prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. ART & BLUES - Šlic radionica
2. IZLOŽBA STRIPA & KONCERT - Simon Vučković
3. TALENT FACTORY - SKC
4. MAKEDONSKA STRIP PREZENTACIJA - Zlatko Krstevski
5. SMENA GENERACIJA
   NA ANGULEMSKOM FESTIVALU - Aleksandar Manić
6. KAO NEKA BAJKA - Ilija Bakić
7. DAN DARE I UMJETNIČKI
   CRTEŽ FRANKA HAMPSONA - Josip Mihalković
8. JUŽNJAČKA UTEHA No 144. - Dejan Stojiljković
9. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (203) - Darko Macan
10. MOJ POGLED (91) - zmcomics
11. ŠTAMPA - štampa
12. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
13. PISMA ČITALACA - mail
14. LINKOVI - Strip Vesti
15. DATUMI - Strip Vesti

1.

ART & BLUES

Šlic radionica

Šlic Club Tour - Stripovi i svašta!

Dragi prijatelji! Evo nas ponovo u Beogradu,
gde ćemo
u petak, 30. januara, 2004.
u caffe-u Art&Blues (Gračanička 10) sa početkom u 20:00,
privesti kraju našu tromesečnu misiju!!!

Budite tamo i uživajte u bogatoj ponudi Šlic produkcije!

Publika u Šapcu, Rumi, Inđiji, Pančevu, Novom Sadu, Vršcu,
Batajnici, Nišu i Zrenjaninu, nije ostala ravnodušna!
Proverite zašto!!!

program

stripovi - promocija Šlica #4
:::
stripovi - izložba grupna autora raznih
:::
stripovi - za listanje, čitanje i pazarivanje
:::
filmovi - urnebesni kratki
:::
filmovi - urnebesni kraći
:::
koncert: Komšije, početak 21:00

Vidimo se!!!
Ekipa Šlic radionice, SKC, Beograd

sadržaj

2.

IZLOŽBA STRIPA & KONCERT

Simon Vučković

Nakon vise od cetri mjeseca N.O. ''CENTAR ZA AFIRMACIJU STRIPA'' pokrece novu akciju. 06.02.04. u kaffe baru "ATRIUM'' u Kotoru, bice otvorena izlozba stripa sest mladih autora (TIHOMIR CELANOVIC, ILIJA VUCKOVIC, DRAGO RADIMIR, OZREN MIZDALO, ZAMBATA MARIN I SIMON VUCKOVIC simonv@cg.yu ).

Nekoliko proteklih godina ovi momci u svom gradu predano rade na afirmaciji devete umjetnosti, kroz lokalne radio emisije, fanzine, izlozbe,...

Na otvaranju izlozbe bice odrzan koncert SOUNDMSTERS-SESSION BAND-A (ZELJKO ABRAMOVIC-ZELE GITARA, JOHNNY JAKUPOVIC BAS, ANTO MILOSEVIC BUBANJ) i predgrupe (SEJO ALILOVIC GITARA, MARKO RAICEVIC GITARA, JOVAN SAVALJEVIC BAS I ANA POPOVIC KLAVIJATURE).

Tokom otvaranja, prezentovat ce se metal fanzin ''STORBERG'' (TOMISLAV ZEGURA) i informator ''NIKAD NE RECI NIKAD'' (DJORDJE OBRADOVIC-GVIDO). Sav ovaj projekat prezentovat ce rad sesnaest mladih umjetnika.

STRIP CENTAR
Simon Vuckovic

sadržaj

3.

TALENT FACTORY

SKC

POZIVA VAS I VAŠE PRIJATELJE
NA OTVARANJE IZLOŽBE RADOVA

TALENT FACTORY

POD NAZIVOM "STRIP"

četvrtak, 29. januar 2004, 19h
Srećna Galerija SKC

sadržaj

4.

MAKEDONSKA STRIP PREZENTACIJA

Zlatko Krstevski

Postovane kolege!

Posetite www.vizant.org.mk i kliknite na STRIP videcete najbolje crtarije od MAKEDONSKE STRIP SCENE.

Autori su: Goran Dacev, Atanas Botev, Zlatko Krstevski, Smile Cvetanovski-Vulkan, Mence, Jasmina Mrskova, Ivan Jancev, ilustracije Toni Anastasovskog-Frazeta, trip kolazi Alek Biserkoski, Ana Pavlova....

STRANI STRIPOVI - NAJBOLJE SA 4-th STRIP FESTIVALA:
Juri Gruns CESKA, Glen Smith-Australija, Maja Veselinovic-Srbija,
i jos puno... www.vizant.org.mk

sadržaj

5.

SMENA GENERACIJA
NA ANGULEMSKOM FESTIVALU

Aleksandar Manić

"U toku ccetiri dana slavljenja 9. umetnosti, festival je zabelezzio 210 hiljada posetilaca, ssto je znatno visse nego prossle godine – izjavio je Zzan-Mark Tevne, direktor Medjunarodnog strip festivala u Angulemu. Ovogodissnji festival, 31. po redu, imao je lossa predvidjanja, koja su se pokazala pogressnim. Prosslogodissnji, jubilarni festival, proslavljen sa dosta pompe, doprineo je da se na manifestaciju privucce nova i mladja publika i da se na taj naccin obezbedi smena generacija. Postavljajuchi temelje za buducnost, organizator je i nagrade dodelio stripovima popularnim medju vrlo mladom publikom.

Za najbolji album godine proglassen je strip "Obiccna borba" mladog Manija Larsenea. "To je pricca o umornom fotografu, strpljivoj devojci, dnevnim uzzasima i dosadnoj maccki – kazze pobednik o svom albumu. Strip "Arkticcka nacija", drugi deo serijala o detektivu Bleksadu Sspanaca Guarnida i Kanalesa osvojio je nagradu za najbolji crtezz i za najomiljeniji album publike. Velika nagrada grada Angulema dodeljena je Zepu, proslavljenom crtaccu omladinskog stripa "Titef", cciji albumi su dostigli ukupni tirazz od preko 10 miliona primeraka. "Dajuchi Zepu Veliku nagradu Angulema, zziri je ukazao na dolazak novih generacija u strip stvaralasstvo – prokomentarisao je Zzan-Mark Tevne.

Tradicionalne festivalske izlozzbe takodje su se obrachale mladjoj publici, stavljajuchi na scenu trenutno najtirazznije autore: Rezzisa Loazela, Zepa, Dejvida MekKina, Joana Sfara. Vazzno mesto dobio je i film koji u stripu ima sve vechi znaccaj. Brojni albumi bivaju snimljeni ne samo kao crtani filmovi, nego i kao igrani. U narednih nekoliko meseci issccekuju se premijere "Bluberija" Jana Kunena, "Besmrtnog" Enkija Bilala i "Korzikanske istrage" po stripu Renea Petijona. "Angulem je rezonatorska kutija ovog fenomena – kazze Tevne – medjutim, treba biti oprezan, jer neche svaki film dozziveti uspeh Asteriksa. Strip je pravi rudnik zlata za film, pod uslovom da se zzica dobro eksploatisse."

Naredne godine, prema reccima direktora festivala, priprema se velika izlozzba posvechena celokupnom delu Huga Prata, a posebno Korto Maltezeu, njegovom melanholiccnom junaku, mornaru i avanturisti.


NASSI U ANGULEMU
Kao i svake godine, na Angulemskom festivalu uccestvuju i nassi autori cciji albumi izlaze kod francuskih izdavacca. Zoran Janjetov, nassa najvecha zvezda u Francuskoj, potpisivao je albume na sstandu "Humanoida". Aleksa Gajich, sve bolji crtacc kosmicckog Atile, ukrassavao je po ccitav dan primerke albuma koje su mu donosili obozzavaoci. Gradimir Smudja, autor albuma o Van Gogu i jedan od najzapazzenijih crtacca 2003. godine, potpisivao je albume brojnim poklonicima. Miroljub Milutinovich Brada, zajedno sa svojim scenaristom Frankom Zziruom potpisivao je svoj francuski prvenac "Ekspert".

sadržaj

6.

KAO NEKA BAJKA

Ilija Bakić

Ilija Bakić – Prikaz strip albuma "Korto Malteze – Mu" Hugo Prata
izdavači: "Feniks" Banja Luka, "Atelje Bogdan" Sarajevo, 2003.

KAO NEKA BAJKA

Avanture poslednjeg mornara bez straha i mane, Korto Maltezea, oduvek su imale poseban 'šmek' – nisu se svodile na vratolomije, jurnjave, tuče i pucnjave po brojnim egzotičnim mestima zemaljskog šara iako su, neminovno, i ovakve fizičke vežbe bile nužne. Začin koji je učinio mornarov život interesantnijim od života inih pustolova je specifična, neponovljiva mešavina istorijskih kuriozuma i ćor-sokaka, egzotičnih učenja i misterija, koja, prelivena lakom melanholijom i romantikom, lebdi kao i dim cigareta oko Kortovog izduženog tela i raščupane glave sa mangupskim osmehom i minđušom u levom uvetu. Ponekad je ovaj začin sasvim suptilan i deluje iz pozadine, kao odjek, na prvi pogled, sasvim običnih dešavanja dok u nekim drugim doživljajima prelazi u prvi plan i vodi junaka teško sagledivim i (ne)objašnjivim stazama i bogazama. Što su Korto i njegov tvorac Hugo Prat bili iskusniji i stariji to je jača upliv tog 'onostranog' u gradnji zapleta odnosno njegovom razrešenju. Epizoda "Mu" u potpunosti, na preko 160 stanica, potvrđuje ovu tendenciju. Kako sam naslov kaže Korto, ovog puta, krstari 1924-1925.g. Karibima, u potrazi za mitskim potonulim ostrvom-kontinentom Mu ali i, čak bi se moglo reći i pre svega, legendarnom Atlantidom, takođe nestalom u talasima okeana. U stvari, čitav poduhvat je okupio veliki broj Kortovih 'saboraca' iz ranijih epizoda, profesora Štajnera i mlađanog Tristana, učenog i bogatog Levi Kolombia, čednu Soledad i njenog zaljubljenog pratioca Indijanca Jezus Mariju, vračaru Zlatoustu i, naravno, neizbežnog kolerika Raspućina. Svako od njih, iz sopstvenih razloga, kreće na putešestvije preko debelih mora i kroz stare spise raznih naroda, od starogrčkih i aparskih do južnoameričkih, koji, svi odreda, pominju velika ostrva sa bogatim gradovima nekih drugačijih ljudi i kataklizme posle kojih je sve to nestalo. Tako su antičke priče o Atlantidi ipak povezane sa onima o kontinentu Mu. Da li je u pitanju puka slučajnost ili je reč o jednoj te istoj državi ili se i Zemlja, svojim tektonskim pomeranjima pobrinula da mnogo toga sakrije, pretumba i zbuni decu i posvećenike koji bi da uđu u svet legendi? Kako bilo da bilo, sticaj okolnosti tera Korta da se iskrca na neznano ostrvo i, otkrivši znak templara kao potvrdu da su ovde stigli pre Kolumba, uđe, kroz piramidu Maja, u lavirint prepun zadataka i stepeništa koja vodeći gore, u stvari vode, dole, pod zemlju, u grotlo vulkana. Na tom putu izgubiće Raspućina a sresti ljude-leoparde, čuvare lavirinta i njegovih tajni, ljude-škorpije, gladnog kajmana, potomka Svetog brata Brendona, kaluđera iz XVI veka, pristiglog ovde (gde god to bilo) nakog (ne)uspešne potrage za Rajem. Zatim je na redu borba sa sopstvenom senkom i njeno bekstvo pa susret sa pečurkama koje valja pojesti da bi se senka, snaga i um, povratili.

Pošto pregura fazu Petra Pana i Alise, Korto i iskrsli Raspućin nabasaju na brbljivi kostur antičkog mornara koji po svim pravilima istorije ne bi smeo biti tu gde je. U novoj tuči sa čuvarima Raspućin, opet, nestaje a visoki mornar stiže na površinu 'pupka sveta' gde će, u senci kipova što osmatraju zvezde, pronaći otetu Soledad spremnu da se uda za svog princa. "Ništa ne razumem. Ovo je kao neka bajka...", kaže Korto koga nije lako začuditi i uputi se prema izlazu iz lavirinta, što ga dovodi do žena ratnica nevoljnih da rađaju decu ljudima-paukovima. Uz malo 'primenjene' mitološke igrarije sukob će biti razrešen a Korto stići na površinu da skoči u more i dopliva do tajanstveno džunke. Njen vlasnik je bogati stari Kinez Sung, vatreni tragalac za legendarnim kontinentom Mu. U trenu Sungove smrti, vulkan na ostrvu eksplodira a erupcija razara i potapa ostrvo. Korto na jednoj hridi-ostrvcu nalazi Levi Kolombiu, takođe izgubljenog, i oni sabiraju utiske: svi učesnici avanture otišli su sudbinskim putevima, tajna nije otkrivena ali nije ni nestala jer postoje, razbacani po svetu, i drugi ulazi u podzemni lavirnit. "Šta se zaista dogodilo, Korto?", pita Levi. "Puno toga, naravno... Ali nije mi sve baš najjasnije. Možda treba poći od nule. Možda...", zaključuje pustolov.

"Mu" je nastajao 1989.g. a u reviji "Korto Malteze" objavljen je u dva dela, 1989. i 1991.g. Ovo je poslednja Kortova avantura, Prat je umro 1995.g. Po osnovnom tonu "Mu" se naslanja na prethodnu epizodu "Helvetske priče" iz 1987.g.; u obe Korto pluta kroz svetove legendi, mitova i mašte, uglavnom nošen događajima, prisiljen da ih, hteo-ne hteo, sledi namtnute puteve i spasava glavu. Jer, duhovno konačno preuzima primat nad fizičkim. Ako je ranije delovalo pritajeno i retko se, potisnuto tvrdom svakodnevicom, otkrivalo, sada, napokon, ono određuje pravila a ova su nepoznata, promenjiva, varljiva. Korto je (a i čitaoci) zatečen vatrometom ideja i čudnovatošću njihovog spoja koji izazivaju vrtoglavicu, osećaj prijatnog lebdenja i, konačno, oduzimaju dah. Istovremeno, Pratov majstorski grafizam diže se za još jedan nivo više da bi oblike stvari i likove ljudi pretočio u besprekornu igru apstraktnih linija. Nenametljiva i fascinantna zavodljivost sa kojom, ruku-pod-ruku, ide raspevanost linija (jer 'crtež je izvođenje linija u šetnju'), smirenost, odsustvo bilo kakvog insistiranja na definitivnim odgovorima, radost otkrivanja i saznanja i oduševljenost spoznajom da se, u stvari, ne zna ništa, odlika su albuma "Mu", koji je kruna epa o Kortu, epa koji je i sam postao mit 9. umetnosti i svekolike kulture XX-tog veka.

sadržaj

7.

DAN DARE I UMJETNIČKI
CRTEŽ FRANKA HAMPSONA

Josip Mihalković

S Interneta skinuo i priredio Josip Mihalković.

DAN DARE I UMJETNIČKI CRTEŽ FRANKA HAMPSONA

Dan Dare i strip izdanje "Eagle", čije su sudbine bile usko povezane, ugledali su svjetlo dana u travnju 1950.godine.

"Eagle" je bio jedan od tvorevina veličasnog Marcusa Morrisa koji je prvih deset godina bio i urednik izdanja, a zatim svoju karijeru posvetio novinarstvu." Eagleovo"postojanje, međutim, ne bi bilo moguće bez glavnog crtača Franka Hampsona. Marcus Morris poznavao je Hampsona iz ranijih izdanja poput "Anvila", visoko kotirajućeg župnog časopisa. U vrijeme izlaženja "Anvila" obojica su živjela u Southportu: Frank je studirao na Southportskoj umjetničkoj akademiji, a Marcus je bio vikar u Birkdaleu, predgrađu Southporta.

"Eagle"je bio zamišljen kao novo, veliko, blještavo strip izdanje izrazito moralno po svome tonu, ali i vizuelno privlačno u isto vrijeme.Ciljana skupina potrošaća bili su dječaci u dobi od 8 do 14 godina. Frank Hampson je trebao osigurati vizualnu privlačnost svojim realističnim i dojmljivim likovima ostvarenim u okruženju maksimalno iskorištene boje i perspektive. U prvim je danima izlaženja "Eaglea" Frank Hampson crtao gotovo sve stripove - Dana Darea, Tommyja Wallsa, The Great Advanturera (Veliki Pustolov -Sv. Pavao) i Roba Conwayja. Ubrzo zatim, kada se situacija iskritizirala, usredotočio se na Dana Darea sve do završnih dana u "Eagleu", iz kojega se otisnuo svojim "The Road of Courage (Put hrabrosti), životopisom Isusa Krista. U deset godina koje je proveo u "Eagleu", Hampson je prema Alvarezovim riječima, stvorio strip-junaka "većeg od samog sebe" i koji ga je, u konačnici, i upropastio. Dan Dare je bio Hapsonov Frankenstein. Frank Hampson je morao napustiti "Eagle" pod mučnim okolnostima, a "Eagle" bez njega nikad više nije bio isti. Bi li Hampsonov strip, s Hampsonom ili bez njega, preživio "potresne šezdesete" uz Mao s Little Red Book" "Schoolkid s Oz" i ostale, to je već drugi par rukava. Umjetnički standardi su se njegovim odlaskom snizili, a niti novi financijski modeli uvedeni nakon preuzimanja tvrtke od strane novog rukovodstva nisu potpomogli "Eaglea", kao niti, uostalom, stav novog rukovodstva prema ekipi lojalnih pisaca i crtača. Za razliku od ondašnjeg vremena, junaci stripova danas ne podliježu modi i danas i u knjigama i u filmovima prevlast imaju antijunaci. Pedesetih je vladala potražnja za junacima. Dovoljno je pogledati bilo koji britanski film iz tog doba i sve postaje jasno: "Reach for the Sky", u biti priča o Douglasu Baderu, ili "The Dambusters".

Izbor glumaca za uloge u tim filmovima padao je na glumce tipa Johna Millsa, Anthonyja Quaylea i Kennetha Moora. Dan Dare se uklapao u takav kalup. Dan Dare mogao se zasnivati na Guyu Gibsonu, i u stvarnosti ratnom junaku, ili Leonard Cheshireu.

nastavlja se...

sadržaj

8.

JUŽNJAČKA UTEHA No144.

Dejan Stojiljković
siic_pressing@yahoo.com

Superheroji iz komšiluka
ULTRA BOBAN, THE PRIDE OF LESKOVAC!

Veoma često imamo prilike da gledamo one ''njihove'' superheroje. Sve neki lepi, visoki, mišićavi ljudi, a uz to i moralno korektni i politički podobni. Mlate one jadne negativce ko volove i hrane se u Mekdonaldsu. Paranoični Srbin u meni ponekad pomisli kako su Supermen i ekipa pravi predstavnici ''američkog sna'', kao da ih je neka tajna organizacija stvorila da bi preko njih pokazala da je mit o natčoveku ostvariv, a taj mit bi imao konačno otelotvorenje u tipičnom Amerikancu nosiocu svih onih vrlina koje oni vole da zovu ''američkim vrednostima''. Nešto kao produkt civilizacijskih tekovina.

Da li ste se ikad zapitali kako bi izgledao superheroj sa ovih naših prostora?

Naročito ako imamo u vidu da on u sebi mora da nosi ono što zovemo ''balkanskim vrednostima'' i ako je produkt necivilizacijskih tekovina poniklih na ovom našem buretu baruta.

Svojevremeno smo moja dva drugara i ja, dok smo bežali sa predavanja na pravnom fakultetu odlazili u klub studenata, koji se nalazio u podrumu, dokoni ispijali hektolitre vinjaka i u toj pijanoj dosadi došli na ideju da napravimo strip o superheroju koji bi bio naše gore list. Na brzinu smo tog našeg lika nazvali ''Extra Gedža'', koji se od tipičnog srpskog konzumetna šljivovice i šabanske muzike, kada čuje umilne zvuke harmonike, preobražava u zaštitnika potlačenih i slabih. Naravno, čitava ideja je propala iz starta, jer smo bili suviše lenji i neorganizovani, tako da polu-scenariji za dve epizode nazvane ''Distarmonika'' i ''Sajgon, Sajgon'' čame u silikonskoj utrobi mog kompjutera bez ikakve nade da će ikad biti realizovane.

Ko zna zašto je to dobro.

Bilo je raznih pokušaja da se napravi autentični srpski superheroj. Neko će možda reći da je upravo to Marko Kraljević mladog novosađanina Nebojše Pejića kojeg objavljujemo Strip Pressingu, neko će imati svoje verzije, kao, recimo moj prijatelj Milan Beko koji je osmislio za potrebe svog fanzina lika po imenu Špricer Men, ili možda Super DRIG (lik jednog strip autora iz Niša) ali mislim da su najbolji posao odradili anonimni likovi iz Leskovca napravivši rap pesmu o liku po imenu Ultra Boban. Ova pesma, koja već godinu dana kruži po netu, postala je pravi hit. Njena draž leži u tome da je ispričana (tj. odrepovana) na autentičnom leskovačkom dijalektu, i da ultra Boban, u svakom pogledu, poseduje sve atribute superheroja. On je lik koje je ''zaštitnik na slabe i energiju crpe iz pite svoje babe'' on ima iskrivljen pogled na svet dakle ''on na svet gelda iz drugu prespektivu i njegovo se gledište zasniva na rakiju. Dolazio je u sukob sa mnogima a ''i Flaš Gordona je jednom šamarao jer mu je letećim tanjirom papriku prejebao''. Prebio je Godzilu, borio se u Vijetnamu ''pa im je tamo na svi krštenice icepaja'' a u svom okruženju je omiljen kao lik koji na pijaci prodaje ''najjeftinu papriku''.

Zaista, pada mi na pamet kako bi bilo interesantno da neko napravi strip o ovom liku, naročito zbog toga što Boban iz sela Batulovac pored Leskovca stvarno postoji.

Sad, glupo je da ja vama ovo prepričavam otiđite lepo na adresu www.situacija.tk, daunloadujte pesmu i uživajte.


Sledeće nedelje:
Legende koje traju
ŽIV JE BRUS LI, UMRO NIJE

sadržaj

9.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (203)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

SVI SMO MI BOB

Bob bi htio raditi stripove, ali Bob ne bi htio raditi stripove ako mu se ne sviđa urednik, ako mu se u kvartu u kojem se nalazi redakcija jednom netko zamjerio ili ako mu vremenska prognoza za Angolu nije po volji. Bob bi htio raditi stripove, ali samo u idealnim uvjetima: da je prijatelj sa svima s kojima ih radi, sa svima za koje ih radi i sa svima koji će ih čitati. Samo tada, kada je strip izraz njegova prijateljstva svijetu i zalog za prijateljstvo tog istog svijeta prema Bobu, Bob bi htio raditi stripove.

Shvatili ste: Boba je frka.

Boba je frka od neuspjeha. Zamislite da pođe potražiti posao, a da ga tamo ne dočeka prijatelj! Zamislite da mu netko nešto prigovori (prijatelji, u Bobovu svijetu, ne prigovaraju)! Zamislite katastrofu ako Bob igdje naiđe ma i na najmanju potvrdu vlastite nesigurnosti od koje se tako lijepo ogradio prijateljima!

Normalno da je Boba zbog toga frka. No, Boba je frka i od uspjeha. Bob, naime, ima zaista vrlo dopadljiv stil i stripovi koje je kreirao naišli su na zavidnu količinu uniformnih pohvala. Da se tako nešto dogodi nekome na Zapadu, taj bi dosad sve u šesnaest pretvarao ponuđenu mu ljubav u novce. No, Bob ne želi novce jer se zna da onaj tko ima novce nema prijatelje. Bob ne želi novce jer se zna da onaj tko ima novce ima i odgovornost. A Bob voli prijatelje i ne voli odgovornost.

Da je barem Bob jedini!

Ne znam gdje smo pogriješili, ali cijela ova naša generacija koja je stripove počela čitati u sedamdesetima i osamdesetima negdje je glupo pokupila spiku da je strip idealan svijet, nastavak dječje igre, a pritom i plaćen. Ništa pragmatika, ništa zanat, dajte nam da ostanemo mali i nemojte nam svoje odrasle brije prodavati! Mi ništa ne kužimo, mi samo radimo stripove i ništa nas drugo ne zanima; nama je u našem getu dobro, mi geto volimo, samo nam ga ne mijenjajte.

Nitko nam ga i ne misli mijenjati. Zašto i bi, kad se zna čemu geto služi.

Možemo, dakle, ostati u getu i izumrijeti okruženi prijateljima ili preuzeti odgovornost da održimo strip živim, uprkos svakom uredniku i vremenu u Angoli.

Čak i po cijenu da sami moramo, u neprijateljskom svijetu, živjeti.

sadržaj

10.

MOJ POGLED (91)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

GLEDAM STRIPOVE

U zadnje vreme uglavnom gledam stripove. Malo uspevam da uživam čitajući ih. Nema se vremena.

Doduše, većinom su na engleskom jeziku te je meni, koji sam u školi učio ruski jezik, svakako teško da uživam u čitanju.

Nije moje bogatsvo takvo da se redovno snabdevam najnovijim stranim izdanjima, već sam naučio kako se može doći do njih, skeniranih i raspoloživih na internetu. Blagodet je to, jer napokon mogu pratiti najnoviju američku produkciju. Naći stripove koji mi se dopadaju, te odabrati ih za neku buduću nabavku. Ili za projekciju mog strip magazina iz mašte. Neću više morati da deset godina čitam o nekim stripovima pre nego li mi se pruži prilika da ih vidim i pročitam.

Gledam ih na monitoru i to mi smeta. Ali, kao informacija i to "pije vodu". Za sada.

Zahvaljujući tekstu Rajka Radovanovića palo mi je na pamet da potražim marvelov serijal 1602. Prva sveska je izašla u novembru, prošle godine. Delo je scenariste Neil Gaimana, crtača Andy Kuberta i digitalnog koloriste Richard Isanove-a. Te, davne, 1602. godine, sreću se Dr Strange, Matt Murdok, Peter Parker, i još poneki, što bi se u današnje vreme reklo, X-Meni. Pokušaj je to, po mom sudu, da se parira Ligi Izuzetnih Džentlmena. Crtež nije preambiciozan i nadograđuje ga digitalni kolor sa par konstantnih efekata, koji treba prosečnog čitaoca da ubede kako je mladi Kjubert sve to ručno islikavao. Vizuelno deluje ipak zanimljivije od prosečne superherojske produkcije. Verujem da se Gejmen tu potrudio, barem da zaradi honorar, tako da ga vredi nabaviti.

Batman "Broken City" Azzarella i Rissoa je praktično obavezna literatura. Možda mi je jedino zasmetalo vezivanje za, doduše genijalne, scene ubistva Vejnovih roditelja iz Milerovog Princa tame. Ali, stoji da vremenom i tu nadograđuje priču na jedan nešto drugačiji način. Svakako me Rissoov grafizam i montaža table uvek oduševe i jednostavno me briga za eventualne scenarističke nedostatke. Doduše, scenario nije loš ali, kao poznavalac bad-englisha ne volim da dajem ocene o priči dok ne pročitam kvalitetan prevod. Hej, hoće li to neko objaviti. Šta čekate?

Toliko gledanja za sada, štedim materijala za još po neku kolumnu. Idući put o superherojima za mlađahnu publiku.


DODATNI POGLED:
Prošle nedelje mi je Zoran Đukanović prosledio, za izbor iz štampe, vest o dobitniku nagrade Politikinog Zabavnika za najbolju knjigu. Mislim, činilo mi se da to i nije bitno za Strip vesti. Po principu, i onako ima previše filmskih vesti koje se tiču stripa a ova baš nikako. Joj, sramote. Moje. Kada me Sibin danas podseti da je autor nagrađene knjige, Radivoj Bogičević, autor stripa Akant. Stripa uz koji su rasle neke generacije pre mene, strip za koji znam ali koji nisam zapamtio kao pečat svoje generacije.
Naravno, danas je taj tekst u rubrici "Štampa" i nemojte da ispadnete moroni kao ja, i da ne znate zašto je ta vest bitna za Strip vesti!!!

sadržaj

11.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović, Dušan Banjanin i Damir Smith su, kao što već znate, obezbedili priloge za ovu rubriku...

NAGRADA POLITIKINOG ZABAVNIKA

NAJBOLJA KNJIGA "U TRKU ZA JELENOM"

Žiri se jednoglasno opredelio za delo Radivoja Bogičevića, u izdanju "Narodne knjige"

Najugledniju i najpoznatiju nagradu za najbolje književno delo namenjeno mladima, koje već 25 godina dodeljuje najstariji nedeljnik u kući "Politika" - "Politikin Zabavnik", jednoglasnom odlukom žirija dobila je knjiga "U trku za jelenom" Radivoja Bogičevića.

Prema rečima žirija, u kojem su bili književnik i likovni kritičar Branko Kukić, urednik književnog društva "Gradac", reditelj Milutin Petrović, pijanista Ivan Tasovac, predsednik, inače direktor Beogradske filharmonije i dramaturg Igor Bojović, direktor Pozorišta "Pinokio" – na konkurs za nagradu stigla je 41 knjiga za mlade, a u najužem izboru našlo se sedam dela: uz nagrađenu knjigu i "Princ Rastko" Milovana Vitezovića, "Beogradska princeza" Dragana Lakićevića, "Vir svetova" Mine Todorović, "Marin bez mora" Vesne Milinčić, "Mali anđeo" Nevene Vitošević i "Tajni život Hranislava Dobrića" Čedomira Petrovića.

– Iako su sva dela u užem izboru bila sjajna, ipak smo se jednoglasno opredelili za Bogičevićevu knjigu, čija nas je jednostavnost kazivanja omamila – rekao je Branko Kukić.

– Čovek je napisao knjigu o svom detinjstvu u Sremu, u kojoj govori o rođacima, roditeljima, igrama, na način da se upitate "a šta je bilo sa našim detinjstvom". Literatura može da se proizvodi i po mustri, a ovde je reč o knjizi koja nije proizvedena, već je doživljena, potpuno neobična po svojoj jednostavnosti.

Nagrađenu knjigu "U trku za jelenom" objavila je "Narodna knjiga", a na njenim koricama piše da je to "topla, nežna, iskrena priča o čarobnom detinjstvu i dečaštvu u iskonskoj seoskoj sredini koja neodoljivo podseća na slovensku prapostojbinu". Nagrada će autoru biti uručena 25. januara na svečanosti u Skupštini grada, a Ivan Tasovac, predsednik žirija, istakao je da "očekuje da će svi biznismeni koji su odrasli uz "Politikin Zabavnik", jedan od najstarijih dečijih nedeljnika u Evropi, omogućiti i nekim novim klincima tu istu privilegiju, odrastanje uz večiti "Zabavnik", koji ove godine inače slavi 65 godina postojanja i izlaženja.

D. R.


Objavljeno: Politika, Beograd, 22.01.2004.godine

UMESTO KNJIGA "IZDALI" STEČAJ

M. BOŠNJAK

GORNJI MILANOVAC - Nad NIP "Decje novine", nekad najvecem balkanskom izdavacu za decu, jednom od najproduktivnijih i za odrasle citaoce, u utorak je pokrenut stecajni postupak.

Trgovinski sud, koji ga je pokrenuo, za stecajnog upravnika imenovao je Ivana Milovanovica, pravnika, a za njegovog pomocnika Milana Novakovica, ekonomistu.

- Svi uslovi za otvaranje stecajnog postupka u NIP "Decje novine" su ispunjeni - glasi izveštaj Petra Vulovica, ovlašcenog sudskog veštaka ekonomske struke.

NIP je, podsetimo, u krizu zapalo polovinom devedesetih. Mnoga novinska izdanja za decu preuzele su druge firme, koje su, uglavnom, osnovali njegovi bivši radnici. Mnoga zabavna izdanja su se ili ugasila, ili ih izdaje konkurencija. Sa oko 300 knjiških izdanja godišnje, poslednjih godina NIP je, nažalost, spalo na - nijedno.

Unutar NIP, pre nekoliko godina formiran je i holding od 12 privatnih firmi, oko cije (bes)pravnosti je njegova "centrala", na celu sa direktorom Brankom Nikolicem, posle vodila sudske procese. Postupak privatizacije celog NIP "Decje novine" nije sproveden.

Radi namirenja zakonski garantovanih minimalaca, koji nisu isplacivani godinama, dosta radnika je tužilo NIP. Tako, deo minimalaca naplacen je sudskom prodajom jedne njegove zgrade usred grada, a na ostatak se racuna(lo) prodajom drugih nekretnina.

Vec mesecima, u upravnoj zgradi "Decjih novina" iskljucena je struja, zbog neplacanja nagomilanih racuna "Elektrodistribuciji".

Objavljeno: Vecernje novosti, Beograd, 27.01.2004.godine

NA REDU - POVERIOCI

M. BOŠNJAK

TRGOVINSKI sud, koji je uveo stecajni postupak u NIP "Decje novine", juce je pozvao sve poverioce ovog izdavaca da, u roku od dva meseca, prijave sva svoja potraživanja.

Kao zborno rocište za (pr)overu verodostojnosti i visine potraživanja svih poverilaca koji se prijave u roku, odreden je 16. april, u filijali ovog suda u Cacku. Dotle, prinudni "menadžment" NIP, na celu sa stecajnim upravnikom Ivanom Milovanovicem i pomocnikom Milanom Novakovicem, mora da po(t)piše imovinu NIP i sam pokuša da utvrdi sve njegove, ali i neplacene dugove njemu.

Stecajni "mac" nad glavom "Decjih novina" visi još od decembra 2001. a uslovi za to su se, po oceni suda, stekli tek sada. Kad mu je blokiran racun, NIP je dugovao šest miliona dinara. Sada, po aktu stecaja, duguje 73.057.000 dinara. Sud, koji je za stecajnog sudiju odredio Branku Majstorovic, nalazi da su stalna i obrtna imovina NIP dovoljne za ustanovljenje "kase", kojom ce se platiti dugovi.

Žalosna sudbina snašla je NIP "Decje novine" u 47. godini postojanja. Kalendarski, a po mnogim radnicima suštinski, NIP je zapao u krizu devedesetih, za vreme direktorovanja Miroslava Petrovica, u svetu izdavackog menadžerstva i u politici poznatog pod nadimkom Zeleni. Odmah zatim, Zeleni kao "crveni" kadar postaje ambasador tadašnje SRJ u Angoli. Radnici NIP tvrde, da on u Angoli sada, po isteku ambasadorskog agremana, ima svoju firmu.

Od njegovog unapredenja u diplomatu, nižu se direktori NIP: Milica Leposavic, Dragan Marjanovic, (uzdanica JUL), za njim nepunih mesec dana Milorad Petrovic, pa Branko Nikolic.

Za privatizaciju NIP "Decje novine", po odluci Trgovinskog suda, nije bilo uslova.

BEZ IZJAVE
- JOŠ dugo ne mogu da dajem izjave, za sve pitajte Trgovinski sud - kazao nam je stecajni upravnik "Decjih novina" Ivan Milovanovic, pravnik iz Kraljeva.
Zatekli smo ga na sastanku sa Milicom Leposavic, bivšim direktorom NIP. Ona sada vodi privatnu firmu "Decje novine - Izdavacka delatnost", koja se izdvojila iz NIP.


Objavljeno: Vecernje novosti, Beograd, 28.01.2004.godine

U DEČJIM NOVINAMA POKRENUT STEČAJ

Gornji Milanovac - U Novinsko izdavackom preduzecu "Decje novine" u Gornjem Milanovcu pokrenut je stecajni postupak. Trgovinski sud u Cacku odredio je Branku Majstorovic za stecajnog sudiju, a Ivana Milovanovica za stecajnog upravnika. Predlog za pokretanje stecajnog postupka upucen je krajem 2001. godine, ali je tek sada utvrdeno da su stvoreni svi uslovi jer preduzece nema uslove za rentabilno poslovanje. Dug prema poveriocima narastao je u meduvremenu na 73 miliona i 57 hiljada dinara. Svim poveriocima danas je upucen poziv da u roku od 60 dana prijave svoja potraživanja. U "Decjim novinama" poceo je popis zatecenog stanja i uvtrdivanje stecajne mase. Rocište za prijavljivanje potraživanja zakzano je za 16. april u Trgovinskom sudu u Cacku. Nekada najveci izdavac za decu na Balkanu, osnovan pre 47 godina, zapošljavao je 250 radnika i angažovao još oko 300 saradnika, uglavnom novinara i pedagoga. "Decje novine" su druga firma u Gornjem Milanovcu u kojoj je u protekla tri meseca objavljen stecaj. U novembru je to ucinjeno u Fabrici metalne stolarije "Metal-seklo".
(agencija Beta)


Objavljeno: Danas, Beograd, 29.01.2004.godine

B92 : STEČAJ U "DEČJIM NOVINAMA"
Gornji Milanovac -- U Novinsko-izdavačkom preduzeću "Dečje novine" u Gornjem Milanovcu pokrenut je stečajni postupak. Trgovinski sud u Čačku odredio je Branku Majstorović za stečajnog sudiju, a Ivana Milovanovića za stečajnog upravnika. Predlog za pokretanje stečajnog postupka upućen je krajem 2001, ali je tek sada utvrđeno da su stvoreni svi uslovi jer preduzeće nema uslove za rentabilno poslovanje. Dug prema poveriocima u međuvremenu je nafrastao na preko 73 miliona dinara. Svim poveriocima upućen je poziv da u roku od 60 dana prijave svoja potraživanja. U "Dečjim novinama" u sredu je počeo popis zatečenog stanja i uvtrđivanje stečajne mase. Ročište za prijavljivanje potraživanja zakazano je za 16. april u Trgovinskom sudu u Čačku.

Ko će naslediti "Gospodara prstenova"

U POTRAZI ZA "SVEŽIM" FAVORITIMA

Kada je Hari Poter počeo da hara knjižarama širom sveta izdavačke kuće su odmah pokušale da nađu "dvojnika". U tome nisu uspeli, potraga još traje iako su mnogi novi naslovi najavljivani kao potencijalni novi hit ravan dečaku-čarobnjaku. Nešto slično se sada dešava i u svetu filma sa "Gospodarom prstenova". Prvi put posle tri godine decembar 2004. godine biće bez Froda i Gandalfa - tačnije bez novih avantura rađenih na osnovu književnog predloška Dž. R. R. Tolkina. Naravno, fanovi Džeksonove trilogije će sa nestrpljenjem očekivati nova DVD izdanja, kao i eventualni početak rada na snimanju "Hobita", ali to je već pomalo neizvesna budućnost. U međuvremenu filmski studiji bi voleli da nađu nešto što će, na osnovu postignutog uspeha "Gospodara prstenova" (kao nekada "Ratovi zvezda" ili "Titanik") zarađivati novac. Kritičari u startu kažu da ne postoji ništa ni nalik ekranizaciji Tolkinovog dela. Ali, uz novu filmsku verziju Harija Potera (ekranizacija treće knjige stiže u junu) sigurno je da će bioskopskoj publici biti nuđene neke druge fantastične storije. Pre svega, veliki hit bi mogla da bude ekranizacija trilogije Filipa pulmana "His Dark Materials". Britanski pisac svoju junakinju Liru Silvertong vodi u neobičnu avanturu inspirisanu "Izgubljenim rajem". Od tri knjige će najverovatnije biti snimljena dva filma koja bi najranije mogla da stignu u bioskope krajem 2005. ili početkom 2006. godine. Trenutno Tom Stopard piše scenario

Tu je, potom, "Lemony Snicket’s A Series of Unfortunate Events" koja bi u strip izdanju trebalo da ima 13 delova. Postoji podsećanje na Tolkina u priči o tri siročeta, koja je ujedno "ironična, sofisticirana ali i dikensovksa". Pošto je ovo i zabavnija priča od Tolkinove, ne treba da čudi što je u glumačkoj postavi Džim Keri, a uz nejga Meril Strip i Džad Lou (kao narator). Film režira Bred Silberling. Artemis Faul već je najavljivan kao novi Hari Poter, ali se ovaj anti-heroj (dvanaestogodišnji dečak-kriminalac) nije pokazao baš toliko uspešnim u svetu knjige. Ipak, zabeležio je dovoljno veliki uspeh sa prve tri knjige (četvrta izlazi ove godine) kako bi se krenulo i u filmsku produkciju, mada "Miramax" traži novog reditelja, a u međuvremenu se scenario (kojeg tvorac serijala Oin Kolfer najavljuje kao "Umri muški sa vilama") dodatno "polira". Izgleda da ovaj studio želi nešto što je više okrenuto deci tako da se planira i rad na "Bartimaeus" trilogiji Džonatana Strouda - o dečaku-čarobnjaku i duhu. Jedna od "porodičnih fentezi franšiza" koje se spremaju je i ona po "Izgubljenim godinama Merlina" T. A. Barona, koja govori o čuvenom čarobnjaku u periodu njegovog detinjstva. Planirana se i trilogija "Nasleđe" koja će se raditi na osnovu predloška dvadesetogodišnjeg "čuda od pisca" Kristofera Paolinija, ali prvi film "Eragon" treba očekivati tek 2005.

Jedanaestotomna "Saga o Erliku" Majkla Murkoka takođe će poslužiti kao osnova za jedan serijal, a izgleda da će za početak poslužiti prvih šest knjiga. Ovaj britanski pisac u svom obimnom delu ima i paralelne univerzume, metafizičke ratove... "Elrik za Tolkina je isto što i Matriks za Ratove zvezda", mnogi tvrde. Ipak, ovde se još nije ni počelo sa radom na scenariju, ali se ceo projekat ozbiljno razmatra. "Hronike Narnije" su sedmodelna serija C. S. Luisa, a u prvoj knjizi četvoro dece putuju u ormaru do kraljevstva Narnije. Film će se snimati na Novom Zelandu i ovde će za efekte biti angažovana Džeksonova "Weta Workshop", firma koja je radila na trilogiji "Gospodar prstenova". Interesantno je da se većina navedenih naslova, kao knjige, pojavila od 90-ih (ne računajući Luisa - 1950. i Murkoka - 1972). To ne treba da čudi pošto su već rađena neka istraživanja koja su dala odgovore i šta bi to deca rado videla na bioskopskom platnu. Koliko god da je Petar Pan nezaobilazni deo dečije literature, njegova najnovija inkarnacija je pokazala da mu je teško da se probije u vrh po gledanosti i zaradi. I zato se traže novi, "sveži" favoriti.

V. T.

Objavljeno: DANAS, Beograd, 29.01.2004. godine

ISTORIJA STRIPA

IME MI JE MODESTI

Među zemljama koje gaje strip kulturu Britanija ne spada među najjače. Ipak, postoji strip koji je podigao rejting Britaniji, ništa manje nego su to u Rock&Roll-u uradili The Beatles i The Rolling Stones. Riječ je o najpopularnijoj strip junakinji, princezi stripa – Modesty Blaise. Iako se za tvorce stripova najčešće računaju crtači, kod Modesty to nije slučaj. Tvorac Modesty Blaise je scenarista, a njegovo ime je Peter O’Donnell.

O’Donnell je rođen 1920. Već 30-tih počinje da sarađuje sa mnogim britanskim novinama i magazinima, kao pisac kratkih priča, uglavnom kriminalističkih. Pisanjem nastavlja da se bavi i tokom Drugog svjetskog rata, kada nastaju i njegovi prvi radovi kao strip scenariste. Godine 1956. se udružuje sa crtačem Jim Holdaway-em i zajedno stvaraju strip “Romeo Brown”, priču o mladom i prilično smotanom detektivu. Šest godina kasnije, O’Donnella poziva izdavačka kuća “Beaverbrook Newspapers” da stvori novi lik i tako je, ponovo u saradnji sa Holdaway-em, 13. maja 1963. u londonskom Evening Standard-u, objavljen prvi kaiš stripa “Modesty Blaise”.

Život Modesty Blaise podijeljen je na tri etape. Prva je njeno djetinjstvo, koje se odigrava u Grčkoj. Početna zamisao Petera O’Donnell-a bila je da Modesty bude ratna izbjeglica, negdje sa Balkana, ali je taj dio izbačen iz glavne priče, jer mu se učinilo bolje da Modesty-no porijeklo bude potpuno nepoznato. Priča, dakle, počinje u Grčkoj, kada je Modesty imala oko šest godina. Nije imala ni dom, ni porodicu ni sklonište, a (što je važno za priču), patila je od amnezije, koja je mogla da bude reakcija na ubistvo roditelja pred njenim očima. To je samo pretpostavka, jer pravu istinu nikada nećemo saznati.

Usamljeno dijete je znalo samo za jednu stvar – opstanak. Krala je hranu, spavala u sijenu, bila brza kao zec koga gone psi... a sve su to stvari koje je sama naučila pokušavajući da preživi. Ne samo da je naučila, već ih je i usavršila.

Djevojčica bez prošlosti i zaštite ima visoku cijenu među ljudima bez morala i Modesty biva zarobljena od strane jedne sirijske bande, ali je pobjegla prije nego što je došla u situaciju da obavlja dužnosti te vrste robinja. Godinu dana je radila kao pastirka u Maloraku, a kada je imala dvanaest, oteo ju je neki prosjak i vodio je kao mazgu po selima i sajmovima. Nakon šest mjeseci, Modesty je pobjegla. Tada je naučila da bol može zadesiti na mnoge nezamislive načine. Ipak, Modesty nije zamrzila muški rod, jer se tada pojavio čovjek po imenu Lob, koji je odgajao, školovao i dao joj ime Modesty (čednost). Modesty je naučila da nijesu svi ljudi loši. Lob, predratni profesor na univerzitetu naučio je Modesty da čita, piše i govori mnoge jezike. Um joj se razvijao brzo, kao i njene fizičke sposobnosti. Sebi je dala prezime Blaise, po čovjeku koji je podučavao čarobnjaka Merlina i tako je, otprilike nastala Modesty Blaise.

Nakon Lobove smrti, Modestyn život se mijenja. Ona upada u kriminalne vode, a tokom nečasnog gangsterskog rata u Tangir-u preuzima kontrolu nad kriminalističkom organizacijom “Louche”, što joj nije predstavljalo problem, jer je poznavala sve “opasne face” i znala kako njima da vlada.

Ipak, Modesty nije bila običan kriminalac. Bila je kriminalac sa stilom i moralom. Njena organizacija, kasnije poznata kao “The Network” (mreža) bavila se isključivo krađom, a krali su sve što je imalo vrijednost – umjetnička djela, nakit, industrijska povjerljiva dokumenta... Mreža je bila sastavljena od izuzetno sposobnih ljudi i štitila se sama. Samo u par navrata, Mreža je izašla iz okvira svoje djelatnosti, da bi spasila ratna razaranja, jer Modesty nije podnosila one koji nanose zlo slabima i bespomoćnima.

U vrijeme postojanja Mreže, Modesty je izvukla iz zatvora čovjeka po imenu Willie Garvin, jer je u njemu vidjela nešto posebno, što nije imao niko koga je do tada poznavala. Willie je razmišljao potpuno isto kao ona i uskoro su postali nerazdvojni prijatelji. On je u njoj vidio idola, nekoga za koga vrijedi dati život, a ona u njemu prijatelja, kakvog nije mogla ni zamisliti. Njihovi umovi su bili kao jedan, a ponekad su funkcionisali i kao jedno tijelo. Ipak, oni nikad nijesu bili ljubavnici, ili je baš to bila najsavršenija ljubav.

Iako kriminalci, Modesty i Willie nijesu bili pohlepni, i kada je novca bilo dovoljno rasformirali su Mrežu. Modesty je kupila vilu sa pogledom na Hyde Park, a Willie je otvorio pub blizu Temze. Ali tada se u njihov život umiješao čovjek po imenu Sir Gerald Tarrant, glava Britanske tajne službe. Pozvao ih je u pomoć oko problema koji legalnim putem nije mogao riješiti sam. Zakon i pravda ne idu uvjek istom stazom. Nekad je potrebno preskočiti pravila, a niko to nije mogao bolje od Modesty Blaise i Willie Garvin-a...

Strip Modesty Blaise je odmah po izlasku doživio veliki uspjeh, što dokazuje i činjenica da je već nakon dvije godine snimljen i istoimeni film u kome glavnu ulogu igra Monika Viti. Prvi crtač, Jim Holdanjay je preminuo 1970. godine, a njegovo mjesto zauzima Španac Enric Badia Romero, kod nas poznat po stripu “Axa”, za koga je O’Donnell morao scenario prevoditi na španski, jer nije govorio engleski. Po njegovom odlasku 1979. Modesty su crtali John Burns, Pat Wright i Neville Colvin sve do 1986, kada crtež ponovo preuzima Romero.

Peter O’Donnell je napisao i nekoliko romana o Modesty, a nedavno (oktobar 2003), snimljen je novi film po ovom stripu i zove se “My Name Is Modesty”. Glavnu ulogu igra Alexandra Staden, režiser je Scott Spiegal a scenario je napisao Quentin Tarantino, koji srećom nije režirao ovaj film, jer njegovi efekti sa crvenom bojom nikako ne odgovaraju izvornoj Modesty Blaise.


Nikola Ćurčin

Ovaj članak je prenesen sa sajta dnevnog lista POBJEDA, Podgorica, od 24.01.2004.godine. Sva prava zadržana.

sadržaj

12.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

P A Ž Nj A, P A Ž Nj A !!!

Daje se na znanje:
U prepremi je peto izdanje
Š L I C A !!!

***

Dakle, ukoliko smatrate da su vaši stripovi toliko dobri da mogu zadovoljiti naše stroge selekcione kriterijume,
pozivamo vas
da nam ih pošaljete, najkasnije do 10. 03. o.g. !!!

***

Tim stručnjaka sa dugogodišnjim iskustvom iz različitih oblasti stripa i života,
pozabaviće se vašim najintimnijim i namračnijim tajnama,
a za uzvrat vam neće tražiti ni paru!

I ne samo to!

Naš ekspertski tim nudi vam jedinstvenu priliku da,
bez konsultovanja rodbine i komšiluka,
bez čekanja i nerviranja,
jednom za svagda,
utvrdite
da li je, i u kojoj meri, to što radite zaista
strip!!!

***

Sve u svemu, na vama je samo da se potrudite da
vaši radovi ne budu duži od 4 - 5 tabli,
a ograničite se i na standardni izbor formata ( A4 ili A3 )
Usput, zaboravite na boju - takvu dekadenciju naš džep ne trpi!
Ako šaljete fotokopije, postarajte se da budu dobre i, molimo vas, propisno ih upakujte!
Ako vam je draža e-pošta, neka fajlovi budu kilobajtski manji ( ali obavezno 600 dpi. za bw, 300 dpi. za grayscale )
U izbor teme, kao i izbor jezika vam se nećemo mešati - tu se mešajte sami!

***

Na raspolaganju su vam sledeće adrese:
damjan@artxite.com
cenalis@verat.net

Saša Tomasović
21.oktobra, 35
11237 Batajnica
SCG

Maja Veselinović
Gospodara Vučića, 241/4
11000 Beograd
SCG

***

Zato,
ne časite časa,
već s mesta pohitajte do najbližeg računara
ili
prve pošte!

***

Pozdrav!!!
Ekipa Šlic radionice, SKC, Beograd

sadržaj

13.

PISMA ČITALACA

mail

From: Dusan Cvetkovic <henrih@ptt.yu>
Subject: Dodatak uz turbo folk u Shlicu

Poshto sam ja bio spona izmedju Shlica i Nishkih medija (a i preneo clanak iz Narodnih novina na strip vesti) mogu da tvrdim da greska koja je nastala u clanku nije greska "visprenog novinarskog znalca iz 'Narodnjaka' potpisanog sa BM" sto moze da se vidi u njegovom clanku od 16.01. U istim tim Narodnim Novinama gde se kaze "...uz muzicku podrsku grupe 'Komsije'(celo, blok flauta, udaraljke i dva zenska vokala).". Iza podataka koje je dobio stojim ja a siguran sam da tu ne mogu da pogresim sto znaci da je greska verovatno nastala na putu od novinara do stampe.

A sto se tice onog "vispreni"...taj BM je Branislav Miltojevic koj je malo duze u stripu, sto moze da se vidi u katalogu izlozbe stripa Nishkih autora iz 1986.godine gde je potpisan kao autor izlozbe i publikacije o underground stripu 'Tragovi u plavoj ilovaci' iz 1994.godine...

Tomasovic je pravo Sashino prezime a nema razloga da malo ne unapredimo sadrzaj Narodnih novina ovakvim desavanjima.

Dusan Cvetkovic
henrih@ptt.yu

sadržaj

14.

LINKOVI

Strip Vesti

Ovo je za sada zadnja tura linkova koje nam je iz grčkog časopisa "9" preneo Dragan Apostolović:

Massimiliano Frezzato - Italija
http://maser.free.fr

Alfonso Mejia Azpiri - Španija
http://azpiri.free.fr

Ralph Bakshi - SAD
http://www.ralphbakshi.com

Daniel Alan Brereton - SAD
http://www.nocturnals.com

James P. Starlin - SAD
http://starlin.com

Hayao Miyazaki - Japan
http://www.nausciaa.net/miyazaki/

Vaughn Bode - SAD
http://www.pha.jhu.edu/"jdavies/bode/

John Burne - SAD
http:// www.acc.umu.se/"alpha/byrne/main.html

Brian Bolland - SAD
http://www.velouria.com/bolland/

Paul Pope - SAD
http://www.paulpope.com

Alex Ross - SAD
http://www.alexrossart.com

Timothy Bradstreet - SAD
http://www.timbradstreet.com

Paul Gulacy - SAD
http:// www.gulacy.com

Horacio Altuna - Španija
www.ciudadfutura.com/maestrosdelcomic/html/horacio_altuna.html

---

http://www.fontifier.com/
Ovaj link bi mogao biti koristan autorima stripa. Radi se o automatizovanom sistemu za pravljenje sopstvenih fontova. Postojeci strip-fontovi koji se mogu skinuti sa sajtova najcesce su zabranjeni za koriscenje u komercijalne svrhe. Inace, ne znam koliko ce jos dugo ovaj sajt biti besplatan. (Srđan Aćimović)

sadržaj

15.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 31. januara do 6. februara

5. februara 2003. Organizovana je, kao Komikaze strip-akcija, izložba radova iz Hypnagogic review-a i "Kuhinje" uz gostovanje Aleksandra Zografa u klubu Močvari, Zagreb.


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad