prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. POZIV - Dušan Gačić
2. L'EXPERT - Strip Vesti
3. KRITIČKI KVADRAT br. 14 - Zoran Đukanović
4. PUT PORED ZNAKOVA - Rajko Milošević - Gera
5. DAN DARE I UMJETNIČKI CRTEŽ
   RANKA HAMPSONA (2) - Josip Mihalković
6. JUŽNJAČKA UTEHA No 145. - Dejan Stojiljković
7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (204) - Darko Macan
8. MOJ POGLED (92) - zmcomics
9. ŠTAMPA - štampa
10. PISMA ČITALACA - mail
11. LINKOVI - Strip Vesti
12. DATUMI - Strip Vesti

1.

POZIV

Dušan Gačić

U srijedu 11.02 u 19 sati, u Muzej suvremene umjetnosti (na Katarininom trgu malo iza Lotršćaka), dođite na projekciju filma "Složeni predosjećaj" autora Dušana Gačića, uz popratnu izložbu korištenih materijala, te prigodnu tortu u povodu obljetnice Kazimira Maleviča. Ovo je dakle jedinstvena prilika da "Složeni predosjećaj" i jedete.

U četvrtak 12.02, (dakle idući dan, iza projekcije u MSU), pozivamo vas na predstavljanje prvog broja "Divljeg oka", ali i prezentaciju različitih aktivnosti koje "Divlje oko" pokriva... Bit će nešto LCD projekcija, mala izložba, a najviše neformalnih reazgovora s dobacivanjima.

sadržaj

2.

L'EXPERT

Strip Vesti

Negde pred Angulemski festival stripa je kod Glenat-a izašao prvi album serijala
L'EXPERT pod nazivom "Le Triomphe de saint Waldemar" u njihovoj ediciji "La Loge Noire". Za nas je od posebne zanimljivosti, te i važnosti, kod tog albuma što je crtež u njemu radio Miroljub Milutinović Brada!!! Za nas nešto manje važni lik je, inače izuzetno uspešni, francuski scenarista Frank Giroud, za koga ste već sigurno čuli. Ako niste, malo ponovite gradivo iz SVesti u zadnjih godinu-dve!...:)

Nadajmo se da će ovaj strip, koji na neobičan način upoređuje i povezuje događaje današnjice sa događajima iz prošlosti, i to sve začinjeno Bradinim odličnim crtežima, naći svoj put i do nekog od domaćih izdavača!!!

sadržaj

3.

KRITIČKI KVADRAT br. 14

Zoran Đukanović

Uvek sam voleo da čitam časopise za kritiku. Ne iz razloga što bih više voleo predgovore od knjiga (mada su ponekad, ma kako to “neprirodno” zvučalo, zaista bolji) nego zbog zavirivanja u jedan drugi sloj stvari koje volim, bilo da je reč o književnosti, filmu, stripu ili onome što se svojevremeno zvalo rokenrol, a nakon svih “odstupanja”, zaključno s world music, sada valjda jednostavno – muzika, čak bez nužnog prideva popularna. U svim tim slučajevima uvek je reč o metasvetu ili, kako je Dragan Ambrozić nedavno opisao, pisanoj potrazi za doživljajem nekog medija.

Kada govorimo o časopisima za kritiku stripa, obično se sećamo koliko pokrivaju ona dela koja volimo, da li prate savremenu produkciju ili je zanemaruju, da li su “sektaški” zatvoreni u samo jedan obrazac ukusa ili lepezu svojih čula šire dovoljno široko da bi obuhvatili čitav jedan svet, svet stripa. Problem je u tome što svet stripa nije jedan nego se sastoji od delića i fragmenata koje svaki kritičarski magazin, baš kao i svaki čitalac, gradi u nekakvu svoju sliku, projekciju tog sveta. I tu nema suštinske razlike između nekadašnjeg mitskog Pegaza, The Comics Journal, International Journal of Comic Art, eFlita, Strip vesti ili Kvadrata.

Najidealniji, da se razumemo, najogoljeniji primer za razmišljanje o ovim “udvostručenim svetovima” pisane potrage za doživljajem stripa su Strip vesti. U njima nema slika, nema stripa, postoje samo reči, mnogo mišljenja, ponekad čak razmišljanja, i poneki fakt. Upravo najogoljeni primer nam možda pomaže da shvatimo u kome stepenu je reč o metasvetu. Svetu koji je rođen iz “odnošenja” prema nečemu, a koji je zadobio pravo postojanja za sebe.

Zanimljivo, kada govorimo o nekom magazinu za kritiku stripa, uglavnom ne razmišljamo na metanačin o takvom metačasopisu. Jer, ko su ovde junaci? Jesu to junaci iz stripova, jesu i njihovi autori, ali isto tako su junaci i kritičari sami, a jednako su važni oni posebni “prozorčići kroz koji im dodaju hranu”, rakursi njihovih čula kojima odgonetaju ono što čitaju i, na kraju, stilovi pisanja kojima izražavaju to što su otkrili u svetu stripa.

Igrom saradničih okolnosti dobio sam najnoviji, četrnaesti broj Kvadrata na koji se dugo čekalo. Gotovo godinu dana je cirkulisao glas: da, da, treba da izađe, prikupljeni su materijali, ne znamo što već nije. I onda duga tišina. Naviknut na vrlo raznolik grafički kvalitet ovog dužeg od decenije projekta Vjekoslava Đaniša, nisam očekivao ništa specijalno; ma najvažnije je da se čita, nek bude i šapirografisan (skoro sam zaboravio na tu reč i spravu “masovnog” umnožavanja), šta ima veze. Video sam negde, valjda na stripovi.com, naslovnu stranicu s Gačićevim prepoznatljivim crtežom i pošto mi se učinila da je crno-bela rekao sam sebi, pa, valjda se drži na tehničkom nivou Kvadratovih ratnih izdanja. Pošiljka Vjekina, koja me je sustigla u decembarskom Amsterdamu, bila je, međutim, ravna kulturi austrougarskih poslastičarnica, kojih sam se iskreno rečeno uželeo, i pored s razlogom hvaljenih holandskih torti/pita od jabuka.

Iz principa ne držim se principa da moram da pročitam sve (pogotovo ne u istom trenutku) iz časopisa ove vrste. Ipak, pročitao sa Kvadrat od korica do korica. Jednostavno, toliko mi se čitalački dopao, da nije bilo potrebe za prekidanjem. Dozvao mi je u sećanje nekadašnji Pegaz, ali je ličniji u tonu, topliji od preovladavajućeg akademizma Pegaza. Mislim da je odličan uređivački potez intervju između (skoro da se gubi granica ko koga pita, a ko kome odgovara) dva čoveka koji ne misle i nikada neće misliti isto, Darka Macana i Dušana Gačića. To je forma koja nedostaje u razgovorima o stripu. Nisu se složili, ponekad čak i radikalno, a razgovarali su, ne vređajući se. Odličan, nedosadan dijalog različitih. Njega sledi razgovor sa nekima od članova grupe “Divlje oko” (među članove su ubrojane i moje stare stripske ljubavi Helena Klakočar i Magda Dulčić).

Tekst o Nejasnim (zovem ih radije opskurnim) gradovima Schuitena (čitaj Shauten s tvrdim “h”) i Peetersa (čitaj Pejters) u izboru i prevodu iz obimnih internet izvora od strane C. Q. (sto mu Quintala?) i Ane Đokić-Pongrašić je možda ono što mi je najprivlačnije štivo u broju. Dugo oklevam da pišem o veličanstvenom stripskom opusu Opskurni gradovi, kao uostalom o Sandmanu, ili nekada Kenu Parkeru. O onome što vam najviše znači najteže počinjete da pišete pošto znate da to ne može biti tek kratak, prigodan tekst. U svakom slućaju, sa Gradovima je konačno probijen led i na tome autorima odličnog izbora hvala.

U pegazovske akademske vode nas vraća esej o Baladi o Slanom moru Tomislava Čegira. Takođe Pegazov običaj bio je predstavljanje stripom izabranih autora. U ovom Kvadratu ta čast je pripala Gačiću i Amiru Idrizoviću sa kojim je Đaniš uradio intervju. Mislim da se Žika Bogdanović, otac i lučonoša Pegaza, ne bi pobunio protiv ovakvih poređenja. Tu su i zanimljiv preneseni portret Barua i još zanimljiviji prikaz stripsko-filmskog fenomena From Hell iz pera Denisa Pajtaka.

Kao posebna stilska pikanterija je čitava salva kratkih recenzija albuma iz jednog te istog pera, Krešimira Mišaka, što je dobra prilika da mu upoznamo rukopis dok riše, briše, sumnja i pokušava da vrednuje veoma različite stripske tvorevine, neke od njih sasvim uspešno. Mišak je istovremeno prisutan u broju s polemičkim tekstom u kome se bavi ničim drugim do – stilom. Dok piše o stilu drugih, dolazimo do stilskih obrisa samog Mišaka.

Jesam li baš sve pobrojao? Naravno da nisam, no to nije ni domaći zadatak ovog teksta. I bez potpunog nabrajanja, istinski sam uživao u čitanju Kvadrata. A grafička oprema i prelom, koji su za mene došli ipak kao iznenađenje, jednostavno su sjajni. To je ne mala kompenzacija naspram modernijih i bržih online strip časopisa koje uzaludno štampam da bih osetio njihov miris. A miris mog HP kolor štampača je ipak uvek isti. Istraj, Vjeko, još nekih desetak godina. Veruj mi, vredno je truda.

sadržaj

4.

PUT PORED ZNAKOVA

Rajko Milošević Gera

Zdravo.

Pocinjem ovaj tekst sa blagim osecajem krivice prema sebi samom, jer dadoh (dovoljno) intervjua u zivotu da ne treba da imam potrebu da ovako nesto pisem. I inace je previse prokletog pricanja na ovom svetu (nekako uvek mislim da treba pricati samo ako Vas pitaju).

Definitivno nisam taj koji ce Vam pisati svake nedelje po malo, niti znam sta bih toliko pisao. Moj tekst ce biti jedan (...i zato dugacak...I najiskrenije mislim: ako samo i jednoj osobi stvarno posluzi otreznjenju u kreativne svrhe - smisao ce mu biti ostvaren).

Pokusacu da odpostujem meru u odnosu na sustinu. Mislim da ce mi taj pristup smiriti savest. Ona je najvise uznemirena cinjenicom da je veliko pitanje koliko "iko ikome" moze pomoci. Fakat da u ovakvim situacijama budem pomalo ljut...
(...zasto...najverovatnije jer svaka pomoc moze odmoci; sumnja da ovaj tekst pisem vise sebi nego Vama; uverenost u svoj tekst, a neuverenost da ce biti shvacen; sumnja da cu Vam zvucati kao "Starac Foco od stotinu ljeta", a znam da sam u stvari samo neposredan;...
...i tako dalje uostalom, ali bas TACNO - zaista jos uvek nisam potpuno nacisto zasto me ljuti (eto Vam za pocetak i ta cinjenica "free of charge"), pa mi jedino ostaje pokusaj da opravdam to samim tekstom. Najiskrenije se nadam da cete posle citanja imati osecaj opravdanosti i RAZLOZNOSTI nad tim mojim porivom, jer on je iza nenamerne osornosti i relativne nedorecenosti u intervjuima).

U svakom slucaju, ovo je prvi i jedini put u mom zivotu (za to vam dobar stojim) da se javljam bez da sam direktno pozvan. Polemike me ne zanimaju. Pa makar i bio pozvan.

Toliko o mojoj subjektivnosti pristupa. Objektivnost zaista ne znam kome da prepustim.

* * *

Pre svega Vam moram reci da su u mom licnom slucaju SVE teorijske stranice RAZVODNJAVALE najvaznije u meni, te da ih nikada nisam ozbiljno shvatao niti ozbiljno upotrebljavao (ma ni neozbiljno). Uvek sam ih smatrao opasnim. Ali opasnim na onaj perfidan nacin. Kao idealne ubice. A to su oni koji se ubicom sebe ne smatraju. Na to me je najvise upozoravao njihov TRUD da oblik ubice nemaju.

Daklem svest o tome da je najvaznije sakriveno.

Ovaj tekst vam nece moci da pomogne da sakriveno nadjete. Moj pokusaj ce biti da Vam pomogne u trazenju. NE u nalazenju. Prosto je: ja NE ZNAM sta Vi trazite.

(...Neistina - znam sta trazite. Trazite sebe. Niste se nasli, a zbunjuje Vas sto ste tako blizu, pa vam se zato cini da je svaka pomoc dobrodosla. Ko je sebe nasao - za pomoc ni ne pita niti se interesuje - jer zna tacno i konkretno gde mu se cilj nalazi, pa tamo i ide, i sva su mu objasnjenja suvisna i opterecujuca...Treba mu samo nesto malo podrske okoline, cak i bez da ona razume o cemu se u stvari radi)...

I sumnjam da se tekstualno moze dati ista drugo sem naklonosti, te time ohrabrivanje, da i ako ne nalazite - trazite i dalje. Ali znajte da se "to" sigurno u mom tekstu ne nalazi zbog cinjenice da ne samo sto Vas ne poznajem, nego ni NE ZELIM da vas upoznam ninakoji nacin sem kroz Vasa dela. U tom smislu je ovaj tekst jednosmeran. Vase me reci ne zanimaju. Reci uvek nadju protiv argument, a ja cu pokusati da Vam pomognem da se odlucite o STAVU koji treba da zauzmete - prvenstveno u odnosu na sebe, jer ostalo je posledica toga.

Stav NISU reci.

Pa ni ove nece potpuno objasniti moj.

Citam Strip Vesti. Velikim delom me na ovaj cin navodi vanserijska dobronamernost nekih ljudi u zdravijem budjenju nase strip scene, te da moje misljenje o svemu tome nesto predstavlja. Pa ako zelite da se ono sto volite, ono sto vam dusu ispunjava, ono sto uostalom u reci i ne staje - teorijski, te recima, te "od pomoci" - definise, e, pa onda idemo sa mojim licnim doprinosom ("metalurskim" kako mi to jednom Aleksandar Manic rece...)(kome sam na tome duboko zahvalan - puno toga mi je objasnilo).

* * *

Daklem:

Stripovi se ne crtaju ucenjem. Oni se crtaju znanjem.
(onolikim koliko Vam je potrebno... Ja NE ZNAM koliko je to. Vase ucenje - samo po sebi - mi ne bi trebalo da dozvoli da znam).
Sta je Vase ucenje izvuklo iz Vas u licnom smislu - ogleda se u Vasem izrazu. Kakav god da je. Orgazmican ili planski. Objavljen ili neobjavljen. Svi su samo dobri ili losi. Nema tu nijansi, drage kolege.

Vi biste da Vam neko KAZE sta je dobro, a sta lose? I da Vas jos i na osnovu SVOG STAVA - NAUCI tome?

U potvrdnom slucaju, prvo pitanje koje mi pada na pamet da Vam postavim - necu postaviti, suvise bi bilo direktno (ne znam da li mozete zamisliti koliko), a drugo i neuporedivo vaznije pitanje bi bilo: mislite li stvarno da se stav moze kupiti novcem placenim za knjigu ili casove...(ż?).

Ono sto se novcem moze kupiti su pravila, koja cu vam odmah ovako, gratis dati , i staju u dve tacke:

prva - volumen u crtezu je opis trodimenzionalnog koje vase oci vide, a mozak i ruka treba da na dvodimenzionalnom papiru opisu, adabi utisak bio sto blizi Vasem prirodnom utisku. U to spada i anatomija. Izbor alata i manira slobodan, logicnost i povezanost obavezna (*);

druga - perspektiva je prostor koji gledate, gde je sve sto je iznad horizonta - vidjeno odozdo, a ispod horizonta - odozgo. Izbor alata neslobodan. Zna se cime se to radi(*);

extra - perspektiva ne sluzi objasnjavanju daljine izmedju stvari, vec prostoru medju elementima koje imate u kadru, pa time i perspektivnoj daljini medju stvarima. Nije isto iako zvuci. Izbor alata slobodan, do god ukljucuje mozak(*).

(*)+(*)+(*)-jednostavno je: obavezna jer su logicnost i povezanost u prirodi osobine iznad svih ostalih (ako se bavite nelogicnoscu - morate to necim opravdati - tek tada je dobra, te opet -logicna);

Eto. Nije jednostavno, ali zaista ne vidim ni da je komplikovano. Svi majstori potpadaju pod ove kanone, a pogledajte koliko ih ima. Ovo ili minimalne kombinacije ovoga sadrze sve sto ce Vas predstavljati tehnicki-neizbeznim kriterijumom, a svetlo je deo licnog izbora dozivljaja i preciziranosti zahteva (daklem grafizma isto koliko i "grafizma"). Uostalom, pogledajte kako kada pada na ljude, pa cete sami videti.

A sad je na VAMA DA RADITE da to savladate tako da se moze reci da znate da crtate.

Ali da se moze reci da znate da se IZRAZAVATE time - NIKO Vas ne moze nauciti. To mozete samo sami sebe...(ako vam je uopste to cilj)...

"Skolujte" se crtacki, ali znajte da to u skolama nema. U izrazavanju - morate nadzirati sami sebe (O TOME Vam majstori svojim delom govore, samo ih pogledajte - neverovatno je koliko Vam puno mogu reci). I ovime Vam uopste ne govorim da treba da uradite isto kao ja (jer ja JESAM tako) - vec Vam govorim da je ovo JEDINI nacin da uradite KAO VI. A taj nacin samo Vi poznajete...(prosto je: vise cenim profesiju od Vas ili sebe - ili igru od igraca - u tome je zvrcka);

Zivot je proces. Nije nikakvo postizanje dobiti.

RITAM PROCESA je licna i najvaznija stvar za otkriti, a ne ritam dobiti (!). Vasa ganancija u tom smislu NE SME da ide naustrb ritma, jer je to onda kradja, a ne ucenje.

...(...Dobit...

Cim se moze proceniti, vise nije licna. Opsta je. Potrosna. Kao neka potrosna roba. U mom slucaju - ne volim da time nivo svog dela smatram. Prodajmo delo kolege, ali SAMO da bismo imali uslove za dalje stvaranje, a ne da bismo imali uslove za jos uslova...

A ako zaista zeli da se stvara, ne treba mnogo ...CRVENEO sam nad svojim kad videh uslove u kojima neumorno i dalje STVARAJU neki koje cenim...a znajte da SVE STO STVORITE - proganja do kraja zivota...).

Ali:

Jedino oni koji stvarno stvaraju (u BILO KOJOJ formi ili uslovima) imaju pravo da (i svoj i opsti) zivotni proces i shvate. Jer ISKLJUCIVO stvaranjem zivotnom procesu pripadaju, i JEDINO TAKO dokazuju da su u sumi zivotnih brojeva shvatili i pronasli patrone.

Svi pronadjeni patroni moraju biti jasni, ali ne definitivni pogotovu u Vasim glavama. Uvek ima dalje.

SVE OSTALO je mrsenje zivotnih jednacina.

A u odnosu na zivot - to je kriminal.

(ja nemam nista protiv tih "kriminalaca" kao ljudi - mogu biti zaista dobri - u to ne ulazim. Ali koristim se najcesce svojim radom da im dam do znanja da - barem ja - ZNAM da su i lazovi. To im je u pozivu. Nekad se brane skromnoscu nekad bahatoscu, ali su svi u sustini isto. Najcesce ce Vam reci da lazu jer laze ceo svet, ali im, makar u sebi morate reci da se tako ne mora. Tako se samo hoce ili nece. I jedino su zadovoljni ako se o njima pise ili dobro prodaju, jer je to znak da su u obmani uspeli. Razumete? Ne shvataju sebe kao apsolut - je jesam to i to - pa jesam, nego im je strasno potrebno da im to i okolina kaze ili pokaze - te "javno" ili "materijalno izmeri"...Mera njihove moci...

Da se razumemo: izuzetno je potreban odjek Vaseg stvaranja, potreban je pre svega delu, ali se zapitajte koliko je VAMA potreban. TU cete naci odgovor na moju obzervaciju drage kolege, i slavne i nepoznate koje ovo citate)...

Neodoljivo podseca na dijete. Svi traze dijetu kojom bi oslabili, te lepse izgledali, a niko ne kaze da bi da nadje dijetu kojom bi oslabio - BEZ MUKE...

Ako hocete da oslabite - pa jedite manje.

Zar ne vidite koliko je svako dalje teoretisanje ovoga besmisleno. Zar ne vidite koliko je je suvisno. Zar ne vidite koliko je sve sto vam se nudi u tom smislu - kradja. A najvaznije: zar ne vidite da je uljuljkivanje u spomenutu kradju obostrano. Uzivaju i oni koji prodaju, a i oni koji kupuju u celoj toj lazi. I traze od mene da je smatram za istinu.

Ja nisam lazov (tacka).

Malo toga ruznijeg u svom zivotu videh od osoba koja se decom predstavljaju. Ako je neka osoba dete, onda nema nikakvu potrebu da se tako i predstavlja. To se odmah vidi, a dete sa stvaranjem nema nikakav problem - ono stvara i bez da ga ucite ili terate. To sto je i odraslo dete nikakav problem mu ne predstavlja. Jednostavno, jer je uvek u svojoj prirodnoj situaciji bez obzira na starosne godine.

Ali, onog momenta kad to pocinje da i dokazuje i PRAVO deteta trazi (i po pravilu sa nekim ne-detinjim argumentom o tome) - znaci da nije, i da je neopevana varalica i da je sa moralnog dna. Jer prvenstveno sebe vara, misleci da je jos dete, a na veliku daljinu se vidi koliko nije, nego bi zeleo da to bude. Zasto? Jer se od dece ne trazi nikakva obaveza. Nema odgovornost. I to je cela prica ("Ja se samo igram" je moto...Igrajte se, ali molim Vas - ne "samo").

Adekvatne su ovo reci.

TAKVE da "ucim" da se izrazavaju?

Jer, "deco":

Vas izraz nije sustina Vaseg nacina izrazavanja...(ni stil ni "stilizovanje")...

Sustina nacina izrazavanja je POTREBA za izrazom.

O KOJOJ vrsti potrebe se kod Vas licno radi?

( STA imate da nam kazete? Nesto novo o kolicini misica na heroju ili nesto sto samo Vas kao osobu krasi i bez muskulature. Kombinacija toga? Ili VI kao osoba, pa kakvi god da ste spolja? Cini li Vam se vrednim citanja ono sto ustvari jeste? Da? Onda zelim da to procitam. Mozete uraditi bolje ili losije, ali nemojte razocarati. Imate jedan zivot, a on ce Vas do kraja boleti ako razocarate. Nemojte.).

Radi se o kalkulaciji pri stvaranju. Pazite - ne razmisljanju, ono je OBAVEZNO. Kalkulaciji, i znajte da se to kaznjava. Kaznjava Vas postenje. BAS ZATO sto nema cenu na marketu i sto niste sigurni koliko ga ustvari imate. Nema opipljiv oblik i zato ono to radi najbolje:

na duge staze.

(...i to cesto u svakodnevnici - koju ne povezujete sa stripom).

(kad vec morate o necemu PRE nego sto stvarate - onda o tome razmislite).

Posmatrao sam sta je vreme cinilo, i verujte da je najtuznije videti onoga koji je kaznjen, a da to (cak) i ne zna. Porok i svakodnevna kalkulacija mu je sa papira usao u krv, pa se i u zivot umesao. JAKO tuzno kad to u osobi prepoznate. Jer znajte da je prezir koji morate da osetite pri pogledu na takvu osobu - bolan. Svaki prezir koji nije u svojoj sustini bolan je neispravan, i treba prezirati onda i Vas.

(kracim recima: molim Vas ne crtajte Vas strip masturbatorima, pa makar to sami bili. Ne radite to na javnom mestu. Makar time pokusajte da zasluzite (BEZ novcane kontrateze) PRIVILEGIJU da se uopste izrazavate).

Mozete se i zezati do mile volje, undergroundno ili uppergroundno (ima li lepseg) , ali nemojte ne-savesno (ima li ruznijeg).

Uspeh je konsekvenca, a ne cilj. Ambicija je zdrava samo u tom smislu (tacka).

Ne postoji istorija koja pravda sadasnjost. Pa ni Vasa licna. To je laz. Trebalo bi je zabraniti, jer lazovi ne treba da se izrazavaju. NISTA proslo (pa ni jucerasnje) nije odgovorno za Vase sadasnje.

A Vi zivite sada i ovog momenta, i iskljucivo je vase sadasnje - odgovorno za sutrasnje.

TO vec da.

Apsolutno je nebitno sta ste zeleli da ucinite - bitno je sta JESTE ucinili.

Razmislite o tome, nije toliko komplikovano za jednog stvaraoca, zar ne? Pa ni za dobrog (citaj postenog) konzumenta. Trece jos ne videh da postoje, a indiferentni prema svemu ovome ovo i ne citaju...Oni verovatno trguju, a takvi i ne treba da znaju da se izrazavaju. Oni imaju svoje brojke, i njihove su skole mnogobrojne. Gde god se okrenete, nacicete neku vec intucionalizovanu.

Slazete li se?

(imam na svoju srecu celo-zivotnog prijatelja po imenu Milan Ilic (dragulj od crtaca), koji mi u jednom pismu napisa da je (parafraziram, mada minimalno): "zivot jedna knjiga cije se procitane stranice automatski lepe, i nemozete ih vise nikada videti, samo ostaje - sto ostade u vasoj glavi, a trenutna stranica nezadrzivo tece, i dok je citate, shvatate neoborivo da kraj nije bitan. Da je kraj samo jos jedna stranica - ista kao druge, samo posle nje vise nema".

Predivno receno, zar ne?

Zaista mi je tesko da se setim stripa, knjige ili filma koji me je ovoliko "sa mesta pomakao" (sem nekih Pahekovih). Nisam uspeo da ovako dobro objasnim nesto sto i sam mislim.

Znaci - zivite samo u momentu citanja te stranice i morate strasno paziti sta cete s njom, i KAKVI ste sa njom, jer je vise nikada videti necete. Secacete se je samo onako kako ste se VI prema njoj poneli. A ovo je Laki (to mu je nadimak) napisao bez da je gledao samurajske kodekse ili citao Nicea, niti je ovde bitan Buscema, niti Pratt, niti TinTin - I NIJEDAN MAESTRO NITI SKOLA - vec poveden jednim dogadjajem IZ ZIVOTA koji je uspeo da shvati (i koji je bespredmetno navesti ovde)...I proizveo u umetnost...Verujte da je jedna od najvaznijih stvari u zivotu - zasluziti prijatelje...Isto je sa kreativnoscu - ne moze se nauciti, vec samo zasluziti)...;

(POTREBNI su stripovi svih nivoa kvaliteta (!). Ono sto je destruktivno i nije potrebno je njihovo nesavesno stvaranje...Moze cak biti i blesavo, u dahu ili planirano, iz radosti ili tuge - pa ljudska imperfekcija je nesto najlepse - najcesce mnogo lepse od bilo koje estetske savrsenosti ... ali nesavesno - ne. Ne iz komotiteta i sto vam se cefnulo...Nesavesno brise ispred sebe sve ostale kvalifikacije. Uostalom, nemojte NISTA nesavesno raditi);

Ne zelim (svesno i namerno) da Vas tretiram kao totalne pocetnike, pa makar to i bili, jer pisem samo onima koji su se vec odlucili sta su: konzumenti - ili stvaraoci. Dobri su iskljucivo oni koji su sa time nacisto. Svi ostali pripadaju nijansama, a o tome se mogu tomovi napisati. Tomovi nijansi koje skrivaju PRAVE boje. Sto je jos gore, takvi tomovi su nacrtani, i verujte - guse me. Guse vulgarnoscu - jer se nijansama zele da predstave kao "pronadjene" ciste boje...potpuno isto kao sto se zalite na vulgarnosti novokomponovanih besmisla.

Sve se to predstavlja za slobodu, a ustvari je komotitet.

Sloboda nije Vas komotitet. Podseca me na slobodu u kojoj se mokri na sred sobe. Ruzno. I vulgarno. Pogotovu kad zeli da se drugacijim predstavi.

Jer, ako do sad nije bilo jasno, ja bih da vas ovaj tekst opseti o neophodnoj konciznosti i jednostavnosti vase LICNE osnove. Osnove kao osobe, pa tek onda svega ostalog.

Sama radost STVARANJA (dobro razmislite o pravom znacenju ove reci) je toliko mukotrpna - a ipak nezamenljiva, da je vise-tragi-nego-komicno gledati ljude koji su se naucili "stvaranju" tudjom radoscu, i jos vaznije - tudjom mukom. Jako brzo im se radost pretvara u tugu, a brzo napredovanje u dozivotnu stagnaciju...Preispitajte svoju rodjenu radost - bilo cega. Da li se radujete tako sto "preprodajete" tudje , ili ste sposobni da se radujete i intimno - da niko ne zna, i samo zbog toga sto vam je to toliko "samo Vasih" muka priredilo...


... Sve ovo goresroceno NIJE upuceno protivljenju (bilo kojih) skola, vec preispitivanju CIME se u stvari bave. I one i Vi. Pisano je "iz iskustva", i to znaci da sam i sam prisustvovao svojim negativnim osobinama isto koliko i pozitivnim. Iskustvo mi je reklo koje su koje, a iskustvo se ne moze stvarno preneti. Samo zaraditi. I u tom smislu je pomalo porazavajuca svest da Vam ne mogu pomoci, ali veoma prijajuca svest da je Vase licno iskustvo unikatno. Time vredno. Iskoristite ga. SVAKO je dobro iskljucivo u meri u kojoj ste iz njega nesto naucili.

O sebi.

Jer ovo NIJE upuceno onima koji su stali da razmisle kako da nesto stvore - napisu ili nacrtaju, svejedno je, vec onima koji su stali da razmisle ko bi ih tome naucio, te da to iskoriste...Ako zelite stvarno da naucite - SVE je dobra skola.

ZRTVE koje to podrazumevaju Vas brinu, drage kolege...Odricanja.

I TEK POSLE spomenutog trazenja - pogledajte koliko koincidira sa neizmenljivim pravilima. Verujte da je momenat ispravki i dorada usputan i relativno lak. Uostalom - cesto i nebitan. Tako cete videti i proceniti sami koliko je vazno prvo UOPSTE TRAZITI, pa tek onda valorizovati nadjeno...

Jer: odakle Vam pravo da valorizujete i koristite ISTA , sto i sami niste potrazili...? (...a po veliku vecinu koji "su nasli", na zalost - je bolje da ne procenjujemo koliko su uopste trazili (zar ne?)...

Odlucite se. Odrastite.

Ali tako da razumete i postujete i dete. POGOTOVU ako se u Vama nalazi.

Jer "znakovi pored puta" su bezbrojni i posvuda oko Vas. Pitanje je koji ste put izabrali.

I to je sve.

Hvala.

Rajko Milosevic Gera

* * *

ps...jos jedno priznanje: jako dugo sam se mislio da ostavim ovaj tekst anonimnim (padase mi svakojaka pitanja na pamet. Gurala mi ih je u glavu ta moja ljutnja. Pitanja tipa - pa zar ne znate da i oni koji znaju jos uvek uce...?...Zar ne znate da je jedina zdrava osnova rada konstatovanje momenta trazenja, a ne zakucavanje u "slavne" stilizacije kojima je najcesce samo pitanje momenta ponavljanja i zaustavljanja...Uostalom, to ce vreme pokazati, ali cak i ti nesto uradise... ZASTO zelite da prevremeno na njihov nivo uskocite?...Mislite li da su ga nekim trikom zasluzili? Ako jesu, jel trikove zelite da znate? Kao trgovci, pa da mozete to bolje da prodate posle? Zar ne vidite sta se sa onima koji to ucinise dogadja kao ljudima?)..(i sve u tom stilu...)...

Daklem - anonimnim, pokusavajuci time da pospesim Vasu radoznalost i nadam se - potrebu, da u delu nadjete osobu koja bi ovo napisala. Ali s obzirom da sam u tekstu "daleko otisao" (mada najiskrenije mislim da je cela stvar "preblizu" - ukoliko bas treba daljinu procenjivati), casnije mi je izgledala mogucnost da potpisivanjem procenite i ono sto sam sam napravio kao autor. Potpisah. Najvise se nadajuci da je sad na Vama red da razmislite STA cete potpisati.

...Imate u dokumentarnoj emisiji o Frederiku Feliniju, jednu Roberto Beninijevu izjavu. Mislim da se svodi na ovo:

da Vas "drugi" (ne secam se koga je imenovao) autori svojim delima pokusavaju da upozore da stojite na ivici litice, te da nebiste pali, a da Vas Felini u toj situaciji malko gurne ka ambisu - sami cete se posle toga skloniti...

...Inspirise, zar ne?...


pps... cinjenica da Vas ne poznajem licno je za mene od krucijalne vaznosti - te Vas ne mogu lagati da je ovaj tekst posvecen Vama.

Posvecen je mom ocu Kosti Milosevicu.

sadržaj

5.

DAN DARE I UMJETNIČKI
CRTEŽ FRANKA HAMPSONA (2)

Josip Mihalković

S Interneta skinuo i priredio Josip Mihalković.

LIKOVI

Bez obzira na maloprije izrečeno, radnje stripova su bile znatno istančanije. Svaki strip junak morao je imati svog pomoćnika. Danu Dareu pomoćnik je bio Digby, njegov lankaširski posilni. (U tadašnjem slengu posilni se nazivao batmanom . Batman je bio osobni sluga nekog časnika koji se brinuo da časnikova odjeća i oprema bude u punom sjaju.). Digby je unosio komičnost, iako bi danas ta komika bila teže razumljiva, obzirom da se zasnivala na vojnoj službi, odnosno na odnosu između časnika i "ostalih staleža". Digy potječe iz lankširske radničke klase, iz čega se deriviralo još više humora. No, Digby je obično donosio i "spas u pravi čas" koristeći zdravi razum: bio je, znači, i koristan koliko i komičan. Psihološki promatrano, zanimljivo je zašto svi glavni junaci trebaju pomagača: Digby je Danu što Watson Holmesu ili Robin Batmanu. Uz Digbyja je postojala još i cijela lepeza ostalih likova, brižno izdiferenciranih i postavljenih u odgovarajuće uloge. Sir Hubert Guest, kontrolor svemirske eskadrile (fizički u potpunosti zasnovan na Hampsonovome ocu Robertu), nositelj najvećih odgovornosti; Profesorica Peabody, ljepotica i stručnjak (fizički zasnovana na jednoj od crtačica iz "Eaglea", Greti Tomlinson; to je jedna od samo dvije žene u cijeloj sagi.Druga je Digbyjeva teta); Hank, Teksašanin, Pierre, Francuz, Lex O Maley irski pomorac; kadet Flamer Spry i ostali. U pričama Franka Hampsona svaki je lik brižljivo uveden u priču i ima odgovarajuću ulogu. Neki likovi (Hank, Pierre) prilično su dvodimenzionalni, ali su zato ostali,a posebno Sir Hubert, pravi likovi sa svim svojim motivacijama i slabostima. U kasnijim je pričama, slijedom smanjenja umjetničkog standarda, broj junaka reduciran. Keith Watson - ili njegov tekstopisac - uvode nove stalne likove poput Bangera i Xela, ali su priče do tada već postale prozirne. Nema te vizualne umjetničke vrijednosti koja može nadoknaditi naivnu i neuvjerljivu priču.

nastavlja se...

sadržaj

6.

JUŽNJAČKA UTEHA No145.

Dejan Stojiljković
siic_pressing@yahoo.com

ŽIV JE BRUS LI UMRO NIJE

Postoje neki fenomeni koji su kratkog daha, dođu i prođu, postoje neki koji traju malo duže, postoje na kraju krajeva i oni koji su na ovaj ili onaj način večiti. Kada govorimo o popularnosti istočnjačkih borilačkih veština mislimo na onaj period sa kraja sedemdesetih i u osamdesetim kada su bioskopski repertoari bili zagušeni raznoraznim ostvarenjima gde su se kosooki tipovi makljali do mile volje a sve uz podršku produkcije B,C i ŽLJ kategorije. Jedan urbani mit, iznikao iz tog vremena i dan-danas je aktuelan. Zašto urbani? Pa, u Nišu, (a i u ostalim gradovima mile nam otadžbine) postojala je i postoji subkultura fanova, zaluđenika za istok i sve što ide uz njega, makar to bio i japanski čaj što se meša sa metlicom. Nikad neću zaboraviti mog komšiju Bobana Pizu koji je još kao klinac kao deo svog imidža uvek nosio tanku kožicu na kojoj je pisalo ''Bruce Li'', ili ciganina koji je prodavao semenke ispred bioskopa ''Radnik'' (koji je osim kung-fu filmova na repertoaru imao i stanovita ostvarenja sa čuvenim danskim i švedskim starleteama) i imao na leđima tetovažu: ZAMENIK NA BRUS LIJA. Da, da... Mali zmaj je imao toliko brojnu prubliku u nas da je 'ladno mogao da osnuje sektu ili nešto slično. Bio je prosto tretiran kao božanstvo. A čovek je, verovali ili ne, snimio samo četiri filma.

Kuća za koju radim ovih dana izdaje CD sa pesmama pet niških demo bendova. Pank grupa ZOO je između ostalog priložila stvar koja ide otprilike ovako:

Brus li nije mrtav,
To je zapadna propaganda,
Čuo sam od nekih ljudi
koji se bave tim fenomenom
Da je vremenom postao suviše jak za ljude
Pa je otišao u džunglu
Da se bori sa životinjama.

Šta da kažem. Bio sam oduševljen. O još više sam se oduševio kada sam nabavio originalni snimak čuvene pesme: ''Udri Brus Li'' u izvođenju VIS-a ''Grdelički urnebes'' koji je snimljen na autenitčnom mestu, tj. u baraci. Ko živi na jugu odlično zna da je to stvar koja je ušla u legendu, da ima par desetina verzija, da se svira na svadbama i pusta na žurkama. Na melodiju čuvene kafanske žalopojke ''Proklete je Amerika (i zlato što sja)'' neko blesav je nakalemio sledeće stihove:

Onomad sam bio u bioskop ja,
Igrao je Brus Li, moja simpatija,
Odma' posle špicu krenulo tepanje,
Dotad mirna publika poče s navijanje...

Udri Brus Li! Ritaj, Brus Li!
Potepaj gi svi-iiii-iiiiiiiii!!!
Nedaj niko da preživi od ovi oloooošiiiiii!!!

I tako pesnik u svom zanosu obrađuje svog mladalačkog idola uz opasku da se Brus Li bori protiv ''zlotvora što kradu pirinač i dušu''. Genijalno.

Sad bi ja naravno, kao Lene Gutović na Pinku trebao da kažem: Sad... Ne znam što sam vam ja ovo ispričao ali ne može da škodi...

Nedavno sam video strip fanzin koji je posvećen Malom Zmaju. Pa sam, onako dokon, krenuo da razmišljam gde bi završio današnji strip (naročito onaj superherojski) da nije bilo svežih ideja sa istoka. Tj. da nije bilo tepačine na kung-fu i karate način koja je daleko atraktivnija i prefinjenija od varvarskog zapadnjačkog boksovanja i čije osnovne motive su strip autori (naročito oni prekookeanski) obilato koristili u svojim kreacijama.

Eto, to mi dođe nešto kao pokriće za moju ovonedeljnu neobaveznu priču.

Nadam se da mi ne zamerate.


Sledeće nedelje:
Kako od strip scenariste postati književni klasik?
ENTER GAIMAN

sadržaj

7.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (204)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

SVE SE VRAĆA ...

... sve se plaća. Nekad kasnije, a nekad bogibogme i ranije, gotovo odmah po učinjenom zlodjelu. Tako sam, svega par dana nakon prozivanja Boba u ovoj kolumni, i sam bio opran od jednog prijatelja, za zločine počinjene, kaže, najprije prema sebi. Za autodestrukciju. Za biranje bitaka u kojima ne mogu pobijediti.

Izdavanje strip-časopisa na način na koji to radim - bez reklamiranja ili traženja sponzora - samo je novi oblik, nastavlja moj prijatelj, mog suicidalnog ponašanja. Radim strip-časopis samo zato što znam da ne može uspjeti, jer kad bi uspio tada bih se - a o odgovornosti je ovdje riječ, o onoj odgovornosti koje sam nedostatak predbacivao Bobu - tada bih mu se možda morao zapravo posvetiti, razmišljati o njemu kao o nečemu ozbiljnijem od igre. A ja se radije igram. Igram se tragedije u kojem plemeniti junak poduzima herojski podvig i pritom zaglavi. Ali ne zaglavi zaozbiljno, već ustane nakon spuštanja zastora, primi svoj pljesak i počne smišljati kako da opet velebno pogine i zaradi još pljeska.

Što ja uopće radim u stripu? Jedan ili dva akademska slikara na stranu, stripom se kod nas uglavnom bave ljudi koji nisu završili škole, oni koji su morali crtati ili oni koji su crtali dovoljno vješto da tim zanatom lako privređuju. Ali što ja, sa svojim nedefiniranim talentom, završenim studijima i kompleksom veličine, radim na margini? Što se sam guram u geto, kad su mi bilo koja vrata otvorena?

Da, okej, zato što volim stripove. Ali mogao sam ih voljeti i, recimo, skupljati. Da, okej, zato što volim pisati. Ali ima, za nekoga tako željnog pažnje kao što sam ja, i primjetnijih vidova pisanja. Nisam li možda odabrao strip jer sam išao linijom manjeg otpora? Nisam li u toj otpisanoj literaturi za djecu i polupismene tražio mjesto gdje bez puno truda mogu biti velik? Nisam li, svojoj proklamiranoj želji za sukobima uprkos, našao mjesto gdje se ne moram truditi?

I nije li me strip onda malo zajeb'o, pomakavši se u literarnije i zahtjevnije vode; natjeravši me da se više trudim, želim li biti najbolji? I kad kukam, ne kuka li to razmaženko kojeg je život - kojeg zaziva i kojeg izbjegava - konačno sustigao?

"Ako je nešto teško, ne vrijedi se time baviti," kaže Homer Simpson. Jesam li i ja, ne samo Bob, već Homer?

sadržaj

8.

MOJ POGLED (92)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

K'O ŠTO OBEĆAH...

...u prošlom broju. Ovog puta par mojih preporuka za stripove za mlađu publiku, koje sam "gledao" na monitoru.

Batman Gotham Adventures je svakako nezaobilazno štivo za sve ljubitelje stilizacije u, što bi ameri rekli, "animated" (nekad kažu i Cartoon) stilu. Mislim da je Evropa ipak davno to radila bez takve klasifikacije, ali neka im. Pogotovo što je ta Batman serija baš zbog načina crtanja meni izuzetno zanimljiva. Kome su se dopali novi crtići Betmena i ovaj strip će sigurno.

Teen Titans Go! je nova "animated" serija stripova. Prvenstveno me je privukao naslov, zbog dečačke ljubavi prema Novim Titanima, a onda je i strip pokazao da je vredan pažnje. Naravno, ako volite ovakav pristup stilizaciji. Strip je pokrenut uporedo sa pojavljivanjem istoimenog crtića na Cartoon-u (mada ga još nisam video na mojoj kablovskoj?!). Sudeći po stepenu stilizacije, rađen je za mlađi uzrast nego li je to slučaj sa Gotham Adventures. Ali, ima stvarno sjajnih momenata u njemu, tako da je za svaku preporuku. Pogotovo autorima kojima je ta stilizacija bliska.

Dragon's Lair je takođe novi serijal rađen, u punom smislu reči, u animated stilu. Samim tim što ga potpisuje "The (Don) Bluth Goup" možete proceniti vrstu i kvalitet stilizacije. Jednostavno, imaćete osećaj kao da gledate raskošni dugometražni crtić. Uz sve to zamislite dinamičnije kadriranje i studioznije crteže što zahteva strip, više od pokretnih slika koje karakterišu crtiće...:).

Spomenu bih još i adaptaciju drugog dela Shrek-a. Poprilično je dobro urađen strip. Ne baš uvek sjajan, ali iznad proseka koji imaju stripovi rađeni po filmskim hitovima. A Shrek je... Shrek!

Morate i sami prosuditi slažete li se sa mnom kod ocena preporučenih stripova. Trenutno su mi ovakvi stripovi zanimljivi zbog stilizacije koju koristim u Vilintuljkovoj Družini, pa možda vidim neke meni zanimljive detalje i kvalitete koji vas neće privući.


DODATNI POGLED:
Ovo sada nije reklama za Vilintuljkovu družinu već malo objašnjenje onima koji strip redovno prate na net-u. Napravio sam malu pauzu, da dođem do daha i da imam jednu tablu unapred urađenu kako ne bih, kao što je bilo par nedelja unazad, radio tablu utorak noć...:(
Ko nije čitao od početka, taman ima fore da nadoknadi gradivo, oni revnosniji će, ako sve bude OK, već u utorak čitati novi nastavak.

sadržaj

9.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović i Dušan Banjanin su "dobacili" sledeće priloge:

S DOBITNIKOM NAGRADE "POLITIKINOG ZABAVNIKA": RADIVOJ BOGIČEVIĆ

ŽIVOT KAO AVANTURA

Dobitnik nagrade kreirao kratke igrane i animirane filmove, crtao stripove, bio mačevalac, reli-vozač, a sada piše za decu

Kada je pre nedelju dana nagradu žirija „Politikinog Zabavnika“ za najbolje književno delo namenjeno mladima za 2003. godinu dobio roman „U trku za jelenom“, u izdanju beogradske „Narodne knjige“, u konkurenciji četrdesetak drugih knjiga, svi su se zapitali – ko je Radivoj Bogičević, nagrađeni autor.

Svoje uspomene iz detinjstva, provedenog u jednom sremskom selu, Bogičević je ispripovedao jasno i jednostavno, dinamikom nemirnog i nadasve radoznalog dečaka, zaljubljenog u sve oko sebe, u šume, reke, životinje i nebo iznad Srema, na način koji bi se mogao uporediti sa prepričavanjem mitova, posebnim jezikom koji u ovom romanu predstavlja jednu od najvećih vrlina. I svi su se pitali, pa čak i žiri – da li je autor dečak, mladić ili mlad čovek, koji je zapisao svoje uspomene pošto je izašao iz detinjstva.

A onda, kada je došao na razgovor na poziv naše redakcije, i ispripovedao ostatak života, shvatili smo da je laureat najcenjenije nagrade literature za mlade, i pored svojih ozbiljnih srednjih godina – rođen je 1940, u selu Sremske Laze – zapravo i danas nestašni, radoznali, dinamični dečak u srcu. Iz tog dečačkog srca, iz sopstvenog detinjstva, ispisana je ova njegova, za sada prva i jedina, knjiga „U trku za jelenom“. I za sve druge knjige, koje tek ima nameru da prenese na papir, ovaj neobični čovek dinamične biografije, ima sasvim dovoljno inspiracije.

Od tehnike do umetnosti

Potekao je od jednog 16-godišnjeg mladića, Stojana Bogičevića, koji je pre bezmalo dva veka zapucao iz Divosela i stigao u Sremske Laze, tadašnje Šanac Laze. Od Stojana je potekao Mitar, oženio je Savku Teslu, a iz tog braka rodio se Jova, piščev deda. Kada je napunio 16 godina, baš kao i čukundeda Stojan, Radivoj Bogičević je otišao iz rodnog sela i došao u Beograd. Pragmatični otac Marko posavetovao ga je da upiše školu „Nikola Tesla“, iako je Radivoj želeo da studira umetnost. „Pusti umetnost, to je za buržujske sinove koji su nasledili salone i klavire, a tehnika je tehnika“, rekao je otac.

Otpor nametnutoj školi bio je takav da se Radivoj „potrudio“ da bude najgori učenik, sa sedam jedinica pred samo diplomiranje. Ali, dok su se starija sestra i nastavno veće borili da ga ubede da uči i popravi ocene, budući autor nagrađenog romana napisao je najtežu pesničku formu „Sonetni venac“, posvećen izvesnoj Katarini Smrečnik iz Novog Mesta. Pesme je profesorka Anđelka Milakov, i sama zadivljena njihovom lepotom, pročitala pred svim nastavnicima u zbornici! Mladi zaljubljeni pesnik je nešto kasnije, na nagovor devojke iz Slovenije, rešio da popravi sve ocene i završi školu.

– Da bih nekako, ipak, terao po svome i distancirao se od autoritativnog oca, javim se u vojsku, dobijem raspored za Šentvud pored LJubljane, a posle obuke prekomanduju me u Prištinu – kaže književnik. – I tamo počinje moja prava umetnička sudbina: u kasarni sam upoznao Remsa Fedora, akademskog vajara iz LJubljane koji je video kako crtam. Ubedio me da svoj talenat ozbiljnije shvatim i upišem primenjenu umetnost. Pripremao sam se u kasarni, uz njegovu pomoć, došao da polažem u uniformi, i mislim da se to samo tada i nikada više nikome nije dogodilo... Od tri hiljade prijavljenih, hiljadu je ušlo u uži izbor, a samo je nas 360 položilo. Bio sam šesti i upisao prvu godinu, u klasi Mihajla Petrova, čuvenog grafičara.

Avantura kao izazov i usmerenje, koja je uostalom kreirala gotovo čitavu biografiju Radivoja Bogičevića, već tih godina ulazi u njegov život: na drugoj godini studija stiže ponuda „Dečijih novina“ iz Gornjeg Milanovca da radi strip. Prvi tekst koji je uradio bila je „Sultanova robinja“ Dobrice Erića, izdavači su bili zadovoljni i porudžbine se nižu. A onda mu je dosadilo da juri po istorijskim arhivima i kopira kostime, oružje, nakit, detalje, i rešava da napravi sam svoj strip – „Akant“, koji je izlazio potom u bezbroj serija, a svaka epizoda je bila priča za sebe. Zapravo, zahvaljujući „Akantu“, gde je autor i crteža i teksta, i priča o zbivanjima pre Velike seobe naroda, o Skitima, Sarmatima, Hunima, a o kojem je Vasa Pavković, urednik „Narodne knjige“, napisao hvalospeve u svojim tekstovima, došlo je do toga da mu Bogičević ponudi na čitanje „U trku za jelenom“. Pavković je posle nedelju dana rekao da je to „plemenita i lepa knjiga“ i objavio je u ediciji „Narodne knjige“.

Crtač stripa, reditelj, mačevalac i – pisac

Dok je studirao grafiku, i radio stripove za „Dečije novine“, Bogičević se zainteresovao i za kratki igrani film, opet zbog ljubavi prema svojoj koleginici sa studija Lili Blumenau. Snimio je „Baladu o ruži i vetru“, u eksterijerima istih Sremskih Laza koji su opisani i u nagrađenom romanu, i na Prvom festivalu amaterskog filma dobio nagradu i šest kutija filmske trake.

Životni obrti se nižu u Bogičevićevoj biografiji filmskom brzinom. Dok studira i snima filmove, i crta stripove, on je i pasionirani reli-vozač, mačevalac, učesnik konjskih trka... Zbog neurednog pohađanja fakultetske nastave, profesori Bogdan Kršić i Miloš Ćirić ne daju mu potpise, a on, ljut i buntovan, baš kao svaki pravi Sremac, odlazi na motoru u Pariz! Bila je to 1965.

Posle mesec i po dana noćenja ispod Ajfelove kule, sa glavom na motoru, buntovništvo je splasnulo: Radivoj Bogičević je ponovo u Beogradu. Primljen je u „Zastava-film“, i ubrzo, na Festivalu vojno-tehničkog filma u Berlinu, dobio prvu nagradu. Potom je diplomirao grafiku na Akademiji primenjenih umetnosti, prešao u PGP gde je bio likovni urednik omota za ploče, potom u EPP Radio televizije Srbije, gde je kreirao spotove i animacije koje su bile u to doba – pravo čudo! A onda se, baš kao i toliko puta do tada kada je menjao životni tok, zaljubio, samo ovaj put u „pikčer mejker“, kompjuter za savremenu animaciju koji je, uz sve druge mogućnosti, imao i šansu za šesnaest miliona bojnih varijanti! Pošto je savladao i tu moćnu savremenu spravu za animaciju, kao urednik grafičke opreme svih redakcija, Bogičević je pre tri godine otišao u penziju, i napisao – nagrađeni roman!

– U Sremske Laze se više nikada nisam vratio, čak su mi i roditelji u Mitrovici, ali je ova moja knjiga omaž tim divnim ljudima među kojima sam odrastao – kaže pisac. Prve čestitke, posle vesti o nagradi, primio je od 13-godišnje ćerke Tijane i supruge Marije, montažera u RTS. Sin Igor nasledio je od oca crtački talenat, završio školu za dizajn i radi u Švedskoj kao art-direktor poznate marketinške agencije.

– Nastavljam da pišem za decu, ali ne više o mom detinjstvu. Čeka me hiljadu ideja i projekata, možda je prvi sledeći roman o Akantu – rekao nam je, na kraju susreta, Radivoj Bogičević, laureat nagrade „Politikinog Zabavnika“.

Danica Radović


Objavljeno: Politika, Beograd, 03.02.2004.godine

Šlic za radoznale stripadžije

Najkasnije do 10. marta tekuće godine, treba poslati stripove koji "mogu zadovoljiti stroge selekcione kriterijume" redakcije Šlica, strip magazina čije se peto izdanje uveliko priprema. Tim stručnjaka sa dugogodišnjim iskustvom iz različitih oblasti stripa i života, pozabaviće se najintimnijim i najmračnijim tajnama prijavljenih autora, a za uzvrat im neće tražiti ni paru! Sve u svemu, na autorima je samo da se potrude da im radovi ne budu duži od četiri-pet tabli, a bilo bi dobro i da se ograniče na standardni izbor formata (A/4 ili A/3). Usput, treba zaboraviti na boju - "takvu dekadenciju Šlic džep ne trpi". Ako je reč o fotokopijama, trebalo bi da budu dobre i propisno upakovane. Može i elektronskom poštom (obavezno 600 dpi. za bw, 300 dpi. za grayscale). U izbor tema i jezika, Šlic se neće mešati. Na raspolaganju su sledeće adrese: DAMJAN@ARTXITE.com; CENALIS@VERAT.net; Saša Tomasović, 21. oktobra 35, 11237 Batajnica, SCG ili Maja Veselinović, Gospodara Vučića 241/4, 11000 Beograd, SCG.

Ekipa Šlic radionice, beogradski SKC

Objavljeno: DANAS, 03.02.2004. godine

PONOVO STRIPOVI O "ZVEZDANIM STAZAMA" - Izdavačka kuća "Checker" odlučila je da obraduje fanove "Zvezdanih staza" i da reprintuje nekoliko stripova iz "Gold Key" serijala koji je prvi put štampan dok se još prikazivala originalna serija. Tokom dvanaest godina, u okviru 60 brojeva, praćene su nove avanture kapetana Kirka i posade Enterprajza i nakon što je NBC otkazao TV seriju. Sada ovi stripovi dostižu cenu i do nekoliko stotina dolara kod kolekciojnara. Prvi reprint se može očekivati u martu ove godine, a pojaviće se prvih osam brojeva stripa o "Zvezdanim stazama".

V. T.

Objavljeno: DANAS, 03.02.2004. godine

* POPAJ, najslavniji i najjači mornar na svijetu, ovih je dana proslavio svoj 75. rođendan. Tvrtka King Features Syndicate, vlasnik autorskih prava na Popaja, planira slaviti njegov rođendan tijekom cijele ove godine s nizom različitih zbivanja koja bi trebala razbuditi zanimanje za omiljenog mornara. Proteklog je vikenda, primjerice, newyorški Empire State Building na svom tornju svijetlio zeleno u počast Popajeve sklonosti ka špinatu. Popaj je započeo svoj život 1929. godine, kao gostujući lik u popularnom stripu autorice Elzie Segar "Thimble Theatre"...


Objavljeno: Feral Tribune, Split, 29. siječnja/januara 2004.

Posle dvanaest godina u Beogradu stripovi kompanije Marvel

Iks-menovi u našem gradu

Juče su se u beogradskim novinskim kioscima prvi put (posle više od 10 godina pauze) pojavili stripovi LM Informatike, zagrebački izdavač koji ima ekskluzivno pravo za objavljivanje stripova kompanije Marvel o Spajdermenu, Derdevilu, Panišeru i Iks-Ljudima, konačno je dobio licencu za legalnu prodaju stripova u SCG. Do sada, njihovi stripovi su se mogli naći samo u par alternativnih knjižara. Stripovi LM Informatike će koštati samo 100 dinara, dok se u Hrvatskoj prodaju za 24 Kune (oko 150 dinara). Obzirom da su stripovi vrhunski štampani na kvalitetnom papiru, cena je...prava sitnica! Tako je na kioscima osvanula strip adaptacija prošlogodišnjeg Marvelovog svetskog bioskopskog hita "X-Men2". Marvelov serijal o grupi mutanta predvođenih hiper-telepatom Profesorom Eksom započet je još davne 1962 i jedan je od najkomercijalnijih stripova današnjice (iako je u Srbiji film "X-Men" vrlo loše prošao). Isti izdavač najavljuje i strip-adaptaciju izvrsnog gotik-filma "Derdevil" koji je doneo sasvim novo shvatanje filmova o super-herojima.

S. Đ. Marković


Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, Beograd, 01.02.2004. godine

BUDŽET FILMA - "Spider-Man 2" 225 miliona dolara: Avi Arad, iz kompanije "Marvel", izjavio je za SFX magazin da budžet za nastavak Spajdermena iznosi 225 miliona dolara.

V. T.

Objavljeno:DANAS, Beograd, 06.02.2004. godine

ISTORIJA STRIPA

SUPERHEROJI NA FILMU

Najčvršća je veza između stripa i filma. Nekoliko generacija čitalaca je jedva dočekalo da vidi kako njihovi omiljeni junaci i junakinje izgledaju na velikom platnu.

Čvrsta je veza između stripa i ostalih umjetnosti. Veza između slikarstva i stripa rodila se pojavom pop-arta, kada su inspiraciju za svoje slike u stripovima tražili umjetnici poput Andy Warhol-a (Dick Tracy, Popeye, Mickey Mouse...) i Roy Lychtenstein-a, koji je u svojim slikama koristio uvećane kadrove štampanih stripova. Za njima su ubrzo krenuli i drugi, pa su se razni stripovski elementi i način izražavanja mogli naći u mnogim umjetničkim djelima iz oblasti slikarstva, grafike, grafičkog dizajna, pa čak i vajarstva, nastalim tokom XX vijeka.

Književnost se malo razlikuje od ostalih umjetnosti po pitanju veze sa stripom. U većini slučajeva su strip autori i autorke tražili inspiraciju u književnosti, naročito u svojim pionirskim danima. Mnogi klasici širom svijeta su doživjeli svoje strip verzije, što je bio čest slučaj i kod naših autora, koji su inspiraciju tražili kako u narodnim, tako i u djelima poznatih domaćih i svjetskih pisaca, među kojima su se najviše isticali Andrija Maurović (Zlatarevo zlato, Čuvaj se senjske ruke, Grička vještica...) i Đorđe Lobačev (Baš Čelik), a ima i novijih strip adaptacija poznatih književnih djela, kao što su npr. "Priče iz Vamove zemlje" (Vam) Igora Kordeja. Naravno postoje i strip junaci i junakinje koji su svoje verzije doživjele u vidu pisane riječi. Sjetimo se da je Peter O'Donnell svoju Modesty Blaise stvorio prvenstveno kao strip junakinju, pa tek onda počeo da objavljuje istoimene pisane romane.

Postoji jaka veza između stripa i muzičke umjetnosti, naročito kod popularne muzike. Robert Crumb je, na primjer, uradio nekoliko biografskih stripova o poznatim crnim blues izvođačima. Na sličan način su prikazani i životi mnogih drugih ličnosti iz svijeta muzike, kao što su Jimi Hendridz (strip "Purple Haze") i Sid Vicious iz Sedz Pistols-a, koji se često pojavljuje na stranicama stripova mnogih underground autora. Ilustrovanu biografiju Jimi Hendridz-a je objavio i čuveni (a po mnogima i najbolji) strip autor Jean Giraud - Moebius. Takođe je nerijetka pojava da se za kreiranje omotnica za nosače zvuka angažuju upravo strip crtači (Robert Crumb, Danijel Žeželj...), a sličan je slučaj i sa zaštitnim znacima za mnoge bendove (Dr. Feelgood, Psihomodo-Pop...) kao i za izdavačke kuće (Charley Records). Kod nas je ovakav vid veze između muzike i stripa najviše bio izražen tokom osamdesetih godina, čemu su svoj najveći doprinos dali zagrebački strip crtači Mirko Ilić i Igor Kordej (članovi nekadašnjeg strip udruženja "Novi Kvadrat"), koji su radili omote za većinu popularnih muzičara tog vremena, kao što su Laboratorija zvuka, Film, D'Boys, Đavoli, Prljavo kazalište itd. Za Prljavo kazalište je interesantno i to da su naziv benda preuzeli iz jedne rečenice stripa Alan Ford: "Kako su samo prljava ova današnja kazališta".

Igor Kordej je vezu između rocka i stripa doveo do savršenstva, kada je uradio seriju stripova po tekstovima sa legendarnog new-wave albuma "Paket aranžman", na kome su svoje prve stvari objavili Idoli, Šarlo Akrobata i Električni orgazam. Tu se naročito ističu stripovi "Ona se budi" i "Krokodili dolaze". Kordej je uradio i strip "Jeste li vidjeli djevojčice" po tekstu slovenačke grupe Buldožer, koji je jedan od njegovih najboljih radova u periodu dok je živio na ovim prostorima.

I među muzičarima ima strip crtača. Yu strip magazin (časopis koji se bavio isključivo ostvarenjima domaćih autora) je u par navrata objavio strip eksperimente Nebojše Krstića (Idoli) i Dušana Kojića - Koje (Disciplina Kičme) koji je stripove radio kao i muziku - jednostavno a savršeno.

Ipak, najčvršća je veza između stripa i filma. U ovim redovima smo već pominjali da su mnogi filmovi snimljeni upravo po uzoru na junake i junakinje iz stripova. Tu su Modesty Blaise, Diabolik, Satanik, Kriminal..., koji su, zajedno sa prvim pokušajima ekranizovanja Supermana, Batmana, Spidermana i drugih, 60-tih godina prikazivani sa više ili manje uspjeha. Filmovi o superherojima iz tog vremena su bili gotovo komični. Još i ranije je bilo pokušaja da se ekranizuju strip storije, kao što je "Princ Valiant" (1954.), u kome jednu od uloga igra James Mason. Tek sa pojavom Supermana Chrystopher Reeve i Gene Heckman -1979.) filmadzije su ozbiljno shvatili potencijal (naročito finansijski) filmovanih stripova. Osamdesetih je došlo do ekspanzije veze između filma i stripa. Arnold Schwartzeneger svu svoju današnju popularnost duguje upravo filmu Conan, rađenom po motivima iz istoimenog Marvelovog stripa. Tih godina Tim Burton snima legendarnog Bat-Mana i otvara put novim verzijama superheroja. Ne treba zaboraviti da se od tada za ovakve filmove angažuju veoma ozbiljna imena, kao što su Jack Nickolson, Deny DeVito, Michael Keaton, Michele Pfeifer, Uma Thurman... Devedesete su sa pojavom 3-D animacije omogućile da se nove verzije snimaju mnogo bolje i realnije, pa superheroji više ne izgledaju kao parodije već se gledaju kao ozbiljni filmovi koji pune blagajne kina širom svijeta. Njihov uspjeh nije slučajan, jer su svi ti filmovi imali više od pola vijeka reklame u vidu stripa. Nekoliko generacija čitalaca je jedva dočekalo da vidi kako njihovi omiljeni junaci i junakinje izgledaju na velikom platnu. Pored superheroja (Spiderman, Daredevil, Hulk, X-Men...) treba pomenuti i uspjeh filmova "The League Of Extraordinary Gentleman" i "From Hell", rađenih po stripovima čuvenog Alan Moore-a. Animirane verzije stripova ne treba ni nabrajati, jer je gotovo svaki poznatiji lik iz stripa doživio i svoju adaptaciju u vidu crtanog filma.

Nikola Ćurčin


Ovaj članak je prenesen sa sajta dnevnog lista POBJEDA, Podgorica, od 31.01.2004.godine. Sva prava zadržana.

sadržaj

10.

PISMA ČITALACA

mail

From: Dejan Stojiljkovic <siic_pressing@yahoo.com>
Subject: pismo citaoca


ISPRAVKA

Mislim da je došlo do malog nesporazuma u vezi mog napisa o Šlic Club Touru. Naime, tekst objavljen u ''Narodnim novinama'' jeste upravo onakav kakvog sam ga citirao i sadrži sve navedene greške (posedujem i fotokopiju, pa ako mi Dušan ne veruje, može da je vidi). Uopšte ne sumnjam da je do toga došlo zahvaljujući urednicima iz ''narodnjaka'' a ne zbog greške gospodina Miltojevića. Naime, oni koji su imali prilike da pišu za ''Narodne novine'' znaju za nepisano pravilo da se ništa važno ne ostavlja za kraj teksta jer, ako je kojim slučajem predugačak, ovi u pripremi ga skrate tako što jednostavno ''odfikare'' zadnjih par rečenica. To su očigledno učinili i sa pomenutim tekstom tako da je odštampana verzija drugačija od one koja im je dostavljena u originalu. Međutim, to nije ništa čudno. U ''narodnjaku'' je bilo mnogo većih ''bisera''. 'Ladno mogu da posluže kao etalon za to kako NE TREBA praviti novinu. Ono što me čudi jeste to da je čuveni filmski i likovni kritičar, priznat i poznat u celoj zemlji a ne samo u našem gradu, potpisan INICIJALIMA. Kao da je u pitanju neki početnik. A na istoj strani možete da vidite kako su ljudi koji se od prekjuče bave novinarstvom potpisuju punim imenom i prezimenom, kao da su Tirnanić ili Tijanić. To me je i navelo da pomislim kako su ovi iz ''Narodnih novina'', sledeći svoje profesionalne principe, poslali na strip izložbu čoveka koji ne ume da razlikuje Korta Maltetezea od Mornara Popaja. Iako se to, na sreću nije desilo, bili su dovoljno revnosni da iskasape članak sa izložbe, tako da je grupa ''Komšije'', eto, ostala bez polovine članova.

Dejan Stojiljković

sadržaj

11.

LINKOVI

Strip Vesti

Čisto da vidite do koje mere može da ide bezobrazluk piraterije...:(
http://www.yugostrip.com/

sadržaj

12.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 7. do 13. februara

10. februara 2003. U STUDIJU 21 u Pančevu, u okviru književnog programa "ne volim ponedeljnike" održana je promocija knjige stripova "Mesec i ognjeno srce" Aleksandra Zografa.


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad