prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. KOMIKAZE RADIONICA - Ivana Armanini
2. MESEC DEVETE UMETNOSTI - SKC
3. STARI RIM I HUNI U SVEMIRU - Ilija Bakić
4. POST SCRIPTUM (2) - Zoran Đukanović
5. JUŽNJAČKA UTEHA No 148. - Dejan Stojiljković
6. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (207) - Darko Macan
7. MOJ POGLED (95) - zmcomics
8. ŠTAMPA - štampa
9. LINKOVI - Strip Vesti
10. DATUMI - Strip Vesti

1.

KOMIKAZE RADIONICA

Ivana Armanini

...u sklopu Revije Amaterskog Filma

Komikaze organiziraju:
5.3. u 17h- BOOKSA: izlozba, projekcije filmova Oktoberfest+Gandor
1.-5.3.2004.:radionica strip fanzina-BOOKSA, Martićeva 14d (14 – 16 h)

prijave: mios_maos007@yahoo.com
voditelji: I. Armanini, L. Bodroza
org: Komikaze, RAF, Booksa

www.jedinstvo.hr/komikaze
www.kosmoplovci.org
raf@revijaamaterskogfilma.hr

program realiziran kroz platformu CLUBTURE_don: IOD-HR

sadržaj

2.

MESEC DEVETE UMETNOSTI

SKC

Srećna Galerija / Happy Gallery

SKC MART 2004.

MESEC DEVETE UMETNOSTI

03.03.(19h) - 15.03. 2004. Srećna Galerija
Mr. Stocca, Beograd
Strip i ilustracija

17.03 – 31.03. 2004. Happy Centar, DNK, Srećna Galerija
“Dani makedonskog stripa”,
velika strip konvencija umetnika iz Makedonije

Program:
17.03.(19h) 2004. Happy Centar
Otvaranje izložbe makedonskog stripa od 90-te do danas
Predstavljanje gostiju

18.03.(16- 20h) 2004. DNK
Aleksandar Sotirovski, Makedonski strip danas,
Produkcija crtanog filma i ilustracije u Makedoniji, projekcije, tribina

19.03.(13-19h) 2004. Srećna Galerija
Berza strip izdanja iz Makedonije

20.03.(11h- 15h) 2004. Srećna Galerija
Otvorena radionica stripa, umetnici iz Makedonije

Izložba makedonskog stripa traje do 31.marta


KREATIVNE RADIONICE I STRIP PROGRAM

Svake subote i nedelje od 11h -15h, Srećna Galerija
Škola stripa “Đorđe Lobačev” / otvorena radionica stripa
moderator i profesor: Vladimir Vesović

Strip radionica Šlic, Srećna Galerija
Četvrtkom 18h-21h

sadržaj

3.

STARI RIM I HUNI U SVEMIRU

Ilija Bakić

O strip serijalu "Bič božji" Valeri Manžen i Alekse Gajića

STARI RIM I HUNI U SVEMIRU

Na kraju predgovora "Odiseje u svemiru: 2001" Artur Klark je ustvrdio da će prava budućnost biti fantastičnija od one koju možemo, svi, i pisci i čitaoci, da zamislimo. Ova naizgled hrabra izjava, međutim, nije ništa drugo do proizvod osmatranja i analiziranja literarnih, stripovskih ili filmskih dela koja se bave budućnošću i 'proizvode' kod svojih konzumenata određene ideje o 'liku stvari koje dolaze'. Naime, (pre)često se vremena ka kojima idemo ili, pak, neki sasvim neodređeni svetovi i svemiri, grade spajanjem dva elementa: superiorne tehnologije i društvenih odnosa koji se nekada postojali na Zemlji. Otud u naučnoj fantastaci nalazimo mašine za svakovrsna putovanja kroz beskraj Univerzuma, za proizvodnju ića, pića i svih životnih potrepština, održavanje zdravlja i produžavanje ljudskog veka do neslućenih granica, s jedne strane i liberalno-kapitalistički labave državne okvire u kojima se laktaju multinacionalne kompanije ili totalitarne sisteme svih boja. A jedan od najčešćih obrazaca budućnosti su plemenska, klanovska, carska uređenja država u rasponu od staro do srednjevekovnih. Iako takvi okviri nose prepoznatljivo-romantičarski oreol (proizveden u mnoštvu dela i najčešće ničim vezan za istorijske osnove), a sjajne mašine mame neslućenim mogućnostima (koje bi, možda, i mogle biti ostvarene), od veštine autora zavisi koliko će uspešno spojiti raznorodne principe u funkcionalnu celinu. Sudeći po čestom okretanju baš tom i takvom promišljanju brojni autori jesu spremni da odgovore na izazov; jedan od mogućih nalazimo u strip albumima serijala "Bič božji" scenaristkinje Valeri Manžen i crtača Alekse Gajića.

Rimska galaktička imperija, Orbis, u jednom je trenutku zavladala čitavim svemirom. Želeći da ovo stanje ostane večito, vladari su objavili gašenje istorije i prestanak svih naučnih istraživanja; društvo je zaleđeno u ustrojstvu koje se ugleda na Stari Rim i njegovo carstvo. Staništa Rimljana razbacana su i samo odabrani znaju koordinate tih planeta odnosno samog Rima. Sreća i blagostanje trajali su 1000 godina, sve do pojave Huna, krvoločnih ratnika-varvara spremnih i sposobnih da uništavaju vojske Orbisa i satiru nastanjene planete. Ogromno carstvo budu se iz letargije, ali vrlo, vrlo sporo. Mladi imperator Valentijan još je dete podložno uticaju svog savetnika; njegova majka pokušava da sklopi primirje sa osvajačima i kao znak pokornosti šalje 12 mladih ljudi na dar Kirki, hunskoj boginji haosa. Jedna od devojaka, Flavija Aetius, iako ritualno zaklana, ustaje sa gomile leševa. Huni u njoj prepoznaju boginju Kirku koja se vratila i klanjaju joj se a sveštenici je odvode u hram gde je uče tajnim znanjima od kojih je najvažnije ono o putovanju kroz svemir. Kralju Rui nastala situacije se ne dopada ali odgovara planovima njegovog sina Atile voljnog da, umesto primirja, nastavi rat sa Orbisom. Zavere i spletke dovešće Atilu i Kirku-Flaviju na vlast a među njima će se roditi ljubav. Ali, povratak na Sirmijum, Flavijinu rodnu planetu koju je Atila, uprkos obećanja, razorio promeniće osećanja i ljubav tone u mržnju. Flavija odlazi u Rim, spremna da svoje znaje stavi u službu Orbisa. Otkriće i vrhunsku tajnu – Levijatane koji dozvoljavaju Hunima da za noć prelete čitave galaksije.

U Rimu, međutim, sred mnoštva mekušaca utonulih u luksuz, imperatorov savetnik Krusapius kuje planove da preuzme vlast. Pojava Flavije, skrivene pod oklopom svog oca, guvernera Aetiusa, pobednika u boju sa Hunima, isprva ga ugrožava; no, njegovim manipulacijama nema kraja, uspeva mu, čak, da na glavu stavi krunu imperatora ali Flavija i Valentijan ga razotkrivaju. Vlast u Rimu je ponovo uspostavljena. Predstoji velika bitka sa Atilom... To je sadržaj tri ("Morituri te salutant", "Dies irae" i "Urbi et orbi") od ukupno pet albuma koliko je najavljeno da će serijal imati.

Priča serijala "Bič božji" slobodna je adaptacija sukoba hunskog vođe Atile i rimskog generala Flavijusa Aetijusa. Valeri Manžen je istorijske fakte digla na viši nivo i smestila u granice Univerzuma nužno ga opremivši potrebnim sredstvima, od svemirskih brodova do nuklearnih projektila. I to su trebale da su osnovne promene. Atmosfera starog Rima, kao civilizovanih društava i Huna sa svojim hordama zadržana je. No, kako serijal odmiče sve su očitije šupljine u ovakvoj 'pozornici'. Tehnološka čudesa su ono što nije 'pokriveno' i objašnjeno (ne zna se ko proizvodi silne svemirske brodove i razorno oružje za Hune; očito im je takva tehnologija strana jer i dalje, pored svih kompjutera, pišu poruke na svicima papira ili, možda, kože). Takvi 'detalji' zbunjuju čitaoca a preko preko njih scenario lako prelazi. Takođe je primetan i sve slabiji balans između razvoja zapleta i trenutaka kada se daju objašnjenja; već u drugom je ta ravnoteža poremećena a treći je, u nekim delovima, gotovo ugušen raznim pričama iz istorije ili razjašnjenjima situacija i odnosa među akterima. Nesporno je da su objašnjenja potrebna ali od veštine scenariste zavisi njihovo doziranje i sprečavanje da postanu balast, kočnica slobodnog razvoja priče.

Na sreću scenaristkinje, njen saradnik, Aleksa Gajić, predstavlja se kao vanredno temeljan i precizan crtač, sposoban da od svake table napravi spektakl i sakrije propuste priče. Gajićeve vizije svemira, zvezdanog šara impresivne su baš kao i rekonstrukcija brutalnosti varvara i arhitektonske krhkosti antičkog novog-starog Rima. Udružene sa umešnom, razigranom režijom tabli, na kojima uvek poneki crtež iskače sve do ivice stranice, i tananim osećajem za kolor, valere i stvaranje atmosfere, rezultiraju praznikom za oči čitalaca koji će, verovatno, radije ponovo razgledati no ponovo čitati albume. U konačnom sagledavaju, upravo vizuelna 'komponenta' čini "Bič božji" uspelim serijalom.

U kranjem, priča će fukcionisati sve dok čitalac prihvata osnovnu tezu o ponavljanju ljudske istorije. Jer, sva su dosadašnja zemaljska carstva rasla sve do trenutka zenita, kada se činilo da su svemoćna i bezvremena, da bi zatim počela da tonu u dekadenciju i, konačno, bila srvanjena pred najezdom varvara koji bi provlaili granice i počeli da uništavaju sve pred sobom. Ali, da li će se tako nešto ponavljati i van granica planete Zemlje ili će se ljudi rasuti u beskraju koji im nudi mnoštvo izazova i istovremeno dozvoljava da se skriju od nasilnika?

Iza ovih dilema stoji i ona konačno: da li je ideja prosvetitelja da će obrazovani čovek biti bolji od varvarina samo iluzija? Da li postoji granica posle koje će Čovek ostaviti za sobom nasledstvo agresivnosti i uzdići se na nivo koji donosi drugačije etičke kodekse ili je ova vrsta definitivno 'zapečaćena' u ljušturi svojih predaka? Serijal "Bič božji" polazi od teze da je Čovek uvek Čovek, da tu zadatost ne menja ništa, nikakav napredak ili blagostanje, da je, dakle, sudbina vrste zadata. Zato, svemirski Huni, iako raspolažu moćnom tehnologijom dovoljnom da im obezbedi normalan, miran život bez nasilja, jurcaju svemirom i kolju svoje protivnike, bez obzira na beskraj u kome ima dovoljno mesta za sve i svakoga. A Rimljani, oslabljeni dugotrajnim mirom, odlaze na drugu stranu, u potajne borbe za vlast uprkos basnoslovnom bogatstvu. Civilizovani i varvarski narodi samo su dva lika istog (večnog) principa gramzivosti, sujete i pohlepe. Bude li se ovakvo ponašanje ponavljalo iz generacije u generaciju, svaki korak u bilo kakav napredak biće korak sa zadrškom, korak sa balastom (samo)uništenja kome se može izmicati ali mu se ne može pobeći. U tom slučaju ne postavlja se pitanje hoće li biti apokalipse jer je odgovor pozitivan, već samo kada će se i gde desiti. A do nje će se razvijati, kako bi to rekao Borhes, "Opošta istorija beščašća".


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 22.02.2004.godine

sadržaj

4.

POST SCRIPTUM (2)

Zoran Đukanović

Eseji o Pratu (2)

BLAGO SAMARKANDA

Dok je tokom 1984. i 1985. godine epizoda Korta Maltezea pod nazivom Blago Samarkanda (verniji prevod: Zlatna kuća Samarkanda) izlazila u italijanskoj reviji "Korto Malteze", pratili su je tekstualni prilozi koji su istorijski situirali burne događaje u ovom stripu. Reč je o tekstovima "Putevima Korta Maltezea" Đanija Gvadalupija i "Enver Bej" Huana Antonija de Blasa. Ova medijska praksa, koja je za krajnju pohvalu, ilustruje opštu koncepciju ove revije i pokazuje jedan od pravih načina kako se može kulturološki osmišljavati žanr istorijske fikcije u stripu.

Geografske koordinate kretanja Korta Maltezea u epizodi Blago Samarkanda su izrazito složene ukoliko pokušamo da ga pratimo iz grada u grad, sa teritorije na teritoriju. Biće nam znatno lakše ako njegovo putovanje nazovemo kretanjem kroz krhotine nekadašnjeg Osmanskog carstva. Krenuvši od Grčke, sa ostrva Rodosa, prolazeći kroz Anadoliju – poslednji turski bastion, zatim Azerbejdžan i Turkmeniju, Korto stremi ka gradu Samarkandu. Godina je 1921, Kortu je trideset jedna godina. Ovo je izrazito konfliktan period za tursku istoriju. U prvom svetskom ratu Turska je bila saveznik centralnih sila, te je izgubivši rat bila dovedena u podređen položaj.

Nastupa komadanje Turske od strane velikih sila. Istovremeno, pobunjeni su mnogi narodi koji su u celini ili delimično bili pod turskom vlašću, pre svega Jermeni i Kurdi. Sama Turska je u previranju. Za vlast se bore raznorodne struje: sultan koji je praktično izgubio nekadašnju moć, zastupnici najfanatičnijeg muslimanstva, svetovnjak i progresista Mustafa Kemal. Ishod u istorijskom kolopletu velikih sila, Turske i potlačenih manjina, turska renesansa, označiće krvoproliće pa i genocid za neke od manjina. Nada potlačenih naroda u oslobođenje pokazala se samo kao puko sredstvo u (ovaj put nedorečenim) igrama velikih sila. Političku istoriju između dva svetska rata istoričar Andrej Mitrović s razlogom naziva vremenom netrpeljivih. Rat u kome se zatiče Korto Malteze pokazuje se kao istovremeno građanski, verski, etnički, socijalni, dakle - politički mnogoznačan.

Posebna draž stripovnog pripovedanja Huga Prata je da se ne svodi na premise oficijelne istorije. Ono spaja mnogoliko bogatstvo imaginarnih i stvarnih karaktera sa političkim komešanjima i istorijskim pretumbavanjima sveta u kome žive. Prat se uvek trudi da dodirne ono nepoznato i različito od naših konvencionalnih upućenosti u istoriju. Čak i za bolje upućene on otkriva nepoznate lokalitete. Stalno održava delikatnu ravnotežu između čiste fikcije i istorijskih događaja. Opredelivši se za sintezu ovoga dvoga, on očigledno smatra da je istorija konkurentna mašti, da mora da postoji nešto pored snova i sanjarenja. Otud Pratov Korto Malteze ne može biti istorijski strip u klasičnom smislu. Rezultat je redefinisanog odnosa između autorske tvorevine i istorijskih događaja, pokušaja slobodnije interpretacije istorije u kojoj su istorijske činjenice – bez obzira na istoriografski precizan odnos prema detalju – kontekstualizovane u fikcionu strukturu. Ne pretenduju da služe prevashodno istorijskoj istini nego se osamostaljuju kao jedan od mogućih, ličnih načina senzibilisanja određenih momenata istorijskog iskustva. Ako takav pokušaj uspe onda predstavlja novu, samobitnu tvorevinu kulture koja se znatno razlikuje od istoriografije (videti tekst "Traganje za još nedosegnutim", "YU strip magazin" br. 73, 1985).

Dakle, ne zaboravimo, nisu Korto i Raspućin upleteni u događaje vezane za Tursku u prvim danima posle prvog svetskog rata nego su ti istorijski događaji upleteni u pustolovinu Korta Maltezea. Oni služe da bi Prat ispričao sopstvenu priču. U tom smislu Staljin nema nikakvu prednost nad Veneksijanom Stivenson, bar ne u ovom stripu. Oboje su, eto, likovi u priči. Inače, Staljina Korto zna još od 1907. godine kada su se upoznali u jednom hotelu u Ankoni. 1921. godine Staljin je komesar za nacionalne manjine. Tada mu se Korto javlja telefonom jer mu treba intervencija starog, sada uticajnog poznanika. Korto ga oslovljava sa Đuzepe i Bepi. To je valjda nastalo italijanizovanjem i skraćivanjem imena Josip (Visarionovič Džugašvili). Drug "Čelični" (Staljin) mu je, inače, bio nadimak.

Prat ima sklonost da uvodi istorijske ličnosti u svoje priče u onim istorijskim trenucima u kojima još nisu dostigli zenit svoje karijere. To samo pojačava utisak integrisanosti lika (ne više ličnosti) u stripovnu strukturu. U nekim od ranijih epizoda Prat je isto učinio sa Ernestom Hemingvejem (prekršten u Hernstveja), Aristotelom Onazisom (prekršten u Onatisa) ili pak sa Hermanom Geringom ("Strip art". br. 46, 1984. i br. 52. 1985). A što se susretanja sa istorijskim ličnostima u toku njihove još nedovoljno afirmisane prošlosti tiče, Korto poseduje zanimljivu "strukturalnu" sličnost sa likom Broja 1 u Alanu Fordu, bar u vreme kada je ovaj strip zaista predstavljao revolucionarnu medijsku pojavu i obeležio prelomni trenutak u našem shvatanju humora.

Na početku smo rekli da Korto, u ovoj epizodi, stremi Samarkandu. Zašto? Pa naravno, zbog basnoslovnog blaga Aleksandra Velikog. Ovim je zadovoljena osnovna žanrovska premisa avanture. No, Korto ne bi bio Korto da u njemu nema ambivalencije motiva. On je, doduše, uglavnom uspešno skriva pod velom ravnodušnosti i ležernosti. Česti motiv Kortovih pustolovina je blago. A ipak, svaka njegova pustolovina se zapliće. Usložnjavanjem avanture, nasuprot ozloglašene stripske svedenosti na spoljašnje događaje, strip Korto Malteze nas uvodi u samoironično traganje za sopstvenim identitetom. Zašto samoironično? Zato što se prema najoveštalijoj konvenciji avanturističkog žanra – traženju blaga – s ironijom odnosi ne samo autor Korta Maltezea nego i sam Korto. Ovo mu omogućava njegova protivrečna priroda. Korto nije lirski senzibilitet. Međutim, on ga ne odbacuje. Kao spoj romantizma i ironije, Korto Malteze je njihovo stripovno otelotvorenje.

Romantizam i ironija oličeni su i u Pratovom crtačkom stilu. Korto Malteze je tokom svoje dotadašnje evolucije odmakao najdalje u poetskoj redukciji crteža, a da je pri tom zadržao neke temeljne pretpostavke avanturističkog žanra. U Blagu Samarkanda Prat stilizuje crtež gotovo do groteske. Potpuna opuštenost a istovremeno sigurnost crteža održava onu suptilnu ravnotežu sa scenarijem zbog koje je Prat i zauzeo jedinstveno mesto u svetu stripa.


("Stripoteka" br. 876, Novi Sad, 2. 9. 1986; potom u knjizi: Zoran Đukanović, Tomas Man ili Filip K. Dik, Vidici, Beograd, 1988)

sadržaj

5.

JUŽNJAČKA UTEHA No148.

Dejan Stojiljković
siic_pressing@yahoo.com

Kako od strip scenariste postati književni klasik? (3)

ENTER GAIMAN

Nakon ''Američkih bogova'' Laguna je prošle godine objavila novelu ''Koralina''. U pitanju je knjiga za decu i odrasle. Gejmenova verzija ''Alise u zemlji čuda''. To je priča o devojčici zatočenoj u kući koja ima 14 vrata i 22 prozora. Jedna od tih vrata su ona koja se ne smeju otvarati i iza kojih se krije čitav jedan svet. Ova knjiga je prvo trebala da se zove ''Kordelija'' ali se pisac iz samo njemu znanih razloga odlučio da promeni ime svoje glavne junakinje. U njoj vidimo jednog drugačijeg Gejmena, i po svojoj poetici i temi, ''Koralina'' je najsličnija romanu Klajva Barkera ''Kradljivac Večnosti'' koji je objavljen i kod nas. To mnogo i ne čudi, ako se ima u vidu da je Barker jedan od Gejmenovih uzora.

Nova Gejmenova knjiga zove se ''The Wolves In The Walls'' i biće takođe namenjena deci. Ono što svakako treba pomenuti jeste da je većinu ilustracija za Gejmenove knjige naslikao Dejvid Mekin, Gejmenov stari ortak koji je takođe uradio svih 75 naslovnica za serijal o Sandmanu. U toku ove godine biće prikazan film ''Mirror Mask'' koji je Mekin režirao a za koji je, naravno, Gejmen napisao scenario. Film je urađen za kompaniju mapetovca Džima Hensona i Kolumbia Tristar.

Nil Gejmen trenutno uživa u plodovima slave, putuje po svetu gde promoviše svoje knjige i sprema ''Endless Nights'' novo poglavlje sage o Sandmanu, prvo nakon punih sedam godina. Takođe, u najavi je osmodelna seriju stripova ''1602'', gde se bavi Marvelovim ikonama samo 400 godina ranije.

Ovaj moj trodelni tekst je nešto kao gruba skica eseja o Nilu Gejmenu kao nečem najmodernijem što svetska književnost ima da ponudi. Taj esej bi trebalo da izađe u sledećem broju književnog časopisa ''Gradina'', što mi je veoma drago, jer neki urednici i izdavači konačno počinju da shvataju da književnost nisu samo drugovi Markes i Borhes (ili drugovi Ćosić i Isaković, ako baš hoćete). Osvrnuo sam se uglavnom na dela koja našem čitaocu mogu biti dostupna. Naime, čak tri Gejmenove knjige, i to one najvažnije (ako ne računamo ''Zvezdanu prašinu'' i zbirku kratke proze ''Dim i ogledala'') su objavljena kod nas i mogu se naći u svim boljim knjižarama. Nisam želeo da upadnem u zamku tipa ''čitao sam novog Betmena, super je... Ah, da... Nikad neće biti objavljen u nas. U celoj Srbiji postoje cela tri primerka i možete ih nabaviti malo sutra ili da ih naručite direktno od DC-a za 34$ + poštarina per avion. Odlično poznavanje engleskog se podrazumeva.'' Da, da... Iako sam u prilici da dolazim do nekih retkih naslova (znam neke koji mašu Milerovim ''Crnim vitezom'' kao zastavom a nisu ga videli u životu) ne bih hteo da kolegama stripadžijama udaram zazubice pričom o nekim sveskama Sandmana koje su mi došle u ruke. Znam kako se ja osećam kad čitam o nekom stripu kojeg bih tako silno želeo da imam u rukama a unapred znam da se tako nešto neće desiti, bar ne u ovom životu.

Za kraj, evo i nekih interesantnih podataka skinutih sa interneta:

Nil Gejmen je verovao da je strip autor, sve dok mu na nekoj zabavi jedan od prisutnih gostiju, inače urednik književnog dodatka lokalnih novina, nije objasnio da je to što Gejmen radi zapravo literarno stvaranje. Gejmen će kasnije u jednom prisećanju na ovaj događaj reći da se osećao kao žena koju su upravo obavestili da nije prostitutka već počasna gošća ("I suddenly felt like someone who had been informed that she wasn't a hooker, that in fact she was a lady of the evening.", Los Angeles Times, 2001).

Niz zanimljivih detalja vezan je za ovog autora: Univerzitet Kalifornija uveo je "Sandmana" kao obaveznu lektiru na predavanjima o mitovima, pop pevačica Tori Amos je na čak tri svoja albuma izvodila pesme o Nilu Gejmenu, a proslavljeni pisac Norman Majler jednom prilikom je povodom fame oko "Sandmana" izjavio da je konačno dočekao jedan strip za intelektualce. Posle svega ovoga zanimljiva je i izjava Gejmenovog školskog savetnika, koju je kao petnaestogodišnjak mogao da čuje pošto mu je rekao da bi želeo da pravi stripove:

"A da li si razmišljao o poslu računovođe?"

KRAJ


Sledeće nedelje:
Deset brojeva Ken Parkera
DUGA PUŠKA PO DRUGI PUT MEĐU SRBIMA

sadržaj

6.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (207)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

ISPOVIJEST TREĆA: KRITIČAR

Pisci kojima se najviše divim su ili oni čija djela imaju bolno precizne strukture (u stripu, Alan Moore) ili oni čije priče pršte neočekivanim slikama i zaokretima, koji me svako malo dignu na adrenalin novoga (u stripu, recimo, Joann Sfar). Pisac kojem se, od kompetentnih, najmanje divim - sam ja.

Ovo je bilo efektno, ali nepošteno rečeno, jer u biti nije istina. Istina je da zapravo volim više-manje sve što sam napravio, da me učinjeno ispunjava ugodom i ponosom. No istina je i da ponekad - zbog lakoće kojom mi neke stvari polaze za rukom i zbog toga što familiarity breeds contempt - smatram da to što radim i ne vrijedi nešto. To je "Nikad ne bih bio član kluba koji bi mene prihvatio kao člana" logika - logika u kojoj se lakše diviti drugome jer ne znaš kako je napravio ono što je dobro napravio, nego biti zadovoljan sobom kada ti je svaki korak jasan...

Gotovo svaki korak, jer postoje oni momenti, kako kaže Zlatko Krilić, kada pišeš i - cap! - prođe pola sata, sat, a da ni ne znaš što si napisao. Priča je tad povela kolo i te stranice ne treba provjeravati - one su uvijek dobre. Takvih momenata ima dosta u Grendelima, La Bete Noireu, Epiphaneia je takva, i Knjige lažu! ... a inače čovjek radi što najbolje može: oblikuje priču vrtlarskim škarama zanata.

Ako se čini da često navijam za zanat, onda je to zato što je za dugovječnost on presudniji od talenta. Talent je mušičav, inspiracija je tu pa nije, a na zanat se čovjek uvijek može osloniti. Pa kad netko obezvrijeđuje zanat, onda uglavnom znate da je riječ o lijenčini koja samo prodaje spiku o svom talentu...

A talent ... Talent je neuhvatljiv i raznorodan. Moj talent, koliko sam ga uspio definirati, nije dar ni za crtanje ni za pisanje (to su oblici u koje sam ga, zbog svojih sklonosti, manje ili više uspješno razvio). Moj je talent u prepoznavanju dobre ideje i njezina potencijala; dar je to koji je u svojoj suštini kritički, a ne kreativni, no koji se u kreativni razvio zbog boli koja je u suštini svakog stvaranja. U svojoj srži to je leden i nemilosrdan dar, onaj koji siječe mrtve grane i puritanski brani svaku nesvrhovitu aktivnost. Po stvaranje je jedina sreća da se vatra ponekad može zapaliti i kresanjem leda.

A idući ću vam put pričati o boli.

(Nastavit će se ...)

sadržaj

7.

MOJ POGLED (95)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

KO JE SPOMENUO KOPIRAJTE?!

Nedavno dobih email u kome se traže saveti i pomoć oko izdavanja stripova. Poneki bi zlobno rekli da je najbolji savet da se u to ne upuštate, ali to nije moj moto. Pokušaću, ukratko da odgovorim na osnovna pitanja iz tog pisma, a pozivam i druge koji mogu da daju svoje savete da to urade, jer su iskustva različita.

Pa da krenem...

Kopirajti!

Ne radim na takvim poslovima direktno, razumem kako to funkcioniše. Najjednostavnije je da se pre samog izdavanja i pregovaranja dobro izračunate. Morate tačno da znate kakvo izdanje želite da radite, kakva oprema, koji kvalitet. Da uzmete kalkulacije za štampu i pripremu. Zatim da izračunate koliko odlazi knjižarama ili kioscima, da znate koliko želite vama da ostane i onda ćete oduzimajući sve te stavke znati koliko možete da platite kopirajte i tada možete da ih kontaktirate. Generalno, veliki izdavači su vam verovatno nedostupni. Jednostavno, nemaju mnogo vremena da se trude za male ponude. Traže dokaze vaše izdavačke tradicije, i vole direktne kontakte. Znači, odlaske na velike sajmove. Računam da ćete moći malo da platite kopirajte jer znam kakva je kod nas situacija. Mali izdavači su spremniji za saradnju samo treba naći materijal kakav želite da objavljujete. I među "malima" ima puno sjajnih stvari i garantujem da ima stripova koji mogu uzeti i više publike od nekih izvikanih naslova. Čitaoci biraju između ponuđenih naslova. Napolju je prevelika ponuda pa gomila sjajnih materijala prođe nezapaženo. To ne znači da ti isti materijali mogu proći nezapaženo u našoj skromnoj ponudi.

Naravno, ja ću kao urednik SVesti da vam preporučim da pokušate da objavljujete domaće autore, kojima treba prostora za objavljivanje jer ima i tu materijala koji su već urađeni, a šteta je da stoje u fiokama. Naručivanje novih radova dolazi u obzir samo ako ih poznajete pa vam to urade kao prijatelju. Jednostavno, nemate te pare i te računice da im platite ni desetinu vrednosti njihovog rada. Pogotovo što danas svi već znaju koliko plaćaju stranci pa to koriste kao repere.

Što se tiče kopirajta koji su postali "opšte dobro" tu mi je sve jasno i ništa mi nije jasno. 50 godina nakon smrti autora dela postaju slobodna za korišćenje. To je istina ali... ima tu i drugih, dodatnih, pravila. Duže traju kopirajti ako je autor, ili naslednik, prava prodao nekom izdavaču i... sve je tu, za mene strašno nejasno. To treba da nam svima objasni neko ko to bolje zna. Ima li dobrovoljaca?!? Takođe ima i razlike kod "zastarevanja" kopirajta i u različitim zemljama, regionima. Nedavno je u Americi, zahvaljujući moći Diznija i još ponekih, period trajanja vlasništva nad delima produženo (tako da Miki Maus još nije slobodan). I trenutno Evropa i Amerika vode rat na tom polju jer se kod nas (u Evropi) mogu slobodno praviti kopije značajnijih muzičara s početka prošlog veka. I to nekih američkih velikana, koji se sada ovde besplatno štancuju a ameri jadni to ne smeju bez plaćanja kopirajta...:)

Pošto sam već preterao sa obimom još da odgovorim na zadnje pitanje. A tiče se originala ili mastera za štampu. Kada platite kopirajte ne dobijate ništa drugo. Sve ostalo - filmove, kopije, mastere, CD-e..., dodatno plaćate. Originale vam niko neće dati.

Sledi priča o skeniranju...


DODATNI POGLED:
Ovih dana je bila jedna baš nezgodna frka u svetu stripa. Javiše neki mediji da je umro John Cullen Murphy, čovek koji je poznat kao naslednik Hal Hostera na Princu Valijantu. Nakon dva dana je stigao demant. Naime, neko je nesretno sastavio vest o tome da Džon Kalen Marfi napušta rad na Valijantu. Umesto "retired", napisaše "died".
Ipak, barem smo saznali sledeće: novi crtač Princa Valijanta je Gary Gianni dok scenario radi sin Džona Kalena Marfija.

PS. Vilintuljkova družina, da samo spomenem, ponovo jaše...:)

sadržaj

8.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović i Dušan Banjanin su obezbedili sledeće priloge:

ALEKSANDAR ZOGRAF, SVJETSKI POZNATI STRIP-CRTAČ IZ PANČEVA

STRIPOM PROTIV DESTRUKCIJE

Tatjana GROMAČA

Dok je trajala kriza u Srbiji, ljudi su non–stop bili pod adrenalinom. A onda kad se zaustaviš, onda te ulovi ta kriza. Sada je taj period umora, tek sada se vidi koliko je društvo bilo potonulo. Mislim da je dobro što su ljudi, zbog ogromnog broja kriza koje su doživeli u tako malo godina, izgubili iluzije. Zašto da imaš iluzije da živiš u nekoj zemlji koja je nešto specijalno, ili da radiš neki posao koji je užasno važan?

Aleksandar Zograf je autor mnogobrojnih strip albuma koji su objavljivani širom svijeta, kod izdavača kao što su “Fantagraphics books”, SAD, “Punto zero”, Italija, “L’association”, Francuska, “Under comics”, Španjolska, a objavljivao je i u uglednim strip–časopisima (The Comics Journal, Weirdo, Zero Zero, Stranger, Galago, Linus, Il Manifesto...). Također, imao je i mnoge samostalne izložbe diljem svijeta, u Engleskoj, Italiji i Francuskoj objavljena je njegova knjiga humorističnih e-mailova koje je slao prijateljima za vrijeme NATO-ovog bombardiranja Srbije, za koju je predgovor pisao Terry Jones iz “Monthy Pythona”…

Stripovi Aleksandra Zografa su privlačne, neobične priče inspirirane stvarnim životom u Pančevu, snovima, čudnim ljudima iz prošlosti; njegov pristup crtanju i priči je originalan, maštovit i začudo, vrlo jednostavan, pristup nekoga tko je inteligentna, sofisticirana, rekli bismo – posve “zaokružena” osoba.

Naše udivljenje spram ovog autora bilo je tim veće što smo, ustvari, imali priliku sjediti “oči u oči” i razgovarati s vlastitim strip junakom. Naime, glavni junak Zografovih stripova jest upravo on sam – Zograf. To je, znači, kao da razgovarate sa Blek Stenom, s tom razlikom što je Blek Stena lik iz mašte, a Zograf, začudo, nije, mada niti ta verzija nije u potpunosti isključena.

Zatvoreni krug

- Rođeni ste u Pančevu, tamo i živite. Iz vaših stripova se vidi da vas taj prostor dosta inspirira. Niste nikada ozbiljnije razmišljali o tome da živite negdje “vani”?
- Jedan od razloga što živim u Pančevu je što sam ja vlasnik stana u kome živim. Kada bih otišao bilo gde u inostranstvo, morao bih da se mučim i da budem podstanar. Neka moja filozofija je da je dobro putovati, jer tako možeš da udovoljiš tu silnu žeđ za drugim, a da opet imaš neko svoje gnezdo, neku neovisnost. Tako da sam ja slučajno napravio neku svoju strategiju da se uvek vraćam u svoje Pančevo, nakon svih tih putovanja. Mislim da mnogo jače možeš da osetiš ono nešto što si na putovanju doživeo kada se vratiš kući, nego kada bi stalno živeo u toj nekoj “stranoj” sredini. I kad mnogo putuješ onda vidiš da svaka sredina, pa i ona koja prividno deluje kao vrlo nivelisano, humano, bogato društvo, ima neki svoj problem. Tu vidiš da oni proizvode probleme ne zato što moraju, nego zato da bi im život bio interesantniji. Tako vidiš da ta ljudska životinja uvek mora da živi sa nekom količinom problema.

Hrvanje s Pančevom

- Pančevo je u vašim stripovima dosta mračno, pomalo kao neka “zona sumraka”. Atmosfera i ljudi koje pokazujete dosta podsjećaju na atmosferu u nekim hrvatskim gradovima u kojima je bio rat.
- Općenito, atmosfera u celoj Srbiji posle Miloševića je prilično čudna, trenutno je to kao neko očekivanje nečega, neko prestrojavanje. Oseća se jedna velika nesigurnost i dezorijentiranost, a s druge strane, pozitivno je to da ipak dolaze neke nove stvari, situacija se u principu, poboljšava, međutim, mnogo sporije nego što bi to bilo tko mogao da poželi. Jer je stepen destrukcije bio toliko velik da je naprosto nemoguće da se iz toga pređe u neki stepen normalnosti. A, osim toga, dok je trajala kriza, ljudi su non–stop bili pod adrenalinom. I onda, dok traje neko takvo stanje, ti se u stvari ne zaustavljaš, samo ideš dalje, dalje, dalje...
A onda kad se zaustaviš, onda te ulovi ta kriza. Sada je taj period umora, tek sada se vidi koliko je društvo bilo potonulo. Ja nekako verujem da treba pozitivno razmišljati. Sigurno sada počinje nešto što će se razvijati tokom decenija. Mislim da je ono dobro što se desilo to što su ljudi, zbog ogromnog broja kriza koje su doživeli u tako malo godina, izgubili iluzije. Po meni je to dobro. Zašto da imaš iluzije da živiš u nekoj zemlji koja je nešto specijalno, ili da radiš neki posao koji je užasno važan?

- Junak vaših stripova, Zograf, šeta ulicama Pančeva i promatra ljude oko sebe, općenito, taj prostor na kojemu, iz njegove perspektive, vlada dosta primitivan način razmišljanja. Neobično je da za prostor svojih stripova uzimate vlastitu životnu sredinu.
- Nekada je postojala težnja kod nas, kad se ljudi bave stripom ili književnošću, da autori smeste svoje junake u New York, ili Pariz. Mislim da je to ustvari jako loše, jer onda se ti ne baviš nečim što je tvoj akutni problem, koji će te stići kad izađeš iz svoje sobe na ulicu. Ja sam, umesto da maštam o nekom Los Angelesu, govorio iz onoga što je moja sredina, ono što vidim – tako se direktno hrvam sa svojom realnošću. Na taj način razvijaš tu neku svoju kritičku misao, u odnosu na neki problem koji postoji direktno tu.
Mislim da je bitno baviti se time u čemu si ti zagnjuren, i da nije previše bitno hoćeš li živeti u Pančevu, Parizu ili Panami. Uvek ćeš imati nešto sa čime ćeš morati da se susretneš, a onda, zašto izmišljati probleme kad ih već imaš tu, dovoljno. To Pančevo, koje čoveku može da se učini kao mesto gde ne može ništa da se desi, za vreme bombardovanja 1999. postane jedno od najčešćih meta, zbog industrije. I tu počne jedan neviđeni spektakl, sa bombama svih veličina i boja. Tu, odjednom, ne da je bilo puno dešavanja, nego se desilo sve šta možeš da zamisliš. Tako da, u principu, gde god da si, svuda je neka pozornica gde se dešavaju neke velike tragedije ili komedije.

Od Kretena do Džuboksa

- Možda neki čitaoci ne znaju da ste vi ustvari Saša Rakezić, jedan od urednika nekada legendarnog muzičkog časopisa sa ovih prostora, Džuboksa.
- Ja sam kao klinac počeo da radim svoj fanzin, to je bio jedan od prvih fanzina u onom ex-jugoslavenskom prostoru. Postojao je još Trubač iz Zagreba, i taj moj Kreten iz Pančeva, to je bila 1979. godina, praistorija. Jedan od urednika Džuboksa je video moj fanzin i pozvao me da pišem za Džuboks. To je bilo fenomenalno, da sam kao jedan klinac iz Pančeva uletio u taj Džuboks koji se čitao u celoj Istočnoj Evropi, svuda gde se govorilo slavenskim jezicima, jer drugde nije bilo časopisa o rock muzici. U tom momentu u bivšoj Jugoslaviji rock muzika bila je nešto najinteresantnije od svega što se uopšte dešavalo, jer je bila jedna neverovatno živa scena.
Ja sam, recimo, svoj Kreten oglašavao u zagrebačkom Poletu. Postojala je jedna mnogo šira razmena ideja koja je bila vrlo direktna, i vrlo se lako prelazilo iz jedne sredine u drugu. Smatram da sam sretan što sam bio u prilici da budem dio neke tadašnje off-scene, jer sam tu naučio mnogo toga što ću kasnije primeniti kao strip crtač. Negde sredinom osamdesetih, kada sam surađivao sa raznom omladinskom štampom, smislio sam taj pseudonim Zograf, da bi u istom broju mogao da objavim i strip i članak. Brzo su oni saznali da je to isti čovek, ali tada je već bilo kasno.

- Objavljujete širom svijeta, radite zajedničke stripove s legendama underground stripa kao što su, recimo, Robert Crumb, Jim Woodring, Bob Kathman... Mnogim ljudima odavde se takvo što čini nemogućim.
- Ja sam jednostavno sam shvatio da je moguće da objavljujem negde daleko od sredine gde živim. Većina ljudi ne razmišlja u tom pravcu, čak i oni koji žive u velikim gradovima. Ja sam hteo da svoje stripove objavljujem na sceni koja je već izgrađena – u Americi je centar alternativnog stripa koji je najznačajniji u celom svetu. U to vreme niko od evropskih autora nije tamo objavljivao – bio sam ja, i nakon mene Max Anderson iz Švedske. Mislim da, ukoliko vi napravite nešto što ima neku svoju energiju, da će to ljudi prepoznati bilo gde da se nalaze. Samo treba srušiti tu unutrašnju barijeru i kontaktirati druge ljude.

Strip o Kodaru

- Zanimljivo je da radite neke stripove o interesantnim osobama koje su zaista postojale, na primjer o Helen Keller, ili o onom srpskom pjesniku iz 19. stoljeća.

- Interesantno mi je da otkrivam nešto što bi trebalo da bude neko kulturno nasleđe iz prošlosti. Pesnik Đorđe Marković Kodar o kome sam radio strip, radio je, sredinom 19. veka u nekoj ruralnoj Srbiji, vrlo interesantne stvari. Bio je totalno marginalna ličnost, međutim, radio je eksperimente s jezikom mnogo pre nego što je postojala evropska avangarda. Postoji nekoliko njegovih knjiga, jedna se zove “Romoranka”, gde je on pisao stihove na potpuno izmišljenom jeziku.
Ja sam mislio da je to dovoljno uzbudljivo za jedan strip – o čoveku koji u vreme kada je živeo nije mogao da bude smešten nigde, jer je ono što je radio bilo avangarda pre avangarde. Mislim da danas strip više nije kao nekad, samo priča koja govori o avanturi, danas je strip mnogo bliže, recimo, književnosti.


Objavljeno: Feral Tribune, Split, 19.veljače/februara 2004.

Kevin Smit snima film po stripu "Zeleni stršljen"

OSTVARENJE SNA

LOS ANĐELES (Beta-AP) - Američki režiser Kevin Smit snimiće film zasnovan na stripu "The Green Hornet" (Zeleni stršljen), priči o maskiranom borcu protiv zločina i njegovom vernom pratiocu Katou, saopštila je kompanija "Miramaks films". "Ovo je ostvarenje sna", rekao je režiser filmova "Lud za Ejmi" i "Dogma", koji će napisati i scenario za novi film. "Zeleni stršljen" je priča o avanturama milijardera Brita Rida koji se voza u svom naučnofantastičnom automobilu i lovi kriminalce.

Tvorci stripa su Fran Strajker i Džordž Trendl, koji stoje i iza "Usamljenog rendžera". Priča je počela kao radijska serija 1936, a kasnije je pretočena u popularni strip. Ipak, najveći uspeh postigla je serija, u kojoj je Stršljena igrao Van Vilijams, a Katoa Brus Li. Smit, koji je u mnogim svojim filmovima igrao ljubitelja stripova Sajlent Boba i u privatnom životu obožava stripove. Režiser je prodao većinu stripova iz svoje kolekcije kako bi došao do novca za snimanje svoje crno-bele komedije "Službenici" iz 1994. Budžet filma iznosio je 27.000 dolara. Pored rada na filmu, Smit je pisao za stripove "Derdevil" i "Green Arrow" (Zelena strela). Vlasnik je prodavnice stripova u Nju Džersiju.

"Kevin zna više od junacima i kreativnom procesu stripa od svih ljudi koje sam upoznao", rekao je zamenik predsednika "Miramaksa" Harvi Vajnstajn. Smit je obećao da će njegov film biti "uzbudljiv i pun akcije, ali da će imati i zanimljivu priču, verodostojne likove i odlične dijaloge", dodao je Vajnstajn.


Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, Beograd, 24.02.2004. godine

GLUMAC KEN VATANABE - koga publika može da gleda u filmu "Poslednji samuraj", trebao bi uskoro i zvanično da postane deo ekipe koja će raditi na petom Betmenu. Zasad se ne saopštava o kojoj ulozi u filmu je reč, ali prema nekim nagoveštajima izgleda da je u pitanju uloga negativca.

V. T.

Objavljeno: DANAS, Beograd, 24.02.2004. godine

ISTORIJA STRIPA

KAKO JE NASTAO ALAN FORD

Priča o Alan Fordu počinje tako što glavni lik, vlasnik debelo neprofitabilne reklamne agencije, čije se sjedište nalazi u iznajmljenom (neplaćenom) potkrovlju jednog nebodera u New Yorku, dobija poziv za svoj prvi posao.

Priča o poboljšanju štampe malo je ubrzala ritam "Istorije stripa" i prebacila nas iz 60-tih u 80-te. Da ne bi ostavili preveliku rupu za sobom, vratićemo se u 60-te i u jedan od prethodnih tekstova. Redovni čitaoci i čitateljke ove rubrike će se sjetiti da su u tekstu o Diaboliku pominjane i njegove kopije - stripovi Satanik i Kriminal. Ono što nije pomenuto u tom tekstu jesu autori tih stripova. Njihova imena su - Luciano Secchi (24. VIII 1939. - scenario) i Roberto Raviola ( 31. V 1939. - 05. II 1996. - crtež).

Luciano Secchi se stripom počeo baviti 1962. godine, pišući scenario za stripove "Atomik" i "Maschera Nera" (Crna maska), koje je crtao Paolo Piffarerio. Dvije godine kasnije, sa Robertom Raviolom stvara Satanika i Kriminala, a iduće godine, sa istim crtačem stvara strip "Denis Cobb - agent 018".

Roberto Raviola je u svijet stripa ušao 1958. godine, tri godine prije nego što je diplomirao na Akademiji lijepih umjetnosti. U to vrijeme, pod pseudonimom Bob la Volpe (lisac Bob), stvarao je stripove "Vendicatore" (Osvetnik), i "Doktor Kastner".

Imena ove dvojice autora možda i nisu poznata domaćoj publici, ali od momenta kada su počeli saradnju oni preuzimaju nove pseudonime, po kojima će ih pamtiti čitav svijet - Secchi postaje Max Bunker, a Raviola postaje Magnus, što je proizišlo od Magnus pictor fecit (stvorio veliki umjetnik). Sada je vjerovatno već svima jasno da je riječ o tvorcima jednog od najlegendarnijih stripova (naročito među humorističkim stripovima) svih vremena - Alan Forda.

Alan Ford nije nastao kao rezultat trenutne inspiracije ove dvojice genijalaca. Oni teren za ovaj strip pripremali dugo i već stvarajući strip Kriminal počinju prvi eksperimenti po tom pitanju, ne toliko po tipu priče, koliko po načinu naracije, gomile gegova na granici između šale i društvene satire. Slijedeći strip koji su Magnus i Bunker uradili zajedno je već mnogo bliži onome što će njih dvojica ostvariti u Alan Fordu i zvanično se smatra za preteču ovog remek-djela. Radi se o stripu "Maxmagnus", čiji su protagonisti dvojica nepopravljivih varalica - kralj, koji je rađen po liku Max Bunkera i njegov ministar finansija, čiji je lik u stvari Magnusov autoportret. Njihovi će se likovi, u drugim ulogama naći i kasnije u Alan Fordu.

Priča o Alan Fordu počinje tako što glavni lik (Alan), vlasnik debelo neprofitabilne reklamne agencije, čije se sjedište nalazi u iznajmljenom (neplaćenom) potkrovlju jednog nebodera u Nenj Yorku, sa ukradenom (prespojenom) telefonskom vezom dobija poziv za svoj prvi posao. U nedostatku olovke, adresu svoje mušterije zapisuje zrnima kukuruza, ali je uništavaju gladni golubovi. Pokušavajući da se sjeti adrese, umjesto na sastanku sa prvom mušterijom, Alan greškom završava u cvjećarnici, koja je zapravo tajno sklonište grupe tajnih agenata pod nazivim TNT, koju sačinjavaju:

Njegova Visost - Broj 1 - glava organizacije. Veoma inteligentan i lukav dugobradi paralitik, nezgodne naravi, star koliko i poznata istorija. U svom dugom životu upoznao se sa svim poznatim ličnostima iz istorije, o čemu rado priča uvijek nezainteresovanoj grupi TNT.

Debeli šef - čije je pravo ime Gervasius Tnjinklminkelson - prvi zamjenik Broja 1, ljenčina koja ako ne spava, dane provodi svađajući se sa Jeremijom. Nosi lik Max Bunkera.

Jeremija - prezime mu je Leš. Najstariji je član grupe TNT poslije Broja 1. Napadaju ga sve poznate i nepoznate bolesti (kao kada mu čir sa dvanaesterca pređe na trinaesterac). U jednoj epizodi je, pregledajući ga, jedan doktor zaključio da je Jeremija izuzetan medicinski fenomen - "...ovaj čovjek je već odavno mrtav." - Zadužen je za red u cvjećari, a kada nije u svađi sa Debelim šefom spava blaženim snom.

Grunf - njemački emigrant, najvjerniji grupi i Broju 1, što je posljedica vojničkih navika i poštovanja prema vojničkoj disciplini, koje je (uz još mnogo stvari) zadržao još od vremena kada je služio u vojsci nacističke Njemačke, kada se zvao Grunt von Grunt. Izumitelj je gomile beskorisnih stvari, naročito oružja i prevoznih sredstava, kojima je rizično upravljati.

Sir Oliver (iz obitelji Oliver-Oliver), engleski plemić, koji je zbog problema sa zakonom prebjegao u SAD. Nosi odrpano plemićko odijelo sa polucilindrom, otmeno se ponaša i ne vadi ruke iz džepova, doduše tuđih.

Bob (Robert) Rock - koga je Magnus nacrtao po sopstvenom liku. Sin majke koja je poginula u neuspjeloj pljački banke i oca kriminalca, koji je umro o državnom trošku - na električnoj stolici. Ima i tri brata blizanca, koji su krenuli stazama svojih roditelja. Bob nosi originalno odijelo Sherlocka Holmesa, a nedostatak u njegovoj visini nadoknadila je veličina nosa. Veoma temperamentan lik, najhrabriji je član grupe TNT i stalni kompanjon Alana Forda. Ima problema sa autoritetima, pa je u stalnoj nesuglasici sa Brojem 1 i Debelim šefom.

Pored pomenutih likova, grupi TNT pripadaju i tri životinje - pas Nosonja, koji obožava Bob Rocka, ali je ta ljubav jednostrana; Skviki, zamorac kojeg je pronašao Debeli šef i udomio ga u svom šalu i papagaj Klodovik (Klo), koga je Broju 1 poklonio njegov pradjed i koji govori 18 jezika. Klo živi sa Brojem 1 u tajnom skrovištu u podzemnoj željeznici...

Nikola Ćurčin


Ovaj članak je prenesen sa sajta dnevnog lista POBJEDA, Podgorica, od 21.02.2004.godine. Sva prava zadržana.

sadržaj

9.

LINKOVI

Strip Vesti

Damir Smith nam je poslao prilog za ovu rubriku:

www.immortel-lefilm.com/ = novi film Enki Bilala
(www.humano.com/bilal) a za one sa malo jacim internetom trejler za film je ovde:
http://immortel-lefilm.com/videos/immortel_ba_hq.mov
uuuf, verujte vredi svakog kilobajta!

Poklon za uskracene sa dial-up internetom ili necim slicnim:
O ovome se prica vec skoro sest meseci, sada je vec medju nama. XIII u vidu video igre sa stripski prilagodjenom grafikom i endzinom, sve zajedno sa ispisanim onomatopejama, fanovi mogu odlepit od srece kada je budu nabavili. Sjajan sajt za sjajnu igricu:
www.whoisxiii.com
Preporucujem i download adrenalinskih trejlera.

+ jos jedan bonus link krejzi McFERLANE i njegov biznis sa igrackama TWISTED Land of Oz Obavezno pogledati Doroti. Osvezite svoje skrinsejvere.

---

Stigao je i sledeći link:

Desetak fotografija sa gostovanja Shlica u Nishu uz propratni txt
http://www.trip.co.yu/visio.php?kategorija=visio

HENRIH

---

I još jedan zanimljiv link:

WATCH JEREMIAH FOR FREE
Visit JeremiahPortal.com for details on how you can watch the first season of "Jeremiah" for free.
http://www.jeremiahportal.com/jeremiah_dvd_nf.php

sadržaj

10.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 28. februara do 5. marta

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad