prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. KOMIKAZE - Ivana Armanini
2. STRIPBURGER V ANGOULEMU - SripCore
3. STRIP U SRBIJI 2003. - Slobodan Ivkov
4. TURBO FOLK U ŠLICU - B.M.
5. DRUGI RATNIK KOROTA - Aleksandar Manić
6. IZBOR IZ DEVETKE - Dragan Apostolović
7. JUŽNJAČKA UTEHA No 143. - Dejan Stojiljković
8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (202) - Darko Macan
9. MOJ POGLED (90) - zmcomics
10. ŠTAMPA - štampa
11. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -ANGOULEM 2004. - NAGRADE
12. LINKOVI - Strip Vesti
13. DATUMI - Strip Vesti

1.

KOMIKAZE

Ivana Armanini

galerija Močvara predstavlja...

utorak, 27.01.04, 20.00h,

promocija novog izdanja strip albuma
KOMIKAZE
/moze se naruciti po promotivnoj cijeni
od 20 kn+postarina na adresi:
I.Armanini, Subiceva26
098488409
mios_maos007@yahoo.com
+
spesl edisn novogodisnji fanzin K&K-Komikaze & Kosmoplovci
(www.jedinstvo.hr/komikaze, www.kosmoplovci.net)
+
promocija kataloga Galerije Močvara 2001/2003
+
skupna izložba autora koji su izlagali u tom periodu
A. Hotko-Pavić; Annie Miller (SAD); Jennifer Bechak (SAD); Ivana Vidović; Ana Kolega; Paulina Jazvić; Ivan Fiolić; Ana Horvat; Jasika vuco, Tanja Tintor, Iris Lobaš,, Kristina Knežević ; Ines Krasić; Dubravko Mataković; Milan Manojlović Mance ; Iva Pasarić, Martina Mezak, Ksenija Kordić, Ana Šerić, Ana Horvat, Lala Raščić, Daniel Kovač, Mia Janković, Yaniv Shentser
+
koncert "Antenat"
GALLERY MUZIK:d-Gree

*Dio programa realizirano kroz platformu CLUBTURE

Don: IOD-HR,Ministarstvo kulture RH, Ured za kulturu grada Zagreba

sadržaj

2.

STRIPBURGER V ANGOULEMU

StripCore

Kot vsako leto se tudi letos urednistvo Stripburgerja odpravlja na mednarodni festival stripa v francoski Angouleme. Festival stripa v Angoulemu je najvecji tovrstni festival v Evropi in drugi najvecji na svetu ter vsako leto pritegne stevilne avtorje, revije in distributerje z razlicnih podrocij stripa. Tokrat se odvija ze enaintridesetic. Od 22. do 25. januarja bodo Stripburger zastopali uredniki David Krancan, Igor Prassel in Ivan Mitrevski ter stripovska avtorica Mina Zabnikar. Ob slovenski stripovski produkciji, bo Stripburger posebej predstavil Warburger, tematsko stevilko posveceno vojni.

sadržaj

3.

STRIP U SRBIJI 2003.

Slobodan Ivkov

1. Svetozar Tomić: "Do visina Olimpa","Marketprint", Novi Sad
2. Vasa Pavković: "Naš slatki strip", "Narodna knjiga Alfa", Beograd
3. "Svetitelji", "Prolog" / Vrnjačka Banja i "Plato" / Beograd
4. Aleksa Gajić i Valeri Manžen: "Bič Božji" (2. i 3. tom), "System Comics", Beograd
5. Aktivnosti SKC-a, Beograd
6. "Strip vesti", Zlatko Milenković, Novi Sad
7. Zoran Janjetov: "Bernar Panasonik", "System Comics", Beograd
8. Festivali stripa, Pančevo, Beograd i Niš
9. Art Špigelman: "Maus" (2. tom), "Samizdat B-92", Beograd
10. "Početnice", "Hinaki", Beograd

Od 74 zabeležena događaja, izdanja i fenomena koji su pratili, i tokom 2003. godine pleli srpsku stripsku scenu, izdvojio sam 10 za koje smatram da su najvažniji.

Protekla sezona bila je veoma bogata, a događaji raznovrsni. Obeležile su je 2 sjajne teorijske knjige, 8 novih albuma (možda i 9, ali ne znamo da li je do kraja 2003. objavljen i "U šrafovima" Alekse Gajića kod "Sistem komiksa") i 2 stripske sveske domaćih autora, nekoliko desetina, što legalno, što ilegalno prevedenih inostranih albuma i stripskih knjiga, 4 zaista velike stripske manifestacije u Beogradu, Pančevu i Nišu, od kojih su 3 bile međunarodne, 14 izložbi, te oko 50 prevedenih dužih stripova, uz bar još dvadeset puta toliko naših i inostranih kratkih, u formi kaiševa i tabli, publikovanih prvenstveno u dnevnim listovima "Blic" (Vladimir Stankovski), "Politika ekspres" (Nedeljko Ubović), "Politika" ("Hogar"), "Danas", "Kurir", nedeljnicima "Politikin zabavnik", "Svet" (Oljača), mesečniku "Stripoteka" i u nebrojenim fanzinima, na najneverovatnije načine umnožavanim u "kućnoj radinosti". Na teritoriji republike postoji 5-6 škola stripa od kojih čak 3 u Beogradu (Vladimira Vesovića, Milete - Miće Miloradovića i Radivoja Bogićevića).

Entuzijazam i strast aktera su i dalje neuporedivo snažniji od svakojakih nedaća, beznadežnih trendova, aktuelnih ekonomskih prinuda i tržišnih zakona, te odsustva svake perspektive, u najboljem slučaju, u još bar nekoliko narednih decenija. Niski honorari, skupo reklamiranje, slabi odjeci sa tržišta, mali tiraži i još manja kupovna moć stanovništva još uvek ne obeshrabruju čudesno uporne zaljubljenike ove stvaralačke discipline.

Svetozar Tomić je još od osnivanja jedan od urednika "Marketprinta", a i sada je član redakcije ovog uglednog izdavača koji je prošle godine objavio 10 prevedenih stripskih albuma (na žalost, ni jedan domaći), 12 mesečnih brojeva časopisa "Stripoteka" i isto toliko "Akire", jedinog trenutno prevođenog japanskog serijalizovanog stripa. Posle 18 godina od prethodne knjige, za naše prilike takođe spektakularne po formi, publikovao je u tvrdom povezu i u punom koloru raskošno delo "Do visina Olimpa" u kojem se teorijski bavi kod nas skoro nepoznatim i retko obrađivanim periodom, samim počecima savremenog stripa u svetu, pri čemu, uz prevedene stripove, propratno prikazuje opuse tvoraca, nekoliko stripskih legendi sa prelaska 19. u 20. vek.

Po formi neuporedivo skromnija, ali zato po svojoj temi i sadržaju podjednako važna je knjiga Vase Pavkovića. Svoje višedecenijsko iskustvo stečeno u praćenju srpske stripske scene on je sažeo u formu relativno kratkih zabeleški, impresija, osnovnih podataka, sentimentalnih prisećanja, jezgrovitih sudova i preciznih ocena.

I u svetskim relacijama potpuno originalan stvaralački pristup dvojice srpskih đakona, scenariste Nenada Ilića (na FDU diplomirao režiju!) i, teško bi bilo reći crtača, preciznije je kompjuterskog živopisca Milorada Milosavljevića, sveštenih lica koja između sebe i gradova u kojima žive (Beograd i Vranje) komuniciraju gotovo isključivo internetom, rezultovao je sa 2 stripska albuma "Vladar" (posvećen životu Stefana Nemanje, kasnije Svetog Simeona) i "Čudotvorac" (o Svetom Nikoli), od kojih je prvi već doživeo 2 izdanja. Pri kraju je rad na trećem albumu posvećenom Svetom Jovanu. Kompjuterski generisane, u stripske table i kaiševe kombinovane i sa merom u programu "Fotošop" dorađivane originalne ikone i freske apsolutna su novina sa frapantnim rezultatima.

Pored redovnih mesečnih svesaka jednog od najkvalitetnijih svetskih vesterna "Kena Parkera" i vanserijskog albuma "Ovo je čaroban svet" već najmanje deceniju, a i trenutno sigurno najboljeg stripa o deci "Kalvin i Hobs" Bila Votersona, "Sistem komiks" Zorana Moroa, sa urednicima Igorom Markovićem i Milanom Rusalićem, i dalje kod nas najviše ulaže u domaće autore. To potvrđuju 2 albuma "Biča Božjeg" Alekse Gajića i Valeri Manžen u punom koloru i konačno kompletno predstavljen "Bernard Panasonik" Zorana Janjetova. Treći, samostalni Gajićev "U šrafovima" (ili "Šrafovi"?) je "na putu" da se ušrafi, ako već i nije. Posle "Marketprinta", na polju prevedenih i vrhunski realizovanih albuma izdavač "Sistem komiks" je nesumnjivo najbolji u Srbiji.

Za Studentski kulturni centar bi uopšteno moglo da se konstatuje kako je, posmatrajući obim i kontinuitet aktivnosti koje su neprestano smenjivale jedna drugu, pod rukovodstvom direktora Slavka Timotijevića i izuzetno agilnog, upornog, organizaciono sposobnog i, što je u ovom poslu najvažnije, snalažljivog urednika programa i izdavačke delatnosti Mikija Pješčića samo u 2003. nadmašen ukupan broj stripskih događaja i izdanja organizovanih, još od inicijative za osnivanje SKC-a krajem šezdesetih do danas. Objavljena su čak 2 tvrdo ukoričena albuma domaćih autora ("Ono što tražim" Đorđa Milovića i prva epizoda "Bezdan" serije "Crne duše" scenariste Marka Stojanovića i crtača Predraga Ginevskog), 1 izdanje, iako bi mirne duše i ono moglo da bude album, ipak po formi sveska ("Eutanazija" Zorana Stojiljkovića - Kize) i andergraund časopis "Šlic". Zatim, održan je internacionalni konkurs i 1. Međunarodni salon stripa mladih koji je otvorio ministar kulture Republike Srbije Branislav Lečić. To je prvi put od 1995. kada je tadašnji ministar kulture Nada Popović - Perišić otvorila izložbu "60 godina domaćeg stripa u Srbiji" da se jedan ministar na ovaj način uključio u stripske događaje. Nešto slično onome što je 1998. pratilo prvi dolazak jednog autora stripa iz Hrvatske u Srbiju Dušana Gačića koji je po pozivu iz Kulturnog centra iz Beograda u galeriji napravio svoju stripsku izložbu i održao predavanje o savremenom hrvatskom stripu, dogodilo se i autorima iz Hrvatske koji su uz izvanrednu izložbu Novi hrvatski strip (Hrvatski strip od 1990. do danas) doputovali u SKC marta 2003. Za ova dva događaja zajedničke su, nažalost, bile hronološki podudarne velike društvene nevolje koje su ometale da se ovi važni kontakti odvijaju u potpuno opuštenoj atmosferi. Pre pet godina Gačić je stigao dan pre nego što je trebalo da počne bombardovanje Srbije od strane NATO-a (koje nas ipak nije mimoišlo pet meseci kasnije 1999.), u situaciji kada su sve republičke muzejske postavke već ubrzano sklanjane u depoe, a samo dva dana posle otvaranja sjajne hrvatske izložbe 2003. ubijen je, na jedva par stotina metara od SKC-a premijer Srbije Zoran Đinđić i proglašeno je vanredno stanje, pa su, iako je izložba bila otvorena i dostupna posetiocima, najavljena propratna dešavanja narednih dana (predstavljanje Gačićevog "Flita", Macanovih i Biukovićevih "Grendela", magazina "Endem" i druge manifestacije) bila otkazana. Valjda će sledeći put biti bolje. Šta da se radi, život ide dalje i već u junu je postavljena izložba Zorana Janjetova. Usput, treba zabeležiti i da se škola stripa Vlade Vesovića, koja je silom prilika za poslednjih 10 godina već više puta menjala svoje mesto, od radničkih univerziteta, preko Doma Vojske Jugoslavije (bivše JNA), pa do lepog prostora u ul. Majke Jevrosime, konačno skućila u SKC-u. Da ovde samo zabeležim kako je tokom 2003. u Beogradu otvorena još jedna škola stripa koju u Dečjem kulturnom centru (ranije Domu Pionira) drži karikaturista Mileta - Mića Miloradović, dok, ako se ne varam, u opštini Čukarica deluje škola stripa Radivoja Bogićevića.

Zlatko Milenković je nekako stigao da, pored rada u redakciji "Marketprinta" i petogodišnjeg redovnog nedeljnog uređivanja i emitovanja elektronskog internet časopisa "Strip vesti", kao i uređivanja stripskog sajta i sam napiše i nacrta solidan originalni strip "Konjići od drveta" plasiran u formi stripske sveske koja započinje seriju "Blek i Anđela". Nedavno su "Strip vesti" doživele svoje 250 nedeljno izdanje i koristim ovu priliku da čestitam jubilej nesvakidašnje istrajnom autoru jednog fascinantnog projekta koji svake nedelje odlazi na elektronske adrese 760 čitalaca širom sveta i koji uključuje i propratni sajt sa izvanrednim brojem poseta (na primer, u novembru 11.647 i dnevnim rekordom od 571).

Drugi pančevački internacionalni festival autorskog stripa "Grrr!" (čiji je spiritus movens, kao i u slučaju pete akcije i stripske sveske "Kuhinja" Saša Rakezić / Aleksandar Zograf) je, kao i prvi festival, iza sebe ostavio dragocen katalog. U njemu je sve opisano. Nabavite ga obavezno.

Završni, drugi tom izvanrednog "Mausa" Arta Špigelmana je u svim aspektima realizovan podjednako pažljivo i ozbiljno kao i prvi. Fascinantna je sličnost sa izvornim izdanjem, a prilagođavanja našem jeziku su, i narativno i vizuelno, izvedena maestralno. Našoj kulturi samo na čast može da služi što je "Samizdat B-92" sve ovako perfektno transponovao.

Izdavač "Hinaki" urednika Vesne i Petra Jevremovića je i ove godine predstavio 4 nove, izvanredno prevedene i adaptirane stripovane "početnice": "Kant za početnike", "Hegel za početnike", "Šekspir za početnike" i "Romantizam za početnike".

Uz sve ovo, a u vezi sa drugim oblikom vizuelne naracije, sa filmom naravno, mora se podsetiti da smo, zahvaljujući našim agilnim filmskim distributerima, potpuno uporedo sa ljubiteljima stripa i filma širom sveta, ili tek sa vremenskim razmakom koji se može tolerisati, tokom 2003. imali prilike da vidimo filmovane stripove "Derdevil", "Iks ljudi (2)", "Hulk" (ili "Halk", ili "H'lk", kako nam drago) i "Liga izuzetnih džentlmena", a nadam se da će nam sa istom ažurnošću tokom naredne 2004. to biti omogućeno i sa najavljenim "Panišerom", "Spajdermenom (2)", "Helbojem"...

sadržaj

4.

TURBO FOLK U ŠLICU

B.M.

Prošlog petka u galeriji Niškog kulturnog centra u organizaciji ove ustanove i grupe ČAJ...Odličan , održano je vrlo zanimljivo multimedijalno veče na kome je grupu beogradskih stvaralaca u okviru Šlic klub toure otvorila izložbu stripa, projektovala kratke video i animirane filmove održala koncert i na kraju prikupljala nove naslove od ovdašnjih autora. Šlic klub tura je kreativna manifestacija koja se bavi promovissanjem mladih umetnika sa prostora jugoistočne Evrope, koji, pre svega, istražuju alternativne umetničke forme i razbijaju predrasude o pripadnicima drugih zajednica kroz zajednički rad.

Našu strip radionicu čine mladi autori koji se bave alternativnim i experimentalnim stripom. Takođe radimo i časopis Šlic, kao i veliki broj drugih izdanja pojedinačnih strip fanzina i kolektivnih, uglavnom, tematska izdanja. Ja koordiniram radionice, a redakciju čine Vladimir S Marković Loonez, Borivoje Grbić, Milutin Popović Miho, Maj Veselinović, Goran Vasić Burek, Vladimir Vuković Seljak, Jelena Kurjak Seka, i Milo Roganović... Deo ove ekipe prisutan je na Niškoj izložbi ali su ekipu šlica odnosno izložbu (pri)pomogli i Saša Zograf, Zigomar, Ivana Armanini, Dejan Šijak, Vuk Palibrk, Zlatko Krstevski...

Osobena alternativna koncepcija časopisa Šlic direktno uslovljava i karakter ove otkačene ka poetici eksperimenta čistog andergraunda usmerene grupe koja je do sada mnogo uradila na afirmaciji medija.

Strip radionica Člic je koncipirana kao otvorena, javna i interaktivna crtačka laboratorija čiji je cilj promovisanje novog stripa, kao i afirmisanje mladih autora. U tom kontekstu i časopis Šlic je zamišljen kao izdanje u kome mladi i neafirmisani crtači nalaze polaznu osnovu za objavljivanje radova ali isto tako u Šlicu publikujemo i naslove neafirmisanih stvaralaca. Od početka smo insistirali na različitosti senzibiliteta stripovskog kazivanja, istraživanja, kao što ostavilo prostor za prostor za paralelni razvoj individualnih, vrlo upečatljivih likovnih poetika. Šta smo do sad uradili? Pa štampali smo tri tri redovna broja Šlica i dva broja UF-a, tematski orjentisanih fanzina. Prvi je posvećen fenomenu turbo folka, a drugi tehno kulturi. Tu je i treći fanzin Biciklizam koji je u celosti, komplet od deset izdanja, posvećen fenomenu biciklizma-govori Saša Tomasović.

Inače, pored izložbe u Nišu ,u petak, održan je i mali performans koji su upriličili video radovima Danilo Milošev Wostok,Vladimir Marković i Goran Vasić Burek, a na kraju je izveden muzički performans, delo grupe koju čine kontrabas i dva vokala.


Objavljeno: Narodne novine, Niš, 22.01.2004.godine

sadržaj

5.

DRUGI RATNIK KOROTA

Aleksandar Manić

Trechi deo strip sage "Toccak" (Glena) iz pera scenariste Gorana Skrobonje i ccetkice crtacca Drazzena Kovaccevicha, pojavio se u francuskim knjizzarama pred angulemski strip festival. Novi album serijala zapoccetog kao avantura Alfreda Ccestera osudjenog na kaznu "toccak" i prebacivanje duha u tudje telo u drugoj dimenziji, nastavlja se na ccudan naccin.

Prvi album, inacce pobedniccka pricca sa medjunarodnog konkursa, vessto je uskladio nauccnu fantastiku i epsku fantastiku. Drugi album se pokazao se scenaristiccki slabijim, ali ccesto se u serijalima dessava da drugi deo priprema razvoj zapleta u trechem tomu. "Sedam ratnika Korota – 2. deo" izneverio je occekivanja. Pricca o prvobitnom junaku Alfredu Ccesteru nastavlja se na pet tabli, dok je ostalih 43 posvecheno arkhamskim zemljama i borbama. Stanovnike terorissu ratnici-zombiji, a proroccanstvo Korota se nastavlja u issccekivanju "sedam ratnika koji che da brane zemlju i da se bore sa Gospodarima Tame i Svetlosti". Drugi nastavak je obelodanio Ilsu, devojccicu koja mozze da upravlja atmosferskim fenomenima. U trechem delu pojavio se drugi ratnik, Rudjero d'Orvi, lopov-dzzentlmen, ccije su se "indijana-dzzonsovske" avanture protegle do poslednje table.

Scenaristiccka povrssnost u razradi karakteri doprinela je da se pricca svede na stereotipe vidjene u holivudskoj produkciji. Grafizam Drazzena Koveccevicha, neujednaccen u prva dva albuma, dobio je stilsku koherenciju i stripovsku naraciju. Medjutim, njegov pristup je u tolikoj meri klasiccan, da se ponekad ima utisak stripa crtnaog pre visse decenija. Istovremeno, Drazzenov snazzan osechaj za slikarstvo dossao je joss jednom do izrazzaja: nabori odeche nalik baroknom slikarstvu, ekspresivni pejzazzi, emotivnost akvareliste...

Ako se strip serijal "Toccak" nastavi uvodjenjem svakog ratnika kroz ccitav album, tempom od jednog nastavka godissnje stichi che se do osmog nastavka. Ako u devetom oni zajedniccki krenu u borbu protiv Gospodara Tame i Svetlosti i ako uzmemo u obzir nekoliko ofanziva, sedam ratnika imaju moguchnost da pobede zlo u isto vreme kada Srbija udje u Evropsku uniju. Time che se zaustaviti "crni odliv sa zvezda". Pobedom ratnika Korota, a ne ulaskom Srbije u Evropsku uniju.

sadržaj

6.

IZBOR IZ DEVETKE

Dragan Apostolović
devet_ka@yahoo.com

PHILIPPE GELUCK

Phillipe Gelucka prepoznajemo po Mačku, mada bi mogli reći i da Mačka prepoznajemo po Phillipe Gelucku. Nešto više običnog alter ega svog tvorca i običnog kućnog ljubimca, Mačak je nesvakidašnja slika naše civilizacije, junak koji je umetnost u umetnosti učinio suvišnom. Geluck sve ovo vrlo dobro zna. Važi za inteligentnog čoveka koji je kada se umorio od života na daskama koje život znače, našao način da im se više nikada ne vrati. Stasao uz Šekspirova i Brehtova dela, kroz pozorište je naučio sta je to samospoznaja, na televiziji šta je to tajming i kroz strip da izrazi ono što nosi u sebi. To je najznačajnija scena na kojoj je nastupao u životu. Phillipe Geluck se našao preko puta mene na dva sata i govorio o sebi. Kaže da ne poznaje formulu za dobru šalu, ali da je veoma važno znati kako na zanimljiv način reći sve ono što imamo u sebi.

Pa da krenemo od početka. Kako je počelo sve to sa Mačkom?
''Rad na Mačku sam počeo 22. marta 1983. godine. U to vreme sam glumio u pozorištu, radio na televiziji, ali uporedo sam i crtao. Jedan novinar iz lista Le Soir koji je bio na nekoliko mojih izložbi, je tražio od pet crtača - među kojima sam bio i ja - da damo predloge za novog junaka koji će se pojavljivati u nedeljnom dodatku lista. Za tu priliku sam kreirao lik Mačka, čiji gegovi su uspeli da nasmeju sve prisutne. Mačak je izabran, i od tada je sve krenulo''.

Sa ovim junakom ste uspeli da probijete granice svoje zemlje i da nasmejete mnoge Evropljane. Postoji li nekakva formula za ovaj uspeh?
''Nisam u stanju da govorim o formuli pošto je nemam. Jednostavno, dobijete priliku da komunicirate sa ljudima i da podelite sa njima ono što imate u sebi. Na televiziji sam počeo tako što sam radio dečije emisije, za koje se ubrzo ispostavilo da ih prati cela porodica - deca, mladi, stariji. Mačka čita publika između 10 i 90 godina. Ne postoji granica. Čitaju ga radnici, policajci, profesori univerziteta, političari, službenici''.

Da li ova opšta prihvaćenost krije i neke opasnosti?
''Nisam demagog, ali uspevam da se bez prozivanja bilo koga, obratim svakom ponaosob. Ne postoji nijedna kategorija, bilo kada je reč o poreklu, obrazovanju, zanimanju ili polu kojoj se ne obraćam. Na kraju, ne postoji ni nacionalna kategorija. Ako stvari radimo onako kako osećamo, poslednju reč ipak ima čitalac, jer u čitavoj stvari i on učestvuje''.

Možemo dakle govoriti o tome da, kada je reč o humoru, je svet nepodeljen?
''Postoji jedna zajednička prijemčivost na svetskom nivou. Pre nekoliko godina sam bio na odmoru u vašoj zemlji. Obišao sam Kiklade i zadržao se na Iosu, ostrvu koje je zaista nešto posebno. Iznajmio sam jednu kuću u blizini mora. Svakodnevno sam sa svraćao u jednu bakalnicu koju je držao izvesni gospodin Nikos. Uspevalo mi je da zasmejem tog čoveka iako nisam znao ni jednu reč grčkog, niti je ovaj znao francuski. E, to je svetski humor!''.

Postoje li neke tabu teme koje ne dotičete?
''U suštini ne bi trebalo da je tako ali postoji nekoliko stvari sa kojima ne mogu da radim. Na primer sa pedofilijom. Želeo bih, ali ne mogu. To je nešto što me užasava, kao i terorizam, glad, rat. Za ove i mogu da napravim geg, ali pedofilija je jedina pojava koja me sasvim blokira u stvaralačkom smislu''.

Mačak se prvi put pojavio u novinama a kasnije i u vidu albuma. Šta vam je draže?
''Obožavam novine, jer je divan osećaj znati da u toku jednog dana hiljade ljudi vidi ono što radiš. Od političara do ljudi iz komšiluka. Knjiga funkcioniše drugačije, daje jednu vrstu stamenosti radu. Sa knjigom ostavljam nešto iza sebe, nekog traga da sam postojao na zemlji. Novine su međutim, nešto sa čime postajete deo nečijeg dana, a kasnije vam u njih zapakuju ribu! Mislim da je to fantastično!

Kroz svoj rad ste provukli i parodiju na svetske simbole umetnosti i estetike, kao što su na primer skulptura Afrodite ili Đokonda. Koja je poruka koju ste želeli da prenesete?
''Đokonda, Afrodita, Vorholova Merlin, Tin Tinova raketa su ikone koje na globalnom planu imaju izuzetno jaku simboliku. Nazvao bih ih ikonama - svetionicima naše civilizacije. Kada počinjemo rad na nekoj temi tražeći materijal za sledeći geg, otkrivamo da je broj tema neiscrpan. Učinilo mi se prikladnim da se malo poigram sa percepcijom čitalaca navevši ih predhodno na simbole koji su im bliski ali kroz jednu drugačiju dimenziju''.

Postoje neke granice koje ne prelazite. Možda iz straha da čitaoci neće biti u stanju da ih razumeju?
''Uvek postoji rizik da nećete u svaki put i sasvim dopreti do ljudi koji čitaju ono o čemu govorite. To je nešto od čega se ne može pobeći i u šta svesno ulazim. Ono što je jako važno je na neki način obrazovanje publike. Vremenom se publika otiskuje na sve dalja putovanja, ali problem nove, mlađe publike koja je tek na početku putovanja ostaje. To je valjda i razlog što ne mogu da tvrdim da sam siguran da se dopadam, da ne šokiram, i da sam prihvaćen, ali to je deo tajne koju čuvam za sebe''.

Da li bi smo mogli reći da ste Mačak zapravo vi?
''Mačak je klovnovska maska koju nosim i koju koristim, iako je sve to malo čudno jer se radi o junaku koji ne postoji i koji u stvari nisam ja.

Da li je to način da budete stalno prisutni na sceni?
"Da ali s tim da nisam u obavezi da izlazim na binu. Bio sam glumac a postao sam u neku ruku pisac. Glumac je sada Mačak, na bini je i igra svoju ulogu. Ja ostajem kući, nemam obavezu da idem na turneje, nema potrebe da večeri provodim van kuće. Mačak je sve to preuzeo na sebe!''.

U svakoj od vaših knjiga postoje jedan – dva crteža koji su na granici dobrog ukusa, kao na primer torba Monike Levinski. Da li je u pitanju lak način stvaranja šale?
''Torbica Monike Levinski koja je imala oblik para testisa je bila stvar trenutne inspiracije. Bila je na granici dobrog ukusa, ali nastala je u vreme kada se Levinski spremala da lansira svoju seriju torbica. Ono o čemu sam imao potrebu da govorim je bilo ''corect'', ali sam se usudio i da malo preteram. Kao i u slučaju kada sam nacrtao supruga čuvene porno dive Lolo Ferari, sa testisima velikim gotovo kao grudi njegove žene. Sigurno, ove stvari teraju ljude na smeh. Šala je u suštini stvar tona, pogleda, ličnosti, izraza. Isti sadržaj za nekog može biti veoma uvredljiv i na granici ukusa, a za nekog drugog, opet, veoma smešan''.

A kada bi tražili da napravite neki geg na temu situacije u Palestini?
''Ne zanimaju me takve teške teme. Postoje kolege crtači koji to mnogo bolje rade. Na kraju, takve teme se veoma brzo izližu. Pre nekoliko godina sam za časopis Evenement du Jeudi uradio nekoliko takvih radova. To se dešavalo u vreme bombardovanja Jugoslavije od strane NATO. Naime, prikazao sam kako se u bombama pored ostalog nalazi i jod, koji se može koristiti kao prva pomoć ranjenima. Poruka je i danas veoma jaka, iako je mnogo jača činjenica da su ljudima zaista padale bombe na glave''.

Gde za Philippe Gelucka prestaje šala, i koje su vrednosti u njegovom životu?
''Posle mnogo godina okupilo se za večerom nas četiri para prijatelja. Svi smo zajedno upisali studije 1972. godine. Veoma smo se iznenadili kada smo otkrili da smo još uvek šaljivi kao u vreme kada smo započeli školovanje. To je čoveku negde važno. Za mene je na prvom mestu porodica, moja žena i moja deca, prijatelji, vrednosti zarad kojih bih žrtvovao sve. Nisam rob pravila da the show must go on. Onog trenutka kada nas neko kome smo potrebni pozove, sve prestaje''.

Šta će biti sa Mačkom?
''Mnogo ga volim, ali ne želim da postane niti opterećenje, niti obaveza. Od samog početka sam svestan da ako počnem da se dosađujem, rad na Mačku će stati. Neću ga nastaviti iz ekonomskih razloga, osim ako neko od moje dece ne odluči da želi da se bavi njime''.

Inače će posle smrti svog crtača doživeti sudbinu samoubice, kao što se naveli u jednom od gegova?
''To je bila jedna pirueta koja govori o sudbini crtanog junaka posle smrti svog autora. Crtež pripada onom ko ga je stvorio, ali i čitaocima, naravno. Junaci ipak imaju i svoj lični život''.


prevod: Dragan Apostolović

© 9 - ELEFTHEROTYPIA 2004.
mailto: ennea@enet.gr

sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No143.

Dejan Stojiljković
siic_pressing@yahoo.com

Oksimoronija u Srbiji
GORKI ČAJ SA ŠEĆEROM

Mesto: galerija NKC-a, Niš
Vreme: 16. januar u 20:00 h
Temperatura: -1 u hladu
Događanje: ŠLIC CLUB TOUR izložba
Način dobavljanja alkohola: Laško pivo iz trafike preko puta galerije
Šifrovano ime operacije: U ČELJUSTIMA KOKE NOSILJE
Angažovano ljudstvo: Stariji agent JAGNJE, Mlađi agent GUARANČE, Agent-pripravnik INTER MILAN
Pozadinski tim: Dežurna ekipa hitne pomoći

Bio je to sumorni petak popodne, u trenucima dokolice, kada sam sinoćnji mamurluk lečio pelinkovcem, do mene je došla šokantna vest: omraženi ''Šlic'' kao nekakav putujući cirkus kruži Srbijom poput pošasti i konačno dolazi u moj rodni grad. Veran tradiciji ''Otpisanih'', spremio sam stanovitu količinu dinamita da obmotam oko sebe i kao živa bomba odem do galerije gde bih se samodetonirao i tako zaslužio da jedna ulica u Nišu (makar i ona na periferiji) ponese moje mučeničko ime. Ipak sam se predomislio i odlučio da to bude sinhronizovana akcija grupe ilegalaca kojoj sam odmah smislio konspirativno ime VELIKOSERBS. Uz herojski poklič ''Srbija do Prokuplja!'' ja i moja dva saborca Inter Milan i Guaranče, natovareni dovoljnom količinom piva i CD-a sa drum&bass muzikom, krenuli smo u hladnu januarsku noć...

Pravo u susret svojoj sudbini.

IZLOŽBA

Na mestu zločina obreli smo se nešto pre 20 sati. Vreme je bilo hladno ali prijatno. Prvo smo napravili jedno strateško osmatranje terena i zaključili da je za nabavku dodatnog piva najpogodnija trafika preko puta ulice, odmah do autobuskog stajališta. Kao prvi dobavljač određen je Inter Milan jer je najmlađi. Osim toga, stresno iskustvo tipa dileme ''da l' da uzmem laško ili nikšićko'' biće dobro za jačanje karaktera jednog tajnog agenta. Odmah po ulasku u to zločinačko gnezdo (galeriju) krenuo sam sa proučavanjem izloženih radova...

Evo, ovako...

Ja stripove Aleksandra Zografa uopšte ne volim. Čak su mi ponekad prilično glupi. Ali i pored toga, poštujem ga kao autora jer je uspeo da izgradi prepoznatljiv stil, da stekne publiku i da uradi puno toga na polju na kojem deluje. Voleti ili ne voleti njegove stripove stvar je ukusa, prepoznati umetničku vrednost u onome što radi, stvar je zdravog razuma. Dakle, čovek je de facto dobar autor, samo nije po mom ukusu... Neko voli Bitlse, neko voli Stonse. Preskačemo Zografa i idemo dalje.

O stripovima Dušana Cvetkovića sam pisao u više navrata i na više mesta. On je autor koji definitivno ima svoj stil i svoj pečat, to što radi, radi veoma kvalitetno i predano. Sad, oni koji kukumavče da ne razumeju Dušanove priče treba da skapiraju da čovek ima svoj sopstveni svet u kome svi ti njegovi tripovi savršeno fukcionišu. Dušana izuzetno cenim i zbog jedne osobine koja je veoma retka u svetu stripa, a to je skromnost. A ako u obzir uzmemo da je on, i kao čovek i kao umetnik, jedan veliki pozitivac, onda svakako zaslužuje bezrezervnu podršku.

Drugi autor kome želim da posvetim par reči jeste Aleksandar Opačić. S obzirom na to da sam neke njegove ranije radove imao prilike da vidim još pre godinu ili dve, mogu da kažem da je čovek napredovao. On u svetu domaćeg stripa predstavlja jedan svojevrstan kuriozitet, mnogi bi našli da je samo gledanje njegovih crteža prilično mučno i teško svarljivo, zato ga i treba preporučiti samo onima sa otpornijim stomakom. Očigledno da Aleksandar ne nailazi u svakoj prilici na razumevanje. Ja lično mislim da je formula njegovog stvaralačkog procesa vrlo jednostavna: prosto, čovek ne crta ono što vidi, već ono što OSEĆA. Nešto kao stripovski ekspresionizam. A to što gospodin Opačić oseti i nacrta bije direktno u glavu. Jedinu zamerku koju mogu da mu nađem jeste to da su mu pojedine table zbir nabacanih sličica bez jače vezivne niti između sebe. Mislim da bi trebao da zna da je strip to što jeste upravo zbog svoje narativne prirode i da ubuduće malo više pažnje posveti tom problemu.

Iako dame imaju prednost, Maju Veselninović sam ostavio za kraj. E, pa Maja... Evo, šta kolumnistanovinarkritičarisfrustriranikourednikstrippresinga misli o tvom radu... Iako su mi se neke ranije stvari dopale (kao npr. ona duhovita ilustracija pesme Radeta Jorovića u Đurinoj i Tarlaćevoj ''Antologiji turbo folka'') nisam imao pojma o koliko dobrom autoru se radi. Stilizacija, gospodo... To je ono što mnogi već afirmisani ''autori'' nemaju i neće imati a ovo devojče poseduje u solidnim količinama. Sveden crtež, jasna linija, groteskna poigravanja sa našom nimalo ružičastom stvarnošću... A onda totalna pozitiva, crtački i narativno lepo izvedena priča o, verovali li ne, pekmezu od šljiva. Odlično.

Što se tiče ostalih, o njima ne vredi govoriti u ovakvom kontekstu. Zašto? Zato što sve preostalo izloženo u galeriji NKC-a i NIJE STRIP. Više liči na rezultat projekta za decu do pet godina pod nazivom ''Crtajmo Sunašca''. Sad, ja bih, verovatno, trebalo da zarad unapređenja međuljudskih odnosa na relaciji mejnstrim-''alternativa'', zarad lepog vaspitanja i cenzorskih makaza što mi vise nad glavom a drži ih vlasnik ovog E-zina, kažem nešto kao: ''Braćo i sestre, ovo je super! Samo tako nastavite!''. Ali ne vredi.

Ja to, jednostavno, ne mogu.

Postoje standardi, postoji talenat, postoji rad, postoji, na kraju krajeva, zdrav razum... I sve to sprečava likove kao što su Teta Negra, Burek, Vladimir Vuković, Milutin Popović Miho, Jarmila Jaso, da budu Mebijus, Kramb ili, ako baš hoćete, Milisav Banković ili Nebojša Pejić. Da nije tako, svaka škrabotina nastala kao proizvod frustracije i taštine mogla bi da bude ''Princ Valijant''. Voleo bi da ekipi okupljenoj oko ''Šlica'' neko kompetentniji od mene (a takvih je puno) objasni da prvo treba da se nauči crtanje pa tek onda pravljenje stripa. Ne obrnuto. Čisto sumnjam da će se to desiti, bar ne uskoro, imajuću u vidu licemerje i foliranje prisutno na našim strip-prostorima. Jednostavno, recept za pravljenje umetnosti nije biti prepametan, preambiciozan i tašt, što se da lako zaključiti o većini ''Šlicovih'' autora (i to u slučaju kad vam pođe za rukom da protumačite to što su oni namazali na papiru) već su dve prekopotrebne supstance zanat i talenat. Pomenuti momci i devojke nemaju ni jedno ni drugo. Zbog toga sebi ne želim da dam za pravo da ih podržim u nečemu što rade prilično loše i tako im učinim medveđu uslugu. Duboko sam ubeđen da svaki čovek u sebi nosi određenu vrstu talenta, uz određenu dozu zalaganja taj talenat na kraju nikad ne ostane neprimećen. Moj komšija Steva ima kći od deset godina. Upisao ju je na časove violine još kad je imala šest. I posle četiri godine vežbanja kod ovog psihički izmaltrtiranog deteta vidi se samo jedno: da nema sluha. A mala možda u sebi krije talenat za poeziju, slikanje ili košarku... I umesto da postane uspešna u nekom od ovih polja, ona će postati samo loša violinistkinja. Sve zbog takve ''podrške'' iz njenog okruženja. Moja poruka za tri četvrtine autora ''Šlica'' jeste da batale strip jer u njemu nemaju šta da traže. Sportski ekvivalent njihovim pokušajima jeste želja, recimo, centarfora Radničkog iz Pirota da nađe sebi mesto u timu u kome igraju Ronaldo, Bekam, Piksi... Od njih nikad ništa neće biti, ma šta im pričali licemerni ''kritičari'' i galeristi, i ma koliko ih forsirali gurui tipa Saša Tomašević - Bambi. Postoje sigurno hiljade načina i hiljade polja u kojima mogu da se iskažu i gde su njihove ideje prekopotrebne. Ali oni ne žele tamo da se okušaju jer ih je neko ubedio da su njihove žvrljotine stripovi, i to dobri. Tako dolazimo do apsurda da neki od njih ono što rade nazovu ''autorskim stripom'' (šta, kao ostali nisu autori?), da sebe i svoje ortake predstave kao ''vrlo ambiciozne i sve popularnije mlade strip autore'' (a gde ste to popularni? u svom komšiluku?), mene imenuju kao ''krivca'' za nastanak serijala o Luki Vraniću (Dejan Vujić Drakula će biti iznenađen kada ovo sazna), a za stripove mejnstrim autora upotrebe veoma cadekvatnu reč - sranje. Sve ovo, začinjeno genijalnom porukom: ''neka mejnstrim autori malo potrude pa će se probiti na sceni i zaraditi neke pare!'' jasno mi stavlja do znanja kakav će biti njihov odgovor na ovaj moj tekst. Ali nije to ono što me brine... Brine me to što su toliko uporni da istraju u neznanju, neukusu i nekvalitetu. Gadno je kada svu svoju kreativnu snagu baziraš na goloj sujeti, a nema nikog da ti kaže istinu u oči. Mene ne računajte, znam da je ''šlicovcima'' stalo do mog mišljenja koliko i do lanjskog snega i da će moju kolumnu većina njih pročitati iz čistog mazohizma. Ali zaista, poslednje što želim srpskom stripu jesu albumi Bureka, Seljaka ili Lunija. Tako nešto bi bio definitivni dokaz da su u Srbiji odavno pali svi kriterijumi.

KOMŠIJE

Nakon prikazivanja video radova čiji su autori bili Danilo Milošević Vostok, Vladimir Marković i Goran Vasić Burek usledio je jedan prilično interesantan performans od strane grupe koja se zove ''Komšije''. Teško je opisati muziku koju oni izvode ali, iskreno govoreći, to je bio i najinteresantniji deo večeri. Zato je i šteta što je izvođenje njihove čudne muzike pratio jednocifren broj ljudi. Iz meni neshvatljivih razloga, čim su momci i devojke iz ''Komšija'' zauzeli mesto u sredini galerije i krenuli sa svirkom, gotovo svi posetioci izložbe zaglavili su na vratima kao da je neko povikao ''Evo ide Ceca Ražnatović i deli besplatno pivo!''. Elem, ostanemo tako Guaranče, Milan i ja, odslušamo simpatične goste, i dok sam ja išao u nabavku, moja dva sapatnika se upoznaju sa članovima grupe i kao pravi obaveštajci stupe u neobavezan razgovor sa njima. Igrom sudbine ili ne (biće da ne, jer u svetu tajnih agenata slučaj ne postoji!) Dušan je rešio da svoje goste odvede u kafić u Tvrđavi gde je postavka njegovih radova i gde, gle čuda, mi odlazimo relativno često jer poznajemo gazdu koji nam, kao svetski čovek, dozvoljava da pijemo ''na recku''.

KOD IGE NA KAFU

Čitaonica-kafić, tj. društvo Helenofila iz Niša, poznatije je kao ''Kod Ige''. Nalazi se u delu niške tvrđave gde je nekad, čini mi se, bila džebana ili zatvor, simpatično jedno mesto gde smo se raspištoljili nakon što sam ja svoj ranac nafilovao limenkama piva. U opuštenom razgovoru sa Andrijom (šefom orkestra) saznali smo da se ''Komšije'' zovu tako iz čistog protesta ka sveopštem otuđenju koje uveliko obuzima svet u kome živimo. ''Vidite...'', jadao nam se Andrija, ''Više nema normalnog odnosa među ljudima... Nema onog: komšija svrati na kafu, komšija pozajmi mi šoljicu šećera... Ljudi su postali sebični i nedruželjubivi.'' Uz dobar drum&bass sa Milančetovih diskova, pričali smo i o muzičkoj sceni u Nišu koja (baš kao i stripovska) gotovo da ne postoji i o albumu koji će ''Komšije'' snimiti ove godine. Nažalost, naši simpatični gosti su morali da krenu ranije tako da su ostali uskraćeni za gandžu koju je Guraranče otišao da nabavi ali šta da se radi, razmenili smo telefone, biće druge prilike. Nas trojica smo kasnije otišli do legendarnog kafića ''Time'', da malo otkuliramo sa znamenitim gradskim facama.

EPILOG

Samoubilačka akcija planirana za to veče odložena je na neodređeno vreme jer, šta vredi ako aždaji odsečeš jednu glavu a na njenom mestu izrastu još tri? Evo me... Ogorčeni borac protiv globalizacije u potrazi za savršenim oružjem. Iako je otvoren još letos, na niškom aerodromu još uvek nema međunarodnih letova. Ali ja sam uporan. Sedim na praznoj pisti, pijem srpsku rakiju, mezetim srpski sira i srpsku pršutu i čekam... Kada kroz godinu ili dve vidite na vestima da se neki DC-10 zakucao u beogradski SKC, znajte da sam uspešno izvršio svoju misiju...

NAPOMENA:
Uvek aktuelne i ažurne niške ''Narodne novine'', taj kamen međaš savremenog srpskog novinarstva, objavile su članak o izložbi u četvrtak, 22. januara gde je između ostalog, navedena izjava Saše TOMASOVIĆA, glavnog i odgovornog urednika ''časopisa'' ŠLIC. Prema mojim saznanjima, čovek se preziva Tomašević, ali ako sam kojim slučajem pogrešio, izvinjavam se gospodinu Tomasoviću (ili Tomaševiću). Ne želim da me opet diksredituju veliki kvazi-umetnici i ''profesionalci'' tipa mlađahni Aćimović samo zato što sam pobrkao slova u nečijem prezimenu. Biće ipak da se vispreni novinarski znalac iz ''Narodnjaka'' potpisan sa B.M. malo zeznuo, imajući u vidu i činjenicu da je oštroumno primetio kako grupu ''Komšije'' čine, citiram: ''dva vokala i kontrabas''. Ostatak benda je, izgleda, prevideo dok je sa ostatkom prisutnih hitao ka izlazu jer je očigledno kasnio na večernju reprizu GRAND Show-a. No, nije to ništa čudno, s obzirom da u ''Narodnim Novinama'' možete još uvek da naletite na naslove tipa MLADE VIŠE NE ZANIMAJU IGRANKE, KAFIĆI SU U MODI (naslov je autentičan, nije šala) gospodin Tomašević (ili Tomasović) je čak i dobro prošao.


Sledeće nedelje:
Superheroji iz komšiluka
ULTRA BOBAN, PRIDE OF LESKOVAC

sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (202)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

MACAN OKO VRUĆE KAŠE

Kako znam koje stripove volim? Jednostavno: ako nakon čitanja nekog stripa poželim da sam ja bio taj koji ga je napravio, baš takvog kakav jest, ni drukčijeg ni boljeg - mislim da se to zove "ljubomora na djelo" i zdravija je boljetica od ljubomore na, recimo, uspjeh - onda je vrlo vjerojatno da mi se rečeni strip baš onako, pravo, svidio.

Da, i? I ništa. Samo, kako mi se tijekom skoro tri i pol desetljeća uživanja stripova nakupilo oho-ho! tih stripova koji su mi se pravo svidjeli, nakupilo se i tih želja da napravim "nešto takvo". E sad, da su sve te želje bile u istom smjeru bilo bi lasno, ali nisu. Meni se obično sviđa samo jedan pripadnik nekog smjera - ne ligne claire u pravilu već Hergé; ne svi superheroji već Kirby; ne manga već Tezuka - ali se u svakom smjeru nađe bar neki pripadnik koji mi se sviđa. Pa bih ja onda rado pošao u svim smjerovima odjednom.

Da, i? I ništa. Pa onda idem malo tamo i malo 'vamo, seruckam posvuda, kako sam vam prije dva tjedna pričao, i još uvijek mi ne uspijeva biti dvanaest ljudi, a i da mi uspije, ne bi mi bilo dovoljno. Ambicije i snove trebalo bi, dakle, kresati - a to nisam naučio kako se radi - ili nekako naći način kako se singularnim zamahom ubijaju multiple muhe. Te eto, u cijeloj priči, uređivanja.

Uređivanja? Uređivanja. Jer, ma kako uređivanje izvana djelovao šturo k'o posao prometnog policajca, ono je kreativna aktivnost, a sa sobom nosi i bonus: kada vam dragi strip prođe kroz uredničke ruke on više nije samo strip kojeg je netko drugi napravio, a vi samo uživali. Odjednom, i vi ste na njemu radili! Odjednom, on je i vaš! Isto vrijedi i za prevođenje. Kad jednom ponovite autorove misaone procese, vaša potreba da budete kao taj autor nestaje, jer vi ste bili on.

Da, i? I ništa. Možda treba još spomenuti opasnost da gorespomenuti osjećaj prijeđe u megalomaniju u kojoj urednik zaista počinje vjerovati da je on sve i sva, te se u sve počinje miješati, i sve prekrajati jer ipak on, i samo on, sve zna najbolje i sve mora amenovati. A možda i ne moramo, primijetit ćete ako mi se to dogodi.

Da, i? O čemu je ova kolumna?

Izašao je treći Q. O čemu drugome?

sadržaj

9.

MOJ POGLED (90)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

ŠESTO MESTO

...tek šesto mesto za Strip Vesti, na NIN-ovoj listi koju uređuje Slobodan Ivkov?! O, pali smo, pali smo na listi.

Dobro je!!!

Da, uistinu je dobro. Napokon ima stripova koji s pravom preuzimaju primat. Tako i treba da bude i već dugo se nadam da će kvalitetni stripovi domaćih autora preuzeti primat. Da će SVesti zauzeti neko počasno 9-10 mesto, a da će strip albumi zagušiti preostale pozicije.

Doduše, i Strip vesti treba polako da izađu iz monotonih voda. Uljuljkane u sigurnom ritmu redovnog izlaženja, shvaćene kao normalna svakidašnja stvar, gube početnu energiju i svežinu. Ne gube publiku, čak šta više dobijaju je svakodnevno i ima je sve više i više. Ne gube ni na kvalitetu. Ali, nema novih osveženja, nema novih rubrika, novih tekstopisaca, gube na interaktivnosti... i sve je manje, pazite na ovo, strip dešavanja!!!

Malo smo se uljuljkali. Mislimo da je bogata paleta strip izdanja znak da je strip izašao iz krize?! Ne, nije tako. Nažalost. Radi se mnogo, publika se strašno sporo povećava, što znači da su tiraži i dalje nedopustivo mali. Prodaja sporo ide. Distributivna mreža po knjižarama ne postoji, slabo plaćaju. Distributivna mreža za kioske postoji, ali ucenjuje i često slabo plaća. A da ne pričamo o njihovoj nezainteresovanosti da se potrude da ozbiljnije i profesionalnije pristupe svom poslu.

Tema za brigu ima i previše. Nemojte da se opuštate. Borba još uvek traje. Razlike su između ex-yu države male kada su u pitanju problemi oko distribucije. Negde je distribucija bolja ali su rabati veći, negde su porezi manji ali je standard maniji i kada se sve sabere dobijamo isto... Pomak je napravljen u međusobnim otvaranjima tržišta. Još nedovoljno, ali ipak nekakav pomak.

Znači, sledeći front kome treba da se svi posvete su distribucija i reklama, do besvesti skupa ali nužna.

Strip dešavanja: izložbe, promocije, diskusije,... su svojevrstan vid reklame. Kako za autore, koji se tu predstavljaju, tako i za sam strip.

Nije vreme za predah, treba raditi na sebi i na stripu, na sopstvenoj promociji i na promociji stripa. Da bi ono što rade SVesti, da bi, još više, ono što rade autori i izdavači imalo smisla. A smisao su čitaoci, što bi se reklo publika!!!!

Što više "smisla" to bolje za strip...:)


DODATNI POGLED:
Elfling's League je ime za englesku verziju Vilintuljkove družine. Prevod stripa radi Svetlana Šimunović, dok je kod engleskog imena serijala praktično kumovao Darko Macan. Jednostavno, nismo mogli da se iskobeljamo sa kovanicom Vilintuljak, a ni Company, Fellowship, Band ili Gang nam nisu zvučali prijatno pa je i tu dao finalni predlog. Crtež je isti, tekst engleski, dan u nedelji četvrtak (odmak zbog prevoda) i adresa:
http://www.zmcomics.co.yu/elfling

sadržaj

10.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović i Dušan Banjanin su obezbedili priloge za ovu rubriku:

SLATKI STRIP

ZBOGOM, DONE

Ovdašnji čitaoci počeli su da čitaju stripove Dona Lorensa od prvog broja legendarne Panorame i njegovog serijala „Karl Viking”

Piše: V. Fumeti

Tri dana pre dolaska Nove godine preminuo je Don Lorens, Britanac, jedan od najznačajnijih evropskih strip umetnika u drugoj polovini prošlog veka. Rođen 1928. godine, Don Lorens je na nebu evropskog stripa zasijao u šezdesetim, prvo sa avanturističkim stripovima rađenim za nedeljnike, crtanim tušem, što bi se reklo klasično, da bi potom prešao na slikanje stripova, kolorni rad u kojem je njegov crtački i slikarski talenat postigao umetnički vrhunac.

Ovdašnji čitaoci počeli su da čitaju stripove Dona Lorensa od prvog broja legendarne Panorame i njegovog serijala „Karl Viking’’. Potom su upoznali njegove varijante „Olaka Gladiatora’’ odnosno „Ogana, ratnika sunca’’. Ti crno-beli stripovi su bili tako impresivno crtani da je docnija pojava prvog Lorensovog kolora, „Daleke planete’’, bila vrsta šoka za sve njegove fanove. Verujem ne samo u eks Jugoslaviji. Kada je „Daleku planetu’’, alias „Trigansko carstvo’’ smenio „Storm’’, identično realizovan, već smo se navikli na Lorensovo majstorstvo pa je i odjek bio manji.

Kada sa svešću da je Don Lorens umro razmišljam o vrednostima serijala koje je radio, zanemarujući komercijalne efemeride, verujem da je „Karl Viking’’ njegov najsjajniji strip. Pripovedajući kompletnu priču o inteligentnom siročetu koje se kao poglavica nametnulo divljem vikinškom plemenu i na dugim brodovima ga povelo u pljačkaško osvajanje sveta, Don Lorens je Karla crtao kao dugokosog, mišićavog lepotana, koji kao da je sišao sa nekog recentnog pop albumskog omota, i ubacio se, sav plemenit i neustrašiv, u varvarski svet davnih vremena. U stripu „Karl Viking’’ Lorens pokazuje virtuoznost u crtanju mora, raznih likova morske površine, za maestrala ali i u najvećim burama, i ubedljivo rekonstruiše svet Mediterana, trogloditskih afričkih vidika, arhaičnih hramova ne opredeljujući se za temporalno preciziranje. Veličanstveno prikazujući različite životinje, neobična ratna oruđa, insistirajući na egzotičnim pejzažima, Don Lorens je izgradio stripski mit koji i posle četiri decenije ostaje u svesti ljubitelja Karla Vikinga i njegovih prijatelja Ajarna i Svejna.

Vrlo uzbudljiva je Lorensova varijanta „Olaka Gladijatora’’, stripa koji se bavio rimskim carstvom iz perspektive uspona usamljenog borca, koji svojom hrabrošću i ratničkom veštinom napreduje u antičkoj socijalnoj hijerarhiji, postajući neka vrsta oslonca samog Avgusta. I Karl i Olak su istorijske rekonstrukcije i u njima upotreba fantastičkih elemenata ne prelazi meru iz klasičnog folklora. Znatno je drugačije tretiranje fantastike u „Meroku’’, koji svaku od avantura i ostvaruje uz pomoć fantastičkog, natprirodnog mehanizma.

Kažem to jer će fantastika postati ključ „Daleke planete’’, čija se zbivanja dešavaju u sasvim drugom univerzumu, izmešanih temporalnih i civilizacijskih ravni, sličnom našem samo po borbi za vlast i ratnim odnosno rasnim sukobima. Strip, kao i tri prethodna, prati jedan lični uspon, uspon vladara Trigana. Eliminišući zlog brata, glavni junak Trigo, je krenuo kao poglavica malog pustinjskog plemena, a završio kao plemeniti, mudri imperator cele planete. „Daleka planeta’’ je mit o trijumfu inteligencije i lične volje, vere u organizovanost kolektiva i moć nauke. Iako fizički podseća na (kratkokosog) Karla, Trigo je drugačiji po državotvornoj viziji, oslanjanju na mlađu generaciju i poverenja u nauku koju simbolizuje aristotelovski lik Perika i njegove kćeri Salvije. Kada rigidni kritičari stripa napadaju „Daleku planetu’’, oni uglavnom kritikuju scenario, temporalne melanže, neutemeljena razrešenja zapleta, ali se svi slažu da je likovni deo, koji je Lorens slikao bojama ono što strip čini izuzetnim. Slažući se s njima u vezi Lorensove likovne snage, moram reći da su zamerke za scenarija najčešće u krivu, jer zanemaruju da je Lorens svesno kreirao blizu 1000 tabli jedne takve moderne bajke.

Manje sam sklon, međutim, da podržavam predloške stripa „Storm’’, koji je ponovo bio trijumf likovnosti, ali su mu scenarističke slabosti mnogo neoprostivije. (Usput scenarije su radili M. Lodevijk i D. Matena, a naručilac serijala je bio holandski strip list Epo).

Bilo kako mu drago, Don Lorens je, kako se to kaže, otišao u legendu poslednjih dana minule godine, pa ćemo i njegove odlične, sasvim originalne stripove u budućnosti čitati vazda misleći i na to. Zbogom, Done, bićeš zauvek u našim mislima, čak i ovde, na brdovitom Balkanu.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 21.01.2004.godine

GLUMAC ŠON OSTIN - jedna od zvezda fantazijskog serijala "Gospodar prstenova" (Sem Gemdži), mogao bi da se nađe u rediteljskoj stolici i da radi na ekranizaciji Marvelovog stripa "Fantastična četvorka". Prema nekim glasinama, Ostin je već imao neke razgovore oko ovog projekta u kojem bi njegov kolega iz "Gospodara prstenova" Orlando Blum imao ulogu, kao i glumac Džordž Kluni. Ipak, trenutno postoji još jedan kandidat za "Fantastičnu četvorku", a to je Stiven Soderberg. Šon Ostin je, inače, dok se privodilo kraju snimanje "Gospodara prstenova", režirao jedan kratki film.

V. T.

Objavljeno: DANAS, Beograd, 20.01.2004. godine

Holivudske priče: 2004.

NASTAVCI NASTAVKOVIH NASTAVAKA

Iako mnogi ne veruju da u Holivudu može da se pronađe originalna ideja, drugi se uopšte ne bune zbog takvog stanja stvari, a očekivanja od "filmske 2004" najviše se baziraju na nastavcima. Od tri filma za koje se očekuje da budu "ultimativni hitovi" i da donesu najviše para na bioskopskim blagajnama, svi su nastavci poznatih priča. Američka publike će već krajem maja videti "Shrek 2", animiranu priču o divu i njegovoj nevesti - princezi Fioni (glasove za junake ovog filma su pozajmili: Majk Majers, Kameron Dijaz, Edi Marfi, Džuli Endrjuz, Džon Kliz i Antonio Banderas), a tvorci ovog hita su već zažalili što su dozvolili ženidbu glavnih junaka na kraju prvog dela jer im je to otežalo posao u pravljenju scenarija za nastavak. U junu stiže "Hari Poter i zatvorenik iz Askabana", treći deo serijala o dečaku-čarobnjaku, ovoga puta u režiji Alfonsa Kuarona koji treba malo više da se pozabavi tinejdžerskim problemima glavnih junaka. Noviteti u glumačkoj postavi su Geri Oldman (Sirijus Blek) i Majkl Gambon (Dambldor, menja preminulog Ričarda Harisa), a film bi trebalo da traje kraće od dva i po sata. Za 4. juli zakazan je "Spajdermen 2", koji ponovo okuplja reditelja Sema Raimija i glumce Tobija Megvarjera (Piter Parker tj. Spajdermen), Kirsten Danst (Meri Džejn Votson) i Džejmsa Franka (Heri Ozborn). Ovde će biti interesantno videti da li je Raimi napravio dobar izbor i umesto puno akcije, kao što to obično biva sa nastavcima, odlučio da se više bavi moralnim i ličnim dilemama svojih junaka.

Od ostalih nastavaka publici će biti ponuđeni: "Kill Bill - Vol. 2" Kventina Tarantina, Rene Zelveger se vraća romantičnim nesrećama u novoj "Bridžet Džouns", Met Dejmon će ponovo biti špijun u "Bornovoj nadmoći", Vesli Snajps po treći put ganja vampire u filmu "Blade: Trinity", sprema se horor "The Ring 2", kao i novi "Agent Cody Banks 2: Destination London" i "Scooby-Doo 2: Monsters Unleashed". I spisak ostvarenja koja će doživeti rimejk ili adaptaciju je interesantan - od "Mandžurijskog kandidata" (sa Dejnzelom Vašingtonom), preko "Stepfordskih supruga" (Nikol Kidman) i "Zore mrtvaca", do "Van Helsinga" (Hju Džekmen) - novog viđenja sage o Drakuli.

Naravno, Holivud uvek nudi i novitete od kojih najviše obećavaju - romansa "50 First Dates" (Adam Sendler i Dru Berimur), priča o plaćenom ubici "Collateral" (Tom Kruz), saga o američkom olimpijskom hokejšakom timu iz 1980. "Miracle" (Kurt Rasel), priča o bivšem predsedniku koji želi da postane gradonačelnik "Welcome to Mooseport" (Džin Hekmen), triler o kraju sveta "The Day After Tomorrow" (Denis Kvejd), spletke u UN "The Interpreter" (Nikol Kidman), drama "The Terminal" (Tom Henks i reditelj Stiven Spilberg) i SF avantura "I, Robot" (Vil Smit), najnoviji rad M. Najta Šjamalana "The Village", epsko ostvarenje "Troy" (Bred Pit kao grčki heroj Ahil), mjuzikl Endrjua Lojda Vebera "The Phantom of the Opera" u režiji Džoela Šumahera, priča o velikom osvajaču "Alexander" (Kolin Farel) Olivera Stouna, biografija Hauarda Hjuza "The Aviator" (Leonardo Dikaprio) u režiji Martina Skorsezea, ali i dolazak novih strip heroja na filmsko platno kao što su filmovi "Constantine" (Kianu Rivs), "Catwoman" (Hali Beri), "Hellboy" (Ron Perlman) i "The Punisher" (Tomas Džejn).

V. T.

Objavljeno: DANAS, Beograd, 23.01.2004. godine

SLAVNI TALIJANSKI ANIMATOR OSVALDO CAVANDOLI ILUSTRIRAO JE KNJIGU O DUBROVNIKU

DUNDO LINEA

Luko BRAILO


Jednopoteznim, toliko prepoznatljivim znakom svoje autorske osobnosti, Cavandoli – otac znanog animiranog lika La Linee - u Grad uvodi petoricu naizgled umornih i nezainteresiranih turista, kojima u razjašnjavanju dubrovačke povijesti te života i civilizacijskih dosegnuća grada-države pomažu knez i pučani, Marin Držić, Ruđer Bošković, Cvijeta Zuzorić, Miho Pracat...

Dubrovnik je dobio svoju štos-knjigu, točnije, autentični suvenir s jakim međunarodnim štihom kojemu nenadmašno obilježje daje Osvaldo Cavandoli, ugledni talijanski animator, otac čudesnog lika znanog kao La Linea, koji više od tri desetljeća svojim jednopoteznim dogodovštinama uveseljava televizijsko gledateljstvo širom svijeta.

Nesvakidašnja i iznimno zanimljiva knjiga izdanje je Galerije Artur iz Dubrovnika koju vodi Tea Batinić. "Imala sam sreću što sam tijekom poslijediplomskog školovanja u Italiji, u Milanu upoznala sjajnoga čovjeka i genijalnoga animatora Osvalda Cavandolija, kojemu sam natuknula ideju da bih voljela napraviti neku vrstu slikovnice Dubrovnika, dakako, s njegovim fenomenalnim crtežima", kaže Tea Batinić.

Šetnje i ideje

Godine 1998. u poznatoj Atlasovoj galeriji Sebastian, gdje je tada radila, gospođa Tea je organizirala Cavandolijevu izložbu u povodu 30. godišnjice nastanka crtanog filma La Linea kojom je prigodom otac "gospara Crte" prvi put posjetio Dubrovnik. "Grad ga je odmah oduševio i od tada je gospar Cava nekoliko puta posjetio Dubrovnik zanimajući se za mnoštvo pojedinosti iz prebogate dubrovačke povijesti. I tako su iz naših druženja i šetnja Gradom dolazile ideje koje je gospodin Cavandoli pretočio u 35 sjajnih crteža, a knjiga gdje njegov 'gospar Crta' veseo na naslovnici raširenih ruku pozdravlja Grad izašla je uoči proteklih božićno-novogodišnjih blagdana", napominje Feralova sugovornica.

Jednopoteznim, toliko prepoznatljivim znakom svoje autorske osobnosti Cavandoli u Grad uvodi petoricu naizgled umornih i nezainteresiranih turista koji se nakon upoznavanja Dubrovnika i njegovih kulturno-povijesnih znamenitosti na kraju knjige, tj. završetka turističkog đira, oduševljeno okreću zidinama, dajući do znanja da će se vratiti.

Emocija crte

Plivaju tako Cavandolijevi turisti u moru ispred Grada, šeću Stradunom, razgledaju Malu i Veliku Onofrijevu fontanu, gledaju zelence na Zvoniku, upoznaju se s legendarnim Orlandom i svetim Vlahom, obilaze Minčetu, Lovrjenac i ostale gradske tvrđave i kule, balaju linđa..., a u razjašnjavanju dubrovačke povijesti te života i civilizacijskih dosegnuća grada-države pomažu im knez i pučani, Marin Držić, Ruđer Bošković, Cvijeta Zuzorić, Miho Pracat...

Vrijednost ove knjige je u tome što takvo prikazivanje (dostojanstveno, razigrano, ironično, s puno prepoznatljiva jednopoteznog gega) Dubrovnika dosad još nije viđeno, pri čemu, naravno, zasluge pripadaju maestru Cavandoliju, koji svojim crtežima Grada fascinantno pokazuje što se sve jednom jedinom linijom može stvoriti i ispričati. Iako u njegovu crtežu nema boja, obojan je emotivnim osjećajem i divljenjem koje osjeća prema Dubrovniku, bilo da je riječ o nekom od gradskih prepoznatljivih lokaliteta ili komu od znamenitih Dubrovčana.


Objavljeno: Feral Tribune, Split, 22. siječnja/januara 2004.

ISTORIJA STRIPA

MANGA GENERACIJA

Marvel, DC i druge izdavačke kuće u Sjedinjenim Državama, uz francuske izdavače predstavljaju velesilu na strip tržištu. Ipak, najprodavaniji stripovi na svijetu dolaze sa suprotne strane svijeta - dalekog istoka, tačnije iz Japana. Japan i njegov Manga svijet, u poređenju sa američkim i francuskim izdavačima, može se slobodno nazvati super-velesilom, što dokazuje i podatak da samo u Japanu godišnja zarada od Manga izdanja iznosi preko 600 milijardi jena, što je oko 4,5 milijardi eura. Tu su uračunata samo zvanična Manga izdanja, jer ako bi se računala i zarada koju Manga donosi drugim ne-Manga izdanjima došlo bi se do cifre koju je bolje ne pominjati u zemlji sa finansijskom situacijom kakva je naša. U svakom slučaju, statistički podaci govore da se za strip u Japanu godišnje odvaja prosječno 5000 jena godišnje po glavi stanovnika, a Japan ima 120 miliona stanovnika. Ali da se ne bi gađali ciframa, preći ćemo na Manga istorijat.

Izraz “Manga” danas znači strip, ali sam naziv potiče još iz srednjeg vijeka, kada je njegovo puno značenje bilo “Vesele šale izražene u slikama”. Prema tome, moglo bi se zaključiti da je japanski strip mnogo stariji od Outcoult-ovog Yellonj Kid-a, ali ipak nije tako. U to vrijeme su, dakle postojale “priče u slikama”, ali one nisu imale zvaničnu strip formu, kakva postoji danas, a koju je, ipak osmislio Outcoult. Manga priče jesu sadržale osnovne elemente stripa (crtež i tekst), ali je svaki crtež rađen na posebnom papirusu, što po definiciji ne može biti strip. Zvaničnu strip formu Manga preuzima sa zapada tek u XX vijeku, kada su uvedeni govorni oblačići, koji su zaštitni znak stripa.

U drugoj povini XX vijeka, Manga je osvojio svijet. Publikovan je preko magazina, novina, knjiga, televizije i interneta, što još uvijek nije dovoljno da bi zapadna publika u potpunosti razumjela ovaj žanr. Mi smo tek u skorije vrijeme uplovili u Manga svijet i to uglavnom preko ekranizovanih verzija Manga izdanja, kao što su Digimon, Pokemon i Dzagonball Z. Treba pohvaliti Stripotekin poduhvat objavljivanja legendarnog stripa “Akira” po kome je urađen i dugometražni crtani film, a trenutno se u Holivudu snima i igrana verzija ovog ostvarenja. U ostalim djelovim svijeta, Manga je bukvalno preplavio tržište. U samom Japanu, broj Manga izdanja je nemoguće odrediti, naročito zbog toga što se manje izdavačke kuće i njihova izdanja često gase i nanovo pokreću. Vodeći izdavači u prosjeku objavljuju oko 13 nedjeljnih izdanja, desetak dvonedjeljnih i dvadesetak mjesečnih. Svako izdanje se prodaje u tiražu od preko milion primjeraka po broju. Vodeće Manga izdavačke kuće su Kodansha, Shogakkan i Sueisha, dok su im po popularnosti vrlo bliske i Akita Shoten, Futabasha, Shonen Gahosha i druge.

Za razliku od američkih i evropskih stripova, koji se po žanrovima dijele na SF, akcione, istorijske i humorističke, Manga je nešto više. Podijeljen je na mnogo veći broj žanrova, kao što su sport, romansa, seks... Postoji čak i ekonomski Manga, koji je opet samo dio “informacijskog” Manga. U Japanu se čak i vlada prezentuje preko stripova. Tokom 70-tih godina, jedno od najpopularnijih izdanja bilo je upravo “Ekonomski Manga”, koga su čitali uglavnom biznismeni. “Akademski Manga” su čitali čak i ljudi rođeni prije Drugog svjetskog rata.

Ipak, zvanično su najpopularniji akcioni i SF Manga (nezvanično im parira i erotski), naročito oni koji su nastali od kraja 80-tih na ovamo. U njima je nasilje mnogo izraženije nego u zapadnjačkim stripovima, što se objašnjava razlikom u kulturama, jer Japanci imaju sasvim drugi odnos prema nasilju. Česta tema je i postatomsko doba, što je i opravdano, jer Japan je jedina zemlja na svijetu koja zaista ima takvo iskustvo. Po ovim stripovima se cijela jedna generacija naziva Manga generacijom. Pored ovih, u Japanu su jako popularni i istorijski Manga i to ne samo vezanih za istoriju Japana, već i za istoriju drugih zemalja. Među najprodavanijim ne-japanskim istorijskim stripovima su “Mao Tse-Tung” autora Fijuko Fijuo-a, “Neron Imperator” Yasuhiko Yoshikazu-a i “Hitler” Mizuki Shigeru...

Jedna od najinteresantnijih stvari kod Manga izdanja je njihova dužina. Prosječni Manga serijal sadrži 10 tomova, sa preko 200 stranica po svakom tomu. Popularniji serijali sadrže i po 30, 50, čak i 100 tomova. Neki serijali se prenose sa koljena na koljeno. Manga, dakle, nije samo puka zabava. “Manga istorija Japana”, autora Ishinomori Shotaro-a, koja sadrži preko 10 000 stranica u 55 tomova, samo je jedno od mnogih Manga izdanja koja su ušla u obaveznu literaturu i mogu se naći u svim školskim bibliotekama.


Nikola Ćurčin

Ovaj članak je prenesen sa sajta dnevnog lista POBJEDA, Podgorica, od 17.01.2004.godine. Sva prava zadržana.

sadržaj

11.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-ANGOULEM 2004. - NAGRADE
Sinoć, dakle 22. januara, su na jednom od najvećih svetskih festivala stripa, Angoulem-u dodeljene sledeće nagrade:

NAGRADA ZA NAJBOLJI ALBUM
Le combat ordinaire, de Manu Larcenet (Ed. Dargaud)

NAGRADA ZA NAJBOLJI CRTEŽ
Blacksad T2: Artic Nation, de Guarnido & Canales (Ed. Dargaud)

NAGRADA ZA NAJBOLJI SCENARIO
SANDMAN La saison des brumes, de Neil Gaiman (Ed. Delcourt)

NAGRADA ZA NAJBOLJI PREMIJERNI ALBUM
Betty Blues, de Renaud Dillies & Anne-Claire Jouvray (Ed. Paquet)

NAGRADA ZA NAJBOLJI SERIJAL
20th Century Boy, de Naoki Urusawa (Ed. Panini Comics)

NAGRADA ZA "PATRIMOINE"
L'Anthologie, de A.B. Frost (Ed. Edition de l'An 2)

NAGRADA ZA STRIP ZA UZRAST OD 9-12 GODINA
Luuna T2: le Crépuscule du lynx, de Crisse & Keramidas (Ed. Soleil)

NAGRADA ZA DEČIJI STRIP - 7-8 GODINA
Ex-aequo:
Petit Vampire T5: La soupe au caca i POPOTKA: Le petit sioux Mahto, Respectivement Joann Sfar et David Chauvel / Fred Simon (Ed. Delcourt)

NAGRADA ZA NAJBOLJI FANZIN
Sturgeon With Moss

NAGRADA PUBLIKE
Blacksad T2: Arctic nation, de Guarnido & Canales (Ed. Dargaud)

Kao što je već ranije poznato, Gran pri grada Angoulem je dobio Režis Loazel!

sadržaj

12.

LINKOVI

Strip Vesti

Ovo je za sada predzadnja tura linkova koje nam je iz grčkog časopisa "9" preneo Dragan Apostolović:


Bruce timm - SAD
http://www.popcultureshock.com/bt

Jean Claude Claeys - Francuska
http://www.jean-claude-claeys.com

Philip Craig Russell - SAD
http://www.lurid.com/pcr

Frederic Beltran - Francuska
http://megalex.event.wanadoo.fr

John Bolton - V. Britanija
http://www.johnbolton.com

Greg i Tim  Hildebrandt -
http://www.spiderwebart.com

David Mack - SAD
http://www.dreamers.com/personajes/kabuki/intro.htm

Alan Moore - V. Britanija
http://www.mindspring.com/"scamper/moore
http://www.comicon.com/moore/moore.htm

Carlos Sanchez Ezquerra - Španija
http://www.internet.ad/ezquerra

Milo Manara - Italija
http://www.milomanara.it

Hermann Huppen - Belgija
http://www.hermannhuppen.com

Wallace Wood - SAD
http://psuchosaurus.com/frames/woodindex.html

Kent Williams - SAD
http://www.kentwilliams.com/

sadržaj

13.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 24. do 30. januara

26. januara 2001. Na Festival stripa u Angulemu, Francuska, dodeljen je Alph-Art za najbolji Fanzin slovenačkom Stripburgeru.

28. Januara 2000. Na Festival stripa u Angulemu, Francuska, dodeljen je Alph-Art za najboljeg stranog autora Heleni Klakočar Vukšiš za knjigu "Passage en douce" (Lak prolaz).


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad