prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. SALON STRIPA U MAKEDONIJI - Dame Zafirov i Vane Trajkov
2. ŠLIC CLUB TOUR - Šlic radionica
3. INTERVJU SA NABOREM DEVOLCEM - Zlikovac
4. IZBOR IZ DEVETKE - Dragan Apostolović
5. JUŽNJAČKA UTEHA No 132. - Marko Stojanović
6. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (191) - Darko Macan
7. MOJ POGLED (79) - zmcomics
8. ŠTAMPA - štampa
9. POZIVI NA SARADNJU - mail
   
10. LINKOVI - Strip Vesti
11. DATUMI - Strip Vesti

1.

SALON STRIPA U MAKEDONIJI

Dame Zafirov i
Vane Trajkov

U Strip Centru Makedonije u Velesu
7-og, 8-og i 9-og Novembra

odrzaće se
SALON STRIPA

PROGRAM

07.11.2003.
18:00 sati - Otvaranje Salona
18.30 sati - Prezentacija izdavačke delatnosti Strip Centra Makedonije

08.11.2003.
10:00 sati - Strip u Srbiji 1990-2003
12:00 sati - Dragan Bosnić – strip autor
16:00 sati - Prezentacija izdavača iz Srbije
18:00 sati - Tribina o srpskom stripu

09.11.2003.
10:00 sati - makedonski strip danas
11:00 sati - Tribina o makedonskom stripu
16:00 sati - Razgovori o stripu – slobodne teme
18:00 sati - Kraj Salona stripa

Srdačan pozdrav

Dame Zafirov i Vane Trajkov
Iz Strip Centra Makedonije - Veles

sadržaj

2.

ŠLIC CLUB TOUR

Šlic radionica

Poštovani ljubitelji stripa i ...svega ostalog, čujte i počujte,
a usput i proverite da li baš danas i da li baš u vaš grad stiže:

ŠLIC CLUB TOUR
Stripovi i...svašta!

07.11.2003. – Šabac, Kulturni Centar 20:00
10.11.2003. – Beograd, Studentski Kulturni Centar 21:00
21.11.2003. – Ruma, Kulturni Centar 20:00
28.11.2003. – Pančevo, Dom Omladine 20:00
05.12.2003. – Novi Sad, Studentski Kulturni Centar 20:00
12.12.2003. – Subotica, Mini Klub 20:00
19.12.2003. – Inđija, Kulturni Centar 20:00
26.12.2003. – Batajnica, Pozorište Amatera Batajnice 20:00
09.01.2004. – Vršac, Dom Omladine 20:00
16.01.2004. – Niš, Čaj...odličan! 20:00
22.01.2004. – Zrenjanin, Zeleno Zvono 20:00
30.01.2004. – Beograd, Art & Blues 20:00

Ako je vaš grad na listi, a vi propustite:

promociju Šlica #4 (SKC, Beograd) sa izložbom, do sada neviđenih, stripova + strip fanzine i publikacije za gledati i kupiti + projekcije kratkih igranih i animiranih filmova eminentnih autora + razne muzičke i druge performanse sa efektom iznenađenja i provokacije + svašta nešto još... onda sram vas bilo!

Ako vaš grad nije na listi, a žarko želite da ne propustite:

...promociju Šlica #4 sa izložbom, do sad neviđenih,
stripova sjanih autora kao što su:

Aleksandar Opačić, Aleksandar Zograf, Andrej Filev,
Claudio Parentela, Danilo Milošev-Wostok, Danilo,
Goran Vasić-Burek, Ivana Veresky, Igor Lazin,
Jarmila Sabo, Teta Negra, Katarina Šoškić, Lazar Bodroža,
Maja Veselinović, Milo Roganović, Milutin Popović-Miho,
Radovan Popović, Tihomir Tikulin-Tico, Vladimir Marković-Looney,
Vladimir Vuković-Seljak, Wuk Palibrk, Zigomar,
Zlatko Krstevski, Zoran Jović-Letač,

... strip fanzine i publikacije za gledati i kupiti kao što su:

Kuhinja, Striper, Lavirint, Krpelj, Celulit, Cool Strip art,
Bruh, Endem, Buka, Nagazna Mina, Joj!, Debilana...

... projekcije kratkih igranih i animiranih filmova
iskusnih i cenjenih režiserskih imena kao što su:

Danilo Milošev-Wostok,
Vladimir Marković-Looney,
Goran Vasić-Burek,
Milutin Popović-Miho,
Katarina Šoškić,
Aleksandar Milutinović...

...razne muzičke i druge performanse
sa efektom provokacije i iznenađenja...,

...i svašta nešto još...,
vi nam se obavezno javite...
a, onda, ko zna...jednog dana možda baš u vaš grad stigne:

ŠLIC CLUB TOUR
Stripovi i...svašta!

vidimo se!
slicradionica@yahoo.com
cenalis@verat.net
turneja@m-a-j-a.com

sadržaj

3.

INTERVJU SA NABOREM DEVOLCEM

Zlikovac

Nabor Devolac konačno progovorio! I to direktno iz Haga.

Ekskluzivni interview sa ovom živom legendom untergrunta (Isključivo) na našem web site-u!

Adresa je sledeća: http://home.hetnet.nl/~makros


pozdrav,

zlikovac
zlikos@hetnet.nl


PS. Na isto sajtu i sledeći sadržaji:
Ispovesti Mise mangupa, Zograf o Misi Mangupu, Stripovi/Comics, Panerotika...

sadržaj

4.

IZBOR IZ DEVETKE

Dragan Apostolović

QUINO

''Humor? Ne znam šta je to humor''

Iako mi je već 68 godina,(*) još uvek nisam u stanju da dam definiciju humora, tvrdi poznati argentinski strip autor Quino.

''Oni malo ozbiljniji od mene – nastavlja – kao što su Bergson ili Frojd bi vam mogli bolje odgovoriti na to pitanje. Humor zamišljam kao veliki okean, a sebe kao moreplovca. Svako jutro provirim kroz prozor osmotrim horizont, pratim odakle dolazi vetar i pitam se da li će ulov biti uspešan.''

Čitajući izdanje koje se nedavno pojavilo u Francuskoj (''Cuanta Bonitad!'') izvesno je da Quino ne treba da brine za ulov.

Rođen 1932, u gradu Mentoza u Argentini, Joakim Salvador Lavando, kako mu je pravo ime, stekao je svetsku slavu crtajući u periodu od 1964. do 1973. godine Mafaldu, humoristički serijal inspirisan ostvarenjem Čarlsa Šulca - Peanuts.

Od vremena kada je stvorio Mafaldu, Quino ne napušta humoristički pristup stvaralaštvu. I u ''Cuanta Bonitad!'', svom najnovijem ostvarenju na veoma orginalnan način ismeva moderan svet otuđenja, mobilnih telefona i velikih brzina...

O ovom izdanju je nedavno govorio i za ''Liberasion'':

Pod kojim ste okolnostima napustili Argentinu?
''Razlog boravka van Argentine u periodu između 1976 – 1980 je bila opšta atmosfera straha u zemlji. Od sedamdeset novinara koji su nestali u tom periodu sam mnoge i lično poznavao. Novine sa kojima sam sarađivao su često bile meta bombaških napada. Niko se nije osećao sigurnim. Vojni vrh nikada nije imao problem sa Mafaldom, ali su ga često iritirale moje karikature. Sa druge strane, Pinoče je svojevremeno čak zabranio dalje objavljivanje Mafalde''.

Kada ste odlučili da prestanete sa radom na Mafaldi, od mnogih čitaoca širom sveta ste okarakterisani kao ''serial killer''. Kajete li se?
''Nikada. To je za mene završen period na koji ne želim da se vraćam.

Možete li nam reći par reči o Vašim političkim ubeđenjima?
''Verujem u ispravnost socijalističkih ideja, iako je danas veliki broj onih koji misle suprotno. Uporedimo politiku sa jednim velikim avionom. Ovog trenutka predstavnici bogatih slojeva društva putuju prvom klasom i uopšte ih ne zanima što je u ekonomskoj klasi postavljena bomba koja samo što nije eksplodirala. Mirno dakle ispijaju svoje šampanjce i ne pada im na pamet da ako bomba eksplodira, to što putuju prvom klasom baš ništa ne znači. Mislim da nije urađeno dovoljno da bi se ideja socijalizma istinski ostvarila, a što se kapitalizma tiče, duboko verujem da nema nikakvu perspektivu''.

(*) Intervju je objavljen 21. juna. 2000. godine.


Viki Tsioru

BERZA USPOMENA...

Retka i vredna strip izdanja odavno više nisu samo na meti interesovanja ljubitelja devete umetnosti, već su postala i sastavni deo ponude aukcijskih kuća koje se profesionalno bave (pre) prodajom uspomena.

Dovoljan je samo jedan pogled na neki od prodajnih kataloga posvećenih strip izdanjima, aukcijske kuće CHRISTIE`S EAST, da bi se uverili koliko je nostalgija u naše vreme postala unosna. Sudeći po interesovanju bogatih kolekcionara, agenata, aukcijskih kuća i cenama po kojima se pojedina strip ostvarenja prodaju, možemo reći da se u svetu strip ravnopravno tretira u odnosu na ''umjetnine'' prohujalih stoleća...

Kada je formiranje cena strip izdanja u pitanju, osnovna polazišta, osim interesovanja kolekcionara, su svakako i godina kada je naslov objavljen te stepen oštećenja izdanja. Naravno, što su izdanja starija i očuvanija, tako im je i tržišna vrednost veća.

Na samom vrhu potražnje se nalaze stripovi objavljeni u periodu između 1900. i 1930. godine. Razume se, reč je o primercima sa relativno malim oštećenjima izazvanih vremenom (požutela hartija, razdvojene korice, oštećene stranice itd.).

Na tržištu stripova od vrednosti su iskristalisana tri osnovna perioda, u skladu sa kojima se i kreću cene.
Zlatni period (iz vremena četrdesetih)
Srebrni period (`50 - `60)
Bronzani period (od sredine `60 do danas).

Osim perioda kada je strip objavljen, na cene utiču i životni vek heroja (naravno, postoji razlika između, na primer, Supermena i nekog manje popularnog heroja). Posebno su na ceni sveske u kojima se neki od strip heroja važnih za istoriju devete umetnosti po prvi put pojavio, i naravno, prvi objavljeni radovi poznatih strip autora.

Cene se između ostalog formiraju i u zavisnosti u kakvom se stanju pojedini naslovi nalaze. Najcenjeniji su (Mint), savršeno očuvani primerci, čije naslovnice i unutrašnje strane još uvek odišu svežinom boja, i nisu ni na koji način oštećeni.

Po skali koja je obavezujuća i logična, slede kategorije (Very Fine i Fine), zatim (Very Good i Good), (Fair) i (Poor), koje u zavisnosti od stanja primeraka određuju i cene pojedinih primeraka od kojih neki dostižu cene od kojih smrtnicima može da se zavrti u glavi.

Za one koje interesuje mogućnost da ''blago'' koje im možda nalazi na tavanu i unovče, ilustracije radi, navešćemo neke od cena starih strip izdanja na svetskoj berzi.

Prvi broj Action Comics-a, u kome je objavljena prva Supermenova epizoda, se prodaje po ceni od 250,000 dolara.

Dvadeset sedmi broj Detective Comics-a u kome je objavljena prva epizoda Betmena 146.000 dolara!

Ipak, ne dostižu baš sva izdanja tako astronomske cifre.

Tako na primer, prva epizoda Flash-a košta samo 1500 dolara, Kapetan Amerike 1200, a X-MEN-a 1100 dolara...

Što se Diznijevih junaka tiče, orginali nekih od naslovnih strana Miki Mausa dostižu cenu od 50,000 dolara, dok crteži Snežane korišćeni za izradu animiranog filma, (može sa ali i bez patuljaka) i cenu od 30,000 dolara po tabli...

Sad, ko voli nek izvoli...


Aris Malandrakis

FILIPE DRUILLET

Voli da se oblači u kožu. Pripaljuje jednu cigaretu za drugom. Pije isključivo viski. Glasno se smeje svojim šalama. Vidi se da je od ljudi koji vole život i uživaju u svakom danu. Kao umetnik jedan je od onih koji imaju viziju. Platna su mu često veća od zidova kuće u kojoj boravi. Bronzane skulpture dodiruju tavanice. U skladu sa njegovim karakterom je i atelje u kome radi. Ploče Džimija Hendriksa, knjige, časopisi... Sve je razbacano unaokolo. Police i radni sto u neredu. Na zidu fotografije Lorensa od Arabije. Sve ukazuje na ličnost koja se bavi sa mnogo stvari u isto vreme.

Filipe Druillet radi na ''Haosu'', novoj priči iz serijala Lone Sloane, koji je započeo 1966. godine. Vraća se stripu posle gotovo četrnaest godina bavljenja svim i svačim.

Lone Sloane kojim je obznanio svetu svoje stavove o duši, ljubavi, smrti i nepojmivosti vasione, stvorio je mit, satkan od boja, kadrova i fantazije... Albumom ''6 putovanja Lone Sloane-a'', koji je objavljen 1972, podigao je oluju neslućenih razmera.

''Požar koji je raspirio se neće lako ugasiti'' bile su proročke reči Rene Gošinija, koji je Druilleta smatrao velikim majstorom.

Od tada, Druillet sledećih trideset godina vredno radi. Osim stripom, bavi se skulpturom, radi u staklu, porcelanu, kreira nakit, nameštaj... Pre dve godine je objavio Cd-rom, inspirisan Vagnerovim životnim delom. Pre neku godinu je na jugu Francuske otvorio zanimljiv prostor u kome izlaže svoja dela.

Filipe Druillet se rodio 28. juna 1944. godine u Tuluzu. Prvi jezik mu je španski, drugi crtež. Otac mu je umro 1952. od kada živi sa majkom i bakom u teškim uslovima.

''Živeli smo u sobici od samo tri kvadratna metra. Bez grejanja. Kasnije smo se preselili u neku vešernicu stare zgrade u predgrađu Pariza''. Škola mu baš i ne ide, te se zapošljava kao fotograf. Beleži uspomene sa rođendana i bračnih ceremonija što je bio odličan način da uđe u osnove kadriranja, odnosa crnog i belog, svetla i dubine prostora. Znanja koje je stekao je kasnije iskoristio i u radu na albumima ''Noć'' i ''Salambo''. Seli se u centar Pariza i u Luvru studira istoriju umetnosti. ''U Parizu sam oživeo'', kaže. ''Morao sam da pobegnem iz predgrađa, inače bih umro''.

Sa devetnaest godina ima svoj prostor i zarađuje za život kao fotograf. Obožava operu, Fransis Bejkon, Žil Verna. Sviđaju mu se američki stripovi, ekspresionizam i naučno fantastični filmovi. 1964. godine sreće svoju buduću ženu, takođe slikarku – Nikol. Iste godine kuca na vrata Rene Gošiniju, uredniku nedeljnog lista ''Pilote'' sa radovima pod miškom. Tvorac Asteriksa mu je vrlo kratko rekao : ''Poradi još malo na tome''. Od nečeg se moralo i živeti. Od 1964. do 1966 zarađuje kao glumac. Glumi sitne uloge u Šekspirovim komadima i istovremeno radi na svom Lone Sloane.

Nov pokušaj u Pilote. Ovom prilikom pokazuje Gošiniju ''Šest putovanja Lone Sloane''. Odgovor je bio - ''Nastavi''.

Sledi period dokazivanja i mnogo rada. Stiče poštovanje. Baš u vreme kada je počeo da sarađuje i sa ''Les Humanoides'' i ''Metal Hurlant'', 1976. godine Nikol umire. Posvećuje joj album ''Noć'' u kome je jedna od junakinja - Annita Joint - Joint, inspirisana stvarnom Anitom, mističnom ženom koja uspeva da mu pomogne da preboli Nikolinu smrt i koju će nešto kasnije i oženiti. Dobili su sina kome je danas oko 22 godine. Osamdesetih Druillet počinje da se bavi muzikom, skulpturom i televizijom. ''Želeo sam da se uverim'', kaže, ''da sam u stanju da svoj svet uobličim i na neki drugi način osim bojom i hartijom. Strip kao forma je u jednom trenutku počeo da me guši''.

Jedan od ljudi koji su mu bliski, Žan Pjer Dion, kaže: ''Filip je jedinstven. Dostigao je više od bilo koga u XX veku. Verujem da bi bio mnogo srećniji da se rodio u XIX veku, u vreme Igoa i Gotjea''...


Viki Tsioru

TIN TIN back in USSR posle... 70 godina

Tog 8. maja 1930. godine, mladi belgijski reporter, Tin Tin se vraća iz zemlje Sovjeta i iskrcava se na železničkoj stanici Nord u Briselu. Među mnoštvom sveta koji ga je čekao se nalazio i Georges Remi, među prijateljima poznatiji kao Herge. Pali su u zagrljaj jedan drugome...

Reklamni trik koji je ispratio album sa doživljajima Tin Tina, i naslovom ''Tin Tin u zemlji Sovjeta'' bio je više nego uspešan. Lusian Peperman, petnaestogodišnji izviđač koji je masi podmetnut kao mladi reporter, tog sunčanog majskog dana 1930, će zaraditi sto belgijskih franaka. Jednostavno je izašao iz voza i postao alter ego svih dobrih Belgijanaca.

U prvoj epizodi mladi reporter Tin Tin, saradnik lista ''20-i vek'' će dospeti u zemlju Sovjeta da bi ''pravoj'' Evropi preneo nedvosmislenu poruku - život u raju Sovjetskog Saveza je pakao. Nevaljali boljševici izgladnjuju decu koja nisu komunisti, otimaju useve od seljaka, nameću novinarima netačne podatke i propagiraju ostatku sveta svoj model življenja.

Iako Herge-u nikada nije palo na pamet da prvi Tin Tinov album koloriše ili osveži, prva dogodovština heroja hiljadu peripetija u Sovjetskom Savezu će ostati kao najskuplja u srcima Belgijanaca i prava poslastica za kolekcionare koji manično pokušavaju da uđu u trag i posed epizode koja je štampana u svega nekoliko stotina kopija.


Dimitris Belvil

WINSOR McCAY
Winsor McCay je rođen 1867. godine u Kanadi. Prve radove počinje da objavljuje u Commercial Tribune, listu iz Sinsinatija, a od 1903. godine nastavlja karijeru New York Heraldu za koji radi eksperimentalne comic strips kao što su Little Sammy Sneeze i Dream of a Rarebit Friend, koji su i do danas ostali zapamćeni. 1905. započinje rad na serijalu, Little Nemo in Slumberland, stripu koji je doživeo veliki uspeh. Na poziv Williama Hearsta prelazi u Journal American, što je u to vreme predstavljalo pravu senzaciju.Neumorno radi. Objavljuje u nedeljnim i dnevnim listovima, a stiže i da uzima učešća u vodviljskim predstavama svog vremena.


Dimitris Vanelis

VIVIANLIVES PROSIDBA!

Šta čovek da radi kada najzad reši da se ženi? Pa transformiše se u crtanog junaka! Da, i to se dešava... Nedavno je u New Yorku 26-ogodišnji Brajan Kon, inače obožavalac on line crtaća VIVIANLIVES (pogledajte ga na www.vivianlives.com), uspeo da nagovori vlasnike sajta da ga ''animiraju'' i dozvole mu da se pojavi u epizodnoj ulozi u serijalu

Kada je sve bilo gotovo, pozvao je svoje voljeno biće, 27-godišnju Saru Benson da zajedno, kao i toliko puta do tada, pogledaju crtani. Na njeno veliko iznenađenje, negde u sred filma se na ekranu pojavljuje i Brajan i onako animiran joj sa prstenom u ruci nudi brak.

Sirota, nije imala srca da ga odbije...



------------------------
Svi tektovi su preuzeti iz grčkog strip magazina ''9'' koji se od juna 2000. godine svake srede pojavljuje na kioscima kao besplatan dodatak dnevnom listu ''Elefterotipija''.

prepev: Dragan Apostolović

sadržaj

5.

JUŽNJAČKA UTEHA No132.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

ROK TRAJANJA (1)

Mark Milar, Skotski scenarista koga trenutno vole klinci i Marvel (sto nije automatski negativna stvar) je razmisljao o svojoj buducnosti, pa se malo i uplasio. Evo zasto:

“Stalno pokusavam da dospem do bioskopa da bih odgledao Gangs of New York i stalno me sprecavaju uvrnuta desavanja. Najskoriji pokusaj se zbio pre samo nekoliko veceri i bio je osujecen, tako da smo odgledali (prilicno dobar) Spilbergov Catch Me If You Can. Ne pitajte me zasto, ali su se prethodna dva pokusaja zavrsila time sto sam presedeo kroz nervirajuci republikanski ljubic Sweet Home Alabama i, upravo prosle nedelje, jebene Banger Sisters. Nerviram se jako jer su svi moji prijatelji sada odgledali Gangs of New York i sistematski su ga secirali bez mene. Jos vise me uznemirava to sto se presude krecu od sranja do razocaravajuceg, i mnogi kazu da je Skorseze u potpunosti izgubio zaplet. Moglo bi se reci da on nije imao pun pogodak jos od Goodfellas-a 1990. i ovo me navodi na razmisljanje: Postoji li vreme ili godiste u kome cak i najbolji stvaraoci prosto prestanu da budu dobri u onome sto rade?

To je ocigledno nesto sto ne mogu a da ne primenim na strip. Ja sam verovatno jedini covek na svetu koji nocu lezi budan razmislajuci o ovim trendovima, ali mi je to interesantno zato sto je strip ne samo medij koji sam uvek voleo nego i nacin na koji zaradjujem za zivot. Srecan sam sto me u ovom trenutku smatraju za uspesnog autora, ali ce i obicno prelistavanje starog primerka Wizard-a pokazati veoma razlicitu listu desetorice najboljih i tako smesta postaje ocigledno koliko je zaista prolazan nas trenutak u pop mediju usmerenim prevashodno ka mladima. Gart Enis, Voren Elis, Brajen Von, Aleks Ros, Brajan Hic i ja smo svi otprilike istih godina (po koju godinu iznad ili ispod tridesete), ali bilo bi smesno verovati da cemo biti deo novog talasa celog svog zivota. Na kraju krajeva, broj godina u kojima se covek moze nazvati mladim sjajnim talentom je itekako konacan, zar ne?

Razgovarao sam o ovome sa velikim brojem starijih autora u zadnje vreme i njihova frustracija je izazvana time sto, posle izvesnog broja godina, ponudjeni poslovi postaju retki poput njihove sede kose. Sablon se u ovo slucaju cesto ponavlja, lep posao na Supermen-u, Batman-u ili Spider-Man-u zamenjen za pisanje nekog levog lika, ili jos gore, odredjenim brojem specijalnih projekata dok vas otpustaju u slou mousnu da biste napravili mesta za novajlije. Ono sto je interesantno je to da novajlije nisu obavezno bolji po pitanju dijaloga ili strukture price. Ono sto je bitno urednicima i izdavacima je to da se u Previews-u nalazi novo ime, i, mozda, nova udica da se upecaju citaoci hobisti koji mozda vise ne citaju pomenuti naslov u narocito velikom broju. Tokom prosle godine sreo sam pola tuceta velikih imena iz sedamdesetih i osamdesetih, momke na cijim sam stripovima odrastao i kojima sam se divio, a koji u ovom trenutku verovatno ne bi mogli da pokrenu strip u Marvel-u ili DC-iju, sto nalazim uznemirujucim. Izgleda da, bez obzira na to koliko si dobar prosto dolazis do tacke kad vise ne mozes da dobijes redovan posao na stripu u glavnom toku.


(Nastavice se)

sadržaj

6.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (191)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

TKO ŽELI BITI MILIJUNAŠ?

Netko je jednom rekao, a meni se učinilo smislenim, da stoljeća (kao i dekade) ne počnu onog časa kad padne cifra, već nekoliko godina kasnije, kad pad cifre dopre do svačije svijesti i valjda je nekako dotakne. Dvadeset i prvo stoljeće, prema spomenutoj izjavi, duhom ne bi počelo prije 2005., a mi bi još uvijek živjeli u nekoj rupi koja nije više dvadeseto stoljeće, a nije bogme ni dvadest i prvo.

Ne znam kako vi, ali meni se čini da tu rupu poprilično osjećam, oko sebe i u sebi. Manifestira se ona blijeđenjem fascinacija (Drugi svjetski rat konačno izgleda dovoljno dalek da bi nas trebao prestati određivati) i strahova (već neko vrijeme se uopće ne bojim Bombe), ali osnovna je šupljina rupe u pomanjkanju jakih ideala. Ideje oko kojih se krvilo u prošlom stoljeću: crveni protiv crnih i Zapad protiv Istoka - postaju mi podjednako nevažne, sve do jedne kompromitirane do te mjere da se oko njih ne želim više uzbuđivati. A nove, uzbudljive, ideje ne vidim.

Kakve sad pa to veze ima sa stripom? Apsolutne, dakako. Ako sam išta spoznao u nekoliko godina Kartice, onda je to da se sve odražava u stripu i da pišući o stripu mogu pisati o svemu. Ista gore opisana besciljnost, dakle, tišti i strip. Naravno, postoje gdjegdje briljantni autori, ali je teško zaustaviti zamašnjake industrije i navike. Strip je dio sistema i zna se što je strip pa ni sam strip ništa drugo ne želi biti. Kad se čitatelji žale na nedostatak pustolovine u suvremenom stripu, oni ga zapravo hvale da je u potpunoj sprezi s vremenom u kojem živi.

Jer, ni oko nas više nema pustolovine. Tko da bude heroj? Pilote su gotovo zamijenili strojevi, novinari su kurbe, sportaši preplaćene primadone; western je za starčeke, u SF više ne vjerujemo, fantasy se vlastite plitkosti ni ne srami. Gdje je pustolovina? U zabavi, pojedinac je zamijenjen ekipom (CSI, Practice, ER, NYPD Blue, Star Trek ...), a pustolovina je dozvoljena samo lošim dečkima (Sopranos), dobrim djevojkama (Xena, Buffy) ili u virtualu. U Hollywoodu, uz neuništive porive požude i osvete, jedini je cilj današnjih junaka završiti film s milijun dolara u džepu, baš kao i u popularnom kvizu. Neki vrijedniji ideal, cilj kojem bi se stremilo i za koga bi se žrtvovalo, više ne postoji: daj pare, kažu svi, i pusti me na miru.

Nismo ovakav svijet sanjali čitajući stripove.

sadržaj

7.

MOJ POGLED (79)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

NAPRED!!!

Među mnogobrojnim crticama što se vrzmaju po glavi bila je i tema ove kartice. Nikako nisam uspevao, kao i kod mnogih drugih crtica, da nađem sve potrebne elemente. Dali su ih ovog puta Darko i Milar.

Priča ipak počinje na drugom mestu. Kod kuće, kao i sve druge. Kada vaspitavam sina pokušavam ga učiti onome što smatram najispravnijim. Kada mu objašnjavam da mora da uči, kada mu pričam o crtanju i... svemu ostalom u životu, pokušavam da ga naučim da ga to, što radi sada, čeka ceo život. Želim da ga naučim da mora da ide napred. Da će uvek morati da uči, i da je to prirodna stvar. Treba da gleda svet oko sebe, da se menja i prilagođava mu se. Način na koji to govorim sedmogodišnjaku je nešto drugačiji, ali suština je ista.

Plaši se neki Milar godina i nestajanja sa liste. Nisam čuo da se plaši da će biti lošiji scenarista, da će zapasti u kreativnu krizu. Da će možda početi da fušeri i otaljava posao. Možda će o tome reći u drugom nastavku markove kolumne, ali sam sklon da verujem da te izjave neće biti.

Godine nas čine drugačijim. Nekada sam u postojanje Atlantide verovao slepo i na reč. Danas ipak očekujem za to dokaze. Nekada je bilo dovoljno da pogledam u zvezde i da budem srećan, a danas ih gledam ne bi li se vratila ta ista detinja sreća. Da, sve je drugačije. Ne mogu mi se nove fore prodati kao kada sam bio klinac.

Nisam kao klinac imao računar i nisam mogao da zamislim kako me monitor uvlači u neki sajber svet gde ću doživeti mnogo različitih avantura. Današnji klinci očekuju da im se takav san ponudi. Koliko god nama bio stran, bezvezan ili neprivlačan. Greška je u nama, naš svet je drugačiji od njihovog, samo što je ovo njihovo vreme i mi treba da se njima prilagođavamo. Neće se klinci okrenut od svog sveta zato što mi mislimo da je naš bio bolji.

Sve filmske adaptacije stripova (onih iz naših vremena) su najbolje dočekane kod klinaca. U Holivudu je trenutno ludilo oko snimanja vesterna koji ponovo dolaze na scenu, pirati drmaju svim formama zabave... Mi sve to gledamo sa podozrenjem, kritički,... nije kao pre. Kada i oni budu u tridesetim, i još po kojoj, i oni će na nove stvari gledati kao i mi... nije kao pre.

Strip ide napred, mi uspevamo to da pratimo ili ostajemo na pola puta. Izbor je na nama. Ima genijalnih autora koji stanu, utabore se i neće dalje. Koliko god to što rade bilo sjajno jednom će postati neinteresantno. Kada ti se nove stvari počnu činiti komplikovanim ili neshvatljivim, gotov si...

Hoću da vežbam da idem napred, život je takmičenje od kog se ne sme odustati, sve treba da se menja, makar i na silu. Nisam morao da unapređujem formu SVesti, ali eto, znao sam da se nešto mora uraditi s vremena na vreme. Možda nekada to bude i korak nazad, ali i to je korisno ako to iskoristimo kao zalet da nam pomogne da se kasnije ide brže napred...

Sve što se radi danas mora biti lošije od onog što ćemo raditi sutra. Ili je bolje bilo drugačije složiti rečenicu?...:)

Niti Milar ne mora izgubiti mesto na listi ako se potrudi da prati vreme, niti Darko treba da se nervira što ga monitor tupo gleda i ne uvlači u neki turbo savremeni sajber svet. Darko će klince kupiti dajući im sebe onakvog kakav jeste, a Milar?... pa možda da prestane da piše Spajdermene ili da na vreme odgleda željeni film...:)


DODATNI POGLED:
Nisam lažno obećavao internet strip. Vilintuljkova družina kreće, najverovatnije, u utorak 18-tog. Prva tabla će biti gotova za vikend, ali mi ostaje da napravim web stranicu za njega i da isplatim dugovanja za hosting kako bi išta mogao ponovo dodavati na sajt...:(

sadržaj

8.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanjin i Zoran Đukanović su, kao i obično, zbrinuli ovu rubriku...

Novi strip u Srbiji (1)

ALEKSANDAR ZOGRAF

Nova serija tekstova "Blica nedelje" posvećena je stripu u Srbiji, a naš prvi sagovornik je Aleksandar Zograf iz Pančeva, danas najprisutniji domaći strip autor na svetskoj sceni. Tokom leta njegovi radovi izloženi su i u njujorškoj galeriji "Whitney"- Muzeju američke umetnosti, kao kruna desetogodišnjeg rada za tržišta Amerike i Kanade - koja je tokom devedesetih osvojio ne napustivši rodni grad. Život i rad Aleksandra Zografa paradigma su najnovije strip scene u Srbiji koju karakteriše veliki broj samizdata, fanzina, malih časopisa i kataloga, pa i po koji internacionalni festival stripa.

Kako je izgledao vaš život dok ste još bili Saša Rakezić, dok vaš pseudonim, specifičan crtež i tematika nisu osvojili svet?
- Moja mama je bila ljubitelj stripova. Kupovala je bukvalno sve što je moglo da se nađe na kioscima. Počeo sam i sam odmalena da škrabam stripove pre nego sam i krenuo u školu. Zatim sam kao tinejdžer kreirao fanzine, a "Kreten" iz 1979. bio je prvi od nekoliko koji su se u to vreme pojavili na Balkanu. U "Kretenu" je bilo članaka koji su tretirali tadašnju new wave scenu u povoju, u vreme početaka bendova medju kojima i "Šarlo" i "Električni orgazam". Počeo sam, zatim, da pišem za "Džuboks" a moj prvi članak je izašao 1981. o grupi The Residents. Zatim sam osim tekstova počeo da objavljujem i stripove u tadašnjoj omladinskoj štampi pod pesudonimom Aleksandar Zograf.

Polovinom devedesetih objavili ste na američkom tržištu strip album "Život pod sankcijama". Ono što je Amerikancima u vašim stripovima izgledalo nadrealno bilo je plod relanosti koja vas je okruživala. Kako ste se priklonili traganju za temema iz realnog života?
- U Americi i Kanadi sam počeo da objavljujem nekoliko godina pre tog serijala u najrazličitijim alternativnim časopisima. Bio je to plod želje da iskočim iz kože lika zarobljenog u predgrađu industrijskog grada, u radničkoj četvrti pokraj fabrike stakla. Tako sam počeo da vršim "direktan prenos sa ulice".

Ipak, taj direktan prenos, vašu estetiku stripa, nazvali ste hipnagogičkim vizijama!?
- Da, dugo sam se, a to je i nešto veoma povezano sa mojim radom, bavio- snovima! Eksperimentisao sa različitim stanjima svesti. Jedno od tih stanja je hipnagogičko, ono između sna i jave. Ovde su, međutim, problemi stvarni i čovek ne mora da mašta da bi došao do antičke tragedije. Imate je u dvorištu, siđete dole i to je to. Moji su radovi dakle zaista kombinacija snoviđenja i direktnog hrvanja sa relanošću. Rad u nedeljniku "Vreme", gde od početka godine svake nedelje objavim po dve table stripa kombinacija je esejističkog, novinarskog i sanjalačkog rada.

Kada je 1999. gorela Rafinerija i kad je fozgen slobodno isparavao u vazduh da li vam se i to činilo kao san?
- Ne, tek sada mi sve izgleda kao san. Sa mog prozora možeš da vidiš vrlo lepo sve te objekte koji su bombardovani, i Petrohemiju i Rafineriju. Sve se to dešavalo bukvalno u mom stanu.

Koje su bile dominantne teme serijala "Život pod sankcijama"?
- Predstavljao sam život običnog čovek u nekom predgrađu u Srbiji za vreme snakcija. Bilo je to fantazmagorično doba slično onom u Nemačkoj dvadesetih godina prošlog vera. Crtao sam Pančevo koje je tada bilo jedan od centara trupa Ujedinjenih nacija kojima su sve kasarne bile iznajmljene. U grad se sjatio i neverovatan broj prostituki. Po praznim radnjama ljudi su sa novčanicama od pedeset milijardi, na kojima je bio Jova Jovanović Zmaj, bukvalno tumarali gladni dok su prostitutke postale najbogatiji sloj društva, odmah do ljudi bliskih vlastima.

Mnogi domaći strip autori postali su deo strip industrije razvijenih zemalja ali ste se vi na veliko tržište probili zahvaljujući autorskim, pre nego reproduktivnim sposobnostima i to- ne napuštajući Pančevo!?
- Vidim u tome sličnost sa onim šta su radili autori "crnog talasa" u domaćem filmu, šezdesetih godina. I oni su ostajali sve vreme ovde. Beležili su crnu realnost života u Srbiji ali je njihov umetnički i poltički značaj prevazilazio lokalne okvire. Hteo sam da pokažem da je bitno zadržati specifičnost podneblja a u isto vreme komunicirati sa svetom kako bi došlo do neke razmene. Ovo je jedna vrlo zatvorena sredina ratnički orijentisanih ljudi u kojoj svako želi da bude Kralj. Ratnici nikada ne mogu da budu tako otvoreni ka spoljašnjem svetu kao trgovci naprimer, kojima uvek odgovara da imaju posla sa što većim tržištem. Ne kažem da su bilo ratnici bilo trgovci ispravan model, ali to je realnost. Takva situacija nepoverenja prema spoljašnjem svetu reflektovala se i na domaći strip. Stalno se, iznova pojavljuju generacije autora koji nešto kreiraju a onda dođe do velike katastrofe, bilo da je u pitanju revolucija, rat, čistka ili genocid. Svaka generacija umetnika ponovo izmišlja čitavu scenu koja se onda ubrzo- gasi. Kako bi Harms rekao, mi smo dobri ljudi ali nikako da pustimo korena, umesto toga stalno je prisutna borba sa Scilama i Haribdama.

Milorad Pavlović


Objavljeno: “Blic”, br. 2416, Beograd, 02.11.2003.godine

Braća Vahovski u alternativnoj budućnosti

Braća Lari i Endi Vahovski, tvorci "Matriks" serijala, napravili su verziju scenarija za film čiju bi osnovu činila grafička novela Alana Mura "V for Vendetta". Oni su to uradili za producenta Džoela Silvera i razgovarali sa njim o producentskom poslu, dok bi film režirao neko drugi. Alan Mur, autor "The Leaguo of Extraordinary Gentlemen", u svom delu "V for Vendetta" zamislio je alternativnu budućnost u kojoj je Nemačka pobedila u Drugom svetskom ratu, a pokret otpora u Londonu pokušava da organizuje oslobođenje Engleske od fašista.

V. T.


Objavljeno: DANAS, 05.11.2003. goodine

"MATRIX STRIPOVI"

Čak i pre nego što je prvi film iz "Matriks" serijala 1999. godine postigao zapanjujući uspeh, stripovi su bili deo ovog sveta. Tada je Spenser Lem, urednik u izdavačkoj kući "Marvel", zamolio neke od vrhunskih strip crtača i scenarista da naprave nove priče smešten u univerzum kojeg su tada stvorila braća Endi i Lari Vahovski, scenaristi i reditelji filmske trilogije. Pre nego što se film pojavio u bioskopima, stripovi su našli svoj put na netu, a kasnije su odštampani i promotivni primerci, na vreme za premijeru prvog "Matriksa".

Uspeh prvog filma označio je da će Lem nastaviti sa objavljivanjem stripova, pa su tako na ovom projektu sarađivali Nil Gejmen, Bil Sjenkijevič, Dejv Gibson, Pol Čedvik, Kilian Planket i mnogi drugi. Upravo pred dolazak filma "The Matrix Revolutions", u knjižare stiže specijalno tvrdo ukoričeno izdanje "The Matrix Comics" na više od 160 stranica, ali to će biti samo prvi tom jer se najavljuju novi. Oni koji ne budu raspoloženi za kupovinu, imaće prilike da na zvaničnom "Matriks" sajtu gledaju ponuđene radove besplatno.

Čitaoci danasa će, inače, 5. novembra, na dan svetske premijere poslednjeg "Matrix-filma", moći da uživaju u 16 kolor stranica "svega o njemu".

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 01.11.2003. godine

Zoran Živković dobio Svetsku nagradu za fantastiku

"BIBLIOTEKA" PROBILA PREDRASUDE

Srpski pisac Zoran Živković dobio je Svetsku nagradu za fantastiku na konvenciji koja je održana u Vašingtonu 2. novembra. Živković je nagradu dobio u kategoriji novelete za delo "Biblioteka". Naš pisac je imao jaku konkurenciju pošto su u njegovoj kategoriji bili nominovani Čarls de Lint, Pol di Filipo, Nil Gejmen (koji je za svoju "Koralinu" već dobio Hugo nagradu) i Elizabet Hend.

Ovo je sigurno više nego prijatno iznenađenje za Živkovića koji je nedavno za Danas, na pitanje da prokomentariše nominaciju za Svetsku nagradu za fantastiku izjavio: "Gotovo sam siguran da tu nagradu neću dobiti iz raznih okolnosti. Ono što je, međutim, značajno je što je prvi put jedna osoba van engleskog govornog područja pripuštena tamo. To se zove svetska nagrada, ali je to zapravo nešto što se odnosi samo na pisce sa engleskog govornog područja. I ovo je već presedan, razbijanje predrasude i jedne izolacije u kojoj su oni živeli. U tom smislu je velika stvar urađena, šta će biti 2. novembra, videćemo".

Među ostalim pobednicima su - u kategoriji romana: Grejem Džojs ("The Facts of Life") i Patrišija A. Mekilip ("Ombria in Shadow"), kratka priča: Džefri Ford ("Creation"), antologija: "The Green Man: Tales from the Mythic Forest" i "Leviathan 3" (u ovoj antologiji objavljena je Živkovićeva "Biblioteka"), zbirka: Džefri Ford ("The Fantasy Writer’s Assistant and Other Stories"). Žiri, koji je odlučio o nagrađenima, činili su: Džastin Ekrojd, Les Edvards, Laura En Gilman, Lorens Vat-Evans i Džejn Jolen.

V. Todorović


Objavljeno: DANAS, Beograd, 04.11.2003.godine

Miloš Radosavljević, prvonagrađeni na svetskom konkursu korporacije "Kaligari"

STROGO VIZUELNO

Miloš Radosavljević, slovenački strip-autor jedan je od prvonagrađenih autora na godišnjem internet konkursu korporacije "Kaligari", jedne od vodećih firmi za kompjutersku grafiku i 3-D animaciju. Konkurs je otvoren za sve korisnike novog Kaligarijevog programa "Tru Spejs" ("True Space"), 3-D programa koji se u potpunosti razlikuje od svih ostalih softvetra sličnog tipa.

Korisnički interfejs "Tru Spejsa" je isključivo vizuelno dizajniran: sve komande su ikone, tako da su eleminisani svi kompleksni računarski procesi, skripti i nazivi koji inače zbunjuju umetnike koji se bave 3D animacijom.

"Ovakav dizajn mi je mnogo pomogao jer je potpuno intuitivan!", kaže Radosavljević koji redovno objavljuje u slovenačkom alternativnom strip-časopisu "Stripburger". Početkom ove godine, autor je kompletirao crtani film u saradnji sa renomiranim slovenačkim režiserom Francijem Slakom.

Softver "Tru Spejs" omogućava visok stepen kompjuterskog hiper-realizma i postaje jedan od najkorišćenijih programa u komp-igricama, tv dizajnu, tehničkoj ilustraciji i novom talasu Holivudskih super-spektal filmova tipa "Liga izuzetnih džentlmena", "Eks-Men", "Halk" i "Matriks Revolušn".

S. Đ. M.


Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, Beograd, 03.11.2003. godine

ISTORIJA STRIPA

ČOVJEK S MASKOM

Ko su zapravo superheroji? Većina njih su ljudi koji vode dva različita života. Jedan je javni, u kome su to obično skromni ljudi, sa svakodnevnim potrebama, navikama, poslovima... a drugi tajni, u kome do izražaja dolaze sve njihove mentalne i fizičke sposobnosti, koje im omogućavaju da oni/one postanu neustrašivi borci za pravdu i osvetnici. Jedna stvar, koja povezuje sve superheroje, a koja svakom od njih omogućava da iz običnog života pređu u ovaj drugi, je njihova maska.

Do pojave maski kod superheroja nije došlo spontano. Maskirani likovi su u književnosti postojali mnogo ranije. Sjetimo se da su Tri musketara svoje najvažnije akcije sproveli pod maskom, odnosno sa maramama vezanim preko lica. Isti način skrivanja identiteta koristili su i banditi iz mnogobrojnih vestern romana prilikom pljački vozova, kočija i sl. Mogli bi se čak vratiti i u vrijeme mitologije, gdje su se mnogi Bogovi maskirali u obične ljude ili uzimali oblik raznih zvijeri da bi učinili nešto što u svom normalnom životu i obliku nisu mogli. Da ne zaboravimo i maskenbale, tradicionalne događaje koje se priređuju u gotovo svim zemljama, a koji mogu biti ritualni ili zabavni. Ljudi su dakle koristili maske da postanu onu što zapravo nisu i da rade stvari koje u običnom životu nisu mogli, bez obzira da li ih u tome spriječava lični strah ili pak moralne stege.

Recept za stvaranje superheroja je jednostavan. Prije njih su postojali “obični” heroji, ljudi koji su u vječitoj borbi između dobra i zla uvijek na strani dobra i naravno uvijek pobjeđuju. Sve ih povezuje nevjerovatan osjećaj za pravdu, uglavnom objašnjen nepravdom koju su likovi doživjeli u mladosti, zatim blagonaklonost prema drugima kojima je nepravda nanesena, kao i želja za ljepšim svijetom. Kada je tema postala iscrpljena, pojavila se potreba da se sve to podigne na viši nivo, za što je bilo dovoljno napraviti dobar miks. Dovoljno je bilo u jedan lik stopiti npr. Tarzanovu spretnost, radoznalost Princa Valianta, oštroumnost Flash Gordona, hrabrost Dick Tracy-ja i superheroj je tu. Nedostaje još samo jedna stvar, koja bi dozvolila normalnoj osobi da sve te osobine nosi u sebi, a da pri tom i dalje zadrži svoj normalan život. Tvorci prvih superheroja su, da bi svoje likove učinili koliko toliko realnijim (iako se radi o SF žanru), a time i prihvatljivijim kod čitalaca, morali da nađu rješenje. Ono je ležalo u stripovima “Phantom” Lee Falk-a i “Zoro”, koga je maestralno radio Aledz Toth, crtač mnogih Marvelovih i DC junaka, a kasnije i prvi crtač čuvenog “Torpeda 1936”. Ono što je povezivalo Phantoma i Zoro-a, što je obojici pomagalo da rade ono što drugi ljudi ne mogu, a po čemu su se razlikovali od ostalih heroja bila je, naravno, maska. Maska je bila ta koja je od običnog heroja napravila superheroja.

Na prvom mjestu, uloga maske je skrivanje identiteta. Svi superheroji, kada su u “civilu”, jedva čekaju da navuku masku i da ispolje snagu, moć i sve ostalo što je skriveno u njima, a kada su pod maskama žude da se vrate običnom životu, jer je nošenje maske i svih njenih tajni i značenja preveliko breme (uobičajeni trik scenarista, čija je uloga da se čitaoci lakše poistovjete sa likovima). Naravno, ne treba zaboraviti ni probleme koje bi imali kao civili, kada bi njihov identitet otkrili obožavaoci, novinari, političari, ili u najgorem slučaju, neprijatelj. Druga, ali mnogo jača uloga maske je sama njena moć da mijenja ljudsku psihu (ko je ikada bio na maskenbalu, znaće o čemu je riječ). S druge strane, ni izgled maske ne treba zanemariti. Maska je morala bit tako smišljena, da privuče pažnju što je moguće više čitalaca. Dakle, tvorci superheroja su morali biti i dobri dizajneri.

Svi superheroji koriste masku na ovaj ili onaj način. Supermen je, na primjer, lik čiji je superheroj pravi identitet, a krije se pod maskom Klarka Kenta, novinara Dayly Planeta. Neki koriste maske koje i same imaju neke nadprirodne moći, dok neki jednostavno kriju identitet, ali najljepše i najopširnije objašnjenje maske našlo se u stripu “Batman – godina prva” koji je nacrtao David Mazzucchelli, po scenariju Frank Miller-a, takođe sjajnog crtača, koji je zaslužan za povratak Batmana, nakon velike krize u koju je zapao krajem sedamdesetih. U toj priči, Bruce Njeyne, koji žarko želi da osveti svoje roditelje, a krivce za njihovu smrt vidi u svakom kriminalcu, odlučuje da uđe u neprijateljske redove. To nije lako izvodljivo, jer je Bruce najbogatiji nasljednik grada Gothama, čiji je lik poznat svima. Dakle, za infiltriranje je potrebna maska.

Prvi pokušaj je bio nabacivanje imidza klasičnog uličnog kriminalca i lijepljenje, vještačkog ožiljka preko lica. Ipak, kao takav je brzo privukao pažnju i biva napadnut od strane jednog makroa. Dolazi, zatim do opšteg meteža, u kome su svi bili protiv njega. Iako povrijeđen, nadvladao je protivnike, ali taj uspjeh je pripisao svojoj fizičkoj spremnosti i sreći, a nikako masci, koja očigledno nije bila djelotvorna. Nešto je ipak nedostajalo. Nešto što će mu uvijek dati prednost u odnosu na protivnika tako što će im uliti strah. Ugledavši slijepog miša, Bruce se sjetio svih svojih strahova iz mladosti i odlučio da i sam postane slijepi miš. Tako je nastala priča o masci Batmana, a tu je i sama srž priče o maskama superheroja. Tema o maskiranim likovima je vrlo privlačna za autore, pa je lako objašnjivo to što su se mnogi vrhunski autori stripa među kojima i Moebius, Pratt (Ass Pik) ili kod nas Bane Kerac (Cat Clanj) takvom temom bavili.

Nikola Ćurčin


Ovaj članak je prenesen sa sajta dnevnog lista POBJEDA, Podgorica, od 01.11.2003.godine. Sva prava zadržana.

sadržaj

9.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Poštovani,
na sajtu http://www.fumetto.ch/ objavljen je novoraspisani strip konkurs.
Ovo je integralan tekst konkursa.
Toliko od mene za sada.
Pozdrav iz Zrenjanina.

Aleksandar Pavković

Comix Competition
Fumetto - International Comix-Festival Lucerne holds a competition each year to give comic-creators the opportunity to compare their work, present it to a broader public, and exchange views with others. The competition's theme this year is "CAMPING".

Conditions
Deadline: 20th February 2004 (date of postmark)
Format: A4 or A3 (other formats will be disqualified)
Number of pages: maximum 4 (only 1 comic)
Labelling: name, address, telephone number, e-mail and date of birth on the back of each page
Packaging: Sturdy envelope, no rolls
Return Postage: if the return postage is not enclosed or not sufficient, the works will not be sent back / For Swiss Nationals: Stamps, or money in the value of the stamps needed / For Foreigners: 5 Euro
Categories: Cat. 1: 18 years or older / Cat. 2: 13 to 17 years / Cat. 3: up to 12 years of age

Fumetto assumes no liability in case the work sent to us is lost or damaged. Unless the sender instructs otherwise, Fumetto is entitled to use the work for journalistic reports, to publicise Fumetto, to show a reprint in a touring exhibition, and/or to pass on the addresses of the comic creators.

The 2004 Jury
Michel Rime, Journalist 24Heures, Geneva / Roli Fischbacher, Head of the Graphic Design Department HGK Luzern, Zurich / Markus Mawil Witzel, Comic Artist, Berlin / Jutta Harms, Curator, Berlin / Jana Caniga, Manager Wetzikon

Exhibition
Forty to fifty comics will be nominated by the jury for the exhibition during the festival. Those not nominated will be shown in folders. The winning comics (Cat. 1) will be shown at the comic festival in Sierre, from June 10th to June 13th 2004.

Awarding of prizes
The prizes will be awarded Saturday, 8 May 2004. All artists whose works are shown during the festival are invited to the ceremony, where the winners will be announced.

The Prizes
The jury will award three prizes in each age category. There will also be a prize for the best scenario, regardless of the categories. The festival's visitors will be able to vote for the peoples choice award/prize. The winners will receive cash prizes totalling 5000 Sfr, and goods to the same value.

Send to:
Fumetto Competition
Postfach 5234
CH - 6000 Luzern 5

sadržaj

10.

LINKOVI

Strip Vesti

I dalje vam se predstavljaju linkovi koje nam je iz grčkog časopisa "9" preneo Dragan Apostolović:


Bruno Belamy- Francuska
http://www.neverland.net/bellamy/

Frank Belamy-V. Britanija
http://members.aol.com/bellamyart/bellamy.htm

Philippe Berthet-Francuska
http://www.pin-up.ws/

Simon Bisley-V. Britanija
http://www.hksquad.com/

Christian Hincker-Francuska
http://www.pastis.org/blutch/index.htm

Franco Bonvicini-Italija
http://www.bonvi.it/home.html

Philippe Buchet - Belgija
http://bdsillage.free.fr/mains.htm

John Buscema - SAD
http://www.total.net/~iggyowen

Guido (Blotz) Buzzelli- Italija
http://www.chez.com/buzzelli/

Milton Caniff- SAD
http://gographics.com/funnies/terryidx.htm
http://www.reuben.org/fiftyplus/caniff.htm/

sadržaj

11.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 8. do 14. novembra

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad