vjerovatno zbog bliskosti humora sa stanjem u kome smo živjeli (a stanje u kome živimo sada je čak i bliže atmosferi iz stripa). Tome treba dodati i fenomenalan prevod Davora Brixya, koji je, slobodno se može reći, bio treći član ekipe Ford. Usput pomenimo i da je njegov brat, pisac Nenad Brixy takođe imao upliv u strip sa scenariom za strip “Timothy Tucher”.

Uspjeh stripa je bivao sve veći, kao i zahtjevi čitalaca i čitateljki, pa je Corno (izdavačka kuća) u pomoć sve opterećenijem Magnusu pozvao i druge crtače. Prvi i Magnusu najbliži bio je Paolo Piffarerio (27. VIII 1924.), koji je i ranije sarađivao sa scenaristom Max Bunkerom (Crna maska). Sam Magnus je, nakon 75 brojeva prekinuo rad na Alan Fordu. Posljednja epizoda koju je on radio bila je “Hik hik hura”. Samo se još jednom, nakon deset godina, povodom izlaženja 200-te epizode ponovo latio pera i nacrtao epizodu “Odlazak Superhika”, ali je taj rad po kvalitetu prilično zaostajao za prethodnim. Posljednjih šest godina života, Magnus je za izdavačku kuću “Bonelli” uradio 224 table Tex Willer-a i taj se rad slobodno može nazvati remek-djelom. Šteta što je to ipak bio njegov posljednji rad. Roberto Raviola – Magnus je umro 05. II 1996.

Poslije njega, osim pomenutog Piffareria, Alan Forda su crtali još petnaestak crtača, ali sa upadljivo lošijim kvalitetom, pa i nisu vrijedni pomena. Max Bunker je kasnije osnovao sopstvenu izdavačku kuću i preuzeo prava na Alan Forda, ali se prestao baviti pisanjem scenarija. Kao i kod crteža, ni za scenario nisu mogli naći adekvatnu zamjenu, pa je sam strip iz epizode u epizodu gubio na kvalitetu. Ipak, interesantno je da je prodaja u znatno sporijem padu u odnosu na kvalitet. To je najvjerovatnije zbog toga što čitaoci i dalje očekuju da se desi neko čudo, te da se vrati onaj stari dobri Alan Ford. Ako je reinkarnacija moguća, onda se nadajmo da će se Magnus vratiti iz mrtvih i da će Bunker ponovo imati kome da piše scenario.

Onima koji znaju šta je Alan Ford, sigurno će se ponovo probuditi želja da pročitaju po koju staru epizodu, a za one koji nisu imali prilike da ga čitaju do sada preporučujemo da se obrate nekom od kolekcionara (a kolekcionara Alan Forda ima više nego kolekcionara bilo kog drugog stripa na ovim prostorima) i da pročitaju barem prvih deset epizoda ovog stripa. Posebno treba istaći epizodu “Tako je nastala grupa TNT”, koja je među čitaocima Alan Forda i zvanično najpopularnija epizoda svih vremena.

Alan Ford je, uz objavljivanje redovnih epizoda i reprinte starih izdanja (ponekad i u trobrojima), prešao tri decenije izlaženja. To ga sada, iako više nije najpopularniji strip, svrstava u klasike stripa, pa se može svrstati rame uz rame sa ostvarenjima kakva su Žuti đečak, Mali Nemo, Tarzan, Princ Valiant, Mandrak, Fantom, Fleš Gordon...

Nikola Ćurčin


Ovaj članak je prenesen sa sajta dnevnog lista POBJEDA, Podgorica, od 28.02.2004.godine. Sva prava zadržana.

sadržaj

11.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Poštovani prijatelji!
obaveštavamo vas
da
Šlic radionica i Srećna Galerija, SKC - Beograd, u saradnji sa
Centrom za Alternativna Istraživanja (CENALIS) - Batajnica,

raspisuje strip konkurs

na temu:
GENetika

*
Dakle,
genetski modifikovana hrana, kloniranje, eksperimenti na ljudima, životinjama, biljkama, naučne i etičke nedoumice i zavrzlame....
samo su neki od aspekata ove teme koju možete shvatiti vrlo široko i obraditi na milion načina...

*

Po zaključenju konkursa planirano je štampano izdanje GENetika
sa izborom pristiglih radova, uz propratnu izložbu,
a za najuspešnije obezbeđene su nagrade!

*

Pravo učešća imaju apsolutno svi!

*

Jezik: engleski ili bilo koji od ex-yu jezika

*

Dužina: 1- 3 table

*

Format: A4 ili A3, crno-belo

*

Elektronsko slanje na slicradionica@yahoo.com
(manji fajlovi, obavezno 600 dpi. za bw, 300dpi. za grayscale)

*

Običnom poštom na:
Saša Tomasović
21.oktobra 35
11273 Batajnica
ili
Maja Veselinovic
Gospodara Vučića 241/4
11000 Beograd

*

Rok za slanje radova: 05.04. 2004.

*

Sve informacije o ovoj akciji, kao i informacije o ostalim aktivnostima
Šlic radionice, možete dobiti svakog četvrtka, od 18h - 21h,
u prostorijama Srećne Galerije, SKC, Beograd tel: 011 360 2044
ili svakog dana na
e-mail: slicradionica@yahoo.com ili slic@m-a-j-a.com

*

Veeeliki pozdrav!
Šlic radionica, SKC, Beograd

sadržaj

12.

PISMA ČITALACA

mail

From: Miki Rsumovic <miki@raketa.org>
Subject: Alan Ford

Zdravo Zlatko,

u tekstu o Alan Ford-u su se potkrale sitne greske.

Prva je originalno slovo "W" u tekstu postalo "NJ" (sedmi pasus - ...Nenj Yorku...), a druge su vezane za imena (zapravo prezimena). Debeli Sef se preziva Twinkleminklensson, a Jeremija Lesina, a ne Les...

Ovo je, naravno, iz broja 201 Super Strip biblioteke - Tako je nastala grupa TNT.

Pozdrav,
Miki Rsumovic


Greška se javlja zbog konverzije ćiriličnog pisma, kojim se štampa Pobjeda, u latinicu za potrebe internet izdanja. Pokušavam to da ispravim, ali mi zbog brzine kojom često moram raditi SVesti pobegne koje slovo. W=NJ, Q=LJ, X=DŽ... (zmcomics)

From: Marko-Flex <mflex@yu1.net>
Subject: PUKOVNIK KLIFTON

Mozda mi se sreca osmehnula!?

Godinama pokusavam doci do stripa iz pocetka 1960 koji je izlazio u ondasnjem KEKEC-u. Bile su tri epizode. Crtao i pisao, mislim da je belgijanac Roman Masero (onaj isti sto je crtao i pisao, isto u KEKEC-u - "Krcko I Malecki". I to bih rado nabavio!).

Eto, toliko do Vaseg odgovora.

Srdacan pozdrav,
Zlatko Matic

Računam da će neko od čitalaca Strip vesti biti voljan da pomogne mom imenjaku...:) (zmcomics)

sadržaj

13.

LINKOVI

Strip Vesti

Biljana Malešević ima svoju internet stranicu na novoj adresi:
http://www.geocities.com/biba_yu/Biljana.html

sadržaj

14.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 6. do 12. marta

7. marta 2003. U organizaciji Kluba Nezavisnih Vizuelnih Stvaralacao tvoreni su Dani alternativne kulture u Subotici. U okviru manifestacije su bile izložbe: KOSMOPLOVCI-studio strip, promocija elektronskog STRIPERA i grafička radionica ENTROPIJA#3-grupa autora/SU.

8. marta 2003. Otvorena je izložba stripa Supersmederevac u beogradskom Domu omladine, Galerija 19 stepenika. Autori stripa: Tobic Tobic Idol Mladih & Milos Buci Trajkovic alias Duchkencento Milo'm'drago.

10. marta 2003. Prilikom otvaranja 1. Strip festivala u organizaciji beogradskog SKC-a i Srećne Galerije, otvorena je i velika izložba pod nazivom NOVI HRVATSKI STRIP. Bili su prisutni sledeći hrvatski autori stripa: Darko Macan, Tihomir Tikulin - Tico, Goran Sudžuka, Esad T. Ribić, Dušan Gačić, Stjepan Bartolić, Sebastijan Čamagajevac, Krešimir Certić – Misch, Tino Curin, Franjo Anžlovar i Dalibor Talajić.


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad