prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. ŠABAC U LESKOVCU - Marko Stojanović
2. CIRIL HORJAK: RIDE - Strip Core
3. KORTO U GORNJEM MILANOVCU - Biblioteka
4. ALI TO NIJE SVE! - VJ
5. STRANA SMJEHA - Strip klub Kotor
6. STRIP CENTAR VELES - Damče Zafirov i Vane Trajkov
7. IZBOR IZ DEVETKE - Dragan Apostolović
8. KEN PARKER - Srđan Aćimović
9. JUŽNJAČKA UTEHA No 133. - Marko Stojanović
10. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (192) - Darko Macan
11. MOJ POGLED (80) - zmcomics
12. ŠTAMPA - štampa
13. LINKOVI - Strip Vesti
14. DATUMI - Strip Vesti

1.

ŠABAC U LESKOVCU

Marko Stojanović

PROGRAM

PETAK 14.11.2003.

17.00 Šabački strip danas – Prezentacija magazina Eon, predstavljanje Šabačkih autora i sveobuhvatan pregled Šabačke strip scene (prošlost, sadašnjost, budućnost). Hol na prvom spratu.

20.00 Šabački strip danas – otvaranje istoimene izložbe u Galeriji iznad Salona Knjiga.

Posle otvaranja izložbe u potkrovlju Doma Kulture biće radionica stripa, ulaz otvoren za javnost.


SUBOTA 15.11.2003.

11.00 Predavanje Vlade Aleksića o kadriranju, u potkrovlju Doma Kulture

13.00 Predavanje Slobodana Jovanovića o tuširanju, u potkrovlju Doma Kulture

17.00 Okrugli sto: Lokalne strip scene u Srbiji (Šabačka, Leskovačka, Niška), i njihovo međusobno povezivanje

Celog dana u potkrovlju Doma Kulture radiće radionica stripa, ulaz otvoren za javnost.


Gosti: Vlada Aleksić (strip crtač), Slobodan Novaković (član redakcije Eona), Slobodan Jovanović (strip crtač), Bojan Prstojević (strip scenarista), Goran Marković (strip crtač) – Šabac

Toni Radev (strip crtač), Dušan Cvetković (strip crtač), Dejan Stoiljković (kourednik Strip Pressinga) - Niš

Zlatibor Stanković (likovni urednik Strip Pressinga), - Surdulica

sadržaj

2.

CIRIL HORJAK: RIDE

StripCore

REPUBLIKA STRIP
CIRIL HORJAK : RIDE - cestne dogodivščine Cirila in Mišime
Stripburger / Forum Ljubljana

Ob desetletnici revije Stripburger je Forum Ljubljana lansko leto ustanovil zbriko Republika Strip, ki jo posveča samostojnim izdajam slovenskih strip albumov. Porodne krče je prebrodil Marko Kociper z albumom Podgana, ki na 88. straneh postreže s tremi z grotesko prežetimi zgodbami izpod peresa Vinka Möderndorferja in Iztok Krkoča.

Letošnje načrte Republike Strip je Ministrstvo za kulturo RS ocenilo za »nekvaliten program«. Zato smo načrte prepolovili in zamaknili izdajo albuma Slepo sonce Tomaža Lavriča v naslednje leto.

Z albumom Ride Cirila Horjaka bomo izvršili drugo izdajo slovenskega naroda.

Ciril Horjak v zbirki RIDE s podnaslovom cestne dogodivščine Cirila in Mišime v kratkih zgodbah na 96. straneh orisuje popotovanja od Ljubljane do Raven, na katerih ga spremlja sopotnik Mišima.
Ko se vozimo z avtom po cesti, potujemo tudi z mislimi. Zgodaj zjutraj v megleno ljubljansko jutro mišji voznik pohupa. Ciril se zbudi, poljubi ženo in otroka in že je v avtu. Od Ljubljane do Raven se Mišima in Ciril vozita po stari cesti nad katero nastaja tako imenovani evropski avtocestni koridor. Pokrajina, ki se ob poti spreminja, služi kot nekakšna filmska kulisa za dialog med šoferjem in sovoznikom. Razlika med dvema svetovoma je očitna, svet čiste nove avtoceste, ki pelje v Evropo in pod njo umazana pokrajina, kjer kot strašila stojijo pozabljene tovarne in peskokopi. Vožnja je počasna, tako kot so se včasih peljali s kočijo na Dunaj, naša junaka iz Ljubljane do Raven potujeta dva dni in ne dve uri, kakor avti nad njima. Ta višek časa zapolnjujejo Cirilove zgodbe - razmišljanja, ki prehajajo iz realnega v metafizično. Po kratkem in mastnem postanku ob trojanskih krofih pot nadaljujeta mimo Vranskega in Braslovč proti Velenju. Avtocesta in z njo krasni novi svet sta že daleč za njima. Pokrajina žaluje. Zaplet zgodbe se zgodi v Hudi luknji, skalnati ožini, ki v resnici predstavlja oviro pri gradnji avtoceste proti Koroški, kjer Mišima in Ciril odkrijeta združbo lokalnih mafijcev, ki delajo za avstrijske naciste. Z gobarsko akcijo jim uspešno prekrižata načrte. Po tristotem ovinku se končno pripeljeta v s soncem obsijane Ravne, kjer Mišima odloži Cirila, sam pa nadaljuje pot…
Mišima = antropomorfen miš, umirjene narave in jeklenih živcev, šofer in karateist
Ciril = vrhunski poznavalec poti od Ljubljane do Raven in nazaj, stripar in oče

CIRIL HORJAK je absolvent Akademije za likovno umetnost v Ljubljani. Objavljal je v Stripburgerju, publikacijah skupine Grejpfrut in koroškem študentskem časopisu Ibržnik. Nekaj pasičnih stripov smo lahko videli tudi v rubriki Kultura časopisa Delo. Na mednarodnem področju so bila njegova dela predstavljana večinoma v okviru dejavnosti revije Stripburger, leta 2000 pa je bil njegov strip Heroji uvrščen na stripovski festival Fumetto v Luzernu, Švici, objavljal pa je tudi v francoski reviji Le Martien in portugalski stripovski antologiji Quadrado.

Ciril Horjak se profesionalno ukvarja z ilustracijo, ilustriral je različne publikacije za založbo DZS (učbenike, CDrome...) in izdelal več logotipov (festival Ana Desetnica, festival Political Incorrect Films...). Vodil je tudi več stripovskih delavnic, predvsem v Mestni Knjižnici Otona Župančiča (Središče za mlade) in oblikoval ter koloriral naslovnico Podgane, prvega albuma iz zbirke Republika Strip.

Treba da bude jasno svakome!

Ponedeljek, 17. nov. ob 18.00, Mestna knjižnica – enota Kolodvor, podhod železniške postaje, Ljubljana
Svečana otvoritev razstave del Cirila Horjaka in zbiranje prednaročil za album v višini 1.300 sit (v prosti prodaji bo cena 1.700 sit). Prednaročila bomo sprejemali tudi na našem uradnem naslovu, po pošti, telefonu in e-mailu.

Sreda, 19. nov. ob 19. uri v Mestni knjižnici Otona Župančiča – Središču za mlade, Gosposka ul. v Ljubljani
Pogovor za avtorjem in zbiranje prednaročil

Petek, 28. nov., 18.00, vračamo se na kraj zločina v enoto Kolodvor
Zbrali se bomo na istem prizorišču in izžrebali 5 srečnežev, ki bodo brezplačno prejeli albuma Ride Cirila Horjaka in Podgana Marka Kocpira. Ob glasbi in druženju, si boste lahko priborili tudi podpise obeh avtorjev.

Razstava bo na ogled med delavniki od 7. do 19. ure do 1. dec. 2003. Album je moč (pred)naročiti na naslovu uredništva revije Stripburger, v prosti prodaji pa bo na voljo v najboljših knjigarnah.

SMRT DRŽAVI, STRIP REPUBLIKI!

Izdajo albuma je sofinancirala Mestna občina Ljubljana, revijo Stripburger pa sofinancira Ministrstvo za kulturo RS. Medijska sponzorja: Mladina, Radio Študent www.ljudmila.org/forum/rs

sadržaj

3.

KORTO U GORNJEM MILANOVCU

Biblioteka

Biblioteka "Braća Nastasijević"
Gornji Milanovac


uvodničar:
Vasa Pavković

KORTO MALTEZE U SIBIRU
dugometražni crtani film

Četvrtak, 20. novembar 2003. godine
u 19 sati

Kuća jugoslovensko-norveškog prijateljstva

ulaz slobodan

sadržaj

4.

ALI TO NIJE SVE!

VJ
vj@stripovi.com

Iako jos nismo ni blizu strip sceni i broju raznolikih strip i njemu srodnih izdanja na zapadu i/ili istoku izgleda da dolaze teska vremena za kolekcionare koji BAS MORAJU imati sve, ali ujedino to su dobra vremena za one koji vole birati sto zele citati (nevjerojatno ali ima i takvih, sram ih bilo! :)).

Ovdje cu spomenuti tek neke friske strip albume, dok za razne Alan Fordove, Zagore, Spidermane, Qove, Stripoteke, Akire i ostale dovoljno je malo prosnjofati po kioscima, ima toga tamo dosta skrivenog ispod zute stampe.

Ovaj mjesec iz Bernardove kuhinje oslikanih knjizica poznate kao "Strip-Agent" iz Zagreba izasla su tri tvrdokoricna strip albuma i to sva tri u boji.

UBILI SU DIVLJEG BILA - Da svijet ponovo pohara kuga Hermann bi i dalje crtao a njegovi stripovi bi i dalje izlazili kod nas. Ovog puta stricek Hermann nas salje na Divlji zapad, pred kraj 19. stoljeca i to bas na dan kad kao sto naslov kaze, ubili su Divljeg Billa. Sto li se jos taj dan desavalo saznat cete ako procitate ovaj strip (ili ako vam netko preprica radnju).

DOCTEUR MYSTERE - Evo nesto za svakoga. Stvar koja ce privuci i pokojeg hardcore Bonellijevca koji je i police izradio prema visini Bonelli stripova te nedaj boze da treba negdje staviti nesto vece. Iako nema Martina tu je i dalje Mystere, a i nema veze sto je isto nedavno vec vidjeno u Stripoteci jer ovo je ipak kao sto vec znate tvrdokoricno izdanje i to u boji.

GRUNGE GENETIKA - Opa, nesto novo! Ima svega, sisa, genitalija, krvi, crijeva i zeludaca, monstruma... a ne radi se o dnevnim novinama vec o stripu.
Umma je vlasnica agencije specijalizirane za pronalazenje i promoviranje freakova u svijetu zabave. Njezino se poslovaje, medjutim, dovodi u pitanje kad internacionalna korporacija SIBA lansira svoj novi proizvod, tzv. MYP-komplet (Make Your Pet), koji omugucava svakom klincu da umjesto nabavke kucnog ljubimca, u vlastitoj garazi stvori nakazu. Zvuci zanimljivo? Prosudite sami!

Ali to nije sve! Nije samo Bernard bio vrijedan ovaj mjesec.

PRINC VALIANT - Ne opet!, reci ce mnogi. Mozda prodje koja fora tipa "prvi put na Hrvatskom", "prvi put nakon sto puta" al’ sto je sigurno, ovo je prvi put u izdanju ZG naklade.
Ali ajde neka ga, od viska glava ne boli (ako je novcanik pun), a ovo izdanje ipak prilicno lijepo izgleda, pogotovo ako izadju i ostali albumi mozda ce one police, spomenute par redaka iznad ipak trebati prilagoditi vecem formatu (eh, sad sam se odao :)).
Do iduceg izdanja (na glagoljici mozda) ako nemate sve Marketprintove, nabavite ovo. Ili nemojte, ako bas necete.

POSLJEDNJA PUSTOLOVINA STAROG MACKA - Jos jedno samozatajno izdanje Sarenog ducana. Nebi covjek vjerovao ali ti ljudi izdaju i stripove. Prosle godine isti su nas pocastili Maurovicevim albumom "Trojica u mraku" (na zalost kopijama Strip-Stripova iz 60ih, ali sto je tu je) a ove eto nam i Posljednje pustolovine Starog Macka (ili mozda poznatije pod imenom “Tvrdjava smrti”).

Ali i to nije sve!

Do kraja mjeseca trebao bi se pojaviti i peti Bone, pistolj nemilosrdnog Lucce Torellija jos se nije ohladio u osmom albumu Torpeda a uskoro ce i deveti. Svi vec ocekuju Mooreov i Bollandov Killing Joke za CRS (vec se formiraju redovi pred Kaptol centrom :P), a suska se u tamnim kutovima zagrebackih kafica jos i o Inkalima, Sandmanima... Ma bit ce svega kazu. Kolekcionari, naj..... ste! :)

A to je eto za sada sve! Da bi ste koliko toliko ostali u trendu sa novim strip izdanjima skoknite povremeno na www.stripovi.com. I nama (stripovi.comovcima) ponekad nesto promakne pa se slobodno javite, posaljite naslovnicu il' poneki tekst mozda... I nemojte se uplasit' Zagora na glavnoj stranici sajta, jer mozda je on sam gospodar cijelog Darkwooda al’ na stripovima.com ima opaku i sve vecu konkurenciju. :)

sadržaj

5.

STRANA SMJEHA

Strip klub Kotor

Na "Strani Smjeha" Radio Kotora mozete redovno pratiti radove
Strip Kluba: "Andrija Maurovic" iz Kotora

Link za pristup:
www.radiokotor.com

sadržaj

6.

STRIP CENTAR VELES

Damče Zafirov i
Vane Trajkov

U Strip Centru Makedonije u Velesu 7-og, 8-og i 9-og Novembra održao se Salon stripa. Na Salonu su prisustvovali iz Srbije Dragan Bosnić i Darko Pajčin. Iz Makedonije prisustvovali su Toni Anastasovski, Smile Cvetanovski i drugi.

sadržaj

7.

IZBOR IZ DEVETKE

Dragan Apostolović

Da malo predstavimo "devetku", za početak...:)

''9''

Najtiražniji dnevni list u Grčkoj, Elefterotipija, na insistiranje kćeri vlasnika lista, Hrista Tegopulosa, od 21. juna. 2000, svake srede objavljuje besplatan časopis posvećen stripu i naučnoj fantastici, nazvan jednostavno: ''9''. Reč je o časopisu u boji, formata A4 i na 52 strane koji je za kratko vreme uspeo da se nametne grčkoj publici. Obzirom da se radi o nedeljnom besplatnom primerku koji je zapravo dodatak dnevnom listu koji obara i tiraže od 250.000, jasno je o koliko je strip kao medij dobio moćnu podršku u sredini kojoj je do ne tako davno zanemarivan.

Urednik časopisa, Angelos Mastorakis (prevodilac, izdavač časopisa posvećenog naučnoj fantastici - NOVA, muzički producent), se osim stripom zanima i naučnom fantastikom, tako da joj je u svakom broju posvećeno 5-6 strana.

Uglavnom je reč o kraćim formama, i objavljuju se priče kako grčkih pisaca kao što su: Mihalis Manolios, Alekos Papadopulos, Tanasis Vempos, Tomas Mastakiris, Kostas Haritos, Panajotis Kucas, Iraklis Triandafilidis, Jorgos Gulas, Jorgos Pavlidis, Janis Stakos, Janis Andreatakis, Steljos Kalogerakis; tako i pisaca sa ostalih govornih područja: Paul Di Fillipo, Paul J. McAuley, Damon Night, Barrington J. Bayley, John Shirley, Michael Swancwick, Cordwainer Smith, Ian Watson, NanczyKress, Terry Bisson, Robert Sheckley, Joao Barreiros, Brian Aldiss, James Dorr, Mark Rich, Ben Jeaples, Greg Egan, Richard Calder, William Shunn, Bruce Sterling, Bruce Bethke, Eric Brown, Franco Ricciardiello, Jamil Nasir, Martin Auer, Arkady i Boris Strugatsky, Kurt Bracharz, Gerard Klein, Douglas Smith, Cesar Mallorqui, Laurent Genefort, Robert Reed, James Patrick Kelly, James Lovegrove, Christoper Stires, James Hartley, Michael Marrak, Lavie Tidhar, Roberto de sousa Causo, David Taub, Bruce Holland Rogers, Frank Herbert i Frank Roger.

16 centralnih strana je posvećeno poznatim strip naslovima koji se objavljuju u nastavcima. Objavljeni su:

''LA CASTE DES METABARONS''- Jodorowsky /Gimenez
''LEAUGUE OF EXTRAORDINARY GENTLEMEN'' - Alan Moore / Kevin O' Neil
''ONCE UPON A TIME IN THE FUTURE'' - Željko Pahek
''TRAVIS'' - Duval / Quet
"AQUA BLUE'' - Cailleteau - Tota
''SILLAGE'' - Morvan / Boucet
''RAIN DOGS'' - Gordon Rennie / Colin Wilson
''GOLDEN CITY'' - Pecquer / Malfin
''JEREMIAH'' - Hermann
''REGULATEUR'' - Moreno
''BLACKSAD'' - Guarnido / Diaz Canales
''RAPACES'' - Dufaux / Marini

Pored serijala, na stranicama ima mesta i za predstavnike lokalne strip scene što su Kalaidzi, Leandros, Ilijas Kiriazis, Vasili Lolu, Tanasi Petro Konstantin Hrisuli.

Rezidenti od prvog broja su i Quino, Trillo i Bernet, ali i poznati grčki karikaturisti i strip stvaraoci srednje generacije kao što su Spiro Dervenioti, Petros Zervos, Ilija Tambakea, Jorgo Kaladzi, Panajoti Micobonu, Katarina Vamvasaki...

Pored stripa, mnogobrojne rubrike kao što su ''comics watch'', koja se bavi novostima iz oblasti izdavaštva, ''od 0 do 9'', istorijom stripa, ''go to'', preporukama izložbi, konkursima, stranice lista sadrže i reportaže sa važnih zbivanja u svetu stripa (Frankfurt, Angulem, Barselona, Paris BD, Beograd).

List svake godine organizuje konkurse na koje se prijavljuje stotine mladih talenata iz cele Grčke. Najbolji autori se nagrađuju besplatnim školovanjem - strip i computer graphics nakon čega ih list stalno zapošljava kao svoje crtače.


Dragan Apostolović

ANNA BRANDOLI

Anna Brandoli, jedan od retkih uspešnih ženskih strip autora u Italiji je rođena 25. jula 1945. godine u Milanu. Prve radove je objavila u časopisu Alter Alter 1977. godine. Na velikom strip serijalu La Stega, koga je objavljivala u nastavcima, je radila u saradnji sa scenaristom Renatom Queirolom. Reč je o serijalu koji iako tretira srednji vek kao vremensku odrednicu, ipak gravitira ka fantastici i u kome je glavni protagonista ženski lik. Slede serijali Colorina i II Mago di Oz.

Od 1981. godine, prvo u časopisu Linus, a zatim i u drugim časopisima objavljuje serijal Rebecca, u kome je opet u glavnoj ulozi ženski lik. Početkom 1988. godine promoviše svog novog junaka nazvanog Alias, koji se ranije pojavljivao kao sporedni lik u njenim stripovima. Sarađuje sa časopisima Corto Maltese i Comic Art u kojima će u saradnji sa O. de Angelisom objavljivati Cuba 42.

Brandoli se danas smatra jednom od najuspešnijih italijanskih autor(ic)a koja se na veoma specifičan način igra atmosferom crno belog.


© 9 - Eleuterotipia 2003.

HECTOR GERMAN OESTERHELD

Hector German Oesterheld je rođen 23. jula 1919. godine u Buenos Airesu. Još za vreme školovanja počinje da se bavi pisanjem i 1943 objavljuje svoju prvu priču u Truila y Mitat, književnom časopisu, posebnom dodatku La Prense. Za izdavačke kuće Codex i Abril objavljuje priče za decu, a 1950. mu prihvataju i prvi scenario za strip koji je naslovio Alan y Crazy koga je crtao Eugenio Zoppi. Sledi ratni strip Lord Commando. 1951. godine u saradnji sa Hugo Prattom je stvorio detektiva Ray Kitta. Između mnogih strip ostvarenja kojima je udahnuo život, svakako bi trebali izdvojiti: El Sargento Kirk, Ticonderoga, Ernie Pike, Randall, Nahuel Barros, Sherlock Time, Mort Cinder, Guerra de los antartes, Nekrodamus i naravno, njegovo najpoznatije ostvarenje – El Eternauta.

U godinama koje slede, sa bratom Jorgeom osniva izdavačku kuću Frontera a 1968. je napisao scenario za Che Guevarinu strip biografiju koju su crtali Alberto i Enrique Breccia.

U periodu između 1963 do 1969 godine strip izdavaštvo u Argentini je zapalo veliku ekonomsku krizu što je rezultiralo zatvaranjem velikog broja izdavačkih kuća. Sredinom sedamdesetih, Argentina prolazi izuzetno težak period. Fašistički režim preuzima vlast i hiljade ljudi gubi živote ili se još uvek vode ''nestalim''. 21. aprila 1977. godine jedna od mnogobrojnih paravojnih formacija koje su kontrolisale zemlju hapsi Oesterhelda. Drže ga u pritvoru, muče ga i na kraju i ubijaju. Ubijaju i njegove četiri kćeri. Barbaru, Dianu, Estelu i Marinu. Ovu porodičnu tragediju je preživelo samo dete jedne od kćeri, koje je dodeljeno Hectorovoj udovici.

Godine prolaze ali dela ostaju i 1987. godine, je u Argentini objavljen strip album Petition, posvećen životu i radu ovog velikog čoveka a 1988. Victor Bailo i Daniel Stefanello snimaju i film na tu temu.

(web–site: http://www.geocities.com/hollywood/agency/1430/ )

Iza Hector German Oesterhelda je ostao veliki broj veoma značajnih ostvarenja. Ostaće upamćen kao jedan od najvećih i najboljih pisaca u svetu stripa.


© 9 - Eleuterotipia 2003.

ALBERTO BRECCIA

Rođen je 15. aprila 1919. godine u Montevideu, a od svoje treće godine živi i radi u Buenos Airesu. Iako samouk, već pre sedamnaeste godine radi naslovne strane knjiga i objavljuje ilustracije i karikature u argentinskim časopisima.

Od 1938. radi na stripovima kao što su Kid del Rio Grande, Gentleman Jim, Jean de Martinica (1945) itd, a 1946. počinje sa radom na Vito Nervio, priči o detektivu u Buenos Airesu. Iste godine izdaje časopis Captura, zajedno sa Hugo Prattom predaje crtež na Escuela Panamerica de Arte i angažuje se na Club de Aventureros, ilustrujući priče za decu.

1957. godine upoznaje poznatog scenariografa Hectora Oesterhelda. Zajedno će uraditi Sherlock Time, Doctor Morgue, nekoliko epizoda antiratnog Ernie Pike, a 1962 i Mort Cinder, koji se smatra njegovom prvim remek delom. 1966. osniva Instituto de Arte, školu lepih umetnosti, otvorenu za sve vrste umetnosti. Sa Oesterheldom 1969 preuzima mesto Lopeza u radu na naučno fantastičnom serijalu - Eternauta. Crta stripovane biografije Eve Peron i Che Guevare i priključuje se otporu protiv diktatorijata u Argentini koji je 1977. ubio Oesterhelda.

Tih godina počinje da objavljuje i u Evropi. Po Sasturianovom scenariju 1984. radi na čudesnom Perramusu. Na festivalu stripa u Angulemu, 1991 će mu biti posvećena velika pažnja. Umro je u novembru 1993. godine.


© 9 - Eleuterotipia 2003.

14. NOVEMBAR 1941.

14. novembra 1941. godine je u Parizu rođen Philippe Cazamayou, ljubiteljima stripa poznatiji kao Caza. Dvanaest godina radi u izdavačkoj industriji, sve dok 1970. godine nije objavio svoj prvi album, Kris Kool. Već sledeće godine mu se otvara mogućnost saradnje sa časopisom Pilote, u kome je objavljivao svoje kratke priče, kao što je između ostalih i Les Remparts de la Nuit. Početkom 1975. izdaje album Fume c`est du Caza. Od 1976, sarađuje sa časopisom Metal Hurlant, objavljujući serijale kao što su Arkhe, Chimeres, Lailah itd. Između 1989 i 1996 radi na serijalu Svet Arkadije*, a od 1988 na ostvarenju Nocturnes.

Osim značajnih strip ostvarenja, ovaj plodni autor je od 1972 godine do danas iza sebe ostavio veliki broj ilustrovanih knjiga, naslovnih strana časopisa, scenografija pozorišnih predstava itd. Rame uz rame sa Moebiusom i Druilletom, smatra se jednim od najznačajnijih strip autora današnjice.

(*naslov nije naveden u orginalu, već je preveden sa grčkog prevoda)


© 9 - Eleuterotipia 2003.

Svi tektovi su preuzeti iz grčkog strip magazina ''9'' koji se od juna 2000. godine svake srede pojavljuje na kioscima kao besplatan dodatak dnevnom listu ''Elefterotipija''.

prevod: Dragan Apostolović
© 9 - Eleuterotipia 2003.

sadržaj

8.

KEN PARKER

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Špageti vestern, mada nosi ovaj podrugljiv naziv, plemenit je žanr (preciznije, podžanr) koji je po prolasku zlatnog doba holivudskog vesterna, oformljen kao jedini čuvar časti vesterna koji će kvalitetna filmska ostvarenja da daje češće nego sporadično, kao što to čini holivudska industrija. Špageti vestern oformio se i u oblasti stripa, i to na nivou dostojnom poštovanja. Greška je, međutim, smatrati da taj, kvalitetan stripski špageti-vestern dolazi iz Italije. Naprotiv, francuzi i španci preuzeli su na sebe i rezultati su nam valjda svima poznati. Takođe je poznato da su italijani svoji strip-proizvodnju obeležili tonama naštancovanog materijala čiji tempo izlaženja i stvaranja izmiče zakonima fizike.

Ken Parker izdvaja se iz prosečne italijanske produkcije, a pogotovo iz produkcije njegove matične kuće “Bonelli” na nekoliko nivoa. Prvi, i verovatno najubedljiviji je neregularnost izlaženja. Budući delo dvojice ljudi – jednog scenariste i jednog crtača (koji su se, istina, nekoliko puta promenili), Ken Parker se u nekoliko navrata odricao mesečne šeme izlaženja; da bi bio radjen ozbiljnije od prosečnog (prosečno lošeg, budimo pošteni), ovaj strip nije mogao uvek poštovati zacrtani tempo stvaranja. Dozvola da do ovakvog kašnjenja dođe od strane izdavača, pak, daje serijalu status sličan onome koji je “Krejzi Ket” imala kod Hersta.

Mnogo diskutabilnija je vizija originalnosti autora ovog stripa. Po konceptu čija je osnovna premisa bila da odudara od celokupne produkcije italijanskog vesterna, Ken Parker je strip koji se razvija, pružajući nove junake i situacije, interne momente koji uvlače redovne čitaoce u magiju toga stripa. Njegov autor, umesto komično nerealnog junaka klasičnog Bonelijevog stripa, radije je autsajder i antijunak. On nema svog vernog pomoćnika, svog inteligentnog konja i svoju omiljenu psovku, a borba za pravednu stvar dolazi na njegovoj listi prioriteta tek posle sopstvenog preživljavanja. Dodajući i to da strip ne insistira na prilagođenosti porodičnoj publici prikazanog sadržaja, dobijamo koncept koji se drastično razlikuje od ponuđenih italijanskih serijala.

U čemu je onda problem? Možda u jednom bivšem vojniku američkog građanskog rata koji je u tom momentu već deceniju i po prašio ravnicama vestern stripa. Drugim rečima, navedeni koncept van granica Italije još tad je bio već viđen i izanđao. Zatim, u nedoslednosti sprovođenja tog koncepta; njegovom pretvaranju u sapunsku operu umesto u ozbiljno dramsko tkivo; Preuzimanju već poznatih zapleta od bliskih strip-ostvarenja; Na kraju, često potpunoj nerazumljivosti grafičke naracije, što je danak dat na oltar ležernom, artističkom crtačkom stilu.

Težnja za stvaranjem ozbiljnog, literarnog dela, iscrpljuje se na kraju, u kvazi-istorijskom i kvazi-eruditskom pojavljivanju istorijskih ili mitskih junaka. Aura intelektualnosti, razbijena je jednostavno populističkim izborom junaka – i jedinim mogućim, budući da, za razliku od autora na koje se ugleda, scenarista Berardi ne poseže za knjigama u kojima bi našao bilo traženi podatak, bilo inspiraciju. Stoga su i istorijski likovi koji se sreću u “Kenu Parkeru” već stotinu puta viđeni na stranicama stripova, o filmovima i romanima da i ne govorimo. Indikativna je epizoda u kojoj Ken Parker sreće sve poznate književne detektive detektive i, naravno, nadmudruje ih u rešavanju zločina. (Zanemarivši činjenicu da svi ovi detektivi nisu bili savremenici) Berardi se stavlja u ulogu erudite u polju detektivskog stripa. No, kod njega nećemo sresti ni Čestertonove junake, ni junake Vilijama Kolinsa, da ne pominjemo Borhesovog “Don Isidra Parodija”. Zato što je Berardijeva načitanost diskutabilna, junaci koje koristi poznati su mu iz druge ruke, te njihovo korišćenje ne uspeva ni da intrigira čitaoca koji zna da u njegovom stripu neće naići na novo predstavljanje Šerloka Holmsa (niti, kad već govorimo o tome, Bika Koji Sedi ili Generala Kastera) već ono poznato iz novinskih članaka i opštih enciklopedija.

Situacija je slična sa povremenim uskršnjim jajima u vidu naslova knjiga koje junaci čitaju. Preuzet direktno od Prata, ovaj postupak daje posvete omiljenim knjigama autora, ili pak knjigama koje trenutno čitaju (i, ultimativno, predstavi autore kao poznavaoce literature), radije nego da pokušava da ta dela poveže sa bilo čime drugim unutar granica stripa, čime bi date naslove a samim tim i dela koja stoje iza njih, uneo u tkivo samog stripa. No, to je suviše komplikovano za bilo kog autora koji žuri da završi epizodu pritisnut možda već i prekoračenim rokovima izdavanja.

Izdavanje novih epizoda “Kena Parkera” od strane “System Comicsa” pokušaj je vredan pažnje. Kod publike stripofila, on, međutim, neće imati odjeka. Ostaje da vidimo reakciju neke druge publike.

sadržaj

9.

JUŽNJAČKA UTEHA No133.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

ROK TRAJANJA (2)

Mark Milar brine o buducnosti. Opravdano ili ne, prosudite sami.

“Nisam ubeđen da je ovo samo stvar godišta. Ziv i zdrav dokaz ove cinjenice je pisac Hulk-a Brus Dzons koji je dovoljno star da mi bude otac (i mogao bi to zaista da bude, s obzirom da delimo istu sirovu lepotu), a covek je napisao neke od najuspesnijih i najprodavanijih naslova u zadnjih dvanaest meseci.

Ja u stvari mislim da je glavni faktor koji treba uzeti u obzir to sto imamo unapred odredjen rok trajanja u ovom poslu, i sto je Hulk, verovali ili ne, Brusov prvi mejnstrim angazman na redovnoj bazi. Bez obzira na to koliko godina imamo kada se pojavimo, imamo priblizno dvadesetogodisnji rok trajanja u glavnotokovskom stripu i sat pocinje da otkucava onog trenutka kad pocnemo da radimo za Veliki Dvojac. Za pisce, tu najprikriveniju od profesija, mislim da pocinjemo “mali”, uzdizemo se i opadamo preko perioda od dvadeset godina u skoro savrsenoj paraboli.

“Ocigledniji” umetnici, kao sto su filmski reziseri i crtaci, nesto su drugaciji. Njihove karijere podlozne su podeli na dve polovine, od kojih je prva njihov gromoviti debi i prvih nekoliko hitova, a udobnija druga polovina izgleda, pa, kao stripovski ekvivalent prednastavcima Star Wars-a. Sablon sa scenaristima je da mi pocinjemo “mali” i dostizemo vrhunac obicno oko decenije bavljenja mejnstrimom, posle cega sledi lagan, vrlo blagi pad u trajanju od deset godina, ispadanje van Top 100 dok ne radimo u potpunosti van najuspesnijih strip kompanija ili van stripa uopste.

Postoji naravno nekoliko izuzetaka u ovom pravilu vezanom za rezisere (Spilberg mi eto pada napamet, mada je u stvari mislim da je samo postao lukaviji no sto je bio, nikako ne interesantniji), ali je broj autora koji su uspeli da izbegnu moju mejnstrim strip teoriju veoma, veoma mali. Cak i Alan Mor, najomiljeniji autor moje generacije i tip na cijim smo stripovima odrasli prodaje stripove u tirazu od 20 000 primeraka i njegovi radovi od pre desetinu godina se mnogo bolje prodaju od njegovog sadasnjih radova, ili tako bar pokazuju izvestaji o prodaji grafickih novela.

Kao sto rekoh, ovo ne znaci da je Alan slabiji pisac nego sto je to bio pre deset godina, ali je ova nasa prevrtljiva publika upravo pocela da ga uzima zdravo za gotovo, s obzirom da je ta nagrada za najboljeg scenaristu koju je toliko puta nosio kuci toliko godina na kraju otisla Nilu pa Gartu pa Vorenu i sada boravi u dlakavim rukama gospodina Brajana Majkla Bendisa.”

(Zavrsice se)

sadržaj

10.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (192)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

POVIJEST VAŠE BOLESTI

Ako čitate Strip vesti, nešto s vama nije u redu.

Povijest vaše bolesti mogu pretpostaviti. Najprije ste se negdje sreli sa stripom i inficirali. Vaš se ustroj pokazao neotpornim i prvi simptomi su bili tu: čitanje stripova (ili, ako ste još bili mali, samo gledanje sličica) pružalo vam je određeno zadovoljstvo. Kako je u našoj životinjskoj prirodi da se izvoru zadovoljstva vraćamo po još, tako ste i vi stripove počeli redovito konzumirati.

Zatim ste ustanovili da vam se neki stripovi pružaju više zadovoljstva no drugi i njih ste otada svjesno tražili. Otkrili ste da epizode više ne zaboravljate pošto ste ih pročitali, već da, štoviše, čitanje prethodnih epizoda obogaćuje vaš doživljaj novih. Počeli ste se radovati povratku sporednih likova - jasan znak taloženja stripova u vašem organizmu. U određenom trenutku shvatili ste da se epizode pojavljuju određenim ritmom te da postoji niz ranijih epizoda koje niste vidjeli ni čitali. Lagana vrtoglavica, groznica bez temperature i vi ulazite u kroničnu fazu bolesti kada zaključujete da želite skupiti sve epizode svog omiljenog junaka.

Kod nekih od vas, kolekcionarstvo se zadržalo samo na otprije inficiranom području i skupljali ste samo jednog junaka ili izdanje. Dobar dio takvih (premda ne i vi, jer vi čitate Strip vesti) bude izliječen nailaskom adolescencije iako je recidiv (nakon par godina braka ili rutinerskog posla) moguć. Kod drugih, bolest zahvaća čitavu svijest te se skuplja sve. U kritičnom trenutku, zamijeti se ime nekog autora.

Tu je više-manje sve izgubljeno. Od relativno prirodne očaranosti nečim lijepim, vaša bolest prelazi u nezdravu fazu obsjednutosti nestvarnim, u kojoj sam strip više nije dovoljan, već se traže podatci o autorima, tračevi o postanku serijala i, u zaista ozbiljnim slučajevima - kritičke analize pročitanog. Tek taj destilat derivata u stanju je probuditi vaše čulo interesa, umrtvljeno s deset tisuća pročitanih stripova. U halucinatornoj fazi bolesti učinilo vam se da je strip bitan i počeli ste tražiti sebi slične bolesnike kako se ne biste osjećali previše izopćenima.

Tu negdje pretplatili ste se na Strip vesti.

Ali ne brinite: mala, malecka nada još postoji za vas.

Vi barem niste počeli za Strip vesti pisati.


* * *
MALA NAGRADNA IGRA: Po jedan poster Raptus festivala za prvih petoro (ili najboljih, u nevjerojatnom slučaju da natjecatelja bude više od pet) koji napišu pjesmicu (u rimi!) od četiri retka na temu stripa. Zadržavam pravo objavljivanja nagrađenih pjesmica, odluka žirija (mene) je konačna.

sadržaj

11.

MOJ POGLED (80)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

OPTIMIZAM

Naučio sam da u životu ne valja sve gledati crno, plašiti se i povlačiti. Naučio sam da se napred može ići samo uz optimizam, ako veruješ da će biti bolje. U našem slučaju je to nada da će strip opet oživeti na ovim prostorima i samo uz optimizam ima šanse da se to dogodi. Kada kreneš u neki "posao" sa pesimizmom, onda si ga džaba pokretao. Šanse ima da uspe samo ako veruješ u ono što radiš. Jedino je pitanje da li si mali ili veliki optimista.

I zato mi se, čim u nečijem glasu osetim pesimizam, javi potreba da "poklapam", da dam kontra argumente. Iz čisto dobre namere. Zato mi nemojte zameriti ako nekad "planem" na neki pesimizam...:)

A da li je optimizan opravdan pokazuje vreme. Pre dve-tri godine stripova je bilo samo u naznakama. Danas na kioscima već imamo priliku da vidimo popriličan broj stripova. Ako nešto kvari sliku onda je to samo nesposobnost distributera da organizuje svoje kioske kako bi strip dobi pravi prostor. Danas na kiosku možemo kupiti sledeća mesečna izdanja: Stripoteka, Akira, Ken Parker, Alan Ford, Spajdermen & X-Men, Witch, Miki Maus, Tom & Džeri, Garfild, Snupi, uskoro će i u SCG da se pojave Ludensovi "bonelijevci" kao i još neki od domaćeg izdavača!?! Naravno, ne smem ni slučajno da preskočim Macanov Q čiji je drugi broj izašao u desetom mesecu. Doduše, samo je u CRO na kioscima. Ako dodamo najavljena izdanja biće ih preko 10 mesečno!!!

U knjižarama se pojavljue u proseku više od tri albuma mesečno. Samo u dva meseca oktobar-novembar (listopad-studeni) na tržištu će se pojaviti 21 album/kniga!!! Marketprint je izbacio za sajam knjigu "Do visina Olimpa", album Džipsi, a ovog meseca ide i Bernard Prins 9. Bane Kerac je objavio novi album Ket Klou. Systemcomics je izbacio treći album serijala Bič Božji, Šrafovi (Alekse Gajića) i Bernarda Panasonika. Mumini su se pojavili od strane manje poznatog izdavača. SKC je objavio Eutanaziju i "Ono što tražim". "Domaći slatki strip" je objavila Narodna Knjiga. Sarajevski izdavač Publika je objavio "32 decembar". Iz Hrvatske stižu Strip-Agentovi tvrdo koričeni kolor albumi "Ubili su divljeg Bila" (Herman), Doktor Misterija, Grunge genetika i tvrdo koričeni crno beli album Torpedo 8. Već za par nedelja stize i Torpedo 9 kao i tvrdo koričeni BONE 5!!! Za CRŠ se sprema crno beli album Killing Joke. Pojavili su se i prvi tom Princa Valijanta u izdanju ZG naklade kao i "Posljednja pustolovina Starog Mačka" u izdanju Šarenog dućana.

A sve su to izdanja koja ravnopravno mogu da se obezbede širom prostora bivše juge. Dakle, uglavnom su svima su dostupni. A polako, nekim svojim laganim tokom, i svi ostali kanali i razmene funkcionišu normalnije i prirodnije.

Dakle, da li je stanje loše???

Jeste, kaže večiti optimista. Da, loše je. Ko ima para da sve to kupi? Ma, ko ima para da kupi i pola od toga?


PS. A primećujete da pirate kojih je bilo nisam ni spomenuo, prioritet da čitaocima uzimaju pare dajem ipak izdavačima koji legalno rade.

PPS. Odvalih u prošlom broju. Milar ipak piše Ultimate X-Men...:)


DODATNI POGLED:
U utorak, bolje uveče, skoknite do nove stranice i proverite jesam li od reči. Obećao sam da će krenuti moj nedeljni strip, Vilintuljkova družina.
http://www.zmcomics.co.yu/vilintuljak

sadržaj

12.

ŠTAMPA

štampa

Aleksandar Zograf i Dušan Banjanin su zbrinuli deo rubrike dok su mi stripovi.com pomogli da dođem do priloga iz hrvatskog časopisa Klik, koji je preneo tekstove o stripu iz časopisa Quorum. Pošto toga ima dosta ide po tri teksta i u sledeća dva broja.

IMAM DA KAŽEM
Livius Pavlov, Mr Spiral, strip crtač

Crtanjem stripova sam počeo da se bavim pre pet godina, na poziv Aleksandra Zografa. U stvari, on me je na neki način primorao da počnem da crtam govoreći mi da moji radovi imaju nekakvu sopstvenu crtu, nešto origanalno, a ja sam mu poverovao. Pre tri godine sam objavio strip album "Ljubav" o svom trošku. U okviru ovogodišnjeg "GRRR festivala" organizovana je u prodavnici u kojoj radim međunarodna izložba sa temom: cipele.

Najnoviji broj časopisa "Kuhinja" izašao je u saradnji sa NVO "VelikiMali" i posvećen je temi "Poseban prijatelj". U "Kuhinji" pokušavam da predstavim sebe iz jednog drugog ugla.

Sada radim na crtanom filmu. Nacrtao sam likove koje treba još da animiram. Oni će se kretati u realnom prostoru umesto stvarnih ljudi. Predviđen je i engleski titl, a crtać će se zvati "Grad očiju".

U životu sam radio svašta da bih preživeo, samo nisam svoj posao, a to je tonsko snimanje. Popravljao sam automobile i traktore i godinama prodavao delove na starom buvljaku. Dilovao sam i mobilne telefone, a godinu dana sam i taksirao. Kada je biznis u pitanju, karijeru sam završio u prodavnici cipela i jako sam zadovoljan time.

Bend "Napred u prošlost" iliti "NUP", nastao je negde 1980. godine, a od 1984. zvanično postoji i traje pod istim imenom do dana današnjeg. Iz tog perioda potiče i moj nadimak Kudža, po kom me znaju u muzičkim krugovima. Vežbali smo svakodnevno, nekad i po devet sati. Puno smo snimali. Iza sebe imamo 13 studijskih albuma i ne znam ni sam koliko koncertnih izdanja. Svirali smo na mnogo mesta po zemlji i inostranstvu i za ovih dvadeset godina rada postali prilično poznat i cenjen bend.


Objavljen: Pančevac, Broj 4008, Pančevo, 31.10.2003.

ŠLIC KLUB TOUR - alternativni strip i svašta: Festival se sastoji od izložbe strip radova, projekcija kratkih filmova i animiranih kratkih formi, i muzičkog performansa. Turneja startuje večeras (20.00) u šabačkom Kulturnom centru, otvaranjem grupne izložbe "Alternativni, autorski strip". Pola sata kasnije biće prikazani kratki i animirani filmovi. Hepening završava muzičkim performansom "Komšije - populacija koja umire" (akustična svirka, Bgd) koji počinje u 21.30 sati.


KING NA FILMU - Kompanija "Dimension Films" obezbedila je prava na ekranizaciju kratke priče Stivena Kinga "1408", iz antologijske knjige "Everything’s Eternal", o horor piscu koji dolazi u hotel sa legendarnom sobom užasa. Mat Grinberg će napisati scenario.
V. T.


"RATOVI ZVEZDA" kao animirana serija - Džordž Lukasova SF saga "Ratovi zvezda" stigli su na male ekrane. U pitanju je animirana serija "Ratovi zveza: Ratovi klonova" koja se prikazuje na "Cartoon Network", a koja će imati 20 trominutnih epizoda. Nove epizode će se emitovati svakog vikenda do 20. novembra, a deset novih epizoda stiže na proleće. Iako su "Ratovi zvezda", pored filmova, stigli u svet stripa, knjiga i video-igrica, "Ratovi klonova" su prva animirana serija sa nekim od glavnih likova. Takođe, ova serija predstavlja "most" između druge i treće epizode koja u bioskope stiže 2005. godine. Lukas je za realizaciju ovog projekta izabrao Genija Tartakovskog (31), animatora rođenog u Moskvi, kojem je rekao da se ne bavi ljubavnom pričom i da se samo fokusira na ratove.
V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 10.11.2003. godine

Knjige: KAD SE VOLGA ULIVALA U SAVU - Đorđe Lobačev
''Avantura je šampanjac života'', zapisao je svojevremeno pionir našeg stripa Đorđe Lobaćev, koji je pod ovim motom nacrtao neke od najuzbudljivijih tabli ''romana u slikama'' nastalih kod nas. Popularni Đoka Strip preminuo je 2002. godine u devedeset trećoj godini života, a njegov život bio je pun obrta i raznih dogodovština čiji su tok često određivali krupni istorijski događaji. Srećom, sve njih je, sa neodoljivim šarmom pripovedanja, zapisao u ovoj autobiografiji, koju je objavio nekoliko godina pred smrt. Rođen 1909. godine u Skadru, u porodici ruskog konzula, nakon Oktobarske revolucije u Rusiji nije mogao da se vrati u domovinu, pa je svoj novi dom našao u Beogradu. Najpre je raznosio novine, crtao reklame za pastu za zube u obliku stripa, svojoj budućoj supruzi pisao ljubavna stripovana pisma, a počev od 1935. godine počinje da u ''Politici'' objavljuje stripovane avanture Hajduk Stanka, čarobnjaka iz Oza, Barona Minhauzena i mnoge druge. Nakon 1948. godine, zbog svog ruskog porekla, ni kriv ni dužan, proteran je u Rumuniju, pose čega se vraća u Rusiju. U Sankt Peterburgu će ostati do kraja života, ali će Beograd uvek ostati u njegovom srcu. Ovo je nadahnuta priča o jednom vremenu i jednom zanimljivom životu. Obavezno pročitati!


Objavljeno: ''NAJ'' mjesečnik za školarce i školarke starijih razreda osnovne škole, Oktobar 2003., godina II, broj 12

VELIKI TICO U ZEMLJI CRTANIH ROMANA

Budim se ujutro, a u poštanskom sandučiću jutarnje izdanje Stripoholika. U njemu je, osim svježih vijesti i stripova, oglas za novi broj tjednika Endem. Na televiziji je upravo reportaža o velikoj izložbi Andrije Maurovića. Djeca na ulici s novom sveščicom 'Mister Mačka' idu u školu. Ovo ne može biti stvarno.

Ovo je...

... san o nekim boljim budućim strip-vremenima. Trenutno stanje nije neko ludilo, ali svakim danom je sve bolje i bolje. Rade se mali ali sigurni koraci i kuju se izvedivi promišljeni planovi. Ukoliko nas ne pokosi kuga ili ludi Bush ne izvede neku glupariju, bit će nešto od domaćeg stripa. I više od toga.

Glupo je da Talijani i Ameri imaju sluha za hrvatske strip-snage, a domaći tisak troši tone papira na 'tko je kome uvalio kitu' te 'tko je kome ukrao te pronevjerio'. Kakva korist od toga kad kurve nisu na stupu srama, a lopovi u zatvorima. Zar je domaći živalj zaboravio da više vrijedi jedna naivna Zagorova pustolovina od dva lista žutog političkog prepucavanja?

No nije narod jadan kriv što ga zli manipulatori i trgovci glasinama truju. Krivi smo mi koji za to znamo, a ništa ne poduzimamo. Novi strip-pokret (NSP) ima zadaću vratiti strip na kioske i izbaciti beskorisnu pisanu riječ u jarak zaborava. Mi ćemo dati sve od sebe da vratimo korisnu zabavu na vaše police, da uživate u crtanim romanima i veselite se kao nekad. Ovo nije isprazno naklapanje jednog strip-nostalgičara, već svečano obećanje u ime NSP-a.

Ja mu nisam predsjednik, jer NSP nema predsjednika niti će ga ikada imati. Ja sam samo glasnogovornik jedne pozitivne misli koja će vas uskoro zaraziti, pa ćete i ne znajući postati dio iste. Članarina se ne plaća, dovoljno je na polici imati par stripova. Sastanci se održavaju na kioscima i u knjižarama, a godišnja skupština je na CRŠ-u.

Ponovo će ozareno dječje lice pokupiti svoj strip-tjednik na kiosku i veselo odskakutati doma kako bi što prije zavirilo u nove pustolovine omiljenog mu junaka. A ja ću se uskoro probuditi i znat ću da to nije bio samo san.

Tihomir Tikulin

Objavljeno u časopisu Quorum, broj 5-6
30.10.2003.
http://www.klik.hr/naslovnica/200310300002004.html

Potpuno površna i nepotpuna bibliografija

MADE IN CRO

Već i vrapci na grani znaju da i mi konje za strip-trku imamo. Pa evo još jednom za vas, strip-žutokljunce.

Još u prošloj državi je tu i tamo pokoji domaći strip-autor uvalio svoje uratke stranom kapitalistu, no to se nije događalo redovno i s namjerom. 'Partizani' Julesa Radilovića jedini je naslov kojeg se trenutno mogu sjetiti i mislim da su ga objavljivali u Švedskoj. No nisam baš siguran, pa eto prilike da se opet po gradu priča kako Tico opet gura nos tamo 'di mu nije mjesto. Zato ću se baviti novijom poviješću domaćeg izvoza o kojoj ipak znam više, ali ne i potpuno.

Igor Kordej prvi je od mlađe generacije domaćih stripaša koji je s uspjehom utro put za osvajanje stranog tržišta. 'Vam' i 'Jesen' objavljeni su u Francuskoj. No nisu požnjeli neki uspjeh. Kasnije je uletjela najamnička faza za njemački horor magazin Gespenster u kojoj su mu se pridružili i autori takozvane 'izgubljene generacije'. Dolazak rata na naše tlo prekida unosnu suradnju s njemačkim nakladnikom i tek 1995. Kordej dobiva prvu pravu priliku i to za američki Dark Horse. U suradnji sa scenaristom Darkom Macanom objavljena je prekrasna priča o Tarzanu pod naslovom 'A Tale of Mugambi'. I onda se zaredalo. Minijatura s Predatorom za istog nakladnika, 'Wonder Years' i 'Conspiracy za Marvel', 'Tarzan Vs. Batman/Claws of the Catwoman', 'Tarzan/Carson of Venus (Dark Horse)', 'Tarzan: The Rivers of Blood' (nezavršeno, sc., Neven Antičević), 'Star Trek: The Gorn Crisis (DC Comics)', 'Cable' serijal, kasnije preimenovan u 'Soldier X'. Kraj se još ne nazire jer čovjek je u punom naponu snage. Igor Kordej svojim vrijednim radom dospio na vrh američke strip-scene. Trenutno radi naslovnice za Marvelove serije 'New X-men' i 'Soldier X' i priprema nova strip-iznenađenja.

Edvin Biuković je negdje u isto vrijeme kao i Kordej zagazio u američke strip-vode. Zajedno sa scenaristom, Darkom Macanom (opet taj Macan), uvalili su na natječaj Dark Horsa priču za novi serijal 'Grendel Tales'. Izvrsni 'Devils and Deaths' odmah su osvojili srca Horseovih urednika i pružili Edvinu i Darku daljnju priliku s novim ništa slabijim nastavkom, 'Devil's Choices'. Scenarističko-crtački tandem za istog je izdavača kasnije naredio u okviru 'Star Wars' serijala, 'X-Wing Rogue Squadron', 'The Phantom Affair' (puno prije nesretnog 'Phantom Menacea'). Nakon toga Edvin još ostaje u omiljenom mu Star Wars miljeu. Slabašnu strip-inačicu romana Timothyja Zahna, 'The Last Command', Eddy je majstorski ilustrirao i još jedanput dokazao svoj kinematografski smisao za kadar, pričanje i karakterizaciju likova. Veliki DC također je nanjušio Eddyjev talent, pa su mu ponudili da udahne život u davno zaboravljenog Human Targeta pod otkriljem Vertiga. Nakon toga kratka priča 'Third Toe', 'Left Boot' i naslovnice za Vertigove antologije 'Flinch' i 'Strange Adventures'. Radeći ponovo sa svojim omiljenim scenaristom Macanom, Eddy je iznenada i tragično preminuo završavajući za Vertigov 'Weird War Tales' kratku priču 'Prayer to the Sun'.

Danijel Žeželj postao je internacionalna strip-faca prije svih zahvaljujući popularnosti u Italiji. Njegovi autorski strip-albumi bili su pravi hit kod naših susjeda. Američki put slave krenuo je tek nakon toga. Prvo sa serijalom 'Rex' pod paskom malog nakladnika iz Seatlea, a onda su krenuli poslovi za DC/Vertigo, 'El Diablo' s Azzarelom, 'Corinthian' s Macanom i 'Captain America' za Marvel. Zanimljivo je kako se Žeželj sa svojim specifičnim grafizmom odlično uklopio u američku mainstream produkciju, no još je zanimljivije kako ga nijedan urednik iz DC-a nije angažirao na 'Batmanu'. Nadamo se da je to samo pitanje vremena.

Esad T. Ribić svoje je bjelosvjetske strip-putešestvije također, kao Kordej, Biuković i Sudžuka (dolazi kasnije), tesao na Gespensteru za Švabe. Zajedno sa scenaristom Miljenkom Horvatićem uspio je manjoj neovisnoj nakladničkoj kući, Antarctic Press, uvaliti originalni projekt 'Scorpio'. Za iste su kasnije napravili epizodu u utabanoj seriji 'Warrior Nun: Frenzy' i epizodu 'Shotgun Mary'. Uslijedile su kratke priče za Vertigovu antologiju 'Flinch' i prvi veliki posao, četverodijelna štorija o dolasku novog milenijuma, '4 Horsemen' u suradnji sa scenaristom Robertom Rodijem. Nakon toga uskače kao spasilac na raznim redovnim Marvelovim 'X-Men' serijama. Talentirani gospodin Ribić trenutno radi na serijalu za Marvel, 'Loki'. Ambiciozan projekt o nordijskim bogovima od stotinjak stranica prekida oslikavanjem naslovnica za serije 'Wolverine', 'Kingpin' i 'Terminator'. S nestrpljenjem iščekujemo nove uratke.

Goran Sudžuka, popularni autor Lastinih 'Svebora' i 'Plamene', najkasnije je uletio u američke strip-ralje. Njegov prvi posao bila je pilot-priča unutar Vertigove antologije 'Winters Edge'. Ta pričica Jamiea Delanoa poslužila je kao baza za novu seriju koja je trebala biti zamjena za megapopularnog 'Preachera'. 'Outlaw Nation' doživio je skoro dvije godine, no zbog slabog interesa publike biva nasilno zaključen s 19. brojem. Loša urednička politika i razvučen scenarij (zbog lošeg urednikovanja) upropastili su ovaj potencijalni hit, a jedine pohvale kritike išle su Goranu za izvrstan crtež, za koji je dobio nagradu Will Eisner (nagrada za najboljeg novog mladog autora, istu je nekoliko godina ranije dobio i Edvin Biuković). To mu je, naravno, pomoglo i priskrbilo idući posao pod istom zastavom. 'Lady Constantine' pustolovina je koja se događa potkraj 18. stoljeća, istoimena junakinja u potrazi je za čuvenom Pandorinom kutijom. Mini-serija od četiri nastavka tek je doživjela svoju premijeru i kritičari su zasad vrlo blagonakloni.

Još jedan Goran upustio se u prekomorsko osvajanje strip-tržišta, ali puno bliže nego što mislite. Parlov je u službi najvećeg talijanskog izdavača Bonellija. Svoj put Goran je prvo krčio kroz stranice Kena Parkera, pa nakon toga policajca Nicka Rydera, a trenutno radi na relativno mladom western-serijalu 'Magico Vento' (Čarobni vjetar). Koliko je Goran cijenjen u svojoj matičnoj kući govori i činjenica da je uz Magnusa, Kuberta, Berneta i Fonta radio na posebnom izdanju 'Texa Willera'. Takvu čast Bonelli daje samo najomiljenijim autorima.
No nije se Goran zaustavio samo na talijanskom tlu. Kako je vrlo brz i produktivan, našao je vremena pomoći svom imenjaku Sudžuki (stisli rokovi) na završnici 'Outlaw Nationa', a upravo mu se sprema strip-adaptacija 'Terminatora 3'.

Posljednji je u nizu scenarist Darko Macan. Uspješan i na domaćem tlu kao scenarist ('Svebor' i 'Plamena'), crtač ('Borovnica', 'Pirati'), književnik, urednik, predavač, izdavač (ma, taj Macan zna sve!). Teško je nabrojati što je sve Darko za strance napisao i s kojim je sve autorima surađivao. No osim već spomenutih suradnji s Biukovićem i Kordejom, treba spomenuti 'Vaders Quest' (art: Dave Gibons), 'The Corinthian: Death in Venice' (art: Žeželj), 'Chewbacca' (art: Kordej i ostali), 'Jedi vs. Sith' (Bachs/Fernandez), 'Cable/Soldier X' (art: Kordej). Ne smijemo zaboraviti ni scenarije za danske Disney stripove, te 'Sergeia' za neovisni ZU od MU Comicsa. A to je tek početak. Čova je nezaustavljiv.

I to nije sve. Oni su utrli put, a na ostalima je da nastave stazama slave. Sebastijan Čamagajevac je asistirao Sudžuki na 'Outlaw Nation', Robert Solanović već godinama leterira (upisuje slova) za Biukovića, Sudžuku, a objavio je i svoju prvu epizodu 'Mister Mačka' kod neovisnjaka (neb' vjerovali, scenarist je Darko Macan). A sad je i na ostalima, Talajićima, Petrušama i Kukićima, da se uvale za masnu lovu. Ajmo, momci, kad već nema cura!

U idućem broju: Zašto cure ne vole crtati čike s velikim pišama?

Tihomir Tikulin

Objavljeno u časopisu Quorum, broj 5-6
30.10.2003.
http://www.klik.hr/naslovnica/200310300002005.html

HRVATSKI STRIP 2002.

Sve što vas zanima o stripu, a niste znali koga pitati. Odgovore znaju časopis Quorum (broj 5-6) i Klik!

Nakon više godina u kojima strip u Hrvatskoj, izgledalo je, nepovratno gubi svoj identitet i prepoznatljivost (a njih stvara dinamična i raznovrsna domaća strip-scena, koja se prepoznaje po djelovanju jakih autorskih osobnosti), ova se umjetnička djelatnost definitivno uzdigla iz pepela kojim su je zasuli tehnološki napredniji, publici atraktivniji 'novi mediji'.

Činilo se da je strip (i u Hrvatskoj) prošla svršena stvar, ali kako je nemoguće uništiti neki oblik umjetnosti, tako je i strip ponovo izronio ponad ovog dehumaniziranog, elektronskog kiča.

U Hrvatskoj je tako, prošle godine izbrojano 50-ak domaćih autora, koji su profesionalno objavili stripove na domaćem terenu. Njih bismo prema pristupu, pomalo grubo, ali zbog namjene ovog teksta mogli (osim generacijski) podijeliti na, recimo: domaći main stream (dječji, novinski, obiteljski stripovi), domaći 'stranci' (autori koji rade za inozemna tržišta), autori underground- pristupa, te autori umjetničkog, osobnog pristupa mediju.

Svi ovi autori djeluju kroz različita domaća (o njima nekoliko riječi više nešto dalje u tekstu) i strana izdanja, ali su se u proteklom razdoblju pojavili i autorski strip-albumi, grafičke novele (Žeželja, Matakovića, Zimonića, Devlića, Miškovića, Macan-Bartolića, Macan-Jovanovića, Kreča, Solanovića; u pripremi je album Darija Kukića, Gačića te monografija Ivice Bednjanca). Također njihovi se radovi mogu pogledati i na brojnim izložbama.

Dio autora okupljen je u nekoliko grupa (Divlje oko, NHP, Komikaze) koje više-manje ambiciozno, na medijski različite načine, provode svoje autorske namjere.

Dinamizirana strip-produkcija ima i svoju pratnju u brojnim tekstovima iz pera novinara, povjesničara umjetnosti i samih autora. Objavljuju se novinske vijesti vezane za strip, ali i diplomski radovi, manifesti, polemike, intervjui, kritike, ogledi, teoretske rasprave.

Započet je i posao oko sakupljanja enciklopedijskih jedinica, za buduću Enciklopediju hrvatskog stripa. Nabrojani tekstovi izašli su i u časopisima koji nisu usko vezani za ovaj oblik umjetnosti; Op.a., Akt, Vijenac, Kontura, uključujući i ovaj broj Quoruma.

Ovom kratkom pokušaju rezimiranja najznačajnijih događaja na suvremenoj strip-sceni u Hrvatskoj valja pridodati i sve sadržajniju suradnju (kroz autorska izdanja, časopise, manifestacije) sa strip-autorima iz inozemstva, kao i vrlo dinamično kolekcionarsko tržište koje oplemenjuje aktualnu strip-scenu držeći na površini neka klasična strip-ostvarenja i izdanja.

Više je činjenica, dakle, koje ukazuju da je scena u Hrvatskoj oživljena, raznovrsno i dosta čisto profilirana, te da je uhvaćen ritam događanja, pa i izdavaštva. O samom izdavaštvu treba reći i nekoliko riječi više, jer je ono uvijek bitan, ako ne i najbitniji, zamašnjak neke strip-scene.

Dakle, uz legendarnu "Modru lastu" koja godinama, jednom mjesečno, objavljuje stripove osmorice do desetorice autora, tu je i "Kvadrat, časopis za strip" rijetkog, ali sigurnog ritma izlaženja s obiljem ozbiljnog materijala. Ovim redovitim izdanjima pridružujem i fanzine Endem i Flit, koji ne posustaju. Svemu možemo pribrojiti i Plavi vjesnik, koji nekim čudom uzima redoviti ritam izlaženja, te neke dnevne novine (Večernji list, Jutarnji list, Novi list). Spomenimo i Bum, čije uredništvo, unatoč odustajanju od ovog projekta, prema zadnjim informacijama, uskoro pokreće nove.

Elektronsko izdavaštvo

Međutim, posebno mjesto zauzima, a to je ono na što valja obratiti posebnu pažnju, u novije vrijeme sve prisutnije elektronsko strip-izdavaštvo, te pojava web-stranica (zasad samo) nekolicine hrvatskih strip-autora i grupa.

Tu su, prije svega, "e-FLIT", kao najambiciozniji, (na www.nan.hr/e-flit, jednomjesečnog ritma), kojemu je jedna od namjera otkrivati 'tajne veze' stripa s drugim umjetnostima; pa hard core undergrond-stripovi 'Komikaze' (www.jedinstvo.hr/komikaze), te komercijalnijim uradcima naklonjeniji (www.stripovi.com).

Svoje web-stranice imaju i autori Žeželj, Mataković, Zimonić, Gačić, (www.dzezelj.com, www.webart.hr/matakovic/, www.attack.hr/zimamedija/, www.gacic.net) te multimedijalna strip-grupa "Divlje oko" (www.divljeoko.hr), ali i nekolicina manje poznatih autora.

Treba spomenuti i hr.rec.stripovi, news koji više-manje redovito posjećuju fanovi, ali i autori, da bi razmjenjivali informacije. Elektronsko 'izdavaštvo' dakle, hit na prijelazu stoljeća, uhvatilo je korijena i u Hrvatskoj, pa i što se stripa tiče. Ono je, posebno u zemlji u kojoj dugo nije postojao redoviti strip-časopis za odrasliju publiku, dinamiziralo i obogatilo strip-scenu svojim mnogobrojnim prednostima.

Od klasičnog je novinskog tiska jeftinije, brže, kudikamo dostupnije globalnoj publici, a može biti i vizualno atraktivnije. Računalo pruža i neke posve specifične mogućnosti strip-pripovijedanja.

Zbog toga i raste broj e-zina i osobnih web-stranica (koje često predstavljaju male autorske monografije). Što se elektronske tehnologije i stripa tiče, svemu treba pridodati i sve češće spremanje i kopiranje stripova na CD-e. Mlađe generacije očito smatraju zaslon svog računala jednako vrijednim medijem kao i novinski papir. Oni nešto stariji i dalje prednost daju papiru (uz koji su odrasli), što uostalom i jest u prirodi stripa kao (u većini slučajeva) grafičkog medija.

Najambiciozniji izdanak ove nove vrste izdavaštva na domaćem terenu svakako je 'e FLIT'. Slijedeći jednomjesečni ritam izlaženja, pet brojeva ovog e-zinea (od kojih svaki predstavlja ekvivalent od 100 do 120 stranica papira, kada bi se tiskao), osim novosti, recenzija, eseja, samih stripova donosi i materijale koji strip stavljaju u kontekst sveukupnog umjetničkog stvaranja, otkrivajući i podcrtavajući srodnost i utjecaje pojedinih umjetnosti vrsta i stripa, kao i dugu i raznoliku povijest vizualne naracije unutar koje stripu pripada istaknuto mjesto.

Prenošenjem aktualnih informacija i raspisivanjem natječaja, ovaj 'časopis' također animira domaću strip-scenu, a izvlačeći iz zaborava manje poznate autore iz povijesti stripa u Hrvatskoj te inicirajući početak rada na svakako potrebnoj Enciklopediji hrvatskog stripa, potiče i naglašava vezu suvremenog strip-stvaralaštva s vrijednom i bogatom tradicijom grafičkog pripovijedanja.

Što se tiče ostalih spomenutih web-adresa, treba naglasiti kako se visoka grafička kultura domaćih strip-autora prepoznaje u vizualnom identitetu svake stranice. Upotreba 'sintetičkih', zadanih 'uzoraka' svedena je u izradi ovih stranica na nužan minimum, pa one nose 'stilsku' prepoznatljivost autora kojeg predstavljaju.

Kako je već rečeno, ove su stranice jeftine i svima dostupne elektronske autorske monografije; obimnije ili skromnije po materijalu, ali u svakom slučaju značajan oblik promocije ne samo autora, nego i jednog segmenta hrvatske kulture na globalnom planu. Da bi se dobio dodatni razlog za njihovo trajno pohranjivanje na CD-e, svaki bi autor u sadržaj trebao uvrstiti svoju potpunu stripografiju, a esej iz pera povjesničara umjetnosti n.p., ili općenito stručnjaka za ovo područje, bio bi dodatna vrijednost.

Na kraju recimo i to: Hrvatski je strip izuzetno bogat izdanak kulture. Možemo reći da u ozbiljnim i potpuno profesionalnim radovima možemo prepoznati gotovo sve pravce i pristupe koji su u svijetu aktualni. Ne samo to, mislim da su neki hrvatski autori kvalitetom svojih radova u samom vrhu svjetske produkcije; smatram čak da u nekim pokušajima otvaramo nove putove, dakle prednjačimo. Ako svemu tome pridodamo i kvalitetu poznatog nasljeđa, onda bismo ovu našu malu zemlju, što se stripa tiče, potpuno opravdano mogli nazvati 'minijaturnom velesilom'.

Nadam se da će tako i ostati i da se bogata darovitost ovog podneblja neće utopiti u sivilu globalnih komercijalnih tokova.

Dušan Gačić

Objavljeno u časopisu Quorum, broj 5-6
30.10.2003.
http://www.klik.hr/vijesti/2003/10/30/0002006.html

sadržaj

13.

LINKOVI

Strip Vesti

I dalje vam se predstavljaju linkovi koje nam je iz grčkog časopisa "9" preneo Dragan Apostolović:

Ricard Castells - Španija
http://millennium.arts.kuleuven.ac.be/narrative/index_main.cfm

Philippe Cazamayou - Francuska
http://www.home.ch/~spaw2338/bio.html

Tetsuya Chiba - Japan
http://www.aruke.com/tetsuya/

Steve Conley - SAD
http://www.astoundingspacethrills.com/

Guido Crepax - Italija
http://www.edv.it/VALENTINA/indice.html
http://www.fumetti.org/autori/crepax.htm

Robert Crumb - SAD
http://www.beam.to/crumb/

Paul Cuvelier - Belgija
http://www.multimania.com/pcuvelier/

Roberto de Angelis - Italija
http://www.robertodeangelis.it/

Lucien Degieter - Belgija
http://digibulles.com/Papyrus/

Rudolph Dirks - Nemačka/SAD
http://www.kingfeatures.com/features/comics/katzkids/about.htm

sadržaj

14.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 15. do 21. novembra

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad